Претражи Живе Речи Утехе

Povodom susreta predstavnika SPC i Carigradske patrijaršije Bez približavanja stava oko Ukrajine Razgovori visokih delegacija SPC i Carigradske patrijaršije krajem prošle nedelje nisu doveli do približavanja stavova oko ukrajinskog crkvenog pitanja, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim krugovima. Piše: J. T .28. oktobra 2019. Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOV SPC se zalaže za sazivanje svepravoslavnog sabora na kome bi se rešio spor Carigradske patrijaršije i Ruske pravoslavne crkve oko ukrajinskog crkvenog problema, dok Carigrad insistira na svom istorijskom pravu da samostalno odlučuje o stepenu autonomije i samostalnosti pomesnih crkava kao u vreme dok je bio „drugi Rim“. Delegacija iz Carigrada je, navodno, izrazila žaljenje zbog izjava pojedinih srpskih vladika da je Fanar pod uticajem svetskih centara moći. Obe delegacije su se složile da takve stavove treba izbegavati i probleme rešavati u miru bez međusobnih optužbi. Carigradska strana tvrdi da je bez obzira na Ukrajinu „bila i ostala za saborsko rešavanje svih problema“. U vrhu SPC nezvanično se tvrdi da su se predstavnici dve sestrinske crkve prošlog petka u patrijarhovoj vili na Dedinju složili da je pitanje Crkve u Makedoniji pod nadležnošću SPC, jer je to navodno i stav Carigrada. Prošlog vikenda pojedini makedonski mediji spekulisali su da je Carigradska patrijaršija pokrenula postupak preispitivanja tomosa iz 1922, kojim je priznala ujedinjenu SPC u Kraljevini SHS na stepenu patrijaršije. Isti izvori u Makedoniji tvrde da je „makedonski crkveni slučaj“ bio glavna tema susreta na Dedinju. U vrhu SPC nezvanično kažu da je povod za dolazak Carigradske delegacije u Beograd ukrajinski crkveni problem, ali da je tokom četvorosatnog razgora bilo reči o različitim pitanjima. Između ostalog i o nedavnoj centralnoj proslavi osam vekova samostalnosti SPC, za koju je srpska strana poziv sestrinskim pomesnim crkvama poslala pa povukla, posle čega je Carigrad u Nikeji i na Fanaru sam organizovao obeležavanje srpskog jubileja na kome, Odlukom srpskog Sinoda, nije bio nikog od srpskih crkvenih visokodostojnika.

Синод Васељенске патријаршије одлучио је да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије и Владе Македоније за решавање статуса те цркве. Синод Васељенске патријаршије одлучио је на последњој седници, одржаној у првој половини маја у Фенеру, у Истанбулу, да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије и Владе Македоније за решавање статуса те цркве, пише скопска Нова Македонија. О томе да ли то значи да је македонска црква ушла у процедуру за коначно решење статуса, верски аналитичари и црквени званичници имају различите ставове, а заједничко им је мишљење да нема дилеме да ова одлука означава почетак процеса за решавање македонског црквеног питања. Медутим, према њима, за сада, остаје непознато у којој форми и у ком правцу ће бити донесена одлука екуменског патријарха Вартоломеја. Иако се, како се наводи, у изјави Васељенске патријаршије не дају детаљи о разговору о овом питању на седници Синода, стављање ове теме на дневни ред, сматрају аналитичари, значи уводење у процедуру захтева који су патријарху Вартоломеју пре годину дана упућени од македонске цркве и владе. "Између осталог, на састанку се разговарало и о апелационом суду (еклектону) који је поднела Црква у Северној Македонији, која је остаје у расколу", саопштено је на веб страници Васељенске патријаршије. Према речима верског аналитицара Бранка Ђорђевског, овом одлуком Васељенске патријаршије, Македонија је ушла у кључну фазу решавања канонског статуса МПЦ-ОА. "Можда то неће бити одлука одмах, али је сигурно да ће наше питање бити актуелизовано, што се може протумачити као почетак решавања црквеног питања", истиче Ђорђевски. Он каже да треба сачекати да се сазна шта је речено на тој седници Синода Васељенске патријаршије, као и оно што ће се посебно решити. "Веома је важно да Васељенска патријаршија одреди статус цркве. Радна група ће се руководити сопственим интересима. Она жели да ојача своју позицију међу православним црквама", истиче аналитичар. Ђорђевски се, каже, плаши да можда македонска црква неће добити, како каже, "чисту и пуну" аутокефалност, већ оптерећену неким обавезама према Васељенској патријаршији. Нова Македонија примећује да ова одлука патријарха Вартоломеја да се на дневни ред уврсти захтев македонске цркве и владе за признавање њене аутокефалности долази готово истовремено са одржавањем редовне седнице Сабора СПЦ у Београду. Подсећају да је Вартоломеј у недавном интервјуу београдској Политици, није дао конкретне одговоре у вези са захтевом за признавање аутокефалности МЦ, већ је само указао на разлику измеду црквених спорова у Украјини са онима Српске православне цркве са црквом у Македонији и Црној Гори. Медутим, он је такоде нагласио да не намерава да промени Устав Српске православне цркве или њене границе ако не постоје адекватни услови. Руски патријарх Кирил, у међувремену, такоде у интервјуу том београдском дневнику је казао да ова изјава патријарха Вартоломеја значи да он намерава да спроведе "украјински рецепт" у Македонији. Извор: Новости View full Странице

