Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'године'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 112 results

  1. Владару, Господе Боже наш, Изворе живота и бесмрћа, Створитељу целокупне твари видљиве и невидљиве, ти си времена и године ставио под своју власт и премудрим и сведобрим промислом управљаш над свим. Благодаримо ти за доброте твоје које си излио на нас у минуло време живота нашег. Молимо те, свемилосрдни Господе, добротом твојом благослови годину која настаје. Сачувај љубљене слуге твоје, благоверне и христољубиве хришћане православне, умножи дане живота њиховог у ненарушивом здрављу и даруј им успех у свим врлинама. Подари одозго и свим људима твојим добра твоја, здравље и спасење и у свему добар напредак. Цркву твоју свету, овај град и све градове и земље избави од сваке љуте напасти и даруј им мир и спокојство да би свагда приносили благодарност теби, беспочетном Оцу, са јединородним твојим Сином, свесветим и животворним твојим Духом, у једном бићу слављеном Богу, и прослављали Пресвето Име твоје. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  2. Драгана Милошевић

    Теолошка расправа 2038. године

    ПРОФИЛ ЖИВОТИЈА УТЕШАНОВИЋА 2038. ГОДИНЕ ИЗВОД СТАТУСА И КОМЕНТАРА СТАТУС: Да ли треба да ступимо у светотајинско јединство са ванземаљцима? Zoran Djurovic: Ми смо све време у јединству, јер канони не помињу супротно. А ни Свето Писмо. Животије Утешановић: Ти би, владико, значи, рукоположио Венерјанина? Zoran Djurovic: Е кад сам избоксовао да жењени опет буду епископи, могу и на овом сад сабору средити да Венерјанке буду ђаконисе. Животије Утешановић: Али још увек није враћена служба ђаконисе... Zoran Djurovic: Još uvek... Божији Раб Правде: КАКАВ СИ ТИ НОВОТАРЧИНА ЖИВОРАДЕ НИЈЕ ТИ ДОСТА ШТО СЕ ЗАЛАЖЕШ ЗА КАТОЛИКЕ И ВАТИКАН САД БИ И ОВЕ ВЕНЕРЈАНЕ ДА ПРИЧЕШЋУЈЕШ, ДА НЕБИ И МЕШОВИТИ БРАК, ТО ЈЕ ГРЕХ ОД БОГА, ОНИ СУ ПОТОМЦИ ОНИХ ДИВОВА ШТО СУ ОДАЛИ ЗЕМЉОМ БОГ ИХ ПРОКЛЕО КО И СЕМИТЕ ХРВАТЕ И ОТВОРЕНОДВЕРАШЕ!!!!! АНАТЕМА!!!! Zgodni Jova: Ja bih oženio Venerjanku, zgodne su. Nešto kao Španjolke, samo naopačke. Imali bismo sina diva, to je kul. Животије Утешановић: Рабе Правде, као прво, не знам ни како си ово откуцао кад је подешено да се аутоматски банују сви они који стисну капс лок док куцају на мом профилу. Као друго, смири се, и Венерјани су разумна бића са словесном душом, препоручио бих ти да прочиташ одлуке прошлогодишњег сабора на којима је одлучено да су и Венерјани и Месечари наша браћа и сестре! Божији Раб Правде: МЕСЕЧАРИ НЕ ПОСТОЈЕ ТО ЈЕ ЗАВЕРА АМЕРИКЕ, ДА ПОСТОЈЕ ВИДЕЛИ БИСМО ИХ СА ЗЕМЉЕ КАКО ШЕЋУ МЕСЕЦОМ, ЧОВЕК НИЈЕ ОТИШО ДАЉЕ ОД ШПАНИЈЕ НИ АУСТРАЛИЈА НЕ ПОСТОЈИ ТО ЈЕ ИЗГОВОР ЗА СВЕ ЕНГЛЕСКЕ ЗАТВОРЕНИКЕ ШТО СУ ИХ ПОБИЛИ Жељко Ињац: I Zemlja je ravna ploča, je li? Spomenka S. Petrović Амин +++ преузето са профила Животија Утешановића
  3. У недељу 31. децембра 2017. године, гост емисије „Питајте свештеника“ на таласима Радија Светигора биo je Протопрезвитер – ставрофор Момчило Кривокапић Архијерејски намесник Бококоторски. Између осталих тема прота је на веома надахнут и њему својствен начин поучио о хришћанском погледу на обележавање нове године, али и о болном питању абортуса. Звучни запис емисије View full Странице
  4. Преузмите распоред у ПДФ формату Извор: Епархија бачка View full Странице
  5. ризница богословља

    Божићно сеоце код Храма, 4-28. јануар 2018. године

      -4. јануар - Свечано отварање манифестације „Божићно сеоце код Храма”, подела пакетића у организацији Верског добротворног старатељства и „Светосавског звонца”. Наступи: КУД Крсманац, Дечји хор „Растко”, Етно група „Траг” -5. јануар - Позоришне представе „Јазавац пред судом” - Позориште Лектира и „Из ЈА града у ТИ град” - Театар на точковима. Наступи: Црквени хор „Хаџи Рувим”, група „Нектарија”, Ваљево -6. јануар - Бадњи дан, паљење бадњака. Позоришна представа „Божићна прича” - Академија лепих уметности. Наступи: „Опера ултима” - Факултет музичких уметности -7. јануар - Божић, ломљење чеснице у организацији Уније пекара, плато испред храма Светог Саве у 12 часова -8. јануар - Музички божићни програм: „Two of us”. Наступи: Оперски трио „Youkali”, студенти Факултета музичких уметности -10. јануар - Наступ хора „ИСОН”. Музички концерт: Александра Радовић, Јелена Томашевић, Лена Ковачевић и Сергеј Ћетковић -11. јануар - Наступ хора „Јединство” из Котора. Концерт: Филип Жмахер -12. јануар - Вокална радионица Бистрик Биљане Крстић. Наступ певачког друштва „Мокрањац” -13. јануар - Песме из Дизнијевих цртаних филмова - Немања Николић Трио и Сања Угрчић. Наступ ученика Музичке школе из Гроцке -14. јануар - Обраде националних песама „Shake and spear”. Наступ Црквеног дечјег хора „Орлић” -15. јануар - Приказ руских бајки. Концерт: Душан Свилар, Неверне бебе -16. јануар - Витешке игре за децу, СВИБОР. Наступ: Леонтина и хор „Чаролија” -17. јануар - Отварање изложбе „Иконостас светлости” - А. С. Добжански. Евергрин вече: „Скељос дуо” -18. јануар - Позоришна представа: „Чаробна долина”, Хајде обрадуј дан -19. јануар - Богојављење, велико водоосвећење. Позоришна представа: „Не оклевај, импровизуј”, Факултет драмских уметности -20. јануар - Позоришна представа: „У свету бајки”, Хајде обрадуј дан -21. јануар - Позоришна представа: „Стилске вежбе”, ДАДОВ -22. јануар - Позоришна представа, Позориште на Теразијама -23. јануар - Позоришна представа, Позориште Пинокио. „Завештање Немањића” , XIV београдска гимназија -24. јануар - Наступ ученика Основне школе „С.М. Митраљета”, Београд. Музички концерт: Бенд 357 -25. јануар - Наступ ученика Основне школе ,,Лаза Костић”, Београд -27. јануар - Светосавска прослава -28. јануар - Наступ дечјих хорова у оквиру ,,Music Art Project”, Хералдо Естрада     Извор: Српска Православна Црква
