Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'божји'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 23 results

  1. Наша света Црква у суботу, 15. фебруара 2020. године, молитвено прославља празник Сретења Господњег. Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, а саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, протопрезвитери-ставрофори Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, и Милош Весин, парох јужночикашки и ленсишки, протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког, братство Саборног храма и новосадски ђакони. Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј нагласио је да се Сретење Господње обележава као Богородичин празник, са многим елементима Господњег празника. Сретење значи Божји долазак нама у сусрет, ради јединства са нама, и наш дочек Њега, наше узвратно ходење и идење к Њему, у сретање Њему. За нашу неблагодарност, за наше људско богоодступништво, Он нам је даровао свега Себе, даровао нам је то да Он, поред свега, иде у сретење нама и позива и призива нас у сретање са Њим, и не само то, то није формални, спољашњи сусрет, него је то дубинско, истинско и спасоносно сједињење наше са Господом. Зато је и животни програм свакога од нас, као хришћанина и хришћанке, и свих, као народа Божјега, да свој живот схватимо као излазак Господу у сусрет, Господу Који непрекидно долази к нама, Који непрекидно, како Он Сâм каже, стоји на вратима наших срца и куца, и очекује да Му ми отворимо та врата и да Он уђе и настани се, са Оцем небеским и Духом Светим, у нама. Ако тако схватимо свој живот онда ћемо избећи и замке ове наше епохе поновног, нажалост, богоодступништва и то у некадашњем хришћанском свету, рекао је Епископ бачки господин Иринеј. По завршетку свете Литургије, владика Иринеј је честитао празник верноме народу Цркве Божје у Бачкој. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  2. Након Молебна Пресветој Богородици, који је у четвртак 6. фебруара 2020. служен у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, литија вјерног народа прошла је улицама града, исказујући на миран, достојанствен и хришћански начин, неслагање са неуставним и дискриминаторским Законом о слободи вјероисповјести у Црној Гори. Упркос веома хладном и вјетровитом времену, вјерни народ, сабран у крсном ходу, предвођен свештенством и монаштвом Епархије и Митрополије црногорско-приморске, прошао је улицама Никшића, уз молитву и духовне пјесме, са иконама и црквеним барјацима до Трга слободе. Молитвено сабрање, у којем се налазило око 30 хиљада људи, поздравио је свештеник Миодраг Тодоровић, никшићки парох. „Кад се молимо, молимо се за род свега свијета и за сједињење свих, за мир нашег Никшића, за сједињење народа у њему, за мир у Црној Гори. Овдје смо заједно ми дјеца, и бјелаша, и зеленаша, и четника, и партизана, и оних који су били на Голом отоку, и оних који су их тамо спремали. Овдје смо сви једно. У овој великој литији, у овој непрестаној молитви, учествују и наша браћа, наше комшије, наши пријатељи, људи у плавим униформама; они нам обезбјеђују да мирно прођемо овим улицама док траје молитва. Нека их Бог благослови и подари им свако добро за добро чињење“, казао је о. Миодраг, позивајући све на мир, јер, како је истакао, само се из мира може све најбоље и најчеститије родити. Он је, у име никшићког свештенства, поздравио групу ходочасника, која је јутрос кренула пјешке из манастира Бијела, како би учествовали у молебну и литији кроз Никшић. Ријечима добродошлице поздравио је и архимандрита Данила (Љуботињу) из Пероја у Истри. Вјерном народу обратио се свештеник Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске: „Желим да вам пренесем благослов од ћивота Светог Петра Цетињског Чудотоворца, који се молио пред ћивотом Светог Василија, који је клечао за свој народ у онај вакат, а сигурно да се данас обојица пред Престолом Небеским моле се за све нас, за читаву Црну Гору и све људе добре воље широм свијета. Такође, желим да пренесем поздраве и благослове Преосвећеном Епископу Јоаникију и вама од Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Амфилохија који, ових дана, борави на свештеној и Светој Гори Атонској, гдје је отишао да и он клекне пред оним светињама и да се надахне оне најсветије молитве из врта Мајке Божје, да би Бог дао мир у Црној Гори, у цијелом свијету и љубав у срцима свих народа широм шара небеског.