На место блаженопоч. архиепископа аустралијског Стилијана (упокојио се 26. марта 2019) Свештени Синод Цариградске Васељенске Патријаршије изабрао је митрополита христупољског Макарија за новог архиепископа аустралијског 9. маја 2019. године. Архиепископ Макарије (Гринизакис) рођен је у Ираклиону на Криту 1973. године. Студирао је на Криту, а затим у црквеној школи Ризариос у Атини (1987-1990). Стекао је диплому богословља на Богословском Атинског универзитета. Затим је похађао студије етике на Универзитету у Бостону, где је и магистрирао из богословља. Такође је магистрирао из историјских науке на Харварду и постао је магистар биоетике на универзитету Монаш. Студирао је философију у Лувену, у Белгији. Затим је одбранио докторску тезу на Медицинском факултету Универзитета на Криту са „одличном“ оценом. Докторску дисертацију је објавио под називом „Клонирање: друштвене, етичке и богословске компоненте“. Замонашен је и рукоположен за јерођакона18. октобра 1993, а за јеромонаха 25. јуна 1997, а унапређен у звање архимандрита 23. априла 1998. у манастиру Светог Георгија Апаносифис од стране кипарског митрополита Тимотеја. На Васкрс 2008. године васељенски патријарх Вартоломеј уздигао га је у звање архимандрита васељенског престола у Фанару у Цариграду. Од 1994. до 1997. служио је као јерођакон у катедрали Агиос Минас у Ираклиону, затим као свештеник у парохији Св. Николаја у Харасоу од 1997. до 1999. и у парохији св. Георгија у Саутбриџу, у Масачусетсу од 1999. до 2002. Он је директор радио станице Свете Критске архиепископије од 2002. до 2011. године. Био је и члан Синодалног одбора Критске Цркве по биоетичким и савременим питањима (2005-2014), председник Извршног одбора Византијске музичке школе Критске Архиепископије (2006-2010), председник Канцеларије за црквену просвету (2007-2014), и званични проповедник Критске Архиепископије (од 2002. године). У марту 2011. постављен је за првог директора новинске службе нове Критске Архиепископије и вебмастер веб странице ове помесне Цркве. Његова главна академска интересовања су биоетика и пастирко богословље. Основао је серију поназивом Пантодапа тис биоитхикис (Све о биоетици), под покровитељством Васељенске Патријаршије. Од 2003. године предаје на Високој црквеној академији у Ираклиону. Повремено је предавао на разним универзитетима, као што су: Хеленски колеџ (Бруклин, МА, 2000), Медицинска школа на Универзитетима на Криту (2002-2014), Солуну (2007-2014) и Атини (2009-2014). Предавао је и на Богословској школи аутономне Цркве Естоније (2010-2014). Свети и Свештени Синод Васељенске Патријаршије уздигао га је у звање Митрополита 2015. године. http://www.spc.rs/sr/mitropolit_makarije_novi_australijski_arhiepiskop_vaseljenske_patrijarshije

