Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'григорију'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Као велики поборник духовног тиховања (исихија) код Светог Григорија молитва је пут којим се једино може постигнути затварање ума у тело/срце. Да би срце овладалоцелим човековим организмом, и помислима и удовима, мора се непрестано молитвено призивати Исусово име уз„упослење“ ума чак и током саме молитве. Појам молитве код Светог Григорија Паламе је заснован у високом степену на његовој амартологији. Грех влада човеком када се моћи ума не окрену ка Богу. Грех обитава посебно у унутрашњости човека, у срцу и телу. Тело по себи није зло, него је зло оно што обитава у срцу. Зло се мора надвладати, а срце се од овог зла мора очистити. Очишћење се испуњава кроз усредсређивање ума у срцу, када се ум чува уз помоћ срца. Умом се влада онда када се затвори у срце. Као што смо већ напоменули Палама истиче да је ум увек активан, те се зато нечим мора упослити, чак и током молитве. Зато се препоручује призивање Исусовог имена као средишта усредсређивања на Бога, понављања имена Христовог у складу са удисајима и издисајима. То је метода сабирања ума, јер се ум непрекидно расејава, а на свету није ништа теже од созерцања и ништа није покретније и променљивије од ума. Контролисањем покрета удисаја и издисаја и повременог задржавања даха контролише се ум и дисање, што свакако помаже да се ум не расејава оним што га окружује, да се очисти и да се заиста доведе до јединствене сабраности. Може се рећи да је то спонтана последица пажње ума, будући да се покрети удисаја и издисаја стишавају за време напрегнуте пажње, нарочито код оних који су посвећени телесном и духовном тиховању (исихији). Исихаст је личност која се вежба у унутрашњем смирењу или тиховању. Сходно оваквом учењу у Паламиној теологији молитве могу се приметити три предањска степена умно срдачне молитве. 1. На првом степену се употребљва једна посебна физичка метода као припомоћ молитви. Дисање се контролише и синхронизује у истом такту са понављаном Исусовом молитвом. Поглед се усреређује на горњи или на средишњи део тела (на пупак). Положај приликом молитве и дисање морају се контролисати, пошто је након грехопада унутрашњи човек нарочито повезан са извањским стварима. Стога, ове методе олакшавају усредсређивање и вођење ума од извањских ствари ка унутрашњим. Погружени човек који тежи да врати ум у себе, треба да га подстакне на то не само његовим праволинијским него и кружним, неблудећим кретањем. Зато Палама и наглашава да је фиксирање погледа на средиште тела и усмеравање пажње на себе (или на срце) од велике важности јер то спречава расејавање спољашњим утисцима. На тај начин, онај који созерцава не само да ће се повући из спољашњости и сабрати се, него ће, стављајући тело у такав положај, сабрати у унутрашњост срца моћ која се непрестано излива кроз чуло вида. Будући да се у стомаку спроводи закон греха, зато онда баш ту и морамо сместити закон ума који се бори. (Рим. 7, 23). 2. На другом степену се ум уводи у срце. Тада ум више не лута усред извањских ствари. Исихаста више нема потешкоћа да остане под деловањем Божије благодати. Кроз искључивање спољашњих ствари постиже се апатиа и он се ослобађа од страсти. Молитва је на овом степену духовна. Палама не смера на то да увођење ума у срце буде раздвајање ума од тела, већ на то да се ум у овом процесу ослобађа од погрешне зависности. Ум није затворен само у телу и срцу, него такође и у самом уму. Затврање ума у срце враћа праву и изворну антрополошку хијерархију: ум-срце-тело. Нус је важан зато што је он веома битан уантрополошком смислу. На овом месту долази до виђења светлости али оно још није просветљење и сједињење. Када је постигнута права хијерархија, човек је спреман да прими божанску енергију. Ово не значи да сам нус прима багодат и да учествује у њој, већ да целокупан човек прима енергију светог Духа. Иако се сврха молитве налази у врађању правог односа и праве хијерархије антроплошких елемената, ипак Божанска енергија дејствује управо кроз душу и тело. Срце тада постаје обитавалиште Светог Духа. 3. Међутим, духовна молитва на овом другом степену још није истинско сједињењње и просветљење. На трећем степену када се сустретну Бог и човек, просветљава се не само ум већ и целокупни човек. У просветљењу се надилази човеково сопство, и човек се опет однекле друго враћа у сопство. Ово искуство није опажање нити производ интелекта него је видећи субјект сам Свети Дух, кроз кога човек види самог себе. У збивајућем се просветљењу орган просветљења јесте Свети Дух или Божанска енергија. Човек постаје у просветљењу оно са чиме се у јединству сједињује, и зато је Божанска енергија или Свети Дух како субјет тако и објект. Човек је у овом збивајућем свепросветљењу попут једног огледала које одражава божанску енергију и светлост. Надилажење саме човекове природе не значи, међутим, да је искуствовање просветљења одвојено од тела или од душе, већ да се то искуство одиграва у самом човеку. Исправан правац је споља према унутра. Палама , говори о везама између тела, срца, ума и душе у молитви, али и разграничења где се са таквом једном духовношћу ум и тело раздвајају једно од другог у екстази. Сусрет с Богом у молитви не мотивише се овим антрополошким елементима и њиховим везама већ везом између нествореног и створеног. Молитва је заснована на пневматолошком кеносису. Може се у једном уопштеном смислу рећи да заједнички правац Паламине духовности јесте кретање од споља ка унутра. Ни срце ни нус не могу сматрати највишим органом молитве. И срце и ум јесу средишњи појмови, али Палама не разммишља о питању које од њих јесте примарно, обоје су антрополошки органи. Али, просветљење јесте нешто нестворено. На трећем , највишем степену молитве истински „орган“ , како субјект тако и објект, јесте Божанска енергија или свети Дух. На трећем степену молитве Св Дух обитава у човеку и сам свети Дух разбуђује молитву. Тако и молитва прераста оквире огољеног декласирања наших жеља пред Богом и постаје посебна врста знања са којим се у жељи приближавамо, успињемо се ка Богу, сатрагалачким напором и силом сазнања уграђеном у саму намеру, тако да се она код Светог Паламе ставља у погон или енергетизује као синергична „сафизичност у кретању“. На тај начин,она физиолошки постаје основ продорности кроз стваралачки канал срца које као орган општења у секундарно пробуђеној духовној функцији постаје „тело тела“, синергички центар окретања искону или „духовно тело“, према речима апостола Павла. Сагледавајући тежину новозавеног сведочанства о исијавању Божанске светлости из Сина Божијег Исуса Христа на гори Тавор, послата је порука докучивања крајње сврхе свега што јесте и бива, која обећава усавршавање и обожење човека. Оваплоћивање дубинске перпектве духа прпоручио је апостол Павле у посланици Ефесцима: „...Преклањам кољена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа, од кога сваки род на небесима и на земљи има своје име, да вам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутрашњем човеку, да се Христос вером усели у срца ваша, да бисте, укорењени и утемељени у љубави, могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познавати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом.“(Еф. 3, 14-19) Практични савети о вежбању у умносрдачној молитви „Непрекидно стражи, пази, непрекидно имај самоконтролу, бдиј, чувај се! Управо тако ћеш непослушно тело покорити духу и постати неприступачан духовима који те нападају одоздо, па ћеш моћи смело да станеш пред онога који испитује срце и бубреге“ (Пс. 7, 10) Овим речима Свети Григорије Палама истински исказује да умносрдачна молитва није само његов теолошкипоглед или учење већ једна стварност која је саствани део његовог бића , а која уводи човека и у будућу стварност, Царства Божијег. По светом људи који се вежбају духовном субостствовању, те престају са сваким личним делањем они код сазнајних душевних способности спречавају сваку промену, свако покретно и разнолико делање, сваки чулни опажај и сваку телесну активност уопште, која је под нашом контролом. А покрете попут дисања, који нису у потпуности под нашом контролом, обуздавају колико је год могуће. Код узнапредованих у тиховању, све ово дешава се без болног напора и бриге, јер савршен улазак душе у себе дешава се спонтано и од ње саме. Међутим, код почетника се ништа не догађа без труда и велике упорности, те најпре треба вежбати и терати усне да понављају Исусову молитву. Временом, она се постепено усађује да би коначно постала самоделатна и пратила ритам срца, чак и током сна. Као својеврсно упуство за све оне који желе да се посвете умносрдачној молитви или тиховању и созерцању Палама препоручује: „Када желимо да се посветимо унутрашњем сабирању, неопходно је да умиримо осећања подстакнута спољашњим активностима.. Бог нам је даровао тело да би нам оно било сарадник, да би зависило од нас. Зато би трбало да га, уколико нам се противи, обуздавамо и да га бодримо да се оно управља онако како треба. Чуло слуха и вида су чистији и лакше се покоравају разуму од чула додира, али на њих не треба обраћати пажњу нити она треба да нас узнемиравају. Тело нарочито страда због осећаја, поготовоу време поста, када је лишено хране. Због тога се људи повлаче у себе и одвајају од спољашњих ствари, чиме умртвљују и она чула која не реагују на спољашњи надражај. За све оне који су искусили аскетску борбу, осећање „патње“ (бдење, пост...) је од велике користи, а поготово онима који упражњавају унутарњу молитву. У сваком случају, они који упражњавају праву умну молитву, треба да се ослободе ове страсти и да одбаце сваку везу с оним што њу омета, јер ће само на тај начин усвојити ову неометану и чисту молитву“. Дакле, светитељ не даје само упуства за узрасле у молитвеном тиховању већ и и за оне који стреме ка „другом“ и „трећем“ степену. Што се таквих они морају владати сваким чулним задовољством и потпуно да одбаце страст, јер цело тело мора бити умртвљено за грех. Треба поразити зле страсти које се налазе у уму, тј. уздићи се изнад чулног задовољства. Ако смо под влашћу страсти, те ни уснама не можемо да окусимо умну молитву, онда је неопходнотелесно изнуривање постом, бдењем и сл. Само изнуривање умртвљује склоност тела ка греху, дакле обуздава и слаби помисли које подстичу насилне страсти. Управо то у нама побуђује покајање кроз које се бришу некадашњи греси, те човек постаје отворен за молитву и благодат. Све ово Палама потврђује речима псалмопевца Давида који каже: „Срце скрушено и смирено Бог неће презрети“ (Пс. 50) и Господњим речима у Јевађељима да пост и молитва чине чудеса (Мт. 17, 21 И Мк. 9, 29). Умносрдачна молитва и њена духовна стварност - обожење Врхунац умносрдачне молитве по учењу Светог Григорија Паламе јесте потпуни преображај човековог бића. Тј обожење. Што се тиче онога што се одвија у телу, а исходи из душе пуне духовне радости, он то називадуховном стварношћу, упркос томе што се исто одвија у телу. Дакле, имамо појаву да се наслађивање настало у телу када уђе у ум, чини да сав он буде телесан, нимало се не освећујући од заједнице са узвишеним, него обратно, уму предаје оно што је ниско, и зато се цели човек назива, „плотију“, као што је већ речено о онима на које се односио божански гнев; „неће мој дух пребивати у овим људима до века, јер су тело“.(пост. 6,3). Супротно томе, духовна радост , која долази из ума у тело , а која никако не нарушава заједницу са телом, него га преображава и одуховљује, јер се тада одбијају сви телесни прохтеви; она више не вуче душу на доле него се заједно сањом узвишава. Тако цели човек каже Палама постаје дух, као што је написано: „А што је рођено од духа , дух је“ (Јн. 3,6,8). За Паламу је суштина молитва, позивајући се на свете оце који кажу да „глад покреће молитву.“ Молитва без покајања је безвредна. По светом Јовану лествичнику „жеђ и бдење притискају срце, а кад је срце потиштено читаве реке суза иувиру из нас“. Овај физички труд не само да отклања сваку препреку за молитву него је у великој мери и потстиче. Наклоност ка делањима страсног дела душе и тела просто прикивају душу за тело ,а саму душу испуњавају тамом. Светитељ се пита, која то жалост или задовољство или покрет у телу нису заједничка активност (енергија) тела и душе? И наставља: “Заиста постоје блажене страсти и душевно телесне делатности које не само не прикивају дух за тело, него служе да уздигну тело до достојанства блиског достојанству духа, и да га подстакну да тежи нечему вишем. Такве духовне активности не улазе у ум из тела већ силазе у тело из ума, да би преобразиле тело у нето боље и да би га на тај начин обожиле. Као штоје божанство оваплоћенога Бога Логоса заједничко души и телу обожило плот посредством душе да би и оно творило Божија дела , исто тако и удховном човеку благодат духа која се кроз душу преноси у тело даје телу да искуси божанско.“ View full Странице
  2. Као велики поборник духовног тиховања (исихија) код Светог Григорија молитва је пут којим се једино може постигнути затварање ума у тело/срце. Да би срце овладалоцелим човековим организмом, и помислима и удовима, мора се непрестано молитвено призивати Исусово име уз„упослење“ ума чак и током саме молитве. Појам молитве код Светог Григорија Паламе је заснован у високом степену на његовој амартологији. Грех влада човеком када се моћи ума не окрену ка Богу. Грех обитава посебно у унутрашњости човека, у срцу и телу. Тело по себи није зло, него је зло оно што обитава у срцу. Зло се мора надвладати, а срце се од овог зла мора очистити. Очишћење се испуњава кроз усредсређивање ума у срцу, када се ум чува уз помоћ срца. Умом се влада онда када се затвори у срце. Као што смо већ напоменули Палама истиче да је ум увек активан, те се зато нечим мора упослити, чак и током молитве. Зато се препоручује призивање Исусовог имена као средишта усредсређивања на Бога, понављања имена Христовог у складу са удисајима и издисајима. То је метода сабирања ума, јер се ум непрекидно расејава, а на свету није ништа теже од созерцања и ништа није покретније и променљивије од ума. Контролисањем покрета удисаја и издисаја и повременог задржавања даха контролише се ум и дисање, што свакако помаже да се ум не расејава оним што га окружује, да се очисти и да се заиста доведе до јединствене сабраности. Може се рећи да је то спонтана последица пажње ума, будући да се покрети удисаја и издисаја стишавају за време напрегнуте пажње, нарочито код оних који су посвећени телесном и духовном тиховању (исихији). Исихаст је личност која се вежба у унутрашњем смирењу или тиховању. Сходно оваквом учењу у Паламиној теологији молитве могу се приметити три предањска степена умно срдачне молитве. 