“ Ово што се, ових дана, дешава у Црној Гори је, сматра он, велика милост Божја, посјета Божја нама вјернима и свима, које је наш подвиг надахнуо, широм околних земаља, у региону и читавом свијету. „Ове наше свештене литије и овај наш ход којим на молитвени начин изражавамо протест против овог безаконог Закона је једна нова димензија, коју дајемо читавом свијету у културолошком и социолошком смислу. Како један мали народ на западном Балкану, који је задњих деценија представљан да овдје живе људи са племенском свијешћу, да је управо овај народ показао и дао нову димензију читавом свијету како се на достојанствен, молитвен начин протестује против неправде, против неистине“, рекао је свештеник Јовановић. Додао је да молитвени скупови и сабрања показују да су овдје живјели не само јунаци, него и наши свети преци, те је из корјена, који су нам оставили, никао овај дивни народ, дивна омладина, дивни људи. „Заиста, родио се диван и благословен народ. То је показатељ да оно што су нам причали наши ђедови и бабе, поред огњишта кад смо ложили бадњаке, да је то истина и онда нам је Бог дао да и ми доживимо у нашем времену, да и ми можемо и ова дјеца, која носе иконе у својим рукама, не само да кажу да су слушали и читали, него да су доживјели и да ће наша покољења која долазе чути за ово што се дашава данас у Црној Гори, ово чудо Божје и ова милост Божја“, казао је отац Обрен. Страдања нашег народа, кроз славне битке, када је бранио част, достојанство, образ и своју вјеру, па страдања часног монаштва, свештенства са Митрополитом Јоаникијем, и у оном „лудилу“, када је страдала Ловћенска капела личи, по ријечима протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, на распеће нашег народа и Црне Горе. „Онда долази онај тајац, као што је био тајац међу апостолима и женама Мироносицама када су Христа положили у гроб и запечатили, навалили онај велики камен. Каква је неизвјесност била у њиховим умовима и срцима да ли ће се оне ријечи, које им је Он говорио и остварити. Тај период ми личи на период комунизма овдје у Црној Гори, који је сахрањивао Бога и говорио да Бога више нема, да народ мора да се окрене себи, а да човјек мора да постане бог и да се само он пита. А онда долази оно тридневно Васкрсење свето, које ми личи на период `90.-их година, када се пробудила вјера у нашем народу, не само овдје у Црној Гори, него широм гдје живе православни хришћани, када је почело да се обнавља свештенство, монаштво, храмови, манастири, вјерни народ, оно што је било запустјело, што смо мислили да је умрло и нестало. Обновљена је душа народа, а то су најљепши храмови Духа Светог, то сте ви, браћо и сестре, драга дјецо Божја“, бесједио је о. Обрен. Свједоци смо, истакао је он, и великих догађаја освећења светиња и храмова, у којима су учествовали представници помијесних и других хришћанских Цркава. Мислили смо тада да нас Бог походи и ти се догађаји својим значајем и љепотом могу упореди са самим Вазнесењем Христовим. „Мислили смо да мимо овога не може се ништа љепше, благословеније и светије у Црној Гори догодити. Али, како пише у светом Јеванђељу, после Спасовдана Господ одлази и сједа с десне стране Бога и Оца својега, Творца свих нас и обећава својим ученицима и народу Божјем: Будите сабрани у граду Јерусалиму, јер ћу вам послати Духа Утјешитеља и да онда идите да крстите све народе у име Оца и Сина и Светог Духа. И, заиста, у Педесети дан, када су апостоли били сабрани на једном мјесту, у благом повјетарцу, спустио се Дух Свети у виду огњених језика на главе апостола. Ја бих ово чудо у Црној Гори, ове свештене литије, назвао да је ово силазак Светог Духа на овај народ Божји и да је ово Педесетница Црне Горе, Педесетница ове Цркве Божје и свих вјерника и сваког дивног створења који овдје живи и дијели парче неба над овом земљом. Само оно што је од Бога, што је благословено, што је од Духа Светог може да носи мир. Ово што ми радимо јесте Мир, који проносимо из храма кроз градове, носећи мир у срцима нашим, а гдје је мир ту је и Љубав, гдје је љубав ту су правда и истина и све оно што је свето и честито“, поручио је свештеник Обрен Јовановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. У петак, 10. јануара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали: протојереј Драган Брашанац, протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Урош Костић. За певницом је појао протојереј Драгослав Милован, чтецирали су г. Владан Степовић и г. Радојко Борисављевић. Верницима се беседом обратио Владика Јован говорећи о миру Божијем: Звучни запис беседе “Христос се роди браћо и сестре! Рођењем Христовим и Његовим доласком у свет, са неба је сишао и мир и вера и добра воља међу људима. Највеће чудо које се догодило, једино што је ново под сунцем, јесте рођење Христово, то јест Господ наш Исус Христос. Дакле, Христос је дошао у овај свет да палу и огреховљену људску природу уздигне