Свети Сабор Васељенске Патријаршије донио је историјску одлуку да се дозволи други брак свештеницима, у случају ако се упокоји или ако га напусти његова супруга. Свети Сабор појашњава да се ова одлука не тиче свештеника који напусте своју супругу и желе да се ожене са другом женом. Подвлачи се да ће се сваки случај појединачно испитивати и бити прослеђиван од стране епархијског архијереја Светом Синоду Цариградске Патријаршије који ће давати коначни суд. Такође, света тајна брака за други брак свештеника биће другачија, једна молитва и само у кругу породице. У наредним данима очекује се званично писмо Цариградског Патријарха г. Вартоломеја са детаљима и упуствима везаним за ову одлуку. Са грчког протојереј Никола Гачевић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Митрополит теодорупољски Герман (Атанасијадис) из Васељенске Патријаршије уснуо је у Господу у петак у 88. години, јавља Седмица. Познат по свом испосничком животу, митрополит Герман, који је умро у Фанару у Цариграду, где се налази седиште Васељенске Патријаршије, био је такође егзарх Родопских планина и исповедник Архиепископије цариградске. Чин опела служио је е Његова Свесветост патријарх Вартоломеј у патријаршијској Саборној цркви Светог Ђорђа на Фанару. * * * Митрополит Герман (световно име Јоаникис Атанасијадис) рођен је 17. септембра 1939. године у Цариграду. Завршио је Велику школу грчког народа у Цариграду, после чега је студирао на Богословској академији на Халки (1950-1954). Замонашен је и добио је име Герман 10. октобра 1953. године и рукоположен за јерођакона следећег дана. Постао је јеромонах 15. августа 1966. г. и уздигнут у чин архимандрита и тако постављен за протосинђела у Митрополији Деркојској 29. октобра 1966. Изабран је за епископа 6. фебруара 1972. г. као викар Митрополије Деркојској. За титуларног епископа Теодорупоља изабран је 5. фебруара 1987. године и устоличен за епархијског епископа ове епархије 2. октобра 1990. године. Постављен је за игумана манастира Свете Тројице на острву Халки 10. јануара 1991. г. и то је био до 1995. године, када је постављен за исповедника Архиепископије цариградске. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Посета великодостојника Васељенске Патријаршије поводом свечане прославе Петровдана у Риму „знак је да смо на путу заједништва и братства које карактерише наше Цркве“, казао је папа Фрања.- Папа Фрања је истакао потребу екуменске сарадње с Православном Црквом. Већ према традицији, делегација Васељенске Патријаршије присуствовала је миси у част светих апостола Петра и Павла, покровитеља Католичке Цркве, данас у петак. „Ово присуство је још један знак да смо на путу заједништва и братства које карактерише наше Цркве захваљујући Божјој помоћи“, рекао је Папа у свом обраћању после молитве Ангелуса на Тргу Светог Петра. Католичка Црква обележава празник светих апостола Петра и Павла 29. јуна, по новом календару. Према предању, скончали су око 64. године као мученици у Риму и тако су покровитељи Светог града, због чега је овај дан празник у Риму и Ватикану. Традиција је да висока делегација Васељенске Патријаршије учествује на прославама римског престола. Са своје стране, Ватикан ће послати делегацију на прославу цариградског престола, на празник светог апостола Андреја Првозваног. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Свако ко има хришћснске љубави и одговорности жели решење проблема раскола МПЦ, на саборни и свеправославни начин. Само свеправославно решење, саборно прихваћено од свих 14 Помесних Православних Цркава, може донети срећу и благослов Републици Македонији и свим православним Македонцима. Инсистирање на поделама и уски етнофилетизам неће донети среће ни МПЦ ни Републици Македонији нити било ком православном Македонцу. Иницијатива Васељенске Патријаршије може имати успеха и може донети користи православним Македонцима, само ако се испоштује канонски ред и поредак, канонска јурусдикција ПОА, и целе СПЦ. Све остало донело би нове несреће и расколе у Републици Македонији и целом Православљу. Иницијатива Васељенске Патријаршије дакле може бити веома корисна, али само ако се поштује вековни Црквени поредак, и само ако МПЦ заиста жели да се одрекне горде самодовољности и остајања у расколу према СПЦ и осталом делу Православља. Решење је међутим тако близу. Само ако Васељенска Патријаршија буде деловала у духу свих међуправославних договора по питању давања аутономије и аутокефалије, из последњих 50 година. Зашто га не искористити, у духу свеправославне саборности и хришћанске љубави? Инаћење, политизирање, етнофилетизам и тврдоглавост, никоме добра не може донети. Наравно, сви ми, као и раније, чврсто верујемо да ће Васељенска Патријаршија и овде, као и много пута у историји, одиграти конструктивну улогу посредника у враћању МПЦ на статус пре 1967. године, тј. у канонски ред и поредак, уз потпуно поштовање свеправославне саборности и канонске јурисдикције СПЦ. View full Странице

