Претражи Живе Речи Утехе

Нови број листа Епархије бачке Виноград Господњи доступан је у пдф формату на званичној интернет страници Информативне службе Епархије бачке. Преузмите пдф примерак

Пред читаоцима је нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1309, 1. октобар 2021). У наведеном број између осталог читајте: ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН! – Наречење и хиротонија Епископа мохачког Дамаскина – Његова Светост Патријарх српски Порфирије началстововао је 18. септембра у старом Саборном храму Св. архангела Михаила свечаним чином наречења, а 19. септембра 2021. светом архијерејском Литургијим и свечаним чином хиротоније у Саборном храму Светог Саве у Београду, високодостојног архимандрита Дамаскина (Грабежа) за Епископа мохачког, викара Епископа бачког. – Устоличење Епископа будимљанско-никшићког Методија – Патријарх српски Порфирије началствовао је 25. септембра 2021. светом архијерејском Литургијом у манастиру Ђурђеви Ступови и том приликом у трон епископâ будимљанско-никшићких увео Његово Преосвештенство г. Методија. – Eпископ бачки Иринеј одликован мађарским ордeном за допринос на историјском помирењу два народ – На свечаности одржаној 28. септембра 2021. у Патријаршијском двору у Београду, у присуству Патријарха српског, епископа: топличког Јеротеја, хвостанског Јустина, изабраног марчанског архимандрита Саве, чланова државне делегациjе Мађарске, вицепремијер Мађарске Жолт Шејмен је у име председника Мађарске Јаноша Адера одликовао Владику Иринеја, Средњим крстом ордена за заслуге. – Дан српског јединства, слободе и националне заставе – „Молим се Богу да никада не будемо, покретани ситним и себичним страстима, насупрот једни другима, него да будемо једно у себи, једно међу собом, и да градимо јединство са свима“, рекао је Патријарх Порфирије том приликом. У нашим новинама беседу Првојерарха српског доносимо у целини. – Међународни симпосион „Новомученици: Полиперспектива VII” поводом 80. годишњице од почетка геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској – Другог дана Централне прославе Новомученика Јасеновачких, 14. септембра 2021, одржан је седми по реду научни симпосион „Новомученици: Полиперспектива” са благословом Његове Светости Патријарха Порфирија и уз све превентивне мере услед пандемије вируса КОВИД-19, у просторијама Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић” у Загребу. – Патријарх Порфирије: Канонске границе Цркве се не мењају нужно са границама држава – „Црква нема граница, не само историјских, него нема граница ни између овога и онога света. Како онда Црква може да се поистовети са било којом, макар и најважнијом, најмоћнијом, најлепшом земљом на свету или са било којим народом? Осим Христа све је релативно. Државе, некада веће, некада мање, неке трају вековима и миленијумима, а неке, које су биле моћне и силне и заузимале огромне просторе, данас не постоје. Нас не интересује ширење и сужавање држава. Канонске границе Цркве се не мењају нужно са границама држава”, рекао је Патријарх и подсетио на речи Владике Николаја: Ми чекамо Христа, а не боље време. – Уништавање и присвајање јерменског културног и историјског наслеђа у Азербејџану и Нагорно- Карабаху (Арцаху) – Пре годину дана, крајем септембра 2020, азербејџанском офанзивом започет је нови сукоб у Нагорно-Карабаху (јерм. Арцах), подручју насељеном углавном Јерменима.... пише Данко Страхинић за најновији број новина Српске Патријаршије... Извор: Православље

Нови број новина Српске Патријаршије, доноси: – Један век од упокојења краља Петра I Карађорђевића, Краља ослободиоца, кога је српски народ и српски војник од милоште звао Чика Пера, молитвено и уз највише почасти обележен је 16. августа 2021. у срцу Шумадије, на Опленцу.... Беседећи после св. арх. Литургије и парастоса, Патријарх Порфирије је између осталог, рекао: Сабрали смо се данас да одслужимо стогодишњи помен краљу Петру Ослободиоцу. И он је знао да смрт није последња реч коју може дати о себи, јер је веровао у реч Христову, Јеванђеље Његово. Веровао је у Христа Спаситеља, распетог и васкрслог. Да ли хоћемо доказ? Толико их има ако се удубимо у његов живот. Али једна ситница наизглед, крупно и много говори о њему – када је ишао са својим народом на крстоваскрсли пут, кроз зиму, кроз мећаве и снегове, једино што је понео са собом био је диптих – икона Светих апостола Петра и Павла.... – Докле поју светиње на Косову и Метохији, нећемо га доживљавати као изгубљено него као своје – Двадесет година од почетка повратка расељених и избеглих Срба у Осојане, обележено је тродневним Сабором, који је био посвећен и блаженопочившим митрополиту Амфилохију и епископу Атанасију Јевтићу који су видели тајну косовског вековног распећа, али и његов смисао... Осојане представља један од ретких примера успешног повратка Срба у Метохију, јер се од 2001. вратило око 350 Срба, а у овом селу данас живи и око осамдесеторо деце... – Лета Господњег 2021. црквена и академска јавност обрадована је вешћу да је из штампе изашао превод Светог Писма Старог Завета са јеврејског изворника на српски језик од умировљеног професора ПБФ, протојереја-ставрофора Драгана Милина. Са протом Милином за Православље разговарао је доцент др Ненад Божовић са ПБФ... Девет година сам интензивно преводио текст и две године прочишћавао, јер сам имао недоумица и остављао да мало сазри. Понекад се шалим да је блаженом Јерониму било потребно петнаест година, а ја сам имао боље приручнике па сам завршио за свега девет година... – Историјска посета Патријарха српског Порфирија Епархији зворничко-тузланској – На празник Преображења Господњег – славу града, Првојерарх српски је служио свету архијерејску Литургију у Храму Св. апостола Петра и Павла у Добоју.... Ово је крај којем ја у потпуности, без остатка, и телом и душом припадам, крај који добро познајем, али не само крајолик, него људи који овде живе јесу у правом смислу део мојих костију и ја сам део тог тела и тих костију. Могао бих данима да причам и описујем своја искуства која су уграђена у моје биће, али све би се то могло описати у једној јединој речи, а то је љубав коју осјећам према вама, браћо и сестре, и љубав коју од вас осећам према мојој маленкости, не зато што сам ја важан, него зато што је то љубав ваша за Цркву Христову, поручио је на почетку ове посете Српски Патријарх. – Живот посвећен Богу – Беседећи, Владика шабачки Лаврентије је узнео молитвену захвалност Господу на дару за многаја и благаја љета свога земнога века. Истакао је да је 12. августа напунио 63 године живота у монашкој ризи, а 16. августа пуне 54 године архијерејске службе, подсећајући присутне да је то, у осмовековној историји Српске Православне Цркве, најдужи архијерејски стаж једног епископа... – Ватерполисти Србије, овенчани златном медаљом на недавно завршеним Олимпијским играма у Токију, потврдили су друго златно одличје. Фантастичне играче кроз такмичење је водио селектор Дејан Савић. За новине Српске Патријаршије Савић је говорио о посети ватерполиста светињама КиМ пред Олимпијаду, важности разговора и пријема код Патријарха Порфирија и његовом благослову пред сам пут који су осећали током Игара, али који осећају и данас.... Извор: Православље