1. На првом степену се употребљва једна посебна физичка метода као припомоћ молитви. Дисање се контролише и синхронизује у истом такту са понављаном Исусовом молитвом. Поглед се усреређује на горњи или на средишњи део тела (на пупак). Положај приликом молитве и дисање морају се контролисати, пошто је након грехопада унутрашњи човек нарочито повезан са извањским стварима. Стога, ове методе олакшавају усредсређивање и вођење ума од извањских ствари ка унутрашњим. Погружени човек који тежи да врати ум у себе, треба да га подстакне на то не само његовим праволинијским него и кружним, неблудећим кретањем. Зато Палама и наглашава да је фиксирање погледа на средиште тела и усмеравање пажње на себе (или на срце) од велике важности јер то спречава расејавање спољашњим утисцима. На тај начин, онај који созерцава не само да ће се повући из спољашњости и сабрати се, него ће, стављајући тело у такав положај, сабрати у унутрашњост срца моћ која се непрестано излива кроз чуло вида. Будући да се у стомаку спроводи закон греха, зато онда баш ту и морамо сместити закон ума који се бори. (Рим. 7, 23). 2. На другом степену се ум уводи у срце. Тада ум више не лута усред извањских ствари. Исихаста више нема потешкоћа да остане под деловањем Божије благодати. Кроз искључивање спољашњих ствари постиже се апатиа и он се ослобађа од страсти. Молитва је на овом степену духовна. Палама не смера на то да увођење ума у срце буде раздвајање ума од тела, већ на то да се ум у овом процесу ослобађа од погрешне зависности. Ум није затворен само у телу и срцу, него такође и у самом уму. Затврање ума у срце враћа праву и изворну антрополошку хијерархију: ум-срце-тело. Нус је важан зато што је он веома битан уантрополошком смислу. На овом месту долази до виђења светлости али оно још није просветљење и сједињење. Када је постигнута права хијерархија, човек је спреман да прими божанску енергију. Ово не значи да сам нус прима багодат и да учествује у њој, већ да целокупан човек прима енергију светог Духа. Иако се сврха молитве налази у врађању правог односа и праве хијерархије антроплошких елемената, ипак Божанска енергија дејствује управо кроз душу и тело. Срце тада постаје обитавалиште Светог Духа. 3. Међутим, духовна молитва на овом другом степену још није истинско сједињењње и просветљење. На трећем степену када се сустретну Бог и човек, просветљава се не само ум већ и целокупни човек. У просветљењу се надилази човеково сопство, и човек се опет однекле друго враћа у сопство. Ово искуство није опажање нити производ интелекта него је видећи субјект сам Свети Дух, кроз кога човек види самог себе. У збивајућем се просветљењу орган просветљења јесте Свети Дух или Божанска енергија. Човек постаје у просветљењу оно са чиме се у јединству сједињује, и зато је Божанска енергија или Свети Дух како субјет тако и објект. Човек је у овом збивајућем свепросветљењу попут једног огледала које одражава божанску енергију и светлост. Надилажење саме човекове природе не значи, међутим, да је искуствовање просветљења одвојено од тела или од душе, већ да се то искуство одиграва у самом човеку. Исправан правац је споља према унутра. Палама , говори о везама између тела, срца, ума и душе у молитви, али и разграничења где се са таквом једном духовношћу ум и тело раздвајају једно од другог у екстази. Сусрет с Богом у молитви не мотивише се овим антрополошким елементима и њиховим везама већ везом између нествореног и створеног. Молитва је заснована на пневматолошком кеносису. Може се у једном уопштеном смислу рећи да заједнички правац Паламине духовности јесте кретање од споља ка унутра. Ни срце ни нус не могу сматрати највишим органом молитве. И срце и ум јесу средишњи појмови, али Палама не разммишља о питању које од њих јесте примарно, обоје су антрополошки органи. Али, просветљење јесте нешто нестворено. На трећем , највишем степену молитве истински „орган“ , како субјект тако и објект, јесте Божанска енергија или свети Дух. На трећем степену молитве Св Дух обитава у човеку и сам свети Дух разбуђује молитву. Тако и молитва прераста оквире огољеног декласирања наших жеља пред Богом и постаје посебна врста знања са којим се у жељи приближавамо, успињемо се ка Богу, сатрагалачким напором и силом сазнања уграђеном у саму намеру, тако да се она код Светог Паламе ставља у погон или енергетизује као синергична „сафизичност у кретању“. На тај начин,она физиолошки постаје основ продорности кроз стваралачки канал срца које као орган општења у секундарно пробуђеној духовној функцији постаје „тело тела“, синергички центар окретања искону или „духовно тело“, према речима апостола Павла. Сагледавајући тежину новозавеног сведочанства о исијавању Божанске светлости из Сина Божијег Исуса Христа на гори Тавор, послата је порука докучивања крајње сврхе свега што јесте и бива, која обећава усавршавање и обожење човека. Оваплоћивање дубинске перпектве духа прпоручио је апостол Павле у посланици Ефесцима: „...Преклањам кољена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа, од кога сваки род на небесима и на земљи има своје име, да вам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутрашњем човеку, да се Христос вером усели у срца ваша, да бисте, укорењени и утемељени у љубави, могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познавати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом.“(Еф. 3, 14-19) Практични савети о вежбању у умносрдачној молитви „Непрекидно стражи, пази, непрекидно имај самоконтролу, бдиј, чувај се! Управо тако ћеш непослушно тело покорити духу и постати неприступачан духовима који те нападају одоздо, па ћеш моћи смело да станеш пред онога који испитује срце и бубреге“ (Пс. 7, 10) Овим речима Свети Григорије Палама истински исказује да умносрдачна молитва није само његов теолошкипоглед или учење већ једна стварност која је саствани део његовог бића , а која уводи човека и у будућу стварност, Царства Божијег. По светом људи који се вежбају духовном субостствовању, те престају са сваким личним делањем они код сазнајних душевних способности спречавају сваку промену, свако покретно и разнолико делање, сваки чулни опажај и сваку телесну активност уопште, која је под нашом контролом. А покрете попут дисања, који нису у потпуности под нашом контролом, обуздавају колико је год могуће. Код узнапредованих у тиховању, све ово дешава се без болног напора и бриге, јер савршен улазак душе у себе дешава се спонтано и од ње саме. Међутим, код почетника се ништа не догађа без труда и велике упорности, те најпре треба вежбати и терати усне да понављају Исусову молитву. Временом, она се постепено усађује да би коначно постала самоделатна и пратила ритам срца, чак и током сна. Као својеврсно упуство за све оне који желе да се посвете умносрдачној молитви или тиховању и созерцању Палама препоручује: „Када желимо да се посветимо унутрашњем сабирању, неопходно је да умиримо осећања подстакнута спољашњим активностима.. Бог нам је даровао тело да би нам оно било сарадник, да би зависило од нас. Зато би трбало да га, уколико нам се противи, обуздавамо и да га бодримо да се оно управља онако како треба. Чуло слуха и вида су чистији и лакше се покоравају разуму од чула додира, али на њих не треба обраћати пажњу нити она треба да нас узнемиравају. Тело нарочито страда због осећаја, поготовоу време поста, када је лишено хране. Због тога се људи повлаче у себе и одвајају од спољашњих ствари, чиме умртвљују и она чула која не реагују на спољашњи надражај. За све оне који су искусили аскетску борбу, осећање „патње“ (бдење, пост...) је од велике користи, а поготово онима који упражњавају