на небо, да је обожи, и да човека поново уведе у рај. Зато је и Божић први празник из којег проистичу сви други празници, јер да није било Божића не би било ниједног другог празника. Бог је сишао да донесе тај мир за који су људи мислили да треба да дође од овога света, а мир овога света је варљив. Само је мир Божји прави мир, дуготрајни мир, онај мир који човеку даје спокојство. Из таквог мира произлази радост што је човекова природа доласком Христовим поново уздигнута до неба. Славећи Божић, браћо и сестре, ми у ствари славимо Бога који је постао човек. Славимо истовремено и човека који је тим очовечењем Бога задобио дар обожења, дар вечнога живота и непролазног достојанства. Падом првог човека достојанство је било унижено све до доласка Господа у овај свет. И Он је вратио поверење и радост јер је Бог опет са човеком. Наше достојанство неће бити понижено ако живимо онако како Бог од нас тражи, а Бог не тражи много, Он тражи да га волимо свим срцем. На Божић је Бог загрлио својим вечним загрљајем човека и људску свечовечанску природу и све видљиве и невидљиве светове. И док човек осећа тај загрљај Божији он се радује. И заиста, има ли шта топлије од загрљаја човека са човеком? Од искреног загрљаја, не лицемерног и фарисејског, него истинског загрљаја, да осетимо другог човека као себе самог. Тим загрљајем је Бог нас загрлио. Од мене и тебе зависи да ли смо у загрљају Божјем, или смо у загрљају нечастивог. Овај други загрљај је хладан јер нема љубави у њему, а Бог је све учинио из љубави према нама. Од тог тренутка када је Бог загрлио човека, човек није више сам. Чим човек није у загрљају Божјем, он осећа празнину. Ми не можемо никад у потпуности бити испуњени ничим, као што можемо бити испуњени Богом. Кад је срце испуњено Богом, кроз целог човека струји благодат Божија. Само вера у Бога, љубав према Богу и према човеку краве све наше залеђености и недостатке. Нисмо изгубљени, нити смо подложни смрти и ништавилу ако смо у загрљају Божијем. Човек треба да заслужи загрљај Божији. Да човек осети ту топлоту Божју. Од Божића је радосно бити човек, рађати се на земљи и живети на земљи. О тој радости говори нам и ово данашње Јеванђеље, када се молитвено сећамо страдања 20 000 мученика Никомидијских. Када човек верује у Бога, онда сва непријатељства која су усмерена против њега не значе ништа, јер кад човек прелази из овог живота у вечни живот, он одлази с песмом јер се радује сусрету са Богом. Најглавније за нас је да нам имена буду написана у књизи живота. Наше име је уисано на нашем крштењу, и ту књигу носимо са собом и овде и горе. То је невидљива књига, као што је и Бог невидљив, али је свуда присутан. Зато невидљива рука Божија уписује наша дела у ту књигу. Али, и онај други уписује наша лоша дела у ту књигу, зависно од тога коме служимо. Само је мир Божији истинит. И зато ако човек живи у миру са Богом, он живи у миру са собом. Ако мир није од Бога, онда је он лажни мир. Господ се управо појавио онда када је чаша била препуњена безакоњем, када је зло надвладало добро. И зато и ми живимо у овом времену када се доста потире оно што је светиња. Зар то не видимо сада и у Црној Гори где власт устаје на живог Бога и живу светињу Божију. Кад човек тако устаје на светињу, он је стварно безумник, за њега Бог не постоји. Али браћо и сестре, ко је год ратовао са Богом није рат добио. Зло се побеђује добрим. Нека би дао Бог да и ми будемо добри и да се радујемо Богу и Божићу”, поручио је Епископ Јован у виноградском храму. Извор: Епархија шумадијска
  4. За радио Глас је своја сећања на блаженопочившег Патријарха Павла поделио протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије "Светих Кирила и Методија" са привременим седиштем у Нишу. Звучни запис емисије Извор: Радио Глас
  5. Презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику, одржао је предавање 31. октобра 2019. године, у свечаној дворани Српске читаонице Лаза Костић у Сомбору. Отац Бранислав је говорио на тему „Болест – казна за грех или благослов Божји”. Звучни запис предавања Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  6. У недељу 15. септембра Његово Преосвештенство Епископ Григорије служио је, по благослову локалног Епископа Иринеја, литургију у Храму Светог Јована Крститеља у Патерсону, Њу Џерси. Након литургије уприличена је телесна, али и духовна гозба у виду представљања књижевних дела Владике Григорија и Владимира Пиштала, који су са присутним народом поделили своја размишљања о књижевности, али и бројним другим важним животним темама. Звучни запис беседе Извор: Епархија диселдорфска и Немачка