Извор:https://www.patriarchate.org/-/anakoinothen-30-05-2018- Свети и Свештени Синод, сабран данас под председавањем Његове Свестости, размотрио је захтев шизматичке Цркве у Скопљу, поткрепљено и писмом Премијера премијера БЈРМ, Његове Екселенције г. Зорана Заева, за преузимање иницијативе од стране Васељенске Патријаршије за поновно враћање ове Цркве у канонски поредак под именом Архиепископија Охридска, и одлучио је да прихвати то, и да учини све што је потребно према неприкосновеним одредбама историјско-канонске компетентности и привилегија првопрестолне Васељенске Патријаршије. У Патријаршији, 30. маја 2018. год. Од Првог Секретара Светог и Свештеног Синода View full Странице

Извор:http://www.pravoslavie.ru/112455.html Одељење спољашњих црквених веза канонске Украјинске православне цркве (у јединству с Московском патријаршијом) дало је официјелни превод Саопштења Светог Синода Васељенске патријаршије од 22. априла и свој коментар тог саопштења. У саопштењу Васељенске патријаршије се навод да је на седници Синода одржаној 19. и 20. априла под председништвом Свесватјејшег патријарха Вартоломеја, одлучено следедеће: "Васељенски патријархат који сагласно Божанственим и Светим канонима и дуговременом црквеном поретку и Свештеном Предању води бригу о свим Православним Црквама у свету и има одговорност за свеправославно јединство, тако и особито о православном украјинском народу, који је примио хришћанску веру и спасоносно крштење од Константинопоља, као његова истинска Мајка Црква, размотрио је подробно на овом, као и на претходним синодским заседањима, црквено стање у Украјини, примио је молбу од политичких и црквених лица који представљају милионе Украјинаца за додељивање аутокефалије, и решио је да тим поводом блиско сарађује и комуницира са свим сестринским Православним Црквама." Из овога је јасно, по Одељењу спољних послова УПЦ, да Константинопољска патријаршија неће предузети никакве кораке који би угрозили јединство православних. Утолико пре што ће се питање разматрати са свим Помесним Црквама од којих ниједна не општи са црквама у расколу које су потписале молбу (уз председника Порошенка и Врховну Раду Украјине), а разговори не могу да се воде без Украјинске православне цркве и као једине канонске цркве у Украјини и уједно највеће религиозне организације у овој земљи. View full Странице

Извор:https://dveri.bg/uarqc "Свети и Свештени Синод Васељенске Патријаршије састао се на свом редовном заседању у Константинопољу од 7. до 9. фебруара 2018., под председништвом Његове Свесветости архиепископа константинопољскога, Новога Рима и васељенског патријарха кир Вартоломеја. Разматрајућу сва питања која су била на редовном дневном реду, Свештени Синод саопштава да је посебну пажњу поклонио антиканонској делатности Бугарске Православне Цркве у бившој југословенској републици Македонији." View full Странице