Пред читалачком публиком је нови број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Јулско-августовски 380. број тематски је посвећен Богомољачком покрету Светог Владике Николаја. Представљање овог броја у медијима: Катихета Бранислав Илић за Радио "Милешеву": Без истинске љубави у Христу, нема успеха у мисији Катихета Бранислав Илић за Радио "Источник": Из ваљевског краја су највећи мисионарски прегаоци Катихета Бранислав Илић за Радио "Слово љубве": Свети владика Николај је био велики мисионар Катихета Бранислав Илић за Радио "Глас": Богомољачки покрет је пример плодне мисије Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Ваш молитвени покровитељ је образац проповеди и мисије Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": "Православни мисионар" негује мисију и речима и делима Катихета Бранислав Илић за Радио "Беседу": "Православни мисионар" је часопис намењен свима Катихета Бранислав Илић за Радио "Српски Сион": Мисионарско гласило је утемељено на великој љубави Уредничким уводником под насловом „Људи молитвеˮ, презвитер др Оливер Суботић пише о Богомољачком покрету као сабрању благочестивих људи коју су утемељени молитвом и духовним руковођењем Светог Владике Николаја, донели плод достојан сваке хвале. Бити што више Христов и бити што више са Христом – био је и остао мотив како истинских монаха, тако и истинских богомољаца који се Богу клањају „у духу и истини“ (Јн 4, 23). Стално обитавања у присуству Господњем је циљ коме и данас стреме богомолне душе. Значај таквих људи је непроцењив за целокупну људску цивилизацију: ко зна колико би катаклизми и невоља тек било у свету да није људи молитве који задржавају гнев Божији „праведно уперен на нас“, истиче презвитер др Оливер Суботић у оквиру свог уредничког уводника. Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме, наслов је текста протонамесника Александра Јевтића који чини осврт на период Великог поста и Пасхалне радости, користећи прилику да из свог пастирског искуства пренесе важне напомене о правилном приступању овом важном периоду црквене године. У оквиру рубрике Материк, читаоци се могу упознати са житијем Свете Макрине, оне светитељке чија је породица била једна од најизузетнијих породица Кападокије, са прецима који су постали свети мученици у доба прогона и са учитељем Светим Григоријем Чудотворцем. Наш сарадник Раде Билајић, управник Архива манастира Острога, у оквиру нове рубрике „Из острошке ризницеˮ, пише о Светом славном и добропобедном новомученику Станку Острошком. Према сведочанству аутора, у судбини Светог Станка, у његовом подвигу, посебно је одсликана судбина православне Црне Горе… Због бројности и јачине Турци су могли да раде шта су желели, али само једно нису могли, да отму оно најсветије – веру у Васкрслог Богочовека Христа. Први део овог 380. броја „Православног мисионараˮ посебно употпуњује разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем, настојатељем Светониколајевског храма у Котору и професором Богословије Светог Петра Цетињског. У оквиру разговора који је водио катихета Бранислав Илић, прота Немања је са читаоцима поделио своја сећања на свог блаженопочившег оца, протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића, чије је име златним словима остало записано у историји древног и знаменитог града Котора, али и много шире, јер је овај верни служитељ Господњи до последњег даха храбро и са пуно жртве и љубави служио Богу и своме роду, никада не престајући да буде делатни проповедник љубави Божје и вере у Васкрсење. У оквиру разговора, из породичне архиве, читаоцима доносимо бројне фотографије из живота почившег архијерејског намесника бококоторског, које на свој начин сведоче о преданом служењу овог незаборавног свештеника. Епископ Николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке. Тако је Охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати, истиче Срећко Петровић, оперативни уредник „Православног мисионараˮ, настављајући своју причу о Охридском Прологу Светога Владике Николаја. Наведени аутор у овом броју подсећа на Богословске димензије Охридског пролога, уз неколико напомена о богословљу Владике Николаја. Др Александар Милојков у оквиру рубрике „У дијалогу са атеизмомˮ, доноси текст под насловом Божански призив човеку — архетип живота. Аутор наглашава да је архетип Живота утиснут у човека, а кроз човека и у васцелу твар. Текстом под насловом „Праведни богомољциˮ, почиње тематски део овог броја. Према речима аутора: Кроз проповед неписмених и неуких, али ревносних у молитви и врлини, обраћала су се Господу читава насеља. Хладни за веру су постајали ватрени богомољци, расколници и секташи су се враћали светом Православљу а запустели манастири оживели и препородили. Да ли је то било дело организације, маркетинга, банкета и балова? Не, то је било дело Божије. „Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Савеˮ, наслов је разговора са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом, ванредним професором Православног богословског Факултета Св. Василија Острошког (Универзитет у Источном Сарајеву), који је водио члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, катихета Бранислав Илић. Прота Дарко подсећа да је хришћанство конкретан живот, у заједници наших предака и потомака, али и свих нас који овдје и сада носимо Крст Христов и чекамо Васкрсење. Према његовим речима: Задатак и циљ Владике Николаја био је да једном самониклом покрету подари непрекидну загледаност у вијекове прије тог покрета, али и послије њега. Да од људи који су помало сумњичаво гледали на јерархију – и она на њих – подари етос служења Цркви. О односу Богомољачког покрета и обнове молитвеног живота, пише протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У оквиру свог ауторског текста прота Слободан је указао на потребу да се литургијски етос прошири на све сегменте деловања православних хришћана, јер према његовим речима: Данашњи вртоглави темпо живота нам често не дозвољава да погледамо у лице онога који се моли до нас у храму, а о саборовању послије Литургије да и не говоримо. Из тог разлога би драгоцјено било на један начин оживјети богомољачку праксу „довршења службе“ која је често погрешно схваћена као умањене значаја саме Литургије. У богатој историји богомољачког покрета у XX веку у нашем народу пажње је вредно споменути име сестре хаџи Чарне Чонкић, рођ. Црни, потоње монахиње Херувиме коју је Свети Владика Николај (Велимировић) у свом Дивану назвао „душом богомољачког сестринства у Новом Саду“. О овој изузетној личности пише ђакон Будимир Кокотовић, из Епархије горњокарловачке. Темаски део овог броја закључен је текстом др Ђорђа Вуковића, под насловом: Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу. Сведочанства о Епископу тимочком Мелентију Вујићу која је нашао Свети Владика Николај указивала су на великог подвижника, који је остао упамћен као кротак, тих и смирен. Живео је као обичан монах, хранио се, исповедао, причешћивао као обичан монах и умро као обичан монах. О важности употребе Псалтира у богослужењу и келејном молитвеном правилу, пише катихета Бранислав Илић. У свом тексту под насловом: Псалтир – Tонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу, аутор наглашава да је Псалтир зборник најстаријих богослужбених текстова, које су саставили различити људи у различито време, али које је, у својој основи и највећој мери сачинио и написао старозаветни цар и пророк Давид. Поред богослужбене употребе, која нам омогућава присан и жив молитвени однос човека са Богом, духовна корист од читања Псалтира састоји су у приношењу духовних плодова, чија је срж: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање (Гал 5, 22). Све су то дарови Духа Светога, и дарују се онима који траже Бога. Како преживети смрт и страдања ближњих? Ово питање је постало основно у новој књизи Фредерике де Грааф Растанка неће бити. Пореклом Холанђанка, духовна кћи Митрополита Антонија Сурошког, Фредерика је више од 10 година служила као неговатељица умирућих и њихових сродника у Првом московском хоспису. Године 2015, 24. септембра одржао се у културном центру „Покровска врата“ сусрет са ауторком и приказ књиге. Уочи овог догађаја публикован је један одломак из књиге. У овом броју званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве, доносимо текст наведене ауторке, под насловом: Због чега толико страдам? Вером у дејство молитве човек може бити ослобођен заблуда и власти греха које га воде у пропаст душе и тела, подсећа др Марија Лазаревић, у свом ауторском тексту који носи наслов: Молитвом до здравља. Јеванђелске приче су за сва времена. Могу да оживе, да се актуализују, репродукују, у свим условима. Од Литургије до уметности. Када садимо неку биљку можемо се сетити приче о зрну горушице. О искри вере. Које расте… Управо о зрну горушице пише Милена Стефановић, настављајући успешно вођење рубрике Библијски хербаријум. Према већ устаљеној динамици, у завршном делу часописа налази се рубрика Света Земља, која нам доноси занимљиву и поучну причу о Манастиру 12 Aпостола у Капернауму. Према Јеванђељу, овде је Исус исцељавао и чинио многа чуда. Због свега овога Капернаум је од хришћана добио почасно име „Његов град“. Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу, наслов је текста који је објављен у рубрици „Света Гораˮ. Од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена Русије и Ромејског царства. Из овог некада манастира, а данас скита, монах Антоније Печерски пренео је у Русију традицију светогорског монаштва. На крају овог 380. броја, подсећамо на наш сајт и на Електронски претраживач архиве Православног мисионара. Циљ претраживача Православног мисионара јесте брзо добијање адекватних информација које су потребне читаоцу, а сакривене унутар архива. Претраживач „Православни мисионар“ је осмишљен да кориснику прикаже шири контекст пронађеног материјала и да омогући даље претраге „на клик“ које обухватају тражену тему, наводи се у тексту. Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs. Препоручени садржај: Катихета Бранислав Илић: Псалтир - тонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом, вандредним професором Православног богословског Факултета Светог Василија Острошког, Универзитета у Источном Сарајеву Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером Немањом Кривокапићем, настојатељем Светониколајевског храма у Котору и професором Богословије Светог Петра Цетињског Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима Извор: Православни мисионар

ПРЕД ЧИТАОЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА" - НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (БР. 1304. 15. ЈУЛ 2021. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ) ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН! /pdf/ РЕЧ ПРВОПАСТИРА 2 Патријарх са децом из Федерације Босне и Херцеговине и Републике Хрватске ДОГАЂАЈ 4 Радио-телевизија Војводине и генерални директор Миодраг Копривица одликовани Орденом Светог Саве ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН! 8 Наречење и хиротонија Епископа топличког Јеротеја (Петровића) РЕЧ-ДВЕ СА… 18 др Ненад Ристовић - Драгуљ међу јерарсима Светосавске Цркве: Сећања на Владику Саву ДОГАЂАЈ 22 Патријарх српски Порфирије у посети Епархији шумадијској ПОВОДИ 24 Патријарх Порфирије: Мера за душу је сам Христос ДОГАЂАЈ 27 Епископ Теодосије уручио Орден Царице Милице – преподобне Евгеније, Ани Вуковић, мајци десеторо деце ДОГАЂАЈ 28 „Сабрање Свете Србије” је ливада детињства за децу ЦРКВА И ЖИВОТ 31 Патријарх благословио српске ватерполисте РЕЧ-ДВЕ СА… 32 Презвитер др Оливер Суботић: Tесла - Духовни лик српског генија ПОВОДИ 38 Повратак у будућност ОТАЧНИК 40 Преподобни Старац Мина Црногорац Извор: Православље

Садржај трећег броја часописа Глас за 2021. годину, двадесет први по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом обележавања двестоте годишњице страдања мученика нишких. Тим поводом у овом броју објављен је чланак протојереја Петра В. Гагулића под насловом „Вешала на Нишави“ из 1971.године, као и текст протођакона Далибора Мидића о споменику обешеним Нишлијама, а на предњој корици стоји фотографија са помена пострадалом Митрополиту Мелетију, који је служио Епископ нишки г. Арсеније у порти Саборног храма у Нишу. Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе седме о покајању, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Добра су ти, Господе, обећања“. Ова беседа тематски се надовезује на уводну реч уредника, у којој се описује актуелни тренутак пандемије, али и евидентна сведочанства Божје благодати, која нам враћају наду у здравије и боље сутра. Теологија домаћих аутора представљена је текстом нишког свештеника, јереја др Бобана Димитријевића, „Бог је Дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“. Годишњи период Педесетнице пропраћен је и текстом знаменитог православног теолога Владимира Лоског, на тему тројичности, као и превод из класичног патристичког дела Светог Иринеја Лионског Против јереси, одломка о проповеди апостола. Богословски део часописа завршава се текстом окружног нишког проте Атанасија Урошевића с почетка двадесетог века, са насловом „Да ли је Христос утопија?“ У рубрици Духовне поуке објављен је наставак разговора са протосинђелом Серафимом, игуманом Манастира Светог Димитрија у Дивљани, као и ауторски текст Душице Крафт о Скиту Светог Спиридона у долини Гајлнау и његовом настојатељу, схи-архимандриту Василију Гролимунду, „Сведочанство светогорске службе у савременој Немачкој“. У рубрици Црква и савремени свет, знаменити нишки лекар, некадашњи проректор Универзитета у Нишу и директор Клиничког центра, проф. др Борислав Каменов, пише о важности емпатије у медицини. У овом броју часописа одштампано је и саопштење Митрополита Николаја Месогејског, руководиоца Одбора за биоетику Грчке цркве, на актуелну тему става цркве према полемици о вакцинама. Још један ауторски текст из области биоетике, о питању трансхуманизма, потписује Тијана Петковић, а музичка директорка Академије Светог Владимира у Њујорку, Робин Фримен, пише о хорском певању као отелотвореној еклисиологији. Тема овог текста стоји у вези са приказаним догађајима у Епархији нишкој из протеклог периода: оснивањем Хора свештенства Епархије нишке и одржавањем Седмог међународног фестивала духовне музике, „Музички едикт“, са којег су, поред детаљног извештаја, објављене и фотографије на средњим странама овог броја. Рубрика Хришћански живот садржи репортажу о духовној обнови Парохије заплањске и пастирском труду тамошњег јереја Душана Јанковића. Извештај са Видовданске академије у Нишу употпуњен је интегралним записима беседа о Косовском завету, Епископа нишког г. Арсенија и овогодишње беседнице, др Наталије Јовановић, деканице Филозофског факултета у Нишу. У рубрици Из прошлости представљен је архивски документ-писмо Митрополита нишког Мелетија кнезу Милошу Обреновићу. Детаљни подаци о страдању Митрополита Мелетија и других нишких мученика наводе се у већ поменутим текстовима двојице нишких свештеника-историчара, протојереја Петра Гагулића из претходне и протођакона Далибора Мидића из наше генерације. О догађајима из наредне историјске епохе сведочи новопронађено писмо протојереја Стевана Веселиновића о борбама Крајинске војске у нишким областима, чији су препис и фотографија објављени у наставку. Рубрика Катихеза почиње огледом др Дарка Крстића о питању „Да ли нам је потребна православна гимназија“. О својим искуствима са верске наставе говори Стефан Ђурђановић, садашњи студент Факултета уметности. Овај део часописа удопуњен је анализом америчког теоретичара Џона Божамре, о полазиштима верског образовања. У Приказима и догађајима из протеклог периода године објављен је животопис архимандрита Дамаскина Грабежа, игумана Манастира Светог Романа, поводом његовог избора за Епископа мохачког. Поред већ поменутих догађаја о актуелном развоју хорског певања у Нишу, представљени су нови број годишњака Црквене студије, покренути пројекат Стара и ретка књига Епархије нишке, као и посета Музеју црквених старина Православне епархије нишке током традиционалне културне манифестације „Ноћ музеја“. За рубрику Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић, у спомен на 60 година од смрти Бранка Миљковића, пише есеј под насловом „Кад јаву збуни песник и маг“. Службени део часописа наставља се новим вестима "Из летописа Епархије нишке", као и пописом служења Епископа нишког г. Арсенија. Овај број се завршава делом беседе Епископа нишког поводом градске славе, на празник Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу. Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај другог броја за 2021. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протосинђела Нектарија Ђурића, протојереја Дејана Јовановића, протођакона Далибора Мидића, јерођакона Николаја Јоцића, др Дарка Крстића, Лазара Павловића и уредника др Ивице Живковића. Извор: Епархија нишка