  6. Програм манифестације „Божићно сеоце код Храма” од 4. до 28. јануара 2018. године - лого и мапа Повезана вест: Одржана конференција за медије поводом “Божићног сеоцета код Храма” -4. јануар - Свечано отварање манифестације „Божићно сеоце код Храма”, подела пакетића у организацији Верског добротворног старатељства и „Светосавског звонца”. Наступи: КУД Крсманац, Дечји хор „Растко”, Етно група „Траг” -5. јануар - Позоришне представе „Јазавац пред судом” - Позориште Лектира и „Из ЈА града у ТИ град” - Театар на точковима. Наступи: Црквени хор „Хаџи Рувим”, група „Нектарија”, Ваљево -6. јануар - Бадњи дан, паљење бадњака. Позоришна представа „Божићна прича” - Академија лепих уметности. Наступи: „Опера ултима” - Факултет музичких уметности -7. јануар - Божић, ломљење чеснице у организацији Уније пекара, плато испред храма Светог Саве у 12 часова -8. јануар - Музички божићни програм: „Two of us”. Наступи: Оперски трио „Youkali”, студенти Факултета музичких уметности -10. јануар - Наступ хора „ИСОН”. Музички концерт: Александра Радовић, Јелена Томашевић, Лена Ковачевић и Сергеј Ћетковић -11. јануар - Наступ хора „Јединство” из Котора. Концерт: Филип Жмахер -12. јануар - Вокална радионица Бистрик Биљане Крстић. Наступ певачког друштва „Мокрањац” -13. јануар - Песме из Дизнијевих цртаних филмова - Немања Николић Трио и Сања Угрчић. Наступ ученика Музичке школе из Гроцке -14. јануар - Обраде националних песама „Shake and spear”. Наступ Црквеног дечјег хора „Орлић” -15. јануар - Приказ руских бајки. Концерт: Душан Свилар, Неверне бебе -16. јануар - Витешке игре за децу, СВИБОР. Наступ: Леонтина и хор „Чаролија” -17. јануар - Отварање изложбе „Иконостас светлости” - А. С. Добжански. Евергрин вече: „Скељос дуо” -18. јануар - Позоришна представа: „Чаробна долина”, Хајде обрадуј дан -19. јануар - Богојављење, велико водоосвећење. Позоришна представа: „Не оклевај, импровизуј”, Факултет драмских уметности -20. јануар - Позоришна представа: „У свету бајки”, Хајде обрадуј дан -21. јануар - Позоришна представа: „Стилске вежбе”, ДАДОВ -22. јануар - Позоришна представа, Позориште на Теразијама -23. јануар - Позоришна представа, Позориште Пинокио. „Завештање Немањића” , XIV београдска гимназија -24. јануар - Наступ ученика Основне школе „С.М. Митраљета”, Београд. Музички концерт: Бенд 357 -25. јануар - Наступ ученика Основне школе ,,Лаза Костић”, Београд -27. јануар - Светосавска прослава -28. јануар - Наступ дечјих хорова у оквиру ,,Music Art Project”, Хералдо Естрада Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  7. Протојереј др Александар Шмеман, убраја се у ред чувене плејаде православних руских мислилаца и слови за неодступног богослова Православља и мисионара Цркве 20. вијека.   Један је од утемељивача савремене мисионарске мисли, аутор популарних богословских дјела, врсни проповједник и мајстор усмене ријечи, али, прво и изнад свега, частан свештеник посвећен Православљу и својој Цркви.     Рођен је 13. маја 1921. године, у руском градићу Ревељу (Естонија) од родитеља из угледне хришћанске породице. У раним годинама дјетињства преселио се из Естоније у Француску, гдје је са руском емиграцијом и остао све до свог коначног одласка у Америку 1951. године.   Прво образовање започео је најприје у руској војној школи у Версају, из које потом прелази у гимназију, а касније и наставља студије у француском лицеју и на Париском универзитету. Већ у раној младости, млади Александар, свој прави духовни дом проналази у Христовој Цркви, гдје кроз свакодневно дјелатно учешће у божанственој Литургији, бива уведен у свето Православље. Године Другог свјетског рата и период њемачке окупације Француске, било је вријеме његовог пресудног опредјељења за богословске студије на руском Богословском институту Светог Сергија у Паризу (1940-1945). Током петогодишњих студија превасходно се посвећује изучавању црквене историје, из које, по самом завршетку, и постаје предавач прво као лаик, а потом и као свештеник. Темом из области литургијског богословља стиче звање доктора богословских наука.   Суштинска питања литургијског богословља и историје хришћанске Цркве била су, од самог почетка, центар његовог духовног и научног интересовања као и сваког потоњег интелектуалног дјеловања.   Године 1951. коначно одлази у Америку и придружује се колективу академије Светог Владимира у Њујорку, коју је тада градио један од најутицајнијих православних богослова 20. вијека, отац Георгије Флоровски. Самим престижом дубокоумне личности овог угледног православног богослова, Академија се уздигла на завидну академску и теолошку раван, на којој ће од 1962. успјешно дјеловати и сам отац Шмеман, преузимањем положаја Декана све до своје смрти 13. децембра 1983. године.     На положају декана и предавача црквене историје и литургијског богословља, отац Шмеман је провео најдужи период свога тамошњег живота, када је, очигледно његовом заслугом, Академија и постала главни расадник Православља у Америци, центар литургијског и евхаристијског препорода, а његова личност остала упамћена као незаборавна успомена и дивно сјећање на овог великог православног богослова, неодступног борца, оца и учитеља.     Извор: Радио Светигора
  8. Овог 14. децембра 2017. лета Господњег навршило се тридесет четри године од упокојења проте Александра Шмемана, великог богослова, особито на пољу литургијског богословља. Прилог Радија Светигора Протојереј др Александар Шмеман, убраја се у ред чувене плејаде православних руских мислилаца и слови за неодступног богослова Православља и мисионара Цркве 20. вијека. Један је од утемељивача савремене мисионарске мисли, аутор популарних богословских дјела, врсни проповједник и мајстор усмене ријечи, али, прво и изнад свега, частан свештеник посвећен Православљу и својој Цркви. Рођен је 13. маја 1921. године, у руском градићу Ревељу (Естонија) од родитеља из угледне хришћанске породице. У раним годинама дјетињства преселио се из Естоније у Француску, гдје је са руском емиграцијом и остао све до свог коначног одласка у Америку 1951. године. Прво образовање започео је најприје у руској војној школи у Версају, из које потом прелази у