Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, Храм Покрова Пресвете Богородице и Центар за културу Ваљево организују осамнаесте по реду, Госпојинске свечаности у граду на Колубари. Мешовити хор „Хаџи Рувим“, дечји хор „Хаџи Рувим, као домаћини сабрања, и ове године позивају Ваљевце и госте да уживају и фестивалу духовне музике и да певају у славу Господа и Пресвете Богородице. Ђакон Драган Станојевић, духовник хора Хаџи Рувим“, каже за радио „Источник“ да ће поред наведених хорова гостовати и хорови при Храму Светог Николе из Ниша и Храма Светог Василија Острошког из Новог Београда. „Овај фестивал је значајан јер је семе из кога су се изродили други садржаји духовног карактера, као и подстицај за све оне који воле да негују и певају духовну музику“, каже ђакон Драган који додаје да је овогодишње Госпојинско сабрање заказано за суботу 15. септембра у 19 часова у Великој сали Центра за културу Ваљево. Прилог смо преузели са интернет странице радија Источник View full Странице

Радионица при храму Светог Нектарија у Ваљеву рукотвори различите врсте икона Светог Нектарија. Освећује их поред Светих моштију Светитеља. Ускоро почеће рад и других различитих икона, а посебно свих Славских икона за потребе нашега народа.. Сав приход од икона иде за исплату фрескописа у храму Светитеља. Богу слава на помоћи, и Светом Нектарију на Његовом благослову. View full Странице

Посебан благослов изливен је на верни народ у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву на празник Преподобне Ангелине Српске, 12. августа/30. јула 2018. године, када су свету архијерејску Литургију служила чак четири епископа. Поред Преосвећеног Епископа ваљевског г. Милутина, молитвено сабрање предводили су Епископ британско-скандинавски г. Доситеј и умировљене владике Георгије и Константин. Саслуживало је свештенство из више епархија, а појао Црквени хор „Хаџи Рувим“ са диригентом Милицом Степановић Бабамилкић. Поред снажне братске љубави, четворицу архијереја везује и то што су им архипастирске службе биле, а владики Доситеју још увек јесте, везане за од матице удаљене олтаре. Епископ Милутин службовао је у Аустралији, док су епископи Георгије и Константин годинама управљали епархијама у Канади и Немачкој. Такође, изузев владике Константина, сви су ране ђачке године провели у монашкој школи манастира Острог. -Поред кивота Светог Василија Острошког учили смо богословске науке, а највише смо се учили духовности од великог чудотворца. Господ нас је послао у свет, у разне земље, а по Његовом благослову ево нас данас овде да заједнички одслужимо Литургију. Ја сам као епископ осетио јаку силу духовну. Кад је више епископа, снажније су и молитве и јаче радујемо анђеле и сав небески свет. Нека Бог да што више оваквих сусрета, а мојој браћи подари добро здравље, дуг живот и да нам увек у добру дођу, речи су којима је Епископ ваљевски г. Милутин изразио радост због служења са браћом архијерејима. Такође, он је пренео окупљенима дивљење гостујућих архијереја према мноштву народа у храму Васкрсења Христовог. -Овде је народ добар и у великом броју долази у храмове и то је за епископа велика радост, истакао је владика Милутин. Беседу, надахнуту личношћу Преподобне мати Ангелине Српске коју прослављају сви православни, нарочито ми Срби, произнео је протонамесник Живојин Кнежевић: -Света мајка Ангелина, поред Свете Петке, велика је покровитељка српског народа. Ми, данашњи Срби, мало знамо о њој и њеној улози у животу нашег народа. Она је била, и данас је ту, за све који траже помоћ у Цркви Божјој, где је Господ оставио сва благодатна средства спасења. Како је Свети отац Јустин говорио, све свете тајне и све врлине налазе се у Цркви Православној. Али, ми често заборавимо где да тражимо помоћ ту где за све има лека. Зато се трудимо да се одазовемо позиву звона да се саберемо у светом храму у нашем граду! Немојмо чекати да невоља буде оно што ће нас призвати, већ љубав Божја, којом је створио свет. Сетимо се увек Свете Ангелине и свих српских светитеља, који коленопреклоно моле Творца и Спаситеља нашег да помогне свима. Није лако бити православан, али имамо њих у „Небеској Србији“ да нас својим молитвама снаже и чувају. Приликом Литургије велики број деце примио је свету тајну причешћа. Посебно интересантно видети била су честитања имендана девојчицама које носе име Ангелина, а којих је у Саборном храму било неколико. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и Светог Архијерејског Синода СПЦ у КПЗ за малолетнике у Ваљеву је одржан Трећи редовни годишњи састанак свештеника који обављају службу духовника у затворима Републике Србије. Састанак се сваке године одржава почетком новембра са циљем да би свештеници са управницима установа за извршење кривичних санкција и Директором управе размотрили шта је урађено у претходној години, разменили искуства и унапредили сарадњу која је неопходна да би уопште било могуће свештеницима да своју пастирску службу обављају у установама овог типа . Епископ ваљевски Господин Милутин, који показује велику подршку служби Цркве у раду са осуђеним лицима, због својих обавеза у Синоду СПЦ није присуствовао овом састанку. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа Милутина и у Његово име овогодишњем састанку присуствовао је архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић који је окупљене поздравио и пренео подршку Епископа Милутина у раду Цркве у затворима, као и радост што се овај састанак одржава у Епархији ваљевској. Састанку су присуствовали директор Управе за извршење кривичних санкција др Милан Стевовић, координатор за затворе у Министарству правде Велимир Видић, као и управници и свештеници већине затвора у Републици Србији. У свом уводном обраћању директор др Милан Стевовић је изразио задовољство што се овај састанак одржава у Епархији ваљевској, под покровитељством два највећа светитеља Српске Цркве новијег доба, Светог Владике Николаја и Пребодобног Јустина Ћелијског, а у једином затвору за малолетнике у Србији. Директор Стевовић је одлучно подржао идеју о изградњи храма Светог Саве у КПЗ-у за малолетнике у Ваљеву, чији је идејни пројекат урадио наш чувени архитекта др Предраг Ристић. Овом приликом Директор Стевовић је позвао све затворе да дају допринос у изградњи ове светиње и најавио заједничку посету овој установи са Епископом ваљевским Господином Милутином и др Милетом Радојевићем директором Канцеларије за верске заједнице у Влади Републике Србије. Овом приликом Казнено поправни завод за малолетнике Ваљево на челу са управником Господином Владимиром Буквићем је показао велико гостопримство и организационе способности у организацији овог веома важног састанка у животу Цркве. На позив управника сви учесници састанка су обишли цео комплекс овог завода и упознали се са његовим унутрашњим животом и радом. Такође присутни су посетили и реновирану капелу Светог Саве. Као и претходних година Директор Управе за извршење кривичних санкција др Милан Стевовић и управници затвора су нагласили да свештеници који долазе у затворе морају да буду упознати са посебностима услова, режимима рада установа, структуром личности осуђених, а да би могли да одговоре на изазове ове службе, наводећи све добробити које лица лишена слободе, али и саме установе и запослени у њима имају од присуства свештеника. Такође је препознато као проблем често мењање свештеника који обилазе установе што је за овакав рад немогуће. С друге стране, свештеници су нагласили потребу за стандардизацијом њиховог улажења, кретања и рада у затворима да се не би десило као до сада да примери добре праксе нестају променом управника. По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и Светог Архијерејског Синода СПЦ у КПЗ за малолетнике у Ваљеву је одржан Трећи редовни годишњи састанак свештеника који обављају службу духовника у затворима Републике Србије. Састанак се сваке године одржава почетком новембра са циљем да би свештеници са управницима установа за извршење кривичних санкција и Директором управе размотрили шта је урађено у претходној години, разменили искуства и унапредили сарадњу која је неопходна да би уопште било могуће свештеницима да своју пастирску службу обављају у установама овог типа . View full Странице