  7. Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на празник Светог пророка Самуила са свештенством Свету службу Божију у манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци код Тивта. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је и Самуило, последњи пророк из Старог завјета, као и Јован Крститељ после њега – рођен од нероткиње. Звучни запис беседе „На молитве његове мајке и напаје њеног срца Бог јој је послао утјеху и радост, али не само њој него је послао живога свједока свога и истине своје овдје на земљу – Светога Самуила“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је Самуило остао да свједочи долазак Бога у овај свијет и да буде благослов за изабрани Божји народ. „А у исто вријеме, да по Божјем знамењу, благослови првога цара изабранога Божјега народа Саула. А онда, послије њега, такође, пошто је и Саул скренуо са пута Божјега, пошто га је одбацио Господ, онда је изабрао Давида, оно дијете Божје које је у Витлејему чувало стада, па га је удостојио Бог да буде у оној пећини и да га спасе сила Божја од змије отровнице“, казао је он. Рекао је да су дивни Божји пророци и прије и послије Самуила. „Сви су они посвједочили истину Божју. Међу њима пророк Самуило заиста заузима једно изузетно мјесто. Заиста је он онај слуга испуњен огњем и вјере и богољубља и ббратољубља. И као такав остао је свједок Христов до наших времена, свједок да сви они који иду путем Божјим, и који ходе за Господом и испуњавају Његов закон задобијају благослов Божји. А оне који су имали благослов, али су га погазили, Господ одбацује као што је одбацио Саула и многе Сауле до наших времена“, закључио је Митрополит Амфилохије. На данашњој Литургији Митрополиту Амфилохију је саслуживало свештенство из Боке, из архијерејских протопрезвитеријата: бококоторског, будванског и херцегновског. Након Литургије Владика је са свештенством ових протопрезвитеријата одржао састанак. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Храмовна слава и заветина села Слатина код Бора, празник Успенија Пресвете Богородице – Велика Госпојина, ове године је нарочито свечано прослављена у овом малом месту, како литургијским сабрањем, тако и пратећим садржајима којима је литургијско славље и празновање продужено током дана. Село Слатина удаљено је око 7 км. од Бора, а помиње се још у 15.веку у турским пописима. После ослобођења ових крајева од турске власти, у другој половини 19. века, Слатина је као велико и богато село, постала својеврсно седиште читавог среза. Слатинска школа једна је од најстаријих у овом крају, а храм Успенија Пресвете Богородице саграђен је 1860 год. и освећен већ 1861. за време столовања Епископа неготинског Герасима. У то време, овај храм је сабирао мештане свих околних сла која нису имала своје Богомоље. На дан празника свету архијерејску Литургију служио је Преосвештени епископ Иларион. . Верни народ Слатине, Бора и околине испунио је храм, један од највећих у Епархији тимочкој и радосно дочекао свог Епископа. Литургијско сабрање започело је литијским опходом око храма и, затим светом архијерејском Литургијом на којој су Његовом Преосвештенству саслуживали протојереј Игор Ивковић, архијерејски намесник зајечарски и пароси борски: протојереј Миленко Бајић,протонамесник Милорад Филиповић, јереј Дарјан Комненовић, старешина овог светог храма протојереј Саша Степановић и архиђакон Илија (Јовановић), сабрат манастира Буково. Литургију је својим појањем украсио хор зајечарског Саборног храма под вођством диригентице Наташе Јовановић. Ове године домаћини славе су били одборници Црквене општине слатинске са старешином храма. Након резања и ломљења славског колача, епископу Илариону је, поводом петогодишњице архијерејског служења уручен пригодни поклон – икона Пресвете Богородице Јерусалимске, коју су са Свете Горе Атонске донели Дамјан Станојевић и Ненад Јовановић, чланови Црквеног одбора из Слатине. Честитајући славу колачарима и целокупном сабрању, Владика се бираним речима захвалио свима и потом пригодним речима поучио верни народ: „… Празник Успења Пресвете Богородице, односно Њеног упокојења, не обележава се са жалошћу, већ са радошћу, јер су Њено пречисто тело и душа узнети на небо, а њен гроб је остао празан; она се пред престолом Васкрслога Сина Свога моли за све нас… овај храм је украшен у свему год, али највећи украс јесте ви, драга браћо и сестре јесте број људи сабраних у овоме светом храму који су учествовали у најсветијем делу у коме човек може учествовати, а то је света Литургија…“ – истакао је, између осталаог у својој поуци владика Иларион. Саборно празновање је настављено пригодним послужењем у порти храма, које је припремио црквени одбор, као и трпезом љубави у сали слатинског Дома културе. Саставни део празновања Велике Госпојине у Слатини су традиционални спортски турнир, затим изложба пчеларских производа, као и велики Сабор песме и игре, који је ове године окупио знатан број фолклорних друштава, који су песмом и игром улепшали овај велики празник. Извор: Епархија тимочка