гимназију, а касније и наставља студије у француском лицеју и на Париском универзитету. Већ у раној младости, млади Александар, свој прави духовни дом проналази у Христовој Цркви, гдје кроз свакодневно дјелатно учешће у божанственој Литургији, бива уведен у свето Православље. Године Другог свјетског рата и период њемачке окупације Француске, било је вријеме његовог пресудног опредјељења за богословске студије на руском Богословском институту Светог Сергија у Паризу (1940-1945). Током петогодишњих студија превасходно се посвећује изучавању црквене историје, из које, по самом завршетку, и постаје предавач прво као лаик, а потом и као свештеник. Темом из области литургијског богословља стиче звање доктора богословских наука. Суштинска питања литургијског богословља и историје хришћанске Цркве била су, од самог почетка, центар његовог духовног и научног интересовања као и сваког потоњег интелектуалног дјеловања. Године 1951. коначно одлази у Америку и придружује се колективу академије Светог Владимира у Њујорку, коју је тада градио један од најутицајнијих православних богослова 20. вијека, отац Георгије Флоровски. Самим престижом дубокоумне личности овог угледног православног богослова, Академија се уздигла на завидну академску и теолошку раван, на којој ће од 1962. успјешно дјеловати и сам отац Шмеман, преузимањем положаја Декана све до своје смрти 13. децембра 1983. године. На положају декана и предавача црквене историје и литургијског богословља, отац Шмеман је провео најдужи период свога тамошњег живота, када је, очигледно његовом заслугом, Академија и постала главни расадник Православља у Америци, центар литургијског и евхаристијског препорода, а његова личност остала упамћена као незаборавна успомена и дивно сјећање на овог великог православног богослова, неодступног борца, оца и учитеља. Извор: Радио Светигора View full Странице
  9. О Митрополиту Никодиму (1670 – 1695) читамо следеће: „Када је постављен за призренског митрополита – не знамо, али се зна да је – године 1670, новембра 7. приспео у Кијев српски митрополит Никодим“. Из Кијева био је „пропуштен“ у Москву и добио основна средства за издршавање. Приликом свог доласка имао је намеру да се стално настани у Русији, па кад му то није дозвољено, отишао је у Малорусију и „живео у Батурину четири године“, од 1671. до 1675. године. „Отуда се вратио у Призрен, али због великог гоњења од стране Турака, није се могао одржати на престолу своје Митрополије, већ га је предао Патријарху српском Арсенију III Црнојевићу, а сам отишао у Свету Гору и живео тамо осам година“. Из Свете Горе поново одлази у Батурин, где је остао све до 1695. године, када је отишао у Москву да тражи милостињу и „дозволу да може вечно живети у Кијевопечерском манастиру“. Од њега нам је остао један омофор са следећим натписом: „Сеи омофор устроен на служение милостију Божиеју преосвајашценому кир оцу НИкодиму, митроп. прзрнскому, року от рождества Христава 1672.“   Наилазимо на још два имена: Митрополита Исаије Димитријевића Туцака „1731 в лета в времја блажењејших и словесњејших господин патриарх Моисеи месеца ноевриа 10 приде в Призрен и постави митрополитом Исаија Димитриевича...“ и Митрополита Васцилија – 1756. године. Управљао је за време Патријарха Гаврила III Николића (1752 – 1758).   Септембра 11. године 1766. издан је беран о укидању Пећке патријаршије, са одлуком: „Никад ником више да се не даје та Патријаршија, ни на какву и ни на чију молбу.“ Када је она укинута, десило се на национално – политичком плану друго српско Косово. Српски православни народ потпао је сада поред политичко – националног ропства и под црквено – духовно ропство Фанариота, људи „материјално веома лакомих и национално великогрчки оријентисаних“. Да би уништио значај Пећи као верско – националног и политичког средишта српског народа – Цариградски патријарх „потчинио је Пећ под управу Призренске митрополије“ на челу са Митрополитом Гаврилом, бившим митрополитом амасијским – дакле, Грком, који је дао свој пристанак за укидање Пећке патријаршије. Тако је сада Призренска митрополија обухватала: призренски, новобрдски, ђаковички и пећки крај. На формирање овако простране митрополије, наследнице Пећке патријаршије, дали су пристанак и бивши Патријарх Калиник II,  нишки Гаврило, скопски Константин, самоковски Неофит и ћустендилски Гаврило, дакле иста лица која су дала пристанак на укидање Пећке патријаршије. Једна од трагичних последица укидања Пећке патријаршије за српски народ, а посебно за Призренску митрополију, је прелазак становништва Горе и Опоља у ислам.    Снежана Крупниковић   Извор: Телевизија Храм
  10. Међу историјским подацима наилазимо на спомен Митрополита Ганадија – 1626. године. Управљао је Призренском митрополијом у време Патријарха Пајсија Јањевца (1614 – 1647). Потом је 1649. године, у Запису остало убележено о Митрополиту Михаилу, дословце овако: „Смирени митрополит Призренски Михаил.“ О Митрополиту Никодиму (1670 – 1695) читамо следеће: „Када је постављен за призренског митрополита – не знамо, али се зна да је – године 1670, новембра 7. приспео у Кијев српски митрополит Никодим“. Из Кијева био је „пропуштен“ у Москву и добио основна средства за издршавање. Приликом свог доласка имао је намеру да се стално настани у Русији, па кад му то није дозвољено, отишао је у Малорусију и „живео у Батурину четири године“, од 1671. до 1675. године. „Отуда се вратио у Призрен, али због великог гоњења од стране Турака, није се могао одржати на престолу своје Митрополије, већ га је предао Патријарху српском Арсенију III Црнојевићу, а сам отишао у Свету Гору и живео тамо осам година“. Из Свете Горе поново одлази у Батурин, где је остао све до 1695. године, када је отишао у Москву да тражи милостињу и „дозволу да може вечно живети у Кијевопечерском манастиру“. Од њега нам је остао један омофор са следећим натписом: „Сеи омофор устроен на служение милостију Божиеју преосвајашценому кир оцу НИкодиму, митроп. прзрнскому, року от рождества Христава 1672.