VinogradGospodnjiPedesetnica2021.pdf Светодуховски број листа Виноград Господњи – Епархија бачка EPARHIJABACKA.INFO Светодуховски број листа Виноград Господњи доступан је у пдф формату у наведеном прилогу.

Изашао је из штампе нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1303, 1. јул 2021). Нови број новина Српске Патријаршије, доноси: Из овог броја издвајамо текст - Патријарх Порфирије: Да Господ умудри немудре /pdf/ – Устоличен нови Епископ ваљевски г. Исихије (Рогић) – Недеља Свих светих (27. јун 2021), остаће златним словима уписана у историји Епархије ваљевске, која је након петнаест месеци добила свог предстојатеља – досадашњег Епископа мохачког г. Исихија, викара Епископа бачког г. др Иринеја...; – Прослава Видовдана у Грачаници и на Газиместану – На Видовдан, 28. јуна 2021., Патријарх српски и Архијереји наше Свете Цркве служили су архијерејску Литургију у манастиру Грачаницa, а нешто касније и парастос косовским јунацима на Газиместану... Том приликом Патријарх Порфирије је, између осталог, рекао: – Толико светиња сведочи о томе да је ово наш дом. И браћу Албанце видимо као своју браћу. Сигуран сам да се можемо не само разумети, него и живети заједно, расти и градити...; – У царском граду Крушевцу прослављен Видовдан – Када наше срце куца Лазарицом, оно постаје веће од свемира, веће од космоса, оно не само да проширује наше историјско биће, него нас већ овде и сада чини учесницима Царства Божјег, беседио је Првојерарх српски у Крушевцу, где је, у поподневним часовима 28. јуна, свечано дочекан у цркви Лазарици, у граду који прославља 650 година од оснивања...; – 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског – Након Литургијског сабрања и свечане Академије уприличене поводом јубилеја 950 година од оснивања манастира и 700 година од упокојења Св. краља Милутина, у послеподневним часовима, Патријарх Порфирије је посетио вишедетне породице у Прешеву, у насељу Железничка станица и у селу Лопардинце, код Бујановца, доделивши им материјалну помоћ...; – Јустинданска свечаност у манастиру Ћелије – Празник Преноса моштију Преподобног Оца Јустина великом литургијском свечаношћу обележен је у манастиру Ћелије, светињи у којој је три деценије служио новопросијавши светитељ СПЦ и један од најистакнутијих православних теолога новог времена...; – Косовска полиција спречила вернике да посете гробља и присуствују Литургији – Епархија рашко-призренска изражава озбиљну забринутост због све чешћих случајева у којима се нашим верницима, највећим делом Србима са КиМ расељеним на простору централне Србије забрањује да посећују наше светиње, гробља и учествују у црквеним прославама на Косову и Метохији...; – Осамдесет година од оснивања концентрационог логора Јадовно – На празник Св. апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 2021., служена је света Литургија у храму Св. апостола Петра и Павла у Смиљану и парастос жртвама Јадовна...; – Двадесет година од упокојења Епископа Саве (Вуковића) – Оно што је учинио за Српску Цркву нека Господ забележи, а историчари да запишу златним словима, беседио је Епископ будимски Лукијан на парастосу свом духовном оцу и учитељу, дугогодишњем администратору Темишварске епархије....; – Хришћани и проблем самоубиства – ауторски текст др Миодрага Чизмовића у коме између осталог каже – Живот је заиста бесмислен ако се све завршава смрћу. Ако ће смрт прогутати све, онда свако страдање човјеково и наших ближњих губи своју вриједност...; Извор: Православље

У данима попразништва Празника над празницима обрадовани смо новим бројем „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај мајско-јунски, 379. број посвећен је теми „Ликови жена у Библијиˮ. Представљање овог броја у медијима: Катихета Бранислав Илић гост Телевизије Храм - тема: "Ликови жена у Библији" Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: Љубав је императив свега у нашем животу, па и мисије Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Угледајмо се на примере библијских личност жена Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Делатници црквених медија су наши сарадници у мисији Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Циљ црквене мисије је ширење речи љубави Божје Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Богородица је образац свакој жени Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Мироносице су образац и савременој жени У наведени број уводи нас презвитер др Оливер Суботић својим уредничким уводником под насловом Ликови библијских жена и наше време. У оквиру свог надахнутог казивања наш уредник је истакао богобојажљивост, светост и спремност на свецело служење библијских жена, те указао да је њихов благословени пример светлост и звезда водиља и свим мајкама и женама нашег времена. Ко може проповедати Јеванђеље? Наслов је текста схиархимандрита Авраама Рејдмана, чији превод са руског језика доноси наш сарадник Небојша Ћосовић. О хришћанском животу и личном примеру сведочења, као најбољем виду проповеди и мисије архимандрит Авраам вели: Можемо да не говоримо ништа, али ако људи увиде нашу доброту, кротост, смирење, чистоту, трезвеност, онда ће то бити за њих најбољи доказ да је хришћанство она сила која је кадра да промени човека. О значају црквене уметности на простору Српске Православне Цркве, посебно на територији Епархије рашко-призренске, као и о значају Свете новомученице Босиљке из села Пасјана надомак Гњилана, разговарали смо са др Иваном Женарју Рајовић, вишим научним сарадником Института за српску културу. Др Ивана је за релативно кратко време оставила велики траг на пољу истраживања црквене уметности, и то пре свега оне која се развијала у деветнаестом веку на територији данашњег Косова и Метохије, односно Рашко-призренске епархије. На крају надахнутог и надасве поучног разговора, наша саговорница је упутила поруку читаоцима: Уместо да себе мучимо постављањем питања на која немамо одговоре, нарочито сада када својим очима гледамо неочекивану трансформацију света и сопствених живота, мислим да би требало да научимо да уживамо у ономе што имамо, да ценимо ствари које можда више и не примећујемо. Да се окренемо себи, духовном миру и снази, али без отуђивања од људи који нас окружују, истакла је др Ивана Женарју-Рајовић са којом је разговарао катихета Бранислав Илић. Од овог броја Православног мисионара отворена је нова стална рубрика под називом Из острошке ризнице, коју ће водити мр Раде С. Булајић, архивар манастира Острог. Први текст у новоотвореној рубрици носи наслов Преподобни Исаија од Оногошта. Наш оперативни уредник Срећко Петровић и у овом броју наставља казивање о Охридском Прологу Светог владике Николаја, доносећи историју преводâ овог знаменитог дела српског златоуста. У оквиру једне од најстаријих рубрика у нашем часопису, др Александар Милојков пише о идеји себичности. Тамо где Докинс завршава са аксиомима бесмртности и себичности, ту, иза тих аксиома, тек почиње велика прича коју је човеку испричао јављени Бог, истиче аутор текста. Тематски део часописа отвара ђакон Владимир Пекић, текстом под насловом: Библијске хероине. Према речима аутора, због поступака које им библијски писци приписују, многе од жена у Старом и Новом Завету су кроз историју биле пример за хришћане и мерило на основу којег процењују и своју смелост и храброст пред Богом. Библијски ликови жена као образац служења Христу, наслов је текста протопрезвитера Слободана Лукића, пароха будванског. Жене које помиње Јеванђеље су на разне начине послужиле Христу и Његовом прослављењу. Једне су посвједочиле Исуса као Месију (Јелисавета, пророчица Ана, жена Самарјанка), друге су у сусрету с Њим пружиле образац дубоке вјере (Хананејка, крвоточива жена), треће Му указују почасти, наглашава прота Слободан подстичићи читаоце да добље проникну у тајну библијских ликова жена. Тематски део овог броја употпуњен је текстом под насловом Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу, у оквиру којег је потписник ових редова указао да су у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима. Иако су, према речима Светог Апостола Павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је Васкрсли Господ удостојио да прве приме и благовесте вест о Његовом славном Васкрсењу, закључио је аутор овог текста. У наставку тематског дела овог броја налази се и текст у оквиру којег је указано на значај Руте и њене велике љубави: Својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, Рута је задобила велики благослов од Бога. Део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог Овида. Др Ђорђе Вуковић пише о лику Марије, сестре Аронове у старој српској уметности, закључујући овом темом средњи део нашег часописа. У оквиру рубрике Мисија, наш сарадник Небојша Ћосовић доноси превод одговорâ истакнутих мисионара који су указали на основе црквене мисије, одговоривши на често питање са којим се сусрећемо и ми данас: Шта недостаје савременим мисионарима? Рубрика Вишедетне хришћанске породице, доноси нам исцрпну причу и сведочанство о породици Арамбашић са тридесеторо унучади. Свадба ова у Кани Галилејској, предслика је и икона – саме Богочовечанске љубавне заједнице – Цркве Христове, коју ће управо Он – Господ наш основати. Односно, слика свих нас у Цркви, речи су из беседе протопрезвитера-ставрофора Милосава Радојевића, коју смо објавили у овом броју нашег мисионарског гласила Српске Православне Цркве. О Манастиру Светог Лазара, Марте и Марије у Витанији, пише Јелена Јонић, док о Новом Скиту на Светој Гори, пише наш сарадник др Немања Јонић. Љубав и вера као лек на примерима светих жена, наслов је текста др Марије Лазаревић, која вредно води рубрику Хришћанство и медицина. О поетици Ивана Лалића пише наш сарадник Дејан Војводић, и истиче да у Лалићевом песништву Византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, Грчком. На крају овог мајско-јунског, 379. броја „Православног мисионараˮ, редакција је упутила благодарност медијским делатницима Српске Православне Цркве, коју доносимо у целости: „Имајући у виду значај ове мисионарско-медијске сарадње, редакција Православног мисионара најсрдачније благодари свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, на сарадњи и сатрудништву у овом богоугодном делу које већ овде и сада рађа дивне и благословене плодове. Посебну благодарност упућујемо следећим црквеним медијима које сматрамо за своје конкретне и редовне сараднике: радио станицама: Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубве, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске. Благодарност упућујемо и Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, у чијем програму се чује глас и мисионарска реч нашег часописа, коју у име редакције Православног мисионара најчешће упућује катихета Бранислав Илић, члан Редакције задужен за односе са медијима. Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф 4, 13)ˮ. Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs. Препоручени садржај: Интервју катихете Бранислава Илића са др Иваном Женарју Рајовић, вишим научним сарадником Института за српску културу Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу Благодарност редакције "Православног мисионара" медијским делатницима Српске Православне Цркве Катихета Бранислав Илић, Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима Извор: Православни мисионар