  9. Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 17. августа у 19:00 часова предавање је одржао јеромонах Макарије, игуман манастира Савине, на тему: ”Божји промисао или судбина”. Извор: Манастир Острог
  10. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и умировљени Митрополит тверски г. Виктор (Руска православна црква) служили су данас, на Духовски понедјељак са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи у Паштровићима. У архипастирској бесједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је подсјетио на Господње ријечи да се тамо, гдје су двојица-тројица сабрани у Његово име и он сам налази. „Ево и нас сабраних данас овдје у овом светом храму, у овој светој обитељи, сабраних у име Христово. И кад смо у име Његово сабрани, и Он је заједно са нама. Као што је заједно и са свима онима који су се сабирали у Његово име, од апостолских времена“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да се од тада до данас проповиједа и свједочи име Христово силом Духа Светога на свим земаљским језицима у свим земаљским народима. „Сабирају се у име Његово безбројне душе широм васељене и одјекује ријеч Његова, истина Његова, свједочи се Његово присуство. И људске душе жедне и гладне бога, и оне се прибирају, сабирају се, освећују се и просвећују, постају једно са једним, живим и истинитим Богом и постају једно и заједно једни са другима. Тако се обликује Црква христова кроз вјекове“, објаснио је Владика Амфилохије. Објаснио је да се тако обликује један народ Божји, састављен од свих земаљских народа. „Народ Божји у коме не игра улогу крв и тјелесност, или сроство по мјесту живљења, него оно што сабира и што преображава и њихово тјелесно сродство и мјесто гдје живе. То је Црква Божија у коју су призвани сви људи и сви земаљски народи да постану тај један народ Божји и царско свештенство, царски род. То је велики Божји дар свима људима и свима земаљским народима, велико освећење и просвећење – Дух Свети којим дише све што дише“, рекао је Владика. Владика је рекао да је и Света служба приз Духу Светоме да сиђе на нас и на наше дарове. „И да нам хљеб претвори у тијело Христа Господа, а наше вино у крв Христа Господа. Исту ону крв и исто оно тијело које је распето за нас на Голготи и којега се причешћује сваки онај који је просвећен свјетлошћу истине Божје, кроз вјекове, постајући једно са живим Богом једним и јединим преко Сина Божијег јединородног, познајући Оца небескога“, казао је Владика Амфилохије. Након Литургије благосиљан је славски колач. Митрополит Амфилохије је казао да је посебан благослов за сабране на данашњој Литургији присуство Митрополита Виктора који доноси благослов Руске цркве. „Дух Свети, који је душа Цркве, је безграничан, па онда ни Црква нема граница. И сваки покушај да се Црква смјести у некакве земаљске границе врше само неразумни људи који немају свијести ни савјести, памети ни мудрости“, казао је он. Владика је нагласио да се данас молитвено спомињемо и Светог свештеномученика Јоаникија Црногорско-приморског и са њиме пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске. „Побијени су од безбожника, нацифашиста и, посебно, од комуниста који су покушали да униште Цркву Христову заборављајући да је Црква неуништива и да је врата пакла неће надвладати“, поручио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Виктор је на крају Владици Амфилохију поклонио архијерејску панагију. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. У суботу, 20. јануара/2. фебруара 2019. године, када прослављамо Светог Евтимија Великог, Његово преосвештентво Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Николе у манастиру Јошаница, уз саслуживање архимандрита Доситеја игумана манастира Гргетег, јеромонаха Теофила (манастир Гргетег), протосинђела Николаја (манастир Саринац), помоћника архијерејског намесника беличког протојереја Александра Гајића, старешине Старе цркве у Јагодини, и владичанским ђаконом Урошем Костићем, са чтечевима Младеном Алексићем и Николом Љубисављевићем. Звучни запис беседе владике Јована Звучни запис духовне поуке Епископа Јована Осим приношења дарова Богу и прослављање овог дивног светитеља, повод за ово свечано окупљање био је и имендан игумана архимандрита Евтимија, као и монашење по чину велике схиме монаха Јована. На Светој Литургији