унутарњу молитву. У сваком случају, они који упражњавају праву умну молитву, треба да се ослободе ове страсти и да одбаце сваку везу с оним што њу омета, јер ће само на тај начин усвојити ову неометану и чисту молитву“. Дакле, светитељ не даје само упуства за узрасле у молитвеном тиховању већ и и за оне који стреме ка „другом“ и „трећем“ степену. Што се таквих они морају владати сваким чулним задовољством и потпуно да одбаце страст, јер цело тело мора бити умртвљено за грех. Треба поразити зле страсти које се налазе у уму, тј. уздићи се изнад чулног задовољства. Ако смо под влашћу страсти, те ни уснама не можемо да окусимо умну молитву, онда је неопходнотелесно изнуривање постом, бдењем и сл. Само изнуривање умртвљује склоност тела ка греху, дакле обуздава и слаби помисли које подстичу насилне страсти. Управо то у нама побуђује покајање кроз које се бришу некадашњи греси, те човек постаје отворен за молитву и благодат. Све ово Палама потврђује речима псалмопевца Давида који каже: „Срце скрушено и смирено Бог неће презрети“ (Пс. 50) и Господњим речима у Јевађељима да пост и молитва чине чудеса (Мт. 17, 21 И Мк. 9, 29). Умносрдачна молитва и њена духовна стварност - обожење Врхунац умносрдачне молитве по учењу Светог Григорија Паламе јесте потпуни преображај човековог бића. Тј обожење. Што се тиче онога што се одвија у телу, а исходи из душе пуне духовне радости, он то називадуховном стварношћу, упркос томе што се исто одвија у телу. Дакле, имамо појаву да се наслађивање настало у телу када уђе у ум, чини да сав он буде телесан, нимало се не освећујући од заједнице са узвишеним, него обратно, уму предаје оно што је ниско, и зато се цели човек назива, „плотију“, као што је већ речено о онима на које се односио божански гнев; „неће мој дух пребивати у овим људима до века, јер су тело“.(пост. 6,3). Супротно томе, духовна радост , која долази из ума у тело , а која никако не нарушава заједницу са телом, него га преображава и одуховљује, јер се тада одбијају сви телесни прохтеви; она више не вуче душу на доле него се заједно сањом узвишава. Тако цели човек каже Палама постаје дух, као што је написано: „А што је рођено од духа , дух је“ (Јн. 3,6,8). За Паламу је суштина молитва, позивајући се на свете оце који кажу да „глад покреће молитву.“ Молитва без покајања је безвредна. По светом Јовану лествичнику „жеђ и бдење притискају срце, а кад је срце потиштено читаве реке суза иувиру из нас“. Овај физички труд не само да отклања сваку препреку за молитву него је у великој мери и потстиче. Наклоност ка делањима страсног дела душе и тела просто прикивају душу за тело ,а саму душу испуњавају тамом. Светитељ се пита, која то жалост или задовољство или покрет у телу нису заједничка активност (енергија) тела и душе? И наставља: “Заиста постоје блажене страсти и душевно телесне делатности које не само не прикивају дух за тело, него служе да уздигну тело до достојанства блиског достојанству духа, и да га подстакну да тежи нечему вишем. Такве духовне активности не улазе у ум из тела већ силазе у тело из ума, да би преобразиле тело у нето боље и да би га на тај начин обожиле. Као штоје божанство оваплоћенога Бога Логоса заједничко души и телу обожило плот посредством душе да би и оно творило Божија дела , исто тако и удховном човеку благодат духа која се кроз душу преноси у тело даје телу да искуси божанско.“
  3. Version 1.0.0

    254 downloads

    1. Митрополит Јеротеј Влахос: СВ. ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА КАО СВЕТОГОРАЦ 2. Архиепископ Василиј (Кривошеип): БОГОСЛОВЉЕ СВ. ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ 3. Георгије И. Манзаридис: ОБОЖЕЊЕ ЧОВЕКА
  4. На свечаној сједници Института православне теологије Светог Сергеја у Паризу у недјељу 12. фебруара 2012. године, додјељен је почасни докторат „Honoris causa” Његовом Високопреосвештенству Архиепископу Цетињском Митрополиту Црногорско – приморском Г. Амфилохију. Звучни запис предавања После свечаности Митрополит је стрпљиво потписивао многобројним присутнима његову књигу „Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами” која је преведена на француски. У понедељак, 13. фебруара одржана је промоција француског издања докторске дисертације Митрополита Амфилохија “Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами”. Овим поводом, из архиве нашег Радија, доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија “Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами” које је одржао у бугарском граду Варна на богословској конференцији “Исихастичка традиција и савремени црквени живот”. Извор: Радио Светигора
  5. Свети Григорије Палама се празнује у Православној Цркви 1/14. новембра, али је овом великом светитељу Цркве Христове посвећена и друга недеља Васкршњег поста. О светом Григорију Палами говорио је презвитер Александар Поповић. Звучни запис разговора Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  6. Поводом текста објављеног у београдском таблоиду Курир, у понедељак 10. јуна 2019., под насловом „Шта је све радио црквени великодостојник – Григорију пуко бизнис, дугове оставио цркви“; Епархија захумско-херцеговачка и приморска, ради истинитог информисања шире јавности коју је лажним информацијама овај таблоид обмануо, истиче сљедеће: Владика Григорије Епархију захумско-херцеговачку је предао у стању црквеног поретка и позитивног економског и имовинско-правног пословања. Приликом чина административне примопредаје, која је обављена 24. септембра 2018. године у службеним просторијама Епархије, нови епископ Димитрије са захвалношћу је констатовао да је епископ Григорије, у свом деветнаестогодишњем архипастирском раду унаприједио живот Епархије. Том приликом, новоизабрани Епископ, посебно је истакао да је његов претходник унаприједио духовни живот повјерене му пастве, осврнувши се и на његов градитељски труд. Епископ захумско-херцеговачки Димитрије је Епархију захумско-херцеговачку примио на управљање у стању црквеног поретка и позитивног економског и имовинско-правног пословања. Таблоид Курир преноси изјаву тенденциозног вјерског аналитичара Зорана Ињца који је обмануо јавност да је „Патријаршија на себе преузела некакве дугове Епархије захумско-херцеговачке које је за собом оставио владика Григорије…“ Ти наводи су апсолутно нетачни, што је веома лако провјерљиво. Таблоид Курир шири дезинформације о томе да је „посао Епархије са хотелијерством, пољопривредом и производњом вина пропао и да су „након одласка Владике Григорија трошкови остали Епархији захумско-херцеговачкој…“ Винарија Тврдош једна је од највећих и најуспјешнијих винарија у Босни и Херцеговини, своја вина извози у преко 20 држава свијета. Позната је по производњи врхунских вина за која је добијала награде широм свијета, од којих издвајамо најважнију Златну медаљу на прошлогодишњем најпознатијем такмичењу вина Декантер у Лондону. О њеном успјеху говоре и званични позитивни финансијски резултати који су лако провјерљиви сваком физичком лицу, у надлежним пореским органима Републике Српске и БиХ. Хотел Платани један је од најљепших и најпознатијих хотела у Босни и Херцеговини. Налази се у самом центру Требиња, познат по предивној грађевини, али и још љепшој тераси. Хотел Платани је од свог отварања до данас дао велики допринос развоју туризма у Херцеговини. У свом пословању, такође, остварује успјешне финансијске резултате. Сва добит ових привредних предузећа улаже се у обнову наше Епархије. Подсјећамо да је у грађанском рату деведесетих година, на територији Епархије захумско-херцеговачке и приморске порушено, девастирано или запаљено 48 храмова и 2 манастира. На дан примопредаје у Епархији захумско-херцеговачкој евидентирано је 245 како обновљених тако и новоизграђених храмова, укључујући манастире, црквишта и капеле. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  7. Народ их је канонизовао и прије нашега времана. Сјећам се да је и блаженог спомена Патријарх Павле говорио о Босиљки из Пасјана јер му је народ говорио о њој. Постоји толико сведочанстава, и житије које написано свједочи о томе, колико су и Свети Григорије Пећки и Свети Василије Пекар поштовани у народу у вријеме када Црква као јерархија није била у току са тим народним поштовањем. Сад се показује да је народ према њима од Сеобе Чарнојевића, када су пострадали, имао велико и непрекидно поштовање, молио се на њиховим гробовима, и тамо су се чудеса догађала. Овако о Светим новомученицима, новим светитељима са Косова и Метохије, говори Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у емисија Богоугодници РТК2. Свети Григорије Пећки, Василије Пекар из Пећи и Босиљка Рајичић из Пасјана код Гњилана , мученички су страдали на Косову и Метохији под турском влашћу, одбијајући да промене православну вјеру. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2018. године их је унео у диптих светих, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у вјерном народу КиМ. О овим Божијим угодницима, њиховом животу, предању, светињи, поштовању у народу, чудесима и исцјељењима које су многи добили захваљујући њиховом посредништву, поред Митрополита Амфилохија говоре: јеромонах Јустин – сабрат Цетињског манастира, родом из Пећи, Ранко Бакић из села Љевоша код Пећи, Митра Мијатовић из Пећи, Архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац, јереј Јован Цветковић парох осојански и Божидар Ђорђевић из Пасјана. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Трочлани жири који је одлучивао о награди сачињавали су Никола Вуколић, председник Задужбине, Миљенко Јерговић, књижевник и Младен Весковић, књижевни критичар. Присутнима се прво обратио Вуколић, упознавши их са чињеницом да се „Кочићево перо“ већ више од 20 година додијељује „ауторима који на својствен начин слиједе љепоту Кочићеве речи и дубину Кочићеве мисли“, као и са чињеницом да је жири једногласно одлучио да групи таквих аутора приброји и владику Григорија. Међу нарочито важним порукама књиге „Преко прага“ Вуколић је истакао ону о томе да се људи не дијеле по вјерској и националној основи, већ постоје само људи и нељуди. Миљенко Јерговић сликовито је подвукао значај књижевности рекавши да књиге излазе већ хиљадама година „да људи не би потпуно подивљали“, те одредивши човјека као „биће које очекује причу“. Стога је Јерговић нарочито похвалио Владикино кочићевско „чудесно умјеће приповједања прича“, које се пројавило упркос терету који представља његова епископска служба, која „читаоцима намеће ону врсту ауторитета коју књига заправо не воли“. Збирка „Преко прага“ ипак је пронашла, сматра он, свој пут како до од ауторитета еманциповане, тако и, што је још важније, до обичне, простодушне читалачке публике. Ово је нарочито значајно јер, увјерен је Јерговић, у питању је књига која има потенцијал поправљања нарушеног и поквареног у душама људи. Младен Весковић је, слажући се са претходницима истакао још неколико аспеката са којих се може сагледати значај награђене збирке. Прво, њен аутор је прекорачио устаљене оквире службе коју обавља, и први је, макар у последњих стотинак година, (поготово високи) великодостојник Српске Православне Цркве који се широј јавности представља као књижевник. Друго, Весковић је похвалио једноставност Владикиног приповједања, која би на први поглед могла заварати и заличити на невјештост, али се заправо ради о непретенциозности, избјегавању злоупотребе епископског ауторитета и покушај да се читаоцу обрати на најпријемчивији могући начин. За Весковића је значајно и интересантно и то што нам књига пружа увид у „живот свештеника унутра“, те нам омогућава да сагледамо шта он то види и чује у злим временима. Последњи се присутнима обратио и сам аутор, владика Григорије. У свом кратком говору Владика се нарочито осврнуо на лик онога чије име носе додијељене му награде - Петра Кочића. Он се похвално осврнуо на његов списатељски дар, али и на бунтовни карактер, посебно пред стегама и оковима, те на његов сатирични и хумористични смијех. Владика је изразио жаљење због Кочићевог прераног упокојења, које нас је лишило нових дјела из његовог пера, цитирајући Дучића који је о Кочићевој смрти потресно говорио као о „једном нашем преломљеном мачу, замуклом гласу побједе и једној нашој изгубљеној бици“. Због свега реченог, добијање награде која носи управо име Петра Кочића представља за Владику нарочиту радост, али и одговорност. Награду „Кочићево перо“ Владици је уручио познати књижевник Владимир Пиштало, док му је награду „Кочићева књига“ додијелила глумица, сликарка и књижевница Ева Рас. Читавој церемонији додјеле наградâ присуствовао је, за овакве манифестације, изузетно велики број људи, међу којима и познати књижевници Драган Великић, Владимир Кецмановић, Ђорђо Сладоје и други. Свима присутнима Владика је од срца заблагодарио на части и радости које су му својим присуством приредили. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  9. Дана 22. децембра 2017. године у Коларчевој задужбини у Београду Епископу захумско-херцеговачком и приморском Григорију додијељене су награде „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ за 2017. годину, Задужбине „Петар Кочић“ са сједиштем у Бањалуци и Београду. Трочлани жири који је одлучивао о награди сачињавали су Никола Вуколић, председник Задужбине, Миљенко Јерговић, књижевник и Младен Весковић, књижевни критичар. Присутнима се прво обратио Вуколић, упознавши их са чињеницом да се „Кочићево перо“ већ више од 20 година додијељује „ауторима који на својствен начин слиједе љепоту Кочићеве речи и дубину Кочићеве мисли“, као и са чињеницом да је жири једногласно одлучио да групи таквих аутора приброји и владику Григорија. Међу нарочито важним порукама књиге „Преко прага“ Вуколић је истакао ону о томе да се људи не дијеле по вјерској и националној основи, већ постоје само људи и нељуди. Миљенко Јерговић сликовито је подвукао значај књижевности рекавши да књиге излазе већ хиљадама година „да људи не би потпуно подивљали“, те одредивши човјека као „биће које очекује причу“. Стога је Јерговић нарочито похвалио Владикино кочићевско „чудесно умјеће приповједања прича“, које се пројавило упркос терету који представља његова епископска служба, која „читаоцима намеће ону врсту ауторитета коју књига заправо не воли“. Збирка „Преко прага“ ипак је пронашла, сматра он, свој пут како до од ауторитета еманциповане, тако и, што је још важније, до обичне, простодушне читалачке публике. Ово је нарочито значајно јер, увјерен је Јерговић, у питању је књига која има потенцијал поправљања нарушеног и поквареног у душама људи. Младен Весковић је, слажући се са претходницима истакао још неколико аспеката са којих се може сагледати значај награђене збирке. Прво, њен аутор је прекорачио устаљене оквире службе коју обавља, и први је, макар у последњих стотинак година, (поготово високи) великодостојник Српске Православне Цркве који се широј јавности представља као