Саопштење – са управо завршеног редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (одржаног од 24. до 29. маја 2021), под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће свих епархијских архијереја СПЦ; Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора /pdf/ – Уместо уводника – Патријарх Порфирије: Суштина Цркве као Сабора јесте света Литургија у којој смо показали нераскидиво јединство са Христом, али и јединство међу собом (беседа Српског Патријарха на крају свете архијерејске Литургије којом је 24. маја у Спомен-храму Светог Саве на Врачару започело заседање Светог Сабора СПЦ; – Реаговање – Патријарх Порфирије Министарству културе: Одложите доношење Закона о културном наслеђу!; – Поводи – проф. др Зоран Ранковић: Православно богословље се изучава живљењем, поступањем и студирањем – у вери, не „о њој”; – Реч-две са… Патријарх српски Порфирије: Косовски завет као израз Новог Завета; У овом броју новина Српске Патријаршије пишемо и о бројним другим актуелним дешавањима у нашој Помесној Православној Цркви. Извор: Православље

Патријарх српски Порфирије провео најрадоснији празник, Васкрс, најпре са бескућницима са којима је заједно ручао у Црквеној народној кухињи, а након тога поделио пакете болесним малишанима у Универзитетској дечјој клиници „Тиршова”. У овом броју читаоци ће наћи: – Патријарх Порфирије: Страх је ропство, интегралну верзију Васкршњег интервјуа Његове Светости датог Вечерњим новостима; – Епископ бачки Иринеј: Снага нашег народа је у верности Јеванђељу, интегралну верзију интервјуа датог за Васкршњи број Блица; – Проф. др Стаменко Шушак: Вера, нада и љубав, разговор са управником клинике за Кардиоваскуларну хирургију у Сремској Каменици; – Епископ Кирило (Бојовић): Свети Василије Острошки – чудотворац који три и по вијека раздаје живу благодат Божју, ауторски текст Епископа буеносајреског и централно-јужноамеричког Кирила поводом 350-годишњице упокојења великог чудотворца Острошког; – Како су мили станови Твоји, Господе – текст о Параклису Светог Јована Богослова при Православном Богословском факултету УБ пред студентску славу — 21/8. маја ове године; – На годишњицу мученичког страдања: Душан Суботић, прота и народни трибун, ауторски текст Дариа Дринића; – У спомен часних ликова: Сава Вуковић – истакнути архијереј православне јерархије (аутентични извори и лично искуство), проф. Атанасије А. Ангелопулос, са Аристотеловог универзитета у Солуну... Извор: Православље