су појали протојереј Драгослав Милован, парох ракитовски протојереј Зоран Симоновић, парох рибарски јереј Далибор Сентић, парох сиоковачки јереј Иван Јовановић и верни народ. Владика је у својој беседи након читања Светог Јеванђеља најпре је рекао: “.... да смо се окупили у овом Светом манастиру да би смо прославили Сведржитеља, Бога Који је свуда присутан, Бога Свезнајућег, Свевидљивог и ако ово имамо на уму онда немојмо да се заваравамо да кад погрешимо то можемо и сакрити”, јер Он зна и наша дела и помисли и осећања, али не само што смо учинили, већ и оно шта ћемо тек учинити, добро, или зло. “Ако, човек о томе размишља, онда ће се он трудити да живи по Богу, да живи са Богом, да осећа Бога”, јер се тако човек преслишава и онда се труди да угађа Богу, а тиме угађа и човеку, и обрнуто. А свако зло које чинимо, заправо, чинимо себи. Тако данас, прослављајући Бога, прослављамо и његовог угодника Светог Евтимија Великог, који је, с правом, назван Великим, јер је прослављао Бога у смирењу, у љубави, у подвигу, у посту и молитви. Све што је чинио, чинио је према ономе Ко је највеће Добро. “Ако погледамо живот Светог Евтимија, мићемо видети да је он био сав предан Богу. Да је он кроз молитву, пост, добра дела, већ, и овде почео да живи Царством Небеским”. “У синоћњој стихири смо чули да он није својим очима дао сна, ни дремеж својим трепавицама, док није очистио своје мисли”. О страху Божјем, као почетку мудрости, јер је страх Божји тај који нас још више приближава Богу, а за то је потребно уздржавање од зла, од чињења злих дела према ближњем. Такво уздржање имао је и Свети Евтимије Велики. “Свети Евтимије је живео тако, јер је ипуњавао заповести Божје”... “Такође је испуњавао и заповести које смо читали у данашњем Јеванђељу о блаженствима...И шта Господ обећава онима који ипуњавају његове заповести, обећава оно штокаже на крају: “Радујте се у онај дан јер велика награда ваша на Небу”, а то је осми дан, незалазни дан, како читамо у Светом Писму”. Такође, Преосвећени наглашава да нема спасења у осамљености, већ у заједници, јер смо сви ми Тело Христово, јер свако ко се затвори у себе, човек, породица, манастир, он ће пропасти, јер немају послушности, јер спасење је у послушности. Након Свете Архијерејске Литургије и трпезе љубави, за коју су се потрудили наша браћа, монаси манастира Јошанице, на вечерњој служби, монах Јован је замонашен по чину велике схиме у схимонаха Јована. Сам чин је предиван и ретко се виђа, а Владика је у беседи рекао и ово: “Задрхтао сам са једне стране, јер како се види у овим молитвама, ти си данас добио још једног ангела чувара, али на жалост слабост људска иде толико далеко, да када човек добије анђела , на жалост се накалеми и онај нечастиви, а с друге стране по питањима, и одговорима које си ти давао, види се да ово човек не може да изнесе сам... јер је човек слаб да се одржи у оваквом анђеоском образу какав си ти данас примио на себе, али оно што је човеку немогуће, Богу је могуће”. Извор: Епархија шумадисјка
  12. Твојим Рођењем Христе Боже наш, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! (тропар празника) Катихета Бранислав Илић: О богослужењу на празник Рођења Господа нашег Исуса Христа ТВ Храм: Тајна празника - Божић Св. Јован Златоусти: На дан рођења нашег спаситеља Исуса Христа Свештеноисповедник Доситеј Загребачки: Беседа на Божић 1927. А кад се наврши вријеме... Слава Теби Господе што си се родио! Рождество Христово Проф. Јоанис Фундулис: Божић – возглављење све твари у Христу Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Благи дани Презвитер Игор Игњатов: Рождество Христово – Божић Радио Светигора: Рођење Господа и Спаса нашег Исуса Христа Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  13. Твојим Рођењем Христе Боже наш, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! (тропар празника) Катихета Бранислав Илић: О богослужењу на празник Рођења Господа нашег Исуса Христа ТВ Храм: Тајна празника - Божић Св. Јован Златоусти: На дан рођења нашег спаситеља Исуса Христа Свештеноисповедник Доситеј Загребачки: Беседа на Божић 1927. А кад се наврши вријеме... Слава Теби Господе што си се родио! Рождество Христово Проф. Јоанис Фундулис: Божић – возглављење све твари у Христу Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Благи дани Презвитер Игор Игњатов: Рождество Христово – Божић Радио Светигора: Рођење Господа и Спаса нашег Исуса Христа Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  14. У суботу, 29. децембра 2018. године, у свечаној сали Музеја Српске православне цркве у Загребу, одржано је последње предавање у овогодишњем божићном циклусу предавања. Предавање, на