књижевник. Друго, Весковић је похвалио једноставност Владикиног приповједања, која би на први поглед могла заварати и заличити на невјештост, али се заправо ради о непретенциозности, избјегавању злоупотребе епископског ауторитета и покушај да се читаоцу обрати на најпријемчивији могући начин. За Весковића је значајно и интересантно и то што нам књига пружа увид у „живот свештеника унутра“, те нам омогућава да сагледамо шта он то види и чује у злим временима. Последњи се присутнима обратио и сам аутор, владика Григорије. У свом кратком говору Владика се нарочито осврнуо на лик онога чије име носе додијељене му награде - Петра Кочића. Он се похвално осврнуо на његов списатељски дар, али и на бунтовни карактер, посебно пред стегама и оковима, те на његов сатирични и хумористични смијех. Владика је изразио жаљење због Кочићевог прераног упокојења, које нас је лишило нових дјела из његовог пера, цитирајући Дучића који је о Кочићевој смрти потресно говорио као о „једном нашем преломљеном мачу, замуклом гласу побједе и једној нашој изгубљеној бици“. Због свега реченог, добијање награде која носи управо име Петра Кочића представља за Владику нарочиту радост, али и одговорност. Награду „Кочићево перо“ Владици је уручио познати књижевник Владимир Пиштало, док му је награду „Кочићева књига“ додијелила глумица, сликарка и књижевница Ева Рас. Читавој церемонији додјеле наградâ присуствовао је, за овакве манифестације, изузетно велики број људи, међу којима и познати књижевници Драган Великић, Владимир Кецмановић, Ђорђо Сладоје и други. Свима присутнима Владика је од срца заблагодарио на части и радости које су му својим присуством приредили. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска View full Странице
  10. празнује се 17. (30.) новембра (чита се за молитвено заступништво приликом враћања дуга) Кондак 1. Изабрани чудотворче и непревазиђени угодниче Христов, догмата дивни исповедниче и јереси неуморни искоренитељу, многоцелебни источниче и молитвениче за душе наше, светитељу Григорије, имајући велику смелост пред Господом, од свих невоља ослободи нас који кличемо: Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Икос 1. Анђео земаљски и небески човек био си, светитељу Григорије, од почетка живљења твога; чистоту душе и тела заволевши и за Христом с љубављу усрдно пошавши, савршенство си духовно достигао . Због таквог живљења твога, сијајући као муња, сада пред великом светлошћу стојиш, те помињи и нас који те усрдно штујемо и појемо ти: Радуј се, Јеванђеља Христовог верни следбениче! Радуј се, заповести Исусових ревносни извршитељу! Радуј се, необорива стено благочестивости! Радуј се, звездо која јутарњом светлошћу Божанске благодати сијаш! Радуј се, јер си велику смелост пред Господом стекао! Радуј се, јер си дар чудотворства одозго задобио! Радуј се, чврсто кормило Цркве Христове! Радуј се, непоколебиви стубе православља! Радуј се, правило вере благочестиве! Радуј се, јер пример духовне кротости показујеш! Радуј се, апостолских предања чувару! Радуј се, тајни Божијих истински домостројитељу! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 2. Видевши непорочно и целомудрено живљење твоје, светитељу Григорије, нечастиви младићи александријски распалише се завишћу , од ђавола усађеном, те научише жену неку да те пред свима оклевета и заиште плату за учињени блуд. Ти пак, од утробе мајчине све до блажене кончине не познавши грех плотски и сачувавши девство неоскврњеним, са кротошћу и незлобивошћу молио си пријатеља свога да им пода оно што траже, појући Богу, Јединоме верном сведоку на небесима: Алилуја! Икос 2. Имајући разум и срце помрачене грехом, прими блудница из Александрије плату неправедну, али и љуту казну с њом, јер се у њу усели страшни демон и стаде је пред свима мучити тако да ова кћи велијарова дрхташе целим телом, шкргуташе зубима и вапијаше, и нико је не могаше зауздати. Ти пак, светитељу Григорије, узневши за њу топлу молитву Господу, одагнао си духа злобе поднебесног. Дивећи се томе, вапијемо ти: Радуј се, ратниче Христов непобедиви! Радуј се, слуго Божији добри и верни! Радуј се, цвете неувењиви! Радуј се, венче уздржања! Радуј се, целомудрености украсу! Радуј се, сажитељу Ангела! Радуј се, смирења савршено огледало! Радуј се, јер се теби и демони покоравају! Радуј се, јер си јарам Христов благи и лаки носио! Радуј се, јер си многе невоље благодушно претрпео! Радуј се, јер си тиме сатану посрамио! Радуј се, јер си тако Христа прославио! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 3. Сила Божанске премудрости осени те, светитељу Григорије, када си скупа са пријатељем својим фирмијаном из Кападокије оставио световну науку и философију јелинску и почео да хришћанске истине и тајне Божанског Писма спознајеш. Стога и нас, велики учитељу, који сада у неразоривим одајама небеског раја обитаваш, помињи крај Престола Божијег, да се и ми просветлимо светлошћу јеванђелског богопознања, појући: Алилуја! Икос 3. Имајући у своме срцу огањ љубави Божанске, светитељу Григорије, дошао си у родни град свој Неокесарију, где те сви људи мољаху да им будеш судија и градоначелник. Ти пак, избегавајући узе гордости и празне славе људске, оставио си место ово и у пустињу се удаљио, пребивајући у труду и подвизима које једино Господ срцевиделац зна. Ми пак, дивећи се смирењу твоме и љубави према пустињском живљењу, вапијемо ти: Радуј се, човече ангелске нарави! се, подвига богати источниче! Радуј се, светило које у тами сијаш! Радуј се, кандило Божанске светлости! Радуј се, ластавице што пустињу љубиш! Радуј се, свирало слаткопојна! Радуј се, молитвениче многосузни! Радуј се, ратниче храбри што си непријатеља победио! Радуј се, јер си псалмима неућутно Бога славио! Радуј се, јер си многе молитве коленопреклоно узносио! Радуј се, јер си постом и сухоједењем плот своју изнурио! Радуј се, јер си старога човека у себи свецело Духу покорио! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 4. Буру световног живота и тешке таласе страсти прошавши, стекао си, светитељу Григорије, тихо и мирно пристаниште, и у пустињи се настанивши, Христу си вредно послужио, заволевши пост и молитву, непрестано појући Богу: Алилуја! Икос 4. Зачу блажени Федим, епископ Амасијски, за равноангелско живљење твоје, светитељу Григорије, и хтеде да те призове из пустињске осаме да служиш Цркви у чину архијерејском. Ти пак, прозревајући ову намеру и мислећи о својој недостојности, сакрио си се у дубину пустиње; но он, вођен Духом Светим и ревношћу према Цркви Христовој горећи, изврши дивно посвећење ово, и у одсуству твоме те хиротониса за епископа Неокесарије. Дивећи се томе, кличемо ти: Радуј се, архијереју Бога вишњега! Радуј се, пун страхопоштовања служитељу олтара Господњег! Радуј се, неуморни трудбениче у винограду Христовом! Радуј се, јер си плодове слатке од делања твога Њему принео! Радуј се, славе Божанске ревнитељу! Радуј се, путовођо који све на небо узводиш! Радуј се, јер си многе душе невестама Христовим учинио! Радуј се, пастиру добри, јер си душу за овце своје положио! Радуј се, грешника милостиви заступниче! Радуј се, невољника брзи помоћниче! Радуј се, верних прибежиште! Радуј се, архијереја украсу! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 5. Као Богом вођена звезда био си, светитељу Григорије, небо Цркве украшавајући и светлошћу истинског богопознања све озарујући, када си, покоравајући се вољи Божијој, примио дужност епископску у граду Неокесарији и одмах устао против злих јеретика, Павла Самосатског и Савелија, који лажно проповедаху тајну Пресвете Тројице. Ти пак учаше верне да како доликује поју Тројединоме Богу: Алилуја! Икос 5. Видевши безумље јеретика, који неистинито учаху о Пресветој Тројици, ти се, светитељу Григорије, усрдно мољаше Богу и Пречистој Мајци Његовој да открију православним хришћанима догмате истине, и тако се удостоји чудесног јављања Пресвете Богородице и апостола Јована Богослова, који те тајнама богопознања научише, a ти их записа и вернима предаде. Ми пак, с љубављу примивши небеске речи ове, прослављамо те, велики тајновидче, и кличемо ти: Радуј се, Премудрости Божије созерцатељу и проповедниче! Радуј се, истинског богословља златоречити учитељу! Радуј се, благовољењем Пресвете Тројице осењени! Радуј се, милостима Пречисте Богородице обдарени! Радуј се, разумом Божијим испуњени! Радуј се, благодаћу Духа Светога озарени! Радуј се, јер си погубно лажно учење искоренио! Радуј се, јер си злочестиве јеретике поразио! Радуј се, апостолских предања ревносни поштоваоче! Радуј се, дијаманте вере православне! Радуј се, благочестивости усрдни учитељу! Радуј се, јер си у самом себи храм Триипостасноме Божанству саградио! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 6. Проповедник светлоносни Тројединога Бога био си, светитељу Григорије, јер те Сама Пресвета Богородица и апостол Јован Богослов научише како да у Свету Тројицу истински верујемо, а ти непрестано клицаше Оцу живе Речи, Премудрости ипостасне Силе и лику Вечнога: Алилуја! Икос 6. Засја зора истинског богопоштовања у граду Неокесарији, што у тами идолопоклонства пребиваше, са доласком твојим, светитељу Григорије, јер мноштво идола и служитеља њихових ти затече у идолским храмовима, те мољаше Господа да погледа на творевину Своју, да просвети људе који пропадају и обрати их на пут спасења. Тако верни научише да ти поју: Радуј се, демонског служења искоренитељу! Радуј се, истинског богопоштовања сејачу! Радуј се, јер си силом Божанском идоле скршио! Радуј се, јер си таму неверја одагнао! Радуј се, славо вере православне! Радуј се, Цркве Христове утврђење! Радуј се, јер си прелест демонску посрамио! Радуј се, јер си неверне боговиђењем просветио! Радуј се, штите који благочестиве браниш! Радуј се, мачу што нечастиве посецаш! Радуј се, верних украсу! Радуј се, неверних посрамљење! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 7. Хтедоше нечастиви житељи Неокесарије пагански празник Зевсу да приреде, не обазирући се на упозорења твоја, светитељу Григорије, те навукоше на себе гнев Божији и казну страшну, погубну рану смртоносну, јер се безумна радост њихова у плач обрати, a весеље у тугу и несрећу претвори. И тако спознаше безумље своје и мољаху те да зауставиш љуту болест молитвом Богу, Кога ти Јединога поштоваше као Господара свих, појући: Алилуја! Икос 7. Као новога чудотворца исповеда те Црква Христова, светитељу Григорије, јер силом Божијом која у теби делује болне исцељујеш, прокажене чистиш, демоне изгониш. Ти си уистину свима помоћник , ослободитељ и лекар, и стога ти кличемо: Радуј се, чудотворна деснице Исусова! Радуј се, језику Христов што речју исцељујеш! Радуј се, јер си велику смелост према Богу стекао! Радуј се, јер си дар чудотворења одозго примио! Радуј се, у невољама преславни заступниче! Радуј се, у искушењима превелики заштитниче! Радуј се, изворе исцелења! Радуј се, страдалницима горким помоћниче! Радуј се, демона прогонитељу! Радуј се, многоцелебни источниче неисцрпни! Радуј се, од туге избављење! Радуј се, благодати дародавче! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 8. Дивно чудо јави се, светитељу Григорије, када два брата добише од оца у наследство језеро, али не могавши да га поделе међу собом, устадоше један на другога. Ти пак молитвом својом Господу исуши језеро да не би усахнула љубав братска, и тако научи верне да у миру поју Богу: Алилуја! Икос 8. Сав уистину православни свет поштује те, светитељу Григорије, као великог чудотворца, јер си молитвом својом Господу и постављањем жезла ток реке изменио, плодност земље сачувавши; a призвавши име Исусово гору си померио, место за изградњу храма Божијег начинивши. Ми пак, дивећи се томе, кличемо ти: Радуј се, сасуде благодати Божије! Радуј се, непресушни изворе чудеса! Радуј се, истински исправитељу душа! Радуј се, завађене браће уразумитељу! Радуј се, јер тобом завист одгонимо! Радуј се, јер нас благонаравном живљењу учиш! Радуј се, јер си благодаћу Божијом над стихијама господарио! Радуј се, јер си законе земаљске вером својом мењао! Радуј се, јер си токове речне жезлом својим укротио! Радуј се, јер си плодност земље молитвом даровао! Радуј се, храмова усрдни градитељу! Радуј се, човекољубиви пастиру оваца словесних! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 9. Свако биће ангелско диви се дару прозорљивости твоје, светитељу Григорије, јер си у простом угљару Александру, мужу богоугодном и благочестивом, будућег епископа града Комане провидео, и тако ризницу тајну открио, која украс Цркве Христове поста. Стога и ми, скупа с бестелесним чиновима, кличемо Богу: Алилуја! Икос 9. Речити говорници не могу исказати силу Божију што у теби Деловаше, светитељу Григорије, када тројица Јудеја хтедоше да ти се наругају, па једнога од својих нечастиваца обнажише на путу и положише на земљу као мртва, ридајући над њим и иштући од тебе одећу да прекрију наготу његову. И ти ra покри, али и ове несрећнике уистину начини бездиханима, кушаче посрамивши и оставивши мртвима да сахрањују свога мртваца. Ми пак, прослављајући те, Светитељу, кличемо ти: Радуј се, духом прозорљивости озарени! Радуј се, духом страха Божијега испуњени! Радуј се, јер си будуће догађаје као садашње знао! Радуј се, јер си далеке догађаје као блиске провиђао! Радуј се, неустрашиви проповедниче истине! Радуј се, ревносни посрамитељу лажи! Радуј се, јер си речју разобличавајућом безаконике као гром поражавао! Радуј се, јер си нечастивошћу заслепљене попут муње погађао ! Радуј се, јер си Бога подстакао да безумне Јудеје казни! Радуј се, јер си поганог хулитеља живота лишио! Радуј се, јер си тако ругање сасекао! Радуј се, јер си завист погубио! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 10. Хотећи да спасеш душе словесних оваца твојих, светитељу Григорије, као пастир добри устао си против вука грабљивог, нечастивога гонитеља Декија, што хришћане принуђиваше да се идолима поклоне, и предаваше их мучењима и љутој смрти. Ти пак, очинском љубављу покретан, призвао си верне да се од мучитеља сакрију да не би, ослабивши у страдањима, отпали од Бога истинитог, Коме до испуњења времена у непроходним шумама и горама појаху: Алилуја! Икос 10. Зидине вишњег Јерусалима примише те, светитељу Григорије, по одласку твоме са земље на небо. Паства твоја плакаше за тобом као за оцем чедољубивим, а ми, видећи те погребенога и надајући се да ћемо те на небу имати за заступника с плачем и надом скупа вапијемо: Радуј се, велики угодниче, јер си живот по Богу заволео! Радуј се, јер си веру, наду и љубав до краја сачувао! Радуј се, оче чедољубиви, што си на почетку епископског служења у граду Неокесарији свега седамнаест хришћана под окриљем својим имао, које си млеком јеванђелских заповести хранио! Радуј се, пчело трудољубива, јер си читав град медом Христове вере усладио, и пре кончине своје свега седамнаест незнабожаца у горчини заблуда оставио! Радуј се, зрако Сунца Правде што нас топлином љубави Божије грејеш! Радуј се, свећо многосветла што нас светлошћу истинског богопознања озарујеш! Радуј се, бисеру часни што срца наша увесељаваш! Радуј се, камену драги што људе православне украшаваш! Радуј се, небесних сила сабеседниче! Радуј се, свих Светих сунаследниче! Радуј се, јер кроз тебе бездан милосрђа Божијег призивамо! Радуј се, јер се надамо да ћемо кроз тебе вечно спасење задобити! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 11. Појање благодарно Пресветој Тројици узнесоше житељи Неокесарије када обретоше часне и многоцелебне мошти твоје, светитељу Григорије, као спасоносни источник што дивна чуда твори, те их у саборној цркви поставише, појући Богу: Алилуја! Икос 11. Као светило што светлост даје и просвећује душе и тела наша показа те Господ, светитељу Григорије, људима православним у читавој васељени, јер молитвама твојим помажеш не само онима У Неокесарији него и у домовини нашој, а московски кнез Василије Темни твојом помоћи и заступништвом из татарског ропства чудесно би ослобођен, после чега подиже цркву у славу твоју, где се и данас прослављаш, слушајући од верних: Радуј се, странствоватељу на земљи, и житељу небески! Радуј се, молитвениче и заступниче за све што је земаљско! Радуј се, јер православним људима помажеш! Радуј се, рода хришћанскога уздизање! Радуј се, Богом утврђена лествице којом на небо усходимо! Радуј се, Богом саздани покрове којим се покривају многи! Радуј се, јер из ропских уза избављаш! Радуј се, јер од метежа и ратова чуваш! Радуј се, јер си многе од погибли избавио! Радуј се, јер си безбројне људе неповређенима сачувао! Радуј се, јер се тобом од вечне смрти избављамо! Радуј се, јер се тобом вечног живота удостојавамо! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 12. Благодат од Бога ти дату спознавши, с љубављу те хвалимо, светитељу Григорије, знајући да не можемо како доликује опевати величанство и славу твоју. Моли се за нас, чеда твоја духовна, да Господ буде милостив нама грешнима и да облагодати заступништвом твојим нас који чак из земље руске и српске, а не из града Неокесарије, кличемо: Алилуја! Икос 12. Опевајући богоугодно житије твоје, светитељу Григорије, благодаримо дивноме у Светима Својим, Христу Богу нашем, Који те подари Цркви васељенској као стуб необориви и утврђење вере истините. Ти пак прими од нас речи ове: Радуј се, јер си живљење земно благочестиво скончао! Радуј се, јер си од Цара небескога венац славе примио! Радуј се, јер си светлошћу врлина својих васељену обасјао! Радуј се, јер видећи добра дела твоја, људи Оца небескога прослављају! Радуј се, јер нас пред Престолом Божијим заступаш! Радуј се, јер Бога непрестано за милост према нама молиш! Радуј се, јер свакога ко ти под окриље твоје и заштиту притиче примаш! Радуј се, јер нико од тебе посрамљен и неутешен не оде! Радуј се, јер се над моштима твојим многа чуда догађају! Радуј се, јер се милост Божија непрестано од њих излива! Радуј се, чудотворче Григорије, похвало Неокесарије, украсу Цркве Христове! Кондак 13. Светитељу Христов и чудотворче Григорије, прими ово мољење наше што ти с љубављу приносимо, и измоли нам од сведарежљивога Бога, пред Којим сада на небу стојиш, избављење од многих невоља и искушења, а понајвише од вечне смрти, опроштај грехова и прегрешења наших и наследство Царства небескога, да скупа с тобом кроза сву вековечност Богу појемо: Алилуја, Алилуја, Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) МОЛИТВА светитељу ГРИГОРИЈУ чудотворцу, епископу неокесаријском О, пречасна и света главо благодаћу Духа Светога испуњена, обиталиште Спасово и Очево, велики архијереју, топли наш заступниче, светитељу Григорије! Стојећи пред Престолом Цара свих, наслађујући се светлошћу једносуштне Тројице и херувимски са Ангелима песму трисвету узносећи, велику и неиспитиву смелост имајући пред свемилостивим Владиком, моли да се спасе паства Христова, помози у борбама отаџбини нашој, покори све непријатеље наше и уреди миран и тих живот наш: светих цркава благостање утврди, архијереје светитељском лепотом украси, монахе за добар подвиг укрепи, град овај и све градове земље наше у добру одржи, и умоли да веру свету и непорочну сачувамо; сав свет заступништвом твојим умири, од глади и погибли избави нас, и од напада иноплеменика сачувај; старе утеши, младе поучи, безумне умудри, удовице помилуј, сироте заступи, децу одгаји, заробљене поврати, немоћне исцели, а све оне који те свуда топло призивају и моле ти се од свих искушења и невоља заступништвом твојим ослободи. Моли за нас сведарежљивога и човекољубивог Бога да нас и у дан страшнога доласка Свога стајања са леве стране ослободи и учини заједничарима радости Светих у све векове. Амин. ТРОПАР светитељу ГРИГОРИЈУ чудотворцу, епископу неокесаријском, глас 8. У молитвама трезвено пребивајући, чуда у трпљењу творећи, постао си имењак исправљења; стога моли Христа Бога, оче Григорије, да просвети душе наше, да не бисмо некад заспали на смрт.
  11. Митрополит Црногорско-приморски Г.Амфилохије Радовић- Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами View full Странице
  12. Када је Архиепископ Јован, који је био у непосредној близини догађаја, схватио да је Чолески тражио 100 денара владици Григорију, упитао га је да ли МПЦ наплаћује карте за оне који желе да целивају мошти Светог Климента, Чолески је на то одгворио Архиепископу Јовану да наплаћују само за расколнике. Када је владика Григорије (који је и члан комисије за преговоре са МПЦ) упитао како мисли расколнике, од Чолеског добио је одговор да су сви расколници они који су уз Архиепископа Јована. Када се Архиепископ Јован уверио да "обезбеђење" жели да наплати целивање моштију Светог Климента, одбио да плати иако Чолески је припретио да ће им насилно наплатити. Извор: http://sobornopravoslavie.com/kondukterot-od-mpts-mu-pobaral-na-episkopot-zahumsko-hertsegovski-grigorij-da-plati-karta-za-da-gi-tseliva-moshtite-na-sveti-kliment-ohridski/ Превод: Поуке.орг
  13. "Обезбеђење" запослено у МПЦ-у које наплаћује карте за оне који улазе у цркву Плаошник, 7. октобра 2017. године, Никола Чолески затражио је од Епископа захумско-херцеговачког Григорија, који је посетио Архиепископију Охридску и Митрополију Скопску да плати карту од 100 денара како би целивао мошти Светог Климента Охридског. Ово тзв. "обезбеђење" Никола Чолески представља се као духовно чедо игумана Партенија који све позива са "речима љубави", али дела изостају и у свему види трговину са црквом и на тај начин наноси велику штету МПЦ. Када је Архиепископ Јован, који је био у непосредној близини догађаја, схватио да је Чолески тражио 100 денара владици Григорију, упитао га је да ли МПЦ наплаћује карте за оне који желе да целивају мошти Светог Климента, Чолески је на то одгворио Архиепископу Јовану да наплаћују само за расколнике. Када је владика Григорије (који је и члан комисије за преговоре са МПЦ) упитао како мисли расколнике, од Чолеског добио је одговор да су сви расколници они који су уз Архиепископа Јована. Када се Архиепископ Јован уверио да "обезбеђење" жели да наплати целивање моштију Светог Климента, одбио да плати иако Чолески је припретио да ће им насилно наплатити. Извор: http://sobornopravoslavie.com/kondukterot-od-mpts-mu-pobaral-na-episkopot-zahumsko-hertsegovski-grigorij-da-plati-karta-za-da-gi-tseliva-moshtite-na-sveti-kliment-ohridski/ Превод: Поуке.орг View full Странице
×
×
  • Креирај ново...