Интервју дат за Васкршњи број Блица, разговор водио г. Предраг Михаиловић, главни и одговорни уредник Пре годину дана, Васкрс смо дочекали у невољама, како је тада рекао преминули патријарх Иринеј. У каквом размишљању дочекујемо Васкрс ове године? Заиста, разликује се веома припрема и очекивање највећег празника, Васкрсења Христовог, у неким уобичајеним годинама и у оваквим годинама као што су претходна и текућа. У односу на утврђени годишњи богослужбени круг нема, наравно, никаквих промена. Време је васкршњег поста, када важе одређена правила која је Црква утврдила пре много векова: посна храна; чешћа и дужа богослужења; усредсређеност на личну и заједничку молитву; дубље сагледавање животних прилика у којима се налазимо и као појединци и као заједница, ужа и шира; сагледавање истинских потреба, личних и колективних. Мучно је и горко живети у условима епидемије, болести и патње блиских сродника и пријатеља, одласка многих из овог земног живота, тескобе, депресије, код неких правог паничног страха и питања да ли ће избећи заразу и болест. Мислим да све те околности треба да прихватимо и као прилику да сагледамо праве вредности које свакодневни живот чине бољим, лепшим, хуманијим, срећнијим… Шта људи данас треба да покажу својој деци и будућим покољењима као узор живота? Пре свега пример како треба живети и како се односити према ближњима и према природи која нам је поверена. Мислим да је најбоље да одговор на оваква питања свако дâ сâм себи, пажљиво загледан у оно што га окружује. И сâм сам извесно време провео у болесничкој постељи. Оно што могу да посведочим јесте да је нама хришћанима и верујућим људима других вероисповести ипак много лакше да се суочимо са невољама и опасностима попут ових садашњих. Верујући човек, болесник, узме у руке Псалтир и прочита: „…Ако и пођем посред сенке смрти, нећу се бојати зла, јер си Ти са мном. Штап Твој и палица Твоја, они ме утешише. Припремио си преда мном трпезу, насупрот тлачитеља мојих. Намазао си уљем главу моју и чаша Твоја напајајућа је као најјача. И милост Твоја пратиће ме у све дане живота мога, и настанићу се у дому Господњем за дуге дане”. Или прочита како старозаветни праведник, многострадални Јов, каже: „Ја знам да је жив мој Откупитељ и знам да ће Он напослетку стати над прахом. И ако се ово тело моје распадне, ја знам да ћу у телу свом видети Бога. Ја исти, а не неко други, гледаћу Га”. Можемо дуго набрајати речи наде коју хришћанину нико и никада не може одузети. Не кажем да смо сви ми, људи вере, јунаци без мане и страха. Наравно да нисмо! Али вера у Господа и дубинско сазнање да овај земни живот није све и није крај, то нас крепи, теши, снажи, окриљује. Стога хришћанин живи пунијим животом. Није правило да је неко ко је хришћанин увек и апсолутно бољи човек од онога ко није хришћанин. Лично познајем и ценим неке људе који другачије верују или пак тврде да су неверујући, а изузетно су моралне личности, као и обрнуто, неке хришћане који на делу то нису. Ипак сматрам да се хришаћaнин у граничним, одсудним тренуцима живота успешније суочава са искушењима и савладава их са далеко мање траумâ. Црква је још на Првом васељенском сабору у Никеји (325) донела одлуку ο датуму празновања Васкрса, празника васкрсења Исуса Христа: у прву недељу после првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице и после јеврејске Пасхе. Шта је за вас тај дан? Пријатно је водити дијалог са неким ко познаје црквену историју и хеортологију. Доживљај празника Васкрса је јединствен за све хришћане широм васељене, и тамо где сунце излази и тамо где залази, за нас, за вас, за мене, за ваше читаоце. Сви и свуда славе само један једини Догађај над догађајима: Христов прелазак из смрти у живот. Кроз прослављање тог Догађаја, за нас апсолутно најзначајнијег у историји света, ми славимо нашу веру и нашу наду да ћемо и ми Христовим путем, путем нашег васкрсења Њиме и у Њему, путем победе над смрћу, опет Њиме и у Њему, путем који значи прелазак у вечни блажени живот, пун радости. A радости нема без ближњих, без заједнице са онима које волимо. Стога ми верујемо да ћемо у вечном животу бити са својим родитељима, прецима, пријатељима. То је Васкрс! Сви други дани наших живота, сви други празници, све наше жалости и све наше радости, имају смисао у том јединственом Догађају, у том једном дану – дану Господњем, дану Васкрсења! Да одговор на ово питање закључим стиховима црквеног песника, јер песници најчешће у мало речи згусну и саберу оно што ми говоримо по сат времена и више. „Данас се све и сва испуни светлошћу: и небо, и земља, и подземни свет. Стога нека сва творевина празнује Васкрсење Христово!” Пандемија вируса ковид 19 уздрмала је и бацила на колена читав свет. Потврдила је неке сукобе у свету, неке глобалне учинила глобалнијим, додатно поделила народе. Свакодневни живот променио нам се из корена. Пандемија као да је ставила увеличавајуће стакло на поделе између богатих и сиромашних на глобалном плану, али и у оквиру појединачних друштава. Вероватно ће се, кад епидемија мине, још масовније наставити сеоба милионâ људи на Север и Запад. У исто време, у сиромашним земљама најсиромашнији слојеви становништва због епидемије губe ионако слабо плаћена радна места, што последично може довести до нових напетости и немирâ. Многе могуће последице још увек и не видимо. Да ли ће се, рецимо, даље ширити раселине и провалије међу народима, верама и културама? Са друге стране, морамо имати у виду да нам Бог и кроз болести пружа прилику да се покажемо као људи, као Његови људи: да покажемо љубав, да помажемо једни другима. То се показује и на микроплану и на макроплану. Као пример ћемо навести лекаре, медицинске сестре, болничаре и свеукупно медицинско особље: они су прави јунаци у рату са невидљивим непријатељем. Многи су, десетине њих, тихо, нечујно, изгубили живот вршећи своју дужност. Они нису мањи јунаци од јунакâ са Кошара. Ни једнима ни другима нисмо ни довољно ни на прави начин изразили захвалност, а ни породицама преминулих. Слично је и са запосленима у другим јавним службама. Свима њима сви дугујемо захвалност. То важи и на нивоу ширих заједница и држава. Неке државе и њихове владе показују способност да организују заштиту и лечење не само свог народа него и да човекољубиво помажу и другима. Наша држава је у почетку примала пријатељску помоћ, а сада је, Богу хвала, у могућности да такву помоћ пружи земљама око нас. И то је за пример, захвалност и угледање. Проблема је било и биће их, али не треба тако црно да гледамо на појаве и изазове јер знамо да је из гроба Христова светлост засјала, светлост Васкрсења, Његовог, нашег и свеопштег. Да ли се смисао људског живота свео на неке “велике” интересе, материјалне и друге врсте, да ли су многи људи заборавили на Бога, као и да виде Бога у делима његовим? Одувек се живот креће између два начела. Једно начело је отимај без обзира на другог. Чини се да смо са идеологијом либерализма, посебно економског либерализма, савременици врхунца таквог поступања, и то од односа између богатих и сиромашних држава до односа између послодавца и радника. Нажалост, савремени капитализам се, данас више него икада пре, држи идејâ Томаса Малтуса и Дејвида Рикарда да је наука са сигурношћу Њутнових закона утврдила да на тржишту понуде и рада треба да владају слепи дарвинистички закони опстанка јачег. Ни код нас није реткост такав однос послодавца према запосленима: давање отказа породиљама, укидање права радника на минималну паузу, и тако даље, и тако даље. Друго начело је изрекао свети апостол Павле, чије друго име је Апостол љубави: „Блаженије је давати неголи примати”. Бога ће се сетити и видети Га у делима Његовим само они који делатно усвоје ове речи апостола Павла. Овде није место за детаљнију анализу односа између хришћанства и економије у савременом друштву. Само ћу указати на једноставну истину да не може бити дугорочног и постојаног напретка у било којој области без морала, без вере. Запањујуће је да поједини утицајни кругови код нас не увиђају да се духовни живот не своди на приватност појединца него да обухвата заједницу и све аспекте живота, па и однос према раду, према стицању материјалног богатства и према расподели добара, и, најзад, хтели ми то или не хтели, да обухвата и економију као такву. Многа начела су утврђена већ у Светом Писму, као, например, шестодневна радна недеља, однос према зајму и слично. Закључићу тврђењем да је могуће, а показаће се и нужним, успостављање хармоничних односа између свих актера привредног живота на моралним начелима која су садржана у учењу Цркве. Чисто тржишна економија, у духу неолибералне идеологије, без икакве везе са моралом, а преко њега и са религијом, значиће, на свеопшту жалост и срамоту, почетак краја западне – некада хришћанске – цивилизације. Прошла, 2020. година била је тешка за нашу Цркву. Остали смо без патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, без епископа ваљевског Милутина, недавно и без владике Атанасија и још многих свештеника СПЦ. Ово су тешки губици. Колико је СПЦ уздрмана или пак снажна данас? Са архијерејима које помињете, а са којима смо се привремено растали, провео сам живот: са блажене успомене патријархом Иринејем од упознавања у призренској Богословији и заједничког послушања у Монашкој школи у манастиру Острогу, пре више од пола века, а са владикама Амфилохијем и Атанасијем од младићких дана, већ у монаштву, такође пре више од пола века. Са владиком Милутином, исто тако, делим деценије заједничког служења Богу и братске сарадње. Дуго сам их познавaо и од свих савременика највише времена провео са њима, па најбоље знам шта губитак таквих архијереја, теолога, професора, организатора црквеног живота, свештенослужитеља и молитвеника значи за нашу Цркву. Напустили су нас и многи други свештенослужитељи из моје епархије и других епархија, међу њима и драги пријатељи, сарадници, саслужитељи. У манастиру Лелићу смо пре неки дан сахранили и мени посебно драгог, најближег пријатеља и духовног оца, архимандрита Јована Радосављевића. Жалимо и тугујемо због привременог растанка са свима њима, али у исто време нико не може да тврди да је Црква уздрмана. Бог може и од камења да створи децу Аврааму, по речима Светог Писма. Црква је у последњих неколико година добила доста нових архијереја, младих, али зрелих, образованих, патриотâ, људи који разумеју проблеме овог доба, куражних када треба, рационалних при одлучивању. Напослетку, као практичну потврду старе максиме vox рopuli, vox Dei, архијереји, који представљају и предводе народ Божји, на изборном Сабору су највише гласова, двотрећинску већину, поверили митрополиту Порфирију, а руком архимандрита Матеја Сâм Бог је потврдио глас Сабора. Владика Порфирије је постао Патријарх српски. Сада је свима јасно да ће наша Црква, са новим Патријархом и новим младим владикама, добити нову снагу. А и нама старијима остаје да у стопу пратимо своју браћу млађе архијереје, да не посустајемо. Један од најупечатљивијих духовних догађаја прошле године биле су литије које је у Црној Гори предводило свештенство СПЦ. Биле су спонтане и масовне, спојиле Цркву и народ, имале утицаја и на промене у друштвеном и политичком животу Црне Горе. На крају, укинут је Закон о слободи вероисповести. Kако објаснити те литије и тај својеврсни бунт? Литије су заиста биле манифестација потпуног јединства Цркве и народа. Народ је, бранећи светиње и црквену имовину, коју с пуним правом доживљава као властиту очевину, бранио и одбранио сопствени национални, културни и, у првом реду, црквени, православни идентитет. Онај ко данас не види да у Црној Гори постоје утицајни и издашно финансирани кругови који настоје да елиминишу из друштва Српску Православну Цркву и да пониште и сâмо постојање српског народа у земљи која се дичила епитетом Српске Спарте, сâм себи је везао црну мараму преко очију. Од Другог светског рата до литијâ, односно до последњих парламентарних избора, они су у остваривању тог циља комбиновали различите методе и тактике: од стрељањâ, логорâ и затворâ у првој фази до подмићивања, претњи, уценâ, отказâ са посла у другој фази, све по потреби, у зависности од различитих околности. Али у литијама су Срби, а напоредо са њима и они који се не осећају Србима, али су православни верници, убедљиво, бројношћу, упорношћу и ненасиљем, доказали народну сувереност. Наш народ зна да је створио ту државу, бранио је од Турака, Млечана и потоњих освајача, и да је слобода Цркве и народа неприкосновена и у Црној Гори и свугде. Они који и данас муте воду и мисле да могу да се играју са том чињеницом не раде добро ни за своју државу ни за икоји од тамошњих народа, а ни себи не чине добро. Тадашњи епископ рашко-призренски Павле Стојчевић (потоњи патријарх српски Павле) рукоположио вас је за јерођакона, а потом за јеромонаха. Духовно сте узрастали у Острогу, али и на Kосову и Метохији, за које кажете да је истинска Стара Србија. На Kосову је остало мало нашег народа. Каква је будућност Kосова и тога народа? Пратећи ране године мог духовног путовања кроз живот, од Дечана до Острога, од Острога до Атине и од Атине, преко Париза, до Београда, дали сте ми прилику да укажем на то да у јединству духовног простора једног народа нема градације, не постоје важније и мање важне области. За нашу Цркву и народ једнака је важност и Дечана и Острога, и Србије и Црне Горе, и Косова и Метохије и Бачке, Срема и Баната, као и свих других крајева и крајина у којима српски народ вековима живи као аутохтони народ. Да ли је пак нашег народа на Косову и Метохији остало мало, то треба питати најпре тамошњи српски народ, али и наш народ у целини. Пре тога треба питати Светога Краља Стефана Дечанскога, треба стати пред ћивоте и саркофаге у Пећкој Патријаршији у којима почивају света тела светих архиепископа и патријараха српских и тражити одговор на питање да ли нас је мало и колико вреде српске светиње и српски гробови. Немањићке задужбине и око хиљаду и по других манастира и цркава, и то после толико векова пустошења и рушења, остаци немањићких насеља и утврђења, сачувана и оскрнављена или уништена гробља – све су то неми, али речити сведоци Старе Србије. Они су присутни чак и онде где више, наизглед, нема ни трага српском присуству: тако, например, у једном селу у којем бар читав век, а можда и два или три века, нема Срба, постоји, до данас, локалитет Вора-те-Шкијеве, Србинов гроб. Треба, уосталом, питати и Устав Србије. Познаје ли Устав категорију мало? А треба се сетити периода када је патријарх Арсеније III Чарнојевић написао: „И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом, од места до места, као лађа на пучини великог океана бекству се дајемо…” Тада су Косово и Метохија запустели, остали са мало Срба. Потом су дошле другачије године, балкански ратови и ослобођење Косова и Метохије. Престао је „плач Старе Србије”, а данас се поново чује. Нема у историји коначних решења. Промењиве су историјске околности. Већ су се у односу на крај прошлог века промениле, можда још увек не довољно, али ми не смемо ни да губимо стрпљење ни да се уморимо од трпљења. Наша држава помаже наш народ и чува мир. То је више него довољно. Поздрав догодине у Призрену бесмислен је само за оне чија је историјска свест непотпуна, оштећена. Рекли сте недавно: „Неки европски народи су до самосвести о јединству дошли тек у 19. столећу. Ми смо свест о томе да смо народ Светог Саве и Светог цара Лазара, односно Христов народ, имали вековима раније јер се наш Пијемонт није налазио на земљи него су га свети из рода нашега подигли високо на небо и, у исто време, похранили дубоко у душу сваког нашег човека“. Шта је највећа снага, а шта усуд нашег народа? Снага нашег народа је у верности Јеванђељу, у верности Христу, Који је кроз Светосавље постао подједнако близак и краљу и сељаку. Зато је, на пример, у доба када је поробљивачка колонијална сила била на врхунцу, а израбљивање црне Африке у пуном замаху, у нашем Сретењском Уставу било записано: „Сваки роб, када ступи на српско тло, слободан је човек.” Снага је у опредељењу Светог Саве и његових наследника да кормило брода нашег народа управе према православном Истоку, не лишавајући га учешћа у благодетима комплексне и богате медитеранске и западноевропске цивилизације. Сличну је мисао изрекао и слепи народни геније Филип Вишњић певајући у првим стиховима „Почетка буне на дахије”: „Небом свеци сташе војевати и прилике различне метати виш᾿ Србије по небу ведроме.” Да појасним: у оба случаја се ради о одразу библијске визије Небеског Јерусалима, Града Бога Живога, о идеалу над идеалима… Црква је изабрала новог патријарха, Његову Светост Господина Порфирија. Пре самог Сабора доста се спекулисало у јавности, разне су приче колале о поделама и струјама унутар Цркве. Шта бисте поручили верницима? Поновићу, на други начин, своју пређашњу мисао о овој теми. Не стоји залуд у Делима апостолским: „Изволи се Духу Светом и нама”. Ако неко у Сабору има апсолутну већину, ту нема поделе. То се и показало. Сви архијереји, заправо сав наш верни народ, сви су се обрадовали избору владике Порфирија за патријарха. Уверен сам да се обрадовала и душа блаженопочившег патријарха Иринеја. Нашем верном народу желим да у радости прослави наступајуће празнике, да све нас обасја светлост и радост Христовог Васкрсења, да се посветимо миру и стварању, да настојимо да прекрасни Божји свет поново постане рајски врт, а не поприште еколошке катаклизме, да будемо градинари тога благословеног перивоја. Срећан свима празник Васкрсења Христовог! Христос васкрсе! Интегрална верзија интервјуа датог за Васкршњи број Блица г. Предрагу Михаиловићу, главном и одговорном уреднику Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Нови број новина Српске Патријаршије, доноси Васкршњу посланицу Његове Светости и архијереја наше Свете Цркве. У рубрикама са актуелностима читаоци ће наћи: – Патријарх Порфирије: Са премијером Kривокапићем постигнута сагласност о уговору – Изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења” – Ауторски текст Миљана Лазовића који се осврће на проблеме савременог законодавства и питања односа Цркве и државе у Србији данас – Нарушавања начела „кооперативне одвојености” државе и цркве у Србији чланом 18. Закона о забрани дискриминације У рубрици Реч две са... Разговор са Епископом белогородским Силвестeром на тему постојања и опстајања духовних академија и богословских факултета... – Владика рашко-призренски говори о свакодневно кршењу људских и верских права српског народа на Косову и Метохији – Протођакон Љубомир Ранковић пише о Св. Вл. Николају, поводом 30. годишњице преноса његових моштију – У рубрици Светачник читаоци ће наћи текст блажене успомене оца Радована Биговића о Светом Василију Острошком... – Владика Јован шумадијски за новине Српске Патријаршије пише о Епископу шумадијском Сави Вуковићу поводом 20. годишњице његовог упокојења... – Ђакон Будимир Кокотовић у свом ауторском тексту се осврће на споменике Симе Андрејевића Игуманова великог српског добротвора и задужбинара, за којим следи извештај са постављања реконструисане скулптуре „Сима Игуманов са сирочићима” на Игуманову палату на Теразијама, с које јe уклоњена пре око 70 година.... Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Христос воскресе, радост донесе! Свим читаоцима и сарадницима Православља, новина Српске Патријаршије желимо благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Редакција Извор: Православље