Дневник савременог боготражитеља Ми православци имамо послање да постанемо светлост јер Господ Христос је светлост. Он је истина и живот. Оно што Христос тражи од нас није тешко испунити. Довољно је да се држимо јеванђељских заповести и не треба никаквих злих сила да се плашимо, једна је од порука промоције књиге „Са Тибета на Свету Гору старцу Пајсију“ грчког теолога Јаниса Коцабасиса, коју је у Ваљевској гимназији приредила Светосавска омладинска заједница у оквиру циклуса трибина „Православље и млади“. Уз преводилачко посредовање сабрата манастира Хиландар инока Макарија, аутор је представио Ваљевцима књигу, својеврстан дневник и путопис са Свете Горе из друге половине седамдесетих година. Одрастао у православној породици, Јанис Коцабасис у младости је почео да има недоумице о истинитости уверења добијених у родитељском дому и проучава друге религијске системе. На предлог пријатеља, 1976. године обрео се у Богородичином врту на Атосу са жељом да упозна „узвишене људе“, како се знало рећи за светогорске црнорисце. Управо ту збива се сусрет са једним од најуваженијих стараца прошлог века Пајсијем Светогорцем (канонизован 2015. године) и младићем Јоргакисом, који је увек био у старчевој близини. Чувши несвакидашњу животну причу шеснаестогодишњег Јоргакиса, Јанис Коцабасис одлучује да је преточи у књигу, која је до данашњих дана дочекала девето издање и превођење на више светских језика. Наиме, Јоргакиса је са свега две године деда однео на Тибет и одрастао је у будистичком манастиру крај људи који су чинили разне натприродне ствари. Током четрнаест година живљења ту, имао је забрану приласка женама, конзумирања меса и масне хране уопште. Устајало се у четири изјутра, изучавала философија и радило на достизању „висина духовности“. Након драматичних искустава при практиковању источњачких вештина, Јоргакис долази на Свету Гору, доживљава преображај и отпочиње живот у вери предака. Данас је свештеник у Америци. Књига „Са Тибета на Свету Гору старцу Пајсију“ је интригантно и за савремене боготражитеље свакако корисно штиво. Заводљиви будистички мистицизам, нарочито западном човеку атрактиван, Јанис Коцабасис објашњава доносећи личне доживљаје младог му сународника, који у касним тинејџерским годинама одлучује да напусти тај пут. До сада је представљена у више градова Србије и наишла на велико интересовање читалаца. Промоцију у Ваљевској гимназији употпуниле су сестре Теодора и Анастасија Рафаиловић, које су са гостима на грчком језику отпевале „Достојно јест“. Ј.J Ми православци имамо послање да постанемо светлост јер Господ Христос је светлост. Он је истина и живот. Оно што Христос тражи од нас није тешко испунити. Довољно је да се држимо јеванђељских заповести и не треба никаквих злих сила да се плашимо, једна је од порука промоције књиге „Са Тибета на Свету Гору старцу Пајсију“ грчког теолога Јаниса Коцабасиса, коју је у Ваљевској гимназији приредила Светосавска омладинска заједница у оквиру циклуса трибина „Православље и млади“. View full Странице