Претражи Живе Речи Утехе

На данашњи дан, 22. јула прошле године, у свештени епископски чин руком Његове Светости Пастријарха српског Иринеја, хиротонисан је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Методије (Остојић), викар Митрополита црногорско-приморског. Тим поводом доносимо животопис преосвећеног Владике и приступну беседу коју је изговорио на дан своје хиротоније. ЖИВОТОПИС ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ДИОКЛИЈСКОГ МЕТОДИЈА (ОСТОЈИЋА), ВИКАРА МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ Епископ диоклијски Методије (у свијету Љубиша) Остојић се родио 1. априла 1976. године у Сарајеву, од православ

У петак 07. јуна 2019. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Прешову (Словачка), Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније (Пантелић), викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске православне цркве у Москви, одбранио је докторску дисертацију под називом ”Односи Српске и Руске православне цркве у периоду између 1944. и 1950. године, на основу материјала из архива Русије и Руске православне цркве” (”Отношения Сербской и Русской Православных Церквей в 1944-1950 гг. в материалах архивов России и Русской Православной Церкви”). Петочлану комисију с

Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шкред), настојатељ Сампсонијевског собора у Санкт Петербургу, архимандрит Александар (Котов), протојереј Максим Беликов и протојереј Димитрије Калашников. У име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), честитке поводом данашњег радосног догађаја, Његовом Преосвештенству Епископу Антонију је пренео архимандрит Александар (Котов). Захваливши се на топлим речима, владика Антоније је поздравио свештенство и сабране вернике, честитајући им данашњи празник.

После прочитаног јеванђелског одељка, владика Исихије је у својој проповеди рекао: „С једне стране, имамо очигледног одузетог, потпуно немоћног чак и да искаже молбу за исцелењем. Господ Исус одговара му посредно, преко вере његових ближњих, који су носили одар на коме је одузети лежао. Са друге стране, имамо духовно огреховљене, одузете фарисеје који у себи, у својим помислима, осуђиваху Господа за хулу... Ова прича нас учи колико су важни покајање и смиреност, скромност и за само богопознање“.

Није могуће тачно одредити када је сазидан данашњи храм у Деспотову. Зна се да је године 1787. подигнут наос храма. Касније је сазидан звоник и покривен даскама. Такође је познато да је у Деспотову постојао богослужбени живот и пре 1787. године. О томе сведочи антиминс из 1728. године. Иконостас, који је је осликао Јован Исајиловић из Даља, има изузетну уметничку вредност. Године 1871. звоник је обложен бакром. Од 1958. године храм се налази под заштитом Покрајинског завода за заштиту споменика културе и од великог је значаја. Радост поводом славе храма и његове значајне