“ Наилазимо на још два имена: Митрополита Исаије Димитријевића Туцака „1731 в лета в времја блажењејших и словесњејших господин патриарх Моисеи месеца ноевриа 10 приде в Призрен и постави митрополитом Исаија Димитриевича...“ и Митрополита Васцилија – 1756. године. Управљао је за време Патријарха Гаврила III Николића (1752 – 1758). Септембра 11. године 1766. издан је беран о укидању Пећке патријаршије, са одлуком: „Никад ником више да се не даје та Патријаршија, ни на какву и ни на чију молбу.“ Када је она укинута, десило се на национално – политичком плану друго српско Косово. Српски православни народ потпао је сада поред политичко – националног ропства и под црквено – духовно ропство Фанариота, људи „материјално веома лакомих и национално великогрчки оријентисаних“. Да би уништио значај Пећи као верско – националног и политичког средишта српског народа – Цариградски патријарх „потчинио је Пећ под управу Призренске митрополије“ на челу са Митрополитом Гаврилом, бившим митрополитом амасијским – дакле, Грком, који је дао свој пристанак за укидање Пећке патријаршије. Тако је сада Призренска митрополија обухватала: призренски, новобрдски, ђаковички и пећки крај. На формирање овако простране митрополије, наследнице Пећке патријаршије, дали су пристанак и бивши Патријарх Калиник II, нишки Гаврило, скопски Константин, самоковски Неофит и ћустендилски Гаврило, дакле иста лица која су дала пристанак на укидање Пећке патријаршије. Једна од трагичних последица укидања Пећке патријаршије за српски народ, а посебно за Призренску митрополију, је прелазак становништва Горе и Опоља у ислам. Снежана Крупниковић Извор: Телевизија Храм View full Странице
  11. ризница богословља

    Нови број Православља – бр. 1216, 15. новембар 2017. године

    У овом броју Православља Вашу пажњу усмеравамо на текст о 200 година Старе цркве у Крагујевцу, затим на интервју са Преосвећеним Епископом шабачким Лаврентијем који је водила Јадранка Јанковић, Саопштење Међународне Комисије за англиканско-православни теолошки дијалог са састанка одржаног на Малти 14–21. 10. 2017. (у преводу проф. др Богдана Лубардића), прилог протојереја-ставрофора Марка Митића о Десетој јубиларној конференцији Међуправославне мреже центара за изучавање нових религијских покрета у Пољској, чланак др Ратомира Миликића о заборављеној Капели Светог Саве у официрском логору у Стразбуру, текст протојереја-ставрофора Србољуба Милетића о савременим искушењима, као и текст Славице Лазић о уреднику Православља протојереју-ставрофору др Душану Кашићу, прилог Зорана Мишића о стручном скупу у организацији Радија „Златоусти“, те сталне рубрике са вестима из културе и науке, хришћанског света и живота наше помесне Цркве...   ***   Православље – новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Православље издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. године.   Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона:   Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата     Извор: Српска Православна Црква
  12. Насловну страницу овог броја Православља краси фотографија тројице епископа Епархије шумадијске. Овај значајни јубилеј Цркве – 70 година Епархије шумадијске – обележен је у Богом чуваном граду Крагујевцу, седишту Епископа шумадијског, у понедељак, 23. октобра. На овај дан, а пре четрдесет и једне године, упокојио се први Епископ шумадијски Валеријан (1908–1976; Владика шумадијски 1947–1976). Истог дана, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу. Други део овог значајног јубилеја чинио је научни скуп на тему „Значај одлука Светог Архијерејског Сабора 1947. године за историју Српске Православне Цркве“. Више о научном скупу читаћете у овом броју. У овом броју Православља Вашу пажњу усмеравамо на текст о 200 година Старе цркве у Крагујевцу, затим на интервју са Преосвећеним Епископом шабачким Лаврентијем који је водила Јадранка Јанковић, Саопштење Међународне Комисије за англиканско-православни теолошки дијалог са састанка одржаног на Малти 14–21. 10. 2017. (у преводу проф. др Богдана Лубардића), прилог протојереја-ставрофора Марка Митића о Десетој јубиларној конференцији Међуправославне мреже центара за изучавање нових религијских покрета у Пољској, чланак др Ратомира Миликића о заборављеној Капели Светог Саве у официрском логору у Стразбуру, текст протојереја-ставрофора Србољуба Милетића о савременим искушењима, као и текст Славице Лазић о уреднику Православља протојереју-ставрофору др Душану Кашићу, прилог Зорана Мишића о стручном скупу у организацији Радија „Златоусти“, те сталне рубрике са вестима из културе и науке, хришћанског света и живота наше помесне Цркве... *** Православље – новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Православље издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. године. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Светој Литургији, осим свештенства митрополије Дабро-босанске, присуствовали су ученици петог разреда богословије Светог Петра Дабробосанског и студенти Богословског факултета Светог Василија Острошког из Фоче, као и начелници општина Вишеград г.Младен Ђуревић и Требиња г.Лука Петровић. Такође су присуствовали и посланик у вијећу народа г.Перо Петровић и директор хидроцентрале Вишеград Недељко Перишић, као и  благочестиви народ.     Његово Високопреосвештенство, у пригодној бесједи, истакао је значај архипастирског рада блаженопочившег Митрополита Николаја и његову жртву за епархије у којима је службовао, као и велику бригу и труд на утемељењу богословије и факултета у Фочи. По свршетку Свете Литургије, на гробу блаженопочившег митрополита Николаја служен је парастос.   Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Хризостому саслуживали су, осим служашчих свештеника на Светој Литургији, и остали присутни свештеници. Након парастоса братија манастира Добруна припремила је трпезу за све присутне.         Извор: Митрополија дабробосанска  
  14. У суботу 21.октобра 2017.г. Његово Високопреосвештенство Митрополит Дабро-босански Господин Хризостом служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице манастира Добруна. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: архимандрит Јован (Гардовић), настојатељ манастира Светог Николе у Добрунској Ријеци, Лазар (Лазаревић), ректор Српске Православне Богословије Светог Петра Дабробосанског, протојереј ставрофор Богдан Станишић, протојереј ставрофор Владимир Ступар, синђел Михајло (Боровић), синђел Кипријан (Топаловић) и јерођакон Гаврило (Ђурић). -ФОТОГАЛЕРИЈА- Животопис блаженопочившег Митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе) Фотогалерија блаженопичившег Митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе) Светој Литургији, осим свештенства митрополије Дабро-босанске, присуствовали су ученици петог разреда богословије Светог Петра Дабробосанског и студенти Богословског факултета Светог Василија Острошког из Фоче, као и начелници општина Вишеград г.Младен Ђуревић и Требиња г.Лука Петровић. Такође су присуствовали и посланик у вијећу народа г.Перо Петровић и директор хидроцентрале Вишеград Недељко Перишић, као и благочестиви народ. Његово Високопреосвештенство, у пригодној бесједи, истакао је значај архипастирског рада блаженопочившег Митрополита Николаја и његову жртву за епархије у којима је службовао, као и велику бригу и труд на утемељењу богословије и факултета у Фочи. По свршетку Свете Литургије, на гробу блаженопочившег митрополита Николаја служен је парастос. Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Хризостому саслуживали су, осим служашчих свештеника на Светој Литургији, и остали присутни свештеници. Након парастоса братија манастира Добруна припремила је трпезу за све присутне. Извор: Митрополија дабробосанска View full Странице
  15. На насловној страници овог броја налази се слика Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II, који се од 22. септембра налази у Србији, у званичној (мирној) посети Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви, а о његовој посети читаоци се опширније могу информисати у репортажи коју смо припремили...   Такође, у овом броју Вашу пажњу скрећемо на извештај са устоличења Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског г. Фотија из пера Зорице Зец, као и на прилог о „Данима Српске“ у Србији који је приредила Славица Лазић, те на разговор са Преосвећеним Викарним Епископом моравичким г. Антонијем.   Између осталих текстова, у овом броју пажњи читалаца предлажемо и прилог Снежане Крупниковић о историјату Епархије рашко-призренске, затим пригодне текстове поводом 150 година велике обнове цркве Ружице (протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића, протојереја-ставрофора др Саве Јовића и Славице Лазић), чланак Весне Пумпаловић о почетку обнове Храма Св. Саве у Њујорку, чланак Ане Марије Симоновић о Академији „Свети Сава“ у Чикагу и прилог Славице Лазић о уреднику Православља проти Милисаву Протићу... У овом броју доносимо и текст др Александра Раковића о балканским идентитетским конверзијама, као и текст Милоша Матијевића о Споменику четири вере на Чачанском гробљу, те сталне рубрике са прилозима о новим издањима, вестима из културе и науке, хришћанског света и живота наше помесне Цркве....   Православље – новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Ове новине издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. Године.   Православље излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона:     Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата     Извор: Српска Православна Црква  
  16. На насловној страници овог броја налази се слика Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II, који се од 22. септембра налази у Србији, у званичној (мирној) посети Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви, а о његовој посети читаоци се опширније могу информисати у репортажи коју смо припремили... Такође, у овом броју Вашу пажњу скрећемо на извештај са устоличења Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског г. Фотија из пера Зорице Зец, као и на прилог о „Данима Српске“ у Србији који је приредила Славица Лазић, те на разговор са Преосвећеним Викарним Епископом моравичким г. Антонијем. Између осталих текстова, у овом броју пажњи читалаца предлажемо и прилог Снежане Крупниковић о историјату Епархије рашко-призренске, затим пригодне текстове поводом 150 година велике обнове цркве Ружице (протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића, протојереја-ставрофора др Саве Јовића и Славице Лазић), чланак Весне Пумпаловић о почетку обнове Храма Св. Саве у Њујорку, чланак Ане Марије Симоновић о Академији „Свети Сава“ у Чикагу и прилог Славице Лазић о уреднику Православља проти Милисаву Протићу... У овом броју доносимо и текст др Александра Раковића о балканским идентитетским конверзијама, као и текст Милоша Матијевића о Споменику четири вере на Чачанском гробљу, те сталне рубрике са прилозима о новим издањима, вестима из културе и науке, хришћанског света и живота наше помесне Цркве.... Православље – новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Ове новине издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. Године. Православље излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. Агенција Бета пренела је јуче следећу вест: U Srbiji od groznice Zapadnog Nila obolela 33 čoveka Inistitut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da su ove godine u Srbiji registrovana 33 slučaja oboljevanja od groznice Zapadnog Nila, s jednim smrtnim ishodom. Do 15. septembra potvrdjeno je 29 slučajeva, a četiri su verovatna, naveo je Institut na svom sajtu. Najviše slučajeva je bilo na teritoriji Beograda (23), na području Južnobanatskog i Podunavskog okruga (po četri), a na teritoriji Severnobačkog i Južnobačkog okruga po jedan. Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje, u periodu najveće aktivnosti komaraca.