Уредништво најстаријег службеног листа Српске Православне Цркве - "Гласника", издања Светог Архијерејског Синода, обавештава јавност да је објављен Васкршњи, априлски број у овој 2021. години. Подсећамо да је "Гласник" прошле године прославио јубиларну 100. годину објављивања.

Црква Божја као лађа спасења плови кроз ово море живота. И у животу, као и на сваком мору, владају буре и искушења. И као што су морепловци, борећи се са немирним морем, стицали одређена искуства и преносили их будућим генерацијама, исто тако су и наши светитељи, борећи се са немирима живота, стицали духовна искуства за борбу са искушењима и преносили их будућим генерацијама хришћана. И као што искусни морепловци знају да искористе ветрове и таласе у своју корист, исто тако и искусни хришћанин зна како да искористи искушења и препреке зарад користи и спасења своје душе. Драга браћо и сестре, ово искушење, звано вирус COVID 19, за нас православне хришћане не сме и не може бити ништа друго него што је један велики талас, праћен невременом за морепловце. Ако смо постојани, ако знамо да је великих таласа било и пре и да ће их бити и у будућности, онда нема разлога за бригу. Од нас се најмање очекује да очајавамо. Једино што треба да учинимо јесте да упрегнемо ситуацију у нашу корист и да својом стабилношћу и радом помогнемо себи и свима око нас. Искористимо време васкршњег расположења да се присетимо како је Господ, након само три дана, из највеће таме и људског безнађа увео цео људски род у простор бесконачне радости. Сачувајмо наше породице. И, коначно, побринимо се око наше Цркве која је лађа нашег спасења, а Господ ће сам умирити овај талас и буру животних искушења. Нека радост наступајућих васркршњих празника обасја Ваше породице и у ваше домове донесе мир и љубав и спокојство. Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Преузмите најновији број часописа Источник - овде (pdf) Протојереј Јовица Ћетковић, уредник Извор: Епархија канадска

Новине Српске Патријаршије Православље од 15. априла 2021. године великим делом су посвећене блаженоуснулом архимандриту Јовану Радосављевићу, најаутентичнијем монаху у нашој Помесној Православној Цркви, како га је у опроштајном слову описао прота Милутин Тимотијевић. „Господ га је позвао Себи кад је био најспремнији из овог света, за улазак у дом Његов“, више пута је подвукао у беседи Његова Светост Патријарх српски , који је уз саслужење њихових преосвештенстава епископа: новосадског Иринеја, шумадијског Јована, врањског Пахомија, крушевачког Давида, нишког Арсенија, мохачког Исихија и Епископа Јована Пурића служио, у суботу, 10. априла ове године, опело у летњем олтару манастира Лелић новопрестављеном оцу Јовану. Епископ Давид (Нинов): Православље - то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза /pdf/ Протођакон др Дамјан С. Божић: Водостај наших лажи „Даруј ми покајање Затвори очи тела мога и отвори очи душе моје Отвори, Господе, очи ума мога и разума, да Те могу кроз веру своју познати као свога Бога и Спаситеља Отвори, Господе Боже, очи срца мога, да Те могу осетити као Оца, а све људе као браћу своју.“ – из Молитвене исповести пред Богом, архимандрита Јована Радосављевића – добротом монаха Игнатија Марковића пренето и записано за времена у новинама Српске Патријаршије. Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Петнаестоаприлски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Епископ стобијски Давид (Нинов): Православље – то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза... – Манастир Српске Православне Цркве на Косову и Метохији Високи Дечани сврстан на листу најугроженијих локалитета у Европи за 2021. годину, објавила је паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра. – Јубилеји српског црквеног школства у БиХ – Рељевско-сарајевска богословија 1882–1941. године – Неосноване и злонамерне оптужбе минорне приштинске (не) владине организације против архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високих Дечана, као и у целој јавности, и у Српској Патријаршији су примљене са индигнацијом... Извор: Православље

На данашњи дан 1967. године објављен је први број листа „Православље“, гласила Патријаршије Српске Православне цркве. Лист „Православље” је покренут 1967. године на иницијативу групе београдских интелектуалаца и потоњег Епископа Лаврентија (хиротонисан 16. августа; прим. ред.), као часопис Архиепископије београдско-карловачке, а тек после седмог броја постао је гласило Српске Патријаршије. Основна тема ових новина била је упознавање верника са истинама православне вере и актуелним дешавањима у целој Српској Цркви. „Православље” је прошло кроз велике проблеме у комунистичком периоду, а чак је и два пута лист забрањиван и то због непотписаног текста Светог Владике Николаја и протојереја Душана Иванчевића. „Православље“ је обележило излажење хиљадитог броја 15. новембра 2008. године. Часопис Српске патријаршије излази два пута месечно. Извор: Православље

Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења Светога Василија Чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Информације о наведеном броју доступне су на интернет страници часописа: http://misionar.spc.rs/index.php. Представљање овог броја у медијима: Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: "Православни мисионар" утиче на нашу духовну будност Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Сви смо на великом мисионарском задатку Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Свети Василије Острошки - мисионар речју и делом Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Читањем "Православног мисионара" обогаћујемо своју душу Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Да ли у потпуности следимо пут Светога Василија? Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Циљ црквене мисије је да приводи људе Христу Богу На првим страницама овог броја налази се честитка уредништва и редакције, поводом избора и устоличења новог првојерарха Српске Православне Цркве. Наведену честитку доносимо у целости: Током припреме за штампу овог броја Православног мисионара, дана 19/6. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду устоличен је новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско карловачки и Патријарх српски Господин Порфирије (Перић). Уредништво и редакција Православног мисионара овом приликом упућују срдачне жеље Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, да га Господ укрепи у жртвеном служењу Богу и роду, и да молитвени покров Светог Фотија Цариградског (на чији празник је устоличен) и Преподобног Порфирија Атонског (чије име носи), а особито молитвено заступништво светих српских архијереја на челу са Светим Савом увек буду уз њега у узвишеној патријарашкој служби на коју је призван. Аксиос! На мнoгаја љета! Мисионар par excellence, наслов је уредничког уводника у којем презвитер др Оливер Суботић казује да је Манастир Острог духовно и телесно лечилиште коме од вајкада прибегавају небројени људи жељни утехе. Они притичу Светитељу кога је Бог изабрао да кроз његове мошти чудотвори својом нествореном благодаћу. Наш уредник се присећа речи блаженопочившег митрополија црногорско-приморског Амфилохија које је изрекао на устоличењу, сада, новопрестављеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). Уводно слово отац Оливер закључује подсећањем да је Острошки светитељ био прави и истински мисионар, како речју, тако и делом. У оквиру рубрике Сећајте се својих старешина, протонамесник Александар Јевтић, парох при Светосавском храму у Краљеву, читаоцима предочава једну занимљиву причу која сведочи о љубави братства према свом упокојеном духовном оцу и игуману. На следећим странама, а у оквиру истоимене рубрике, налази се слово Епископа западноамеричког Максима, које је посветио свом духовном оцу блаженопочившем епископу Атанасију (Јевтићу). Приказ житија свете славне и добропобедне мученице Агније, чији свештени спомен прослављамо 21. јануара / 3. фебруара, можете да прочитате у рубрици Материк. Свете тајне су пројавa јединствене Светајне — Цркве, у којој Сâм Господ дарује човеку божански живот и избавља га од греха, смрти и ђавола, истиче у свом ауторском тексту потписник ових редова, који је своје казивање о значају Светотајиснког живота крунисао подсећањем на своју ауторску емисију „Светотајинско богословљеˮ, која је у оквиру три циклуса емитована на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке. Наш сарадник Раде Булајић пише о великом расколу, и у оквиру свог текста, између осталог истиче да су: Постојеће разлике између Истока и Запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира, вршење миропомазања само од стране епископа, скраћење Велике четрдесетнице за једну недељу, служење Свете Литургије на бесквасном хлебу. Оперативни уредник нашег мисионарског гласила, за овај број пише о надасве познатом и знаменитом делу Светог Владика Никола „Охридски прологˮ. Према сведочанству аутора Охридски пролог Владике Николаја је радо читан деценијама после свог настанка. Упркос одређеном дистанцирању од лика и дела Епископа Николаја, Охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке Југославије. Милена Стефановић за рубрику Црквена уметности, а у оквиру циклуса текстовâ Библијски бестијаријум, доноси занимљиву причу о Пеликану. Она подсећа да је изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога, настављајући да живи у световној књижевности. Средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба. Човекова идеја бесмртности, па и идеја Ричарда Докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику Оног који јесте, наводи др Александар Милојков у свом ауторском тексту „Идеја бесмртностиˮ. Тематски део часописа отвара протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У свом ауторском тексту под насловом „Свети Василије Острошки – похвала рода нашегаˮ, прота Слободан указује на правилно поимање светости у Цркви Христовој и подсећа на важну истину да је светитељство дар Божји. Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког, наслов је ауторског текста ђакона Владимира Пекића. Мошти Светог Василија, међутим, никако нису једини разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи васкрсење, премда су најочигледнији. Заправо читав живот овог угодника Божијег говори о томе, поучава читаоце ђакон Световаведењске обитељи у Београду. Према сведочанству протонамесника Александра Јевтића, Свети Василије Острошки је у духовном смислу био на челу прошлогодишњих величанствених литија које су походиле Црну Гору закрстивши је колонама људи са молитвеним песмама на уснама. А о сили Божјој која се пројавила на лику и делу великог чудотворца Острошког, можете на прочитате у наставку тематског дела овог броја. Светитељ острошки је сведок васкрсења, јер је својим животом показао нама да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања – јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14), наводи се у ауторском тексту потписника ових редова. На наведени ауторски текст ослања се и извод из химнографије Светом Василију Острошком. Мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре, доноси неколико молитвених записа из богате архиве свештене обитељи манастира Острог. Међу овим записима налазе се писма светитеља и знаменитих првојерараха и архијереја, који су своју љубав према Острошком чудотворцу показали и на овај начин. Духовно искуство са Острога уверило ме у снагу Христових речи: „Дођите и видите“ (Јн 1, 39). Увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета Бога и човека, наводи психолог Виктор Вицановић у свом надахнутом казивању. Тематски део овог броја у част Светог Василија Острошког, закључен је текстом др Ђорђа Вуковића под насловом „Пренос моштију Светог Василија Острошкогˮ. У оквиру рубрике Света земља, Јелена Јонић пише о манастиру Светог Онуфрија Великог, Акелдама. Манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине Хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином Кидрон. Постоји предње које каже да се средином 4. века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах Онуфрије, подсећа аутор. О Светогорском скиту Светог Димитрија читајте у рубрици Света Гора. Здравље душе као предуслов за здравље тела, наслов је текста др Марије Лазаревић, који је објављен у новоотвореној рубрици Хришћанство и медицина. А овој број „Православног мисионараˮ закључен је рубриком Мисионарски излог и текстом Дајане Лазаревић под насловом „Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милујеˮ. Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs. Препоручени садржај: Свете Тајне као благодатно дело љубави Божје Сведок васкрсења Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! Катихета Бранислав Илић, Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима

Нови број новина Српске Патријаршије, доноси интервју Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија који је дао за РТС, а у којем је, одговарајући на бројна питања, истакао да се Црква бави смислом постојања пре свега и да Црква позива сваког човека да дотакавши Бога разуме да Бог треба да му буде на првом месту. „Ако је Бог на првом месту, све остало ће онда доћи на своје место“, нагласио је Свјатјејши. Одговарајући на једно од питања о положају и устројству КиМ, Првојерарх српски је између осталог рекао: „... шест векова је Косово молитвена прича, молитвена тема за нас, и после шест векова остали смо на Косову и Косово је остало унутар Србије. Према томе, разговарати о заједничком животу да, али све мимо тога и изван тога, што се тиче Цркве, било би одрицање од саме суштине нашега бића...“ Интервју Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија за РТС - емисија "Упитник", аутора Оливере Јовићевић /pdf/ На следујућим странама овог броја доносимо и: Говор Патријарха Порфирија на Академији поводом годишњице НАТО бомбардовања: „Скупили смо се да бисмо се заједно, свенародно, Црква каже саборно, сетили тих несрећних дана од пре двадесет и две године. Пре свих да се сећамо и молимо за невине жртве... У Грачаници обележено 17 година од Мартовског погрома – Навршило се 17 година од када je са Косова и Метохије у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас није вратила у своје домове.... Архијереј који је чувао своју паству као отац, а волео као мајка – У уторак, 30. марта 2021, навршило се годину дана од упокојења Епископа ваљевског Милутина, првог и досада јединог Епископа обновљене Епархије ваљевске од 2006. године... Посета привременој ковид болници у Штарк арени – Са благословом Његове Светости и одобрењем Министарства одбране, представници СПЦ посетили су 17. марта 2021. привремену ковид болницу у Штарк арени у Београду... Епископ бачки Иринеј: Сага о „јустиновцима” – „Током низа годинâ, у већим или мањим временским размацима, у медијима наилазимо на одредницу јустиновци...“ Шта је молитва? – текст Митрополита диоклијског Калистоса Вера – који нам говори о важности срдачног благодарења на првом месту у нашој молитвеној књизи. „Следеће место би требало да заузму исповест и истинско покајање душе. Након тога би требало да уследи молба нашем заједничком Цару...“ Жичка беседа и Нови Израиљ – Осамсто година од Жичке беседе Светог Саве (1221–2021, ауторски текст Архимандрита Тихона Ракићевића игумана манастира Студеница... Извор: Православље

Новине Српске Патријаршије Православље од 15. марта 2021. године посвећене су блаженоуснулом умировљеном Епископу захумско-херцеговачком Атанасију Јевтићу „Данас сви заједно можемо да посведочимо речима Апостола Павла: Владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио; веру си одржао. Сада те чека венац правде који ће ти дати Господ наш, праведни судија. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче и брате Атанасије“, из опроштајног слова Патријарха Порфирија, које је над одром блаженоуснулог Владике прочитао Митрополит дабробосански Хризостом. Ту, на вратима раја: Опроштајно слово Патријарха Порфирија од Епископа Атанасија Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије преминуо је 4. марта 2021. године у вечерњим часовима у Јавној здравственој установи „Болница Требиње“. Од уснулог у Господу Епископа, беседом на гробљу манастира Тврдош у Требињу, опростио се Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије: ... испраћамо из овог у нови живот епископа херцеговачког, свесрпског и свеправославног, који је био човјек васељенске ширине духа. Испраћамо човјека Христовог ума, који је био међу нама као живо ходеће Јеванђеље, као апостол, као нови велики Атанасије. Човјека светојеванђељског и светоотачког предања, васељенског учитеља и просветитеља, познатог, цијењеног у цијелом православном свијету. Ненадмашног богослова наших дана, али и посебног, изузетног човјека, рекао је Владика Јоаникије на месту где је сахрањен умировљени Владика Атанасије. Ново Православље доноси и: Слово Епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у Саборном храму у Требињу и Беседу Епископа Григорија на Божанственој Литургији уз одар Епископа Атанасија... Реаговањима на вест о упокојењу Епископа Атанасија уз бројне изјаве саучешћа, ауторске текстове ученика и познавалаца блаженоупокојеног Владике и репринт из ранијих бројева Православља – Сећање на Владику Атанасија: Избор за епископа банатског 1991. године, Спасите Епископа захумско-херцеговачког Атанасија – Апел Светског савета Цркава из 1192. године, Од Косова до Јадовна (путни записи), Саборност Цркве и Косово – текст јеромонаха Атанасија Јевтића („Православље“ од 15. јула 1986. г.) опраштамо се од Преосвећеног Владике на следујућим странама овог броја новина. Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн. 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Петнаестомартовски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Репринт: 1981. година: Сећање на пожар у Пећкој Патријаршији; Сећање на 1999. и НАТО бомбардовање Србије; „Да се не заборави“: 17. марта 2021.; Од Свете Горе према Жичи – Осамсто година од Жичке беседе Светог Саве (1221–2021)... Овај број Православља закључили смо честитком свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије – Благословен почетак Великог Часног поста! Праштајте! „Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша“ (Мт. 6, 14–15). Извор: Православље

Нови број новина Српске Патријаршије, поред извештаја са служења и из посета Његове Светости Патријарха српског Порфирија – Митрополији загребачко-љубљанској, Српској православној гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић”, земљотресом разрушеној Банији, са божанствене Литургије, прве у загребачком Саборном храму Преображења Господњег од како је изабран за поглавара Српске Православне Цркве, 28. фебруара 2021, у Недељу блудног сина, из манастира Јасеновац... Патријарашке активности Патријарха српског Г. Порфирија: Јеванђеље нас позива на љубав према сваком човеку Доноси: Српска царска лавра Хиландар на Светој Гори – Седамнаест година након пожара: Хиландар добија нови сјај... Хуманитарна организација Епархије рашко-призренске Мајка девет Југовића – Народне кухиње на Косову и Метохији... Слава патријаршијске капеле Светог Симеона Мироточивог... Разговор са Митрополитом виницком и барским Варсонофијем... Времеплов – Деценија Црквено-народне кухиње... Отац Гојко Перовић: Све четири епархије у Црној Гори – неодвојиви део јединствене СПЦ... Нови-стари проблеми египатских хришћана „Материца и џихад“: отмице и трговина коптским женама и девојкама у Египту... Из посебног угла – Дјеца су украс свијета... Свет књиге – О зборнику Богородица Љевишка у песмама... На Фејсбук апликацији манастира Високи Дечани – Почетком марта можете да пратите ZOOM конференцију Српски сањар – Амерички научник која је посвећена животу и делу Михајла Пупина... Извор: Православље