тему Мир Божји – Библијско и литургијско поимање мира у светлу Оваплоћења Христовог, одржао је јерођакон Нектарије (Ђурић) из Ниша. У свом предавању отац Нектарије је говорио о библијском поимању мира, о етимолошком, културолошком и антрополошком значењу термина мир у древним језицима и културама (латински, грчки, јеврејски и словенски), као и о литургијском поимању мира објашњавајући слушаоцима литургијске прозбе у којима се помиње реч мир, молитве у којима се црквена заједница моли за мир, и возгласе као што је Мир свима! Правећи дистинкцију између мира који нам даје Христос и мира како га поима савремени свет, отац Нектарије је истакао да Црква црпи свој мир из целосности Христове личности, из јединства, испуњења у Христу, Мира Христовог. Тај мир долази Христом, и остаје Христом у његовом Телу које жртвена и искупитељна Љубав Његова испуњава садржајем, сабирајући у Царство Божије, у Мир Божији, сву творевину. Мир Божији за који молимо на самом почетку Литургије је простор, и једини могући, једини прихватљиви, адекватан контекст за улазак Есхатона у простор и време историје. А то је света Литургија – простор за делање преображавајуће Љубави Божије у свету који Њом добија обрисе Царства Небеског! Извор: Српска Православна Црква
  15. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светог Николаја Мирликијског чудотворца, уз саслужење свештенства, Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића. Митрополит Амфилохије је претходно замонашио послушника ове свете обитељи брата Николу и дао му монашко име Николај. Звучни запис беседе -ФОТОГАЛЕРИЈА- Тумачећи данашње Јеванђеље које говори како се око Христа сабрало безброј људи са свих страна у жељи да Га се дотакну, јер је из Њега излазила жива сила која их је исцјељивала, владика је казао да већ 2.000 година милиони душа хоће исто, да се дотакну Христа Бога нашега: „Сва сабрања у име Господње, па и ово данашње, јесу сабрања око Христа, Његовог имена, Њега као живога Бога, око силе Његове. Сви хоћемо да Га се дотакнемо, јер знамо да из Њега избија сила која исцјељује и душевне и тјелесне немоћи.“ Високопреосвећени је казао да су најбољи свједоци тога, свети Божји људи који су живи свједоци живога Бога и силе Његове, која их је учинила светим сасудима Божије благодати – храмовима Духа Светога животворнога. Међу њима посебно мјесто заузима Свети Николај коме је посвећена ова светиња на Ободу, а у којој се налази дјелић његових моштију, који су вјерни данас цјеливали. Мошти је оставио отац Серафим, Француз, који је био игуман и обновитељ овога манастира у ове наше дане: „Тај дјелић моштију Светог Николаја потврђује да је наша вјера жива, да се не темељи на причама и бајкама, него на истини живота, на сили Христовој која дарује исцјељење и која призива све људи и земаљске народе да приме ту силу Његову, да се преобразе и крену за Њим. Око његових моштију које се чувају у Барију окупљају се више од 1.000 година душе гладне и жедне живога Бога желећи да се дотакну његових моштију које нису ништа друго до Христова хаљина .“ Појаснио је Митрополит да су се Христос и сила Његова уселила у његове мошти и да су зато су оне тако моћне и чудотворне, као и мошти других светих Божијих људи: Светога Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Светога Станка Острошког, Светога Јована Крститеља….. Говорећи о значају крштења, Митрополит је казао да је свако рођење од мајке и оца тјелесно за овај пролазни живот, а тајна крштења је рођење за бесмртни, непролазни – вјечни живот. Објаснио је да иако свуда треба покајања, тамо гдје се испрти велико зло безбожништва треба још више и као примјер навео безбожништво код нас, не само у прошлим већ и у овим временима: „Ево поново се безбожништво повампирује у Црној Гори, подижу се споменици носиоцима тог безбожништва, клањају им се као божанствима. Али, ипак је сила Божја, сила додира Тијела Христовог, Причешћа Тијела и Крви Господње, неуништива и непобједива, и то је оно што чува да не сатруне људска душа и душа једног народа.