  18. Иако још увек нема званичне потврде, "злоупорабљавам", а тиме и најављујем-на основу ФБ статуса колеге, пуковника Дејана Васиљевића манифестацију "Отворен дан 2017", која ће се одржати на аеродрому Ниш. 16. 09. 2017. godine, na aerodromu Niš, pripadnici 98. vazduhoplovne brigade uz učešće i pomoć pripadnika 204. vazduhoplovne brigade, 250. raketne brigade i 63. padobranskog bataljona, organizuju manifestaciju "Otvoren dan". Letački program počinje u 11.00 časova. Kapija aerodroma, za sve koji žele da prisustvuju, otvara se u 10.00 časova. Ulaz slobodan. Dođite na druženje sa pripadnicima VS. https://www.facebook.com/dejan.vasiljevic.16?hc_ref=ARSu3zohibjGJNRzadT2LNPjbISAlcaGNoh7ctFmLJIArHDZW2TZgMaQ89cu74g8NCo
  19. Митрополит Амфилохије на Преображење Господње служио Литургију на Кључком Тавору Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је 19. августа, на Преображење Господње, са свештенством Свету службу Божију у цркви посвећеној овом празнику на Кључком Тавору на Бјеласици. Овај храм је по својим димензијама вјерна копија срушене ловћенске цркве Светог Петра Цетињског. Након светог причешћа Митрополит Амфилохије је око цркве предводио празничну Литију, а онда је благосиљао славски колач и обавио преображенско освећење грожђа. У архипастирској бесједи казао је да Господ просвећује сваког човјека који то хоће свјетлошћу. „Не овом која излази и залази и која ће се једнога дана угасити, него оном вјечном Божјом свјетлошћу, која сија са лица Божијега, у којој сами Бог почива, од искони у тајни својој“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да се поред горе Тавора данас сјећамо и горе Синаја гдје се Бог јавио Мојсију са својим заповијестима. „Знао је и Бог, а знао је и Мојсије тада, да је човјек склон идолопоклонству, обоготворава у она времена и Сунце и Мјесец и воду, и ко зна какве друге стихије природне. А кроз вјекове увијек човјек измишља нове идоле којима се клања. А савремени човјек је највећи многобожац идолопоклоник у историји човјечанства,“ рекао је он и објаснио да се савремени европски и амерички човјек клања „дебелом цријеву“ и да је његов бог профит. Он је рекао да је црногорска просвета још половином двадесетог вијека Светог Саву замијенила Брозом и да је брозомора најопакија болест у историји Црне Горе. „А оно што је данас црногорска просвета није ништа друго, само још горе од онога. Онда је макар међу властодршцима било још крштених који су још увијек осјећали неке дубље ствари, макар за морал. А данас су некрштени, обезбожени, који су пљунули на олтаре, који су срушили цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену“, рекао је Владика Амфилохије. Он је рекао да је једна од светих гора био Ловћен као светионик нашег народа и Балкана, светионик Европе. „Он је то био са црквом Светог Петра Цетињског, са моштима Петра II Тајновидца Ловћенског. Срушена је та црква и подигнуто чудовиште паганско, многобожачко. Његош је у тамници од 1974. Он је у најгорој тамници која постоји у Европи“, казао је Митрополит Амфилохије. Он је рекао да је већ почела обнова цркве на Ловћену и позвао све у Црној Гори да се врате Богу и Светом Преображењу. Пјесничка манифестација Потом је одржана сада већ традиционална манифестација „Пјесничко преображење на Кључком Тавору“ у којој су и овога пута учествовали пјесници и гуслари. Монахиње из манастира Светог Јована Владимира из села Курило у Зети такође су учествовале у програму пјевањем богомољачких пјесама. Митрополит Амфилохије је на крају подсјетио на Тертулијанову реченицу да је крв праведника сјеме за нове хришћане. „Тако се скврнављење и рушење ловћенске цркве Светог Петра Цетињског показало као сјеме нових таквих цркава, а већ их има петнаест. И ова овдје свједочи ту древну истину. Свети ловћенски Тајновидац Његош је данас са нама на Кључком Тавору“, поручио је Митрополит Амфилохије. Он је благословио да се убудуће на овом мјесту сваке године одржава централни преобаженски црквено-народни сабор у Црној Гори. Извор: Епархија црногорско-приморска Извор: spc.rs
  20. Девојке ће ове године први пут у модерној историји Русије бити обучаване за пилоте, изјавио је министар одбране Русије Сергеј Шојгу. Оне ће бити примљене у школу авијације у Краснодару, додао је Шојгу на прослави 105. годишњице руске авијације у парку „Патриот“. „Постоји знатан број девојака које би хтеле да буду војни пилоти. Добили смо стотине њихових писама и донели одлуку — ове године ћемо пустити прву групу девојака у школу војне авијације у Краснодару“, рекао је руски министар. Шојгу је рекао да ће се од 1. октобра 15 девојака школовати за пилоте. http://function.mil.ru/news_page/country/more.htm?id=12137535@egNews https://rs.sputniknews.com/rusija/201708121112264245-sojgu-zene-piloti/
  21. „Осовина са Приштином није никаква осовина. Са Тираном јесте. Нема разлога да Србија са Тираном нема најбоље могуће односе без обзира што је њихов премијер уметник. Отопљавање односа са Тираном може да амортизује одређене захтеве и на Косову“, сматра др Момчило Павловић „У случају ескалације ратне кризе између Америке и Северне Кореје, први који би могли да настрадају су Јужна Кореја и Јапан“, каже за Спутњик др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, са којим смо разговарали о актуелним темама које потресају планету и наш регион. Сведоци смо веома лоших односа Вашингтона и Пјонгјанга. Да ли сматрате да је могућ и нуклеарни рат? — Токио формално, по уговорима склопљеним после рата, нема права на војску, али сам био у Јапану и Јапанци су ме убеђивали да имају високо мотивисану и наоружану војску. Дакле, то би био пре свега сукоб комшија са Северном Корејом, која би одговорила својим нуклеарним потенцијалима за које нико не зна колики су. Сматрам да би у тај сукоб била увучена и Кина, а Америка би ушла у рат само ако би проценила да би га решила у своју корист за неколико недеља. Лимитирајући фактор је ко би могао први да повуче такав потез. На крају крајева, шта би решио нуклеарни рат? Огромна разарања, пустошења, невиђене жртве, а на крају би било као на почетку. Да ли ико мисли да Јапан и Јужна Кореја могу да окупирају Северну Кореју и да проблем буде решен? Фасцинантно је како Јапанци и даље гаје сећање на Хирошиму, али и како ћутке прелазе преко те чињенице да су они једина земља на коју је баш Америка бацила атомску бомбу. И дан данас Јапан је америчка база. Јапански министар одбране је рекао да би та земља могла да обори севернокорејске ракете ако их Пјонгјанг испали у правцу острва Гвам. — Јапан је развио одређене системе, али ви не знате који потенцијале и Кореја поседује. Поред потенцијала, Кореја има и идеолошки и снажно мотивисану војску да гине за свог вођу зато што је пропаганда Запада потпуно анулирана или сведена на најмању могућу меру. Да ли су морал и пропаганда јачи у Америци, на Западу или у Северној Кореји? — Америка је сада фокусирана на русофобију. Невероватно је да ви оптужујете људе у Америци да су се састали са руским персоналом рецимо из амбасаде. И да су се састали, да ли је то забрањено и да ли је то кривично дело и разлог за губитак посла? Америка која промовише модел демократије и људске слободе пала је на том испиту. Ја сам имао контакте са руским амбасадором и представницима амбасаде, па не видим ни да сам прорус, ни да сам проамериканац. Ми не разумемо ту њихову параноју која је последица Хладног рата и преноси се и на Европу. Међутим, Европа има снажне економске интересе у Русији и не верујем да ће тек тако следити САД. САД су увеле најобимније санкције Русији у последње три године, против руског енергетског сектора. Колико је такво стање одрживо? — Не верујем да ће у скоријој будућности санкције бити укинуте. Ради се о промени режима и фиксирању једног човека. И када су одржане Зимске олимпијске игре у Сочију, са Запада су претили да ће бојкотовати игре, да ће спустити посету државника на нижи ниво. Пре санкција, високи европски званичници су посећивали Москву за Дан победе, данас то нико не чини. Запад је Дан победе прогласио даном Европе, што уопште нема логике. Не постоји датум у историји Европске уније који је везан за девети мај. Ипак, неко је смислио да би било добро да уместо Дана победе то буде Дан Европе, али Руси то не дају. Пре санкција и пре Украјине и пре Крима постојала је и даље постоји тенденција да Русија не сме да буде толико јака и други пол који би имао сферу утицаја. Када погледате мапу база НАТО-а, ви ћете видети да је Русија стављена у потковицу Алијансе. Са друге стране, у Русији се пре неколико година водила дискусија да ли је Русија држава или империја. Ако је империја, она има империјалне интересе, она има све сфере утицаја и понаша се империјално. Ако је држава, она брани сопствене границе и брани унутрашњи интегритет. Сматрам да је Путин као јака личност кост у грлу Запада и центара моћи и доброг дела обичног света. Људи једноставно не размишљају, они узму фиксацију, а када Запад мрзи он мрзи страшно, као што је мрзео на пример Гадафија или Милошевића. Да ли постоји неко кога су Срби тако мрзели, а да долази са Запада или са Истока? — Ми смо мали народ који је дуго служио страној сили. Код нас та пропаганда очигледно не може да се прими. Ми смо и „србомрсце“ примали, па чак и гостили, можда не званична власт, али јесу разне организације. Ми немамо у историји фиксацију других владара, рецимо Фрањо Јосип који је потписао акт о нападу на Србију 1914. године је у добром делу српске јавности доживљен је као старац који је помагао чак и краља Милана и организовао његову сахрану и једини је носилац српског ордена. На првој оптужници специјалног суда за ратне злочине, како је Спутњик сазнао, биће име Даута Харадинаја, брата Рамуша Харадинаја. Осим за злочине које је учинио у униформи ОВК, он се терети да је многе ствари радио и у Ал Каиди и у ДАЕШ-у. Шта мислите, да ли ће стварно доћи до тога да та особа буде процесуирана? — Суд је и основан да би процесуирао неке особе, али сматрам да то неће бити главне фигуре и главни и злочинци. Историјски гледано, све је почело давно још када су на Косову харале разбојничке дружине које су заустављале аутомобиле на путу, пресретале, па чак и убијале униформисана лица. И Стејт департмент је у једном тренутку ОВК прогласио терористичком организацијом, па су се после предомислили. Ипак, неко крило АНЕ је и даље на тој листи. Са становишта суверене државе, свака таква акција је хулиганство које се кажњава, али Запад је пошто-пото хтео да увуче Србију у рат. Проблем Косова све до касних осамдесетих година био је југословенски. Решавале су га здружене полицијске снаге из Словеније, Хрватске, Македоније, које су биле стациониране на Косову и кажњавале Албанце. Суд је основан да би се чули српски и међународни аргументи о злочинима Хашима Тачија, браће Харадинај и свих других вођа. Пошто су уз помоћ Америке и спонзорисане независности, они проглашени борцима за слободу, сада су на прагу да ту своју независност заокруже и крунишу, постали су хероји. Од најобичнијег злочинца, герилца, разбојника, ви сада имате уважену личност с којом преговарате. То је сличан процес револуцијама. Као директор Института за савремену историју, како објашњавате да савремена историја тако нешто дозвољава? — То је универзални процес. Тито је ухваћен са самокресом у џепу (пиштољ) и он је изјавио да би га употребио да је имао прилику. Са становишта права, он је био најобичнији терориста и разбојник, али је он историјски највећа личност коју је Балкан изнедрио у 20. веку. Он је револуционар који је извео револуцију у међународним околностима. Мислили смо да је само на Балкану могуће да разбојник постане уважени државник, али то је универзална појава, нарочито у Латинској Америци и на Далеком истоку. Ипак, питам се да ли би Запад дозволио да његовом простору најобичнији побуњеници и разбојници сутра постану уважене личности. Сматрам да ће на Косову бити процесуирани они који су изгубили политичку моћ где су ти злочини толико очигледни да сваки Албанац то зна, где су стечена енормна богатства. Обични људи платиће цену, али коловођа и људи око њега неће, зато што би трагови могли да одведу тамо где није пожељно. Председник Србије Александар Вучић каже да ако направимо једну осовину на линији север-југ, између два највећа народа Срба и Албанаца, онда ће ово поднебље имати дугорочни мир бар у наредних сто година. Да ли смо надомак тог решења? — Ако историјски то анализирате, осовина са Приштином није никаква осовина. Са Тираном јесте. Нема разлога да Србија са Тираном нема најбоље могуће односе без обзира што је њихов премијер уметник. Отопљавање односа са Тираном може да амортизује одређене захтеве и на Косову. Београд и Тирана треба да разговарају о озбиљним стварима и оно што је министар иностраних послова Дачић изјавио, банализовано је у смислу поделе. Приштина никада неће пристати на компромис, јер њени лидери сматрају да су заокружили своју независност и да максималистички циљ — независност и ништа, не оставља маневарски простор. Како је то почело са Албанцима? — Аустро-угарска је 1912. створила реалност, добили смо и реалност у Крајини, па и на Косову и сада морате да је прихватите као такву, али историја се не зауставља. Ви сада у овом тренутку сматрате да је ситуација безизлазна, да је решење признати Косово, али то неће решити проблем. Ствари некад могу да се реше и на међународном плану, сутра може да избије велики сукоб… Као што је Сиријска криза доста покренула миграције и на ову страну… — У игри великих мали служе за поткусуривање. Албанска држава направљена је 1912, каква-таква, да би се Србија одгурнула са мора, а не заборавите да је Србија ратовала са Турском, а не са Албанијом. То што су они били на другој страни је сасвим друго питање. У Краљевини Југославији, за време Првог, а и после Другог светског рата, до 1948. Срби и Албанци имали су некад мање, некад више добре економске односе. у Албанији се од 1945. до 1947. као званични учио српски језик, поред Хоџине слике стајала је Титова. Када је у Београду скидана Стаљинова, у Тирани је скидана Титова слика. Људи који летују у Драчу и другим областима који су из Србије имају другачије искуство у односу на Албанце у Албанији и ове са Косова. Осовина Београд —Тирана може да релаксира односе на простору јужне српске покрајине и уопште у том делу Балкана. Шта мислите о унутрашњем дијалогу у Србији који је најављен за септембар? — Ми унутрашњи дијалог о Косову водимо од 1389. године. Дакле, од четрнаестог века до данас. Написано је море радова,књига, предлагана су многа решења. Искрен да будем, у унутрашњем дијалогу не видим никакву нову идеју нити ново решење, али разговор је потребан. Посебно је потребан дијалог са Албанцима, наћи не представнике власти официјелне, него наћи Албанце који стварно желе да разговарају са Србима. Колико је то тешко? Ви сте живели доле једно време, познајете их. — Ја сам са тог простора. У нашој кући је Албанац чувао имање, постојала је трговина на реч и никад није било проблема. Данас је другачије. Читав простор је етнички испражњен и с једне и друге стране због економских разлога. Мислимо да Албанци желе ту да остану, али ако им Запад омогући да оду, сви радно способни отићи ће истог тренутка и испразнити Косово. Из дијалога увек може нешто ново да се роди, а у посебно дијалогу са међународним фактором. Наша дипломатија треба све да усмери ка том циљу, јер Косово није само унутрашње питање Србије, већ је одавно међународни проблем високог ранга. До Уједињених нација доспело је нашим недовољно промишљеним потезима. Српска политика на Косову је непрестано попуштање и удовољавање максималистичким захтевима Албанаца. Ипак, онолико колико Срби не контролишу Косово у делу јужно од Ибра, исто толико албанска власт не контролише северни део Косова. Олако смо потписали бриселски споразум верујући да ћемо добити контра услугу и зато Србију сада условљавају да се одрекне свих својих институција. Све док Србија не призна Косово на папиру, јавно, Косово није независно. Да ли постоји нешто у чему су сагласни Срби и Албанци? — Срби и Албанци са Косова се данас мање-више не слажу ни око ничега, али имају једну заједничку стајну тачку — и једни и други желе у ЕУ. Ако је то та тачка спајања ако Европа заиста жели искрено да помогне, онда би само шира интеграција релаксирала односе на Косову. Нека буде као Швајцарска и Немачка, где граница пролази кроз села. Зашто код нас Ибар не може да буде да буде граница? Европа би могла искрено да помогне и Србима и Албанцима стварањем шире интеграције — нема границе, нема сметњи, тргујте, радите и то ће у неком периоду створити услове да људи живе нормално. Срби и Албанци на Косову живе вековима у турском, југословенском и српском оквиру. Они би као комшије нашли најбољи начин да живе уз елементарно поштовање људских и националних права, јер Албанац није реално да буде Србин нити реално да Србин постане Албанац, али државни оквир мора да се брани. То је уставна обавеза. У супротном је то велеиздаја и кривично дело. Наташа МИЛОСАВЉЕВИЋ
  22. Серијска производња новог ловца генерације 4++ МиГ-35 почеће у наредне две године, изјавио је новинарима генерални директор корпорације „МиГ” Иља Тарасенко. „Тренутно вршимо тестирања, након чега ће почети серијска производња у наредне две године“, рекао је он новинарима. По његовим речима, корпорација за то време намерава да закључи уговоре о продаји са Ваздушно-космичким снагама Русије, као и са страним партнерима. Вишенаменски авион је генерације "4 ++", чији је даљи развој урађен на основу борбеног авиона МиГ-29К / КУБ и МиГ-29М / М2 у правцу повећања борбене ефикасности и разноврсности, као и побољшања перформанси. Према досадашњим саопштењима, авион је у стању да носи до седам тона терета и достигне брзину од 2.25 Maha (више од 2,7 хиљада километара на сат). Борбени радијус дејства је хиљаду километара, а максимална висина лета је 17,5 хиљада метара. Главни конструктор Сергеј Коротков је саопштио да је опсег борбене употребе авиона МиГ-35 удвостручен у односу на МиГ-29, укључујући и могућност замене места копилота резвероаром за гориво. Кабина авиона је обједињена са могућношћу промене броја пилота, једног или два. Према речима команданта Ваздушно-космичких снага Виктора Бондарева, први уговор о куповини 30 авиона између Министарства одбране и корпорације "МиГ" ће бити реализован одмах након пробних летова и тестова авиона, а који треба да буду завршени у лето 2017. године. "Ми ћемо узети ове авионе, потребни су нам ... За кратко време, ми ћемо променити целу генерацију борбених авиона," - рекао је Бондарев . За замену борбеног авионског парка планирано је да се купи најмање 170 авиона МиГ 35. Завршетак летњих тестова на авиону МиГ-35 планиран је до 2019. године, а затим ће ући у серијску производњу. Истовремено, први авиони могу да уђу у авијацију ВКС Русије 2018. године, изјавио је генерални директор "МиГ-а" Иља Тарашенко. "Хвала Богу да сада не постоје велики оружани сукоби. Постоје само локални, као у Сирији, и требају нам овакви авиони, који би решили овај проблем. Веома сам задовољан,"- додао је командант ВКС Бондарев. Бондарев је нагласио да развој ласерског оружја за МиГ-35 почиње одмах након завршетка тестова лета. Он је тако потврдио речи председника Путина компаније "миГ" да ће МиГ-35 моћи да користи напредна оружја, укључујући и ласерско. Авион је дизајниран специјално за борбу у условима интензивних дејстава, као и при густој противваздушној одбрани. VOSTOK Info grafika SPUTNIK
×