Пред читаоцима је нови јануарско-фебруарски 377. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог првог броја у 2021. години је „Сећајте се својих старешинаˮ. Информације о новом броју и звучни записи представљања у медијима доступни су на нашој званичној интернет страници: http://misionar.spc.rs/misionar.php?ARHIVA=377. Катихета Бранислав Илић гост Телевизије Храм - тема: "Православни мисионар и мисија Цркве" Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник" о новом броју "Православног мисиоанра" Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Православни мисионар је благословено штиво Катихета Бранислав Илић представио нови број "Православног мисионара" на Радију "Слово љубве" Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": Радујемо се сваком новом броју "Православног мисионара" Катихета Бранислав Илић на Радију Светигори: Митрополит Амфилохије је био истински мисионар Садржај почиње уредничким уводником презвитера др Оливера Суботића, под насловом Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана. Уредник читаоце уводи у тему броја наглашавајући да је поука Aпостола Павла о сећању на старешине сада најпотребнија јер смо суочени са упокојењем великих јерараха и духовних вођа нашег народа: патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и епископа Милутина. У закључном делу свог уводника уредник наводи: -Српски низ старешна достојних сећања бисмо могли низати дуго и задуго, а ове које смо навели су сасвим довољни да нас подстакну да се преиспитамо пред питањем: колико наше делање на њиви Господњој личи у ревности на њихово? Радо читану рубрику Материк краси текст под насловом Станиште Бога у утроби Богородице, чији превод са јелинског језика нам доноси Михаела Панковић. Да је наша прича и промишљање о оној која је часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима, увек недовољна и никада до краја испричана, доказује нам овај текст који сваког читаоца подстиче на дубље размишљање о великој тајни Пресвете Богородице и њеној спремности да безусловно васцело своје биће преда Христу Богу. Благословите! Нек је благословено наслов је текста који је објављен у рубрици Реч пастира. Аутор из пастирског искуства поучава о правилном поимању благослова и осталих сегмената који су неодвојиви део хришћанског етоса. -На Светој Гори и у многим нашим светињама, ове речи су свакодневни вид комуникације. Кад те неко позове по имену, одговараш му: Благослови! Дакле, речи мог брата, сестре, пријатеља, шефа, за мене су благослов. Чувши молбу, наређење, заповест, упутство, одговарам речима – нек је благословено. На савременом српскoм то би звучало, изволите, и потом у реду, речи су аутора овог текста. Читаоци у овом броју могу да прочитају четврти део текста митрополита сурошког Антонија (Блума) под насловом: Браћо моја свештеници, чувајте се. У наставку наш сарадник Раде Булајић пише о Светом Фотију Цариградском и осуди филиоквистичког учења. На крају свог текста подсећа на важну истину која крунише његово казивање на наведену тему: -Православно богословље учи да је Отац јединствен извор и узрок божанства; одатле происходи јединство суштине у Богу, јединство које не нарушава ипостасну различност. Син се рађа од Оца, а Дух исходи. Вечно исхођење Духа паралелно је са вечним рађањем Сина од Бога Оца. У том смислу, филиокве анулира монархију Оца у Божанству, уводећи два онтолошка начела у Свету Тројицу – Оца и Сина – што доводи до конфузије у односима међу ипостасима. Због свега изнетог, за православне хришћане филиокве није прихватљиво учење. Рубрику Савремена мисија Цркве употпуњује разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског. Интервју припремила: Ксениja Ермишина Источник: https://pravoslavie.ru/123354.html 26. августа 2019. г. Превод: Душка Здравковић, Православна породица, новембар 2020. О дуду као библијском воћу пише Милена Стефановић. -Међу воћкама поменутим у Библији појављује се и дуд, кога ботаничари сматрају црним (лат. Morus nigra). У преводу Ђуре Даничића у Старом Завету налазимо га само на два места (2 Сам 5, 23–24), док се према другим преводима наводи на седам, од којих је пет Даничић превео као врбе. Мада, може се рећи да преводи библијских биљака нису увек поуздани, истиче Милена Стефановић у свом тексту који је објављен у рубрици Библијски хербаријум. Од овог броја Православног мисионара редакција покреће рубрику Православље и медицина. Тим поводом, наш уредник презвитер др Оливер Суботић разговарао је са нашим новим сарадником, лекаром, писцем и песником Маријом Лазаревић. Себични ген као нехотична метафизика, наслов је текста који је настао из пера др Александра Милојкова, а објављен у рубрици У дијалогу са атеизмом, коју аутор води дуги низ година. Ђакон Владимир Пекић, ђакон Световаведенске обитељи у Београду и дугогодишњи сарадник нашег часописа, својим ауторским текстом отвара тематски део овог броја. У тексту под насловом Старешине као служитељи, ђакон Владимир најпре објашњава значење речи старешина, а потом о наведеној речи промишља кроз старозаветна и новозаветна сведочанства. Садржај овог изузетног текста могао би да се сагледа у поуци коју аутор упућује читаоцима: -Истинска слава човека почива у спремности да се одрекне себе, јер љубав Христова човека отвара за то да загрли цео свет и тако себе учини обитавалиштем Божјим. О лику и делу блаженопочившег архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског Амфилохија, пише протопрезвитер Слободан Лукић, свештенослужитељ из Митрополије црногорско-приморске. -Неуморно вишедеценијско прегалаштво на њиви Господњој, дубока вјера и жртвена љубав према Богу и роду учиниле су Митрополита Амфилохија Радовића достојним насљедником великих претходника на трону цетињских митрополита. Умноживши дивне од Бога дароване му таланте, он је као вјерни слуга Божији и добри пастир свога словесног стада ушао у радост Господара свога баш у навечерје празника Чудотворца и Миротворца Цетињског. Тек ће са одређеног временског одстојања бити могуће јасније сагледати и врједновати његово архипастирско дјело којим је оставио неизбрисив траг у животу наше помјесне Цркве, истиче аутор у свом тексту под насловом Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења. Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу, наслов је текста Зорице Пелеш, која се присетила на незаборавне сусрете са блаженопочившим патријархом Иринејем. Претходног, 2020. лета Господњег, у вечни загрљај Господу своме коме су целога живота верно служили прешли су наш блаженопочивши првојерарх и два отачаствена архијереја. Господ је призвао у вечност Патријарха српског Иринеја, Митрополита црногорско- приморског Амфилохија, као и Епископа ваљевског Милутина. Нашег блаженопочившег првојерарха и архијереје Амфилохија и Милутина обједињавала је непоколебива вера у Бога и Васкрсење, али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића Богу. Ова три духовна светила нашег времена својим смиреним животом посведочили су да је једина истинска вера она која се потврђује делима, речи су из текста под насловом: Сећање на три великана наших дана, аутора катихете Бранислава Илића. Након тематског дела, нашим читаоцима доносимо текст јереја Валерија Духањина под насловом: Колико би ти хтео да живиш? Са руског језика превео је наш сарадник Небојша Ћосовић. Наш сарадник Јован Хонда приредио је разговор (и превод истог) са оцем Арсенијем чуваром честице Светог хитона Господњег. Читаоцима Православног мисионара предочен је избор из разговора вођеног у свештеној обитељи манастира у Раковица, јула 2020. године. -За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно, поручује нам млада и даровита мајка хришћанка, наша сестра Јелена Антић, иконописац и рестауратор, са којом је разговарао катихета Бранислав Илић. -Хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви. То и ми данас морамо да чинимо. Свети Старац Порфирије Кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у Господу“. Родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци. Деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце, поручује Јелена Антић у овом надахнутом и надасве поучном разговору. У рубрици Хришћански живот објављен је текст Миленка Бодина под насловом Две деценије на светосавском путу. Јереј др Живко Илић за рубрику Богословски дијалог, пише о дијалогу православних хришћана са припадницима ислама, а наслов текста је Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ. Рубрику Хришћанска етика, употпуњује текст нашег сарадника др Ђорђа Вуковића, под насловом: Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје. Овај јануарско-фебруарски 377. број Православног мисионара закључен је текстом под насловом Архијереј који је објављен у рубрици Хришћанска књижевност. Посетите званичну интернет страницу званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, на адреси: http://misionar.spc.rs, и упознајте се са начином претплате и осталим детаљима о „Православном мисионаруˮ. Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима

НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА" - НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ПОСВЕЋЕН ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г ПОРФИРИЈУ (БР. 1294, 22. ФЕБРУАР 2021. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ) Приступна беседа Његове Светости Патријарха српског г Порфирија, изговорена на дан устоличења Нови број новина Српске Патријаршије Православље: Изабран је 46. наследник трона Светога Саве, Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021, у Спомен Храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију. Звона на Храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски. Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговјечна и да правилно управља ријечју Истине Твоје! Достојан, на многе године! ДОСТОЈАН! Нови број новина Српске Патријаршије, поред извештаја са избора и устоличења Свјатјејшег Порфирија доноси његов животопис, као и неколико пригодних текстова који представљају досадашње деловање новог српског Првојерарха. У новом броју Православља можете читати шта је Патријарх српски Г. Порфирије рекао о Олуји, Косову и Метохији, Србима у Хрватској и Словенији, Православној гимназији у Загребу, о суживоту, дијалогу, екуменизму, прошлогодишњим литијама у Црној Гори, култури сећања, јасеновачким жртвама, релативизацији зла, српско-хрватским односима, кардиналу Степинцу, Цркви у Словенији, скорашњем земљотресу у Хрватској, изграђивању мира и поверења у региону... Вашој пажњи препоручујемо и текст Рорија Јеоманса о филму Дара из Јасеновца, као и ауторски текст др Радована Пилиповића о недавно изашлом из штампе Календару Црква.... Извор: Православље

"Православни мисионар", званично гласило СПЦ за младе, у свом јануарско-фебруарском - 377. броју, пред читаоце доноси мисли на теме: "Сећајте се својих старешина", угледање на српске духовне старешине наших дана и сусрети са блаженопочившим првојерархом и два архијереја СПЦ. Звучни запис разговора Затим текстове - о Пресветој Богородици, светитељима, савременој мисији Цркве и богословским дијалозима, дуду као библијском воћу, превод са руског под занимљивим насловом "Колико би ти хтео да живиш?", садржајан интервју са иконописцем Јеленом Антић о "новом почетку у Христу", а од овог броја редакција покреће рубрику - "Православље и медицина" - уредник листа, презвитер др Оливер Суботић, разговарао је са новим сарадником, Маријом Лазаревић, лекаром, писцем и песником. О овом броју детаљније за Радио Слово љубве говори г. Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара". Извор: Радио Слово љубве

У најновијем, првофебруарском броју новина Српске Патријаршије Православље, вашој пажњи препоручујемо текст игумана манастира Високи Дечани, архимандрита Саве Јањића под насловом Наша Црква је јединствена у ставу око Косова и Метохије; разговор са Епископом баришевским Виктором, представником Украјинске Православне Цркве при европским међународним организацијама; разговор са Митрополитом Иларионом, председником Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије... Наша Црква је јединствена у ставу око Косова и Метохије Свудаприсутни конзумеризам или духовни вакуум http://pravoslavlje.spc.rs/indexARH.php?ARHIVA=1293 Текст о обележавању 79-годишњице Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године у којем Владика бачки Иринеј каже: „Узвишени хришћански императив јесте праштање. Памћење је света врлина, злопамћење је грех. Зато се сећамо и молимо за све страдалнике, а праштајући градимо бољи свет и бољу будућност за српски народ и за све друге народе са којима смо вековима делили и делимо животни простор...“ Разговор са ђаконом Радомиром Маринковићем о Светом Сави као узору и светосављу као опредељењу... Ауторски текст Eпископа пакрачко-славонског Јована Ћулибрка под насловом: Да ли је Израел још увијек предводник у истраживању холокауста?, у којем Преосвећени између осталог каже: –Унаточ – или баш COVID-a ради – oвoгодишња главнa тема унутар снажне и разуђене свјетске заједнице специјалиста за холокауст није постало, како би се очекивало, отварање архива Пија XII, него извјештај посебне комисије Израелске националне академије наука, која је имала за задатак да истражи стање проучавања холокауста у Израелу... Ауторски текст Срећка Петровића о српским Ромима који између осталог пише о једном споменику подигнутом Ромима палима током балканских ратова и Првог светског рата, заједничком животу и страдању Срба и Рома, месту и положају Рома у српском друштву и Српској Православној Цркви, и култу неканонизоване ромске светице Бибије... У Рубрици Свет књиге прочитајте приказ књиге Дневник дечанског монаха 1903–1906, из пера протојереја-ставрофора Велибора Џомића; приказ књиге о Епископу Симеону Злоковићу, добром пастиру Карловачког владичанства из пера Епископа горњокарловачког Герасима и приказ књиге о сакралној архитектури бањалучке епархије... Овај број Православља читаоцима доноси и текст о Сретењу Господњем ђакона Владимира Пекића, као и друге текстове о црквеним дешавањима и поводима кроз сталне рубрике новина Српске Патријаршије... До следећег броја Свако добро од Господа! Извор: Православље