“ Архипископ цетињски је казао да је Црква Светог Николе на Ободу посебно свето мјесто и да се у њему вјековима проповједа име Господње, као и да Свети Николај свједочи овим храмом и својим присуством, светим моштима, живоносност мјеста гдје је била и Ободска штампарија у којој је штампана прва српско – словенска књига, Октоих Светога Јована Дамаскина, најчуднија пјесма спјевана у част живога Господа и силе Његове. Осврнуо се владика и на рушење, оскрнављење цркава од стране безбожника, посебно наглашавајући погубност рушење цркве на Ловћену и утамничење Петра Ловћенског Тајновидца. Изразио је наду да ће се Црква Светога Петра вратити на Ловћен и да ће се он ослободити из тамнице, а тиме ће се вратити и душа Црне Горе: „Обновиће се та светиња, као што се обнављају многе друге светиње широм Црне Горе, као што се и ова на Ободу обновила, јер је сила Божија она која је непобједива“, казао је Митрополит и објаснио да се присуство силе Христове види и данас у овај светињи, кроз још једног Николаја који је на себе примио јарам, бреме Христово и постао монах ове свете обитељи. „Све су то Божија знамења, Бог све уткива у Божију мрежу и призива људске душе да Га се дотакну и да Га вјером доживе као камен темељац на коме се гради грађевина свеукупнога свијета, сваке људске душе и земаљског народа. Свети Божји људи су уграђено камење у ту Христову грађевину. На првом месту ту је Свети отац Николај Николај, као и Св. Николај Јапански, Николај Патарски и Николај Караман… Сви су они су живи свједоци живога Бога и вјере живе, вјере да је Бог наш – Бог живота, Бог живих јер за Њега су сви живи, и они који су упокојени и они који ходе по земљи, и сви су призвани на задобијање вјечнга и непролазнога живота у Царству Оца и Сина и Духа Светога“, поручио је у литургијској бесједи Митрополит Амфилохије. На крају службе Високопреосвећени Митрополит је новопроизведеног јеромонаха Евстатија рукопроивео у чин игумана ове свете обитељи и подсјетио на игумане, свештенике, монахе који су од 15. вијека,1484. године, прошли и спасавали се кроз ову светињу. Један од њих је отац Серафим, Француз, који се потрудио око обнављање овога храма, након њега садашњи владика у Охридској архиепископији Јоаким, а онда сестре са мати Атанасијом које су такође, уградиле себе у ову светињу и отишле на ново послушање, а сада ову светињу поново преузимају монаси. „Ево, сад је послао Бог нашега Евстатија новога игумана, послије толико времена баш произведеног за игумана овдје гдје је рукоположен што показује да он неће мењати своју обитељ, него ће овдје са парохом оцем Божидаром заједно да служи овој светиње.“ Митрополит је од дародаваца посебно истакао Олгу (Гвозденовић) Иванковић која живи у Њујорку. Она је одавде отишла након убиства свога оца (1944.), али је сачувала вјерност овоме светом мјесту и дала велике прилоге за обнову ове, али и других цркава. Након Лутургије, литија предвођена Митрополитом Амфилохијем, опходила је овај свети храм у славу Светог Николе, небеског покровитеља цркве на Ободу Црнојевића. Владика је благосиљао и пререзао славски колач који је принијела братија Манастира Светог Николе, као и колаче данашњих свечара и честитао славу овој светој обитељи и свим свечарима. Након тога Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством је служио помен свештенику Милошу Јовићевићу. Заједничарење је настављено уз хришћанску трпезу љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. -Црква Христова је тијело Христово, а Он вјечна и непромијенљива глава тога тијела. Они који припадају том Тијелу постају Његови чланови тако што примају свето крштење у име Оца и Сина и Духа Светога, казао је митрополит Амфилохије поред ћивота Светог Василија Острошког у манастиру Острог где је на празник Светих Козме и Дамјана служио свету Литургију. Објашњавајући да се они који се крштавају облаче у Христа, Митрополит је појаснио да крштени примају силу Божју и постају чланови Божје заједнице и народа који се сабира са разних крајева света из свих земаљских народа: -Сабирају се и постају чланови и удови - Цркве Христове, заједнице која није за пролазност, у којој се не рађа, као из материне утробе, за овај пролазни земаљски живот, него се рађа за вјечни и непролазни живот. Владика је нагласио да чланови Цркве Божје добијају разне дарове, да је љубав пуноћа свега и да њоме Бог испуњава људска срца: -Ако је Бог љубав, а јесте, онда је и човјек призван, створен по лику и по подобију Божјем, да и он буде љубав. Прије свега да воли Господа Бога свим срцем, душом и мишљу, а ближњега свога (а ближњи је сваки човјек) да љуби као себе самога и више него себе. -Бог је заволио људски род и овај свијет да је и Сина Свога дао да сваки који у Њега вјерује не погине, него да има живот вјечни. Син Божји, Исус Христос дошао у овај свијет да служи и жртвује Себе за живот и спасење свијета, подсетио је Митрополит и нагласио да је света Литургија оприсутњење те Његове Боговчовечанске жртве: -Дарује нам Себе и Своју љубав. Жртвује се за нас, наше здравље, исцељење, за наш напредак. Жртвује се Господ за спасење свијета. То оприсутњење је у свакој светој Литургији, па и овај данашњој. Ми приносима сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу на дар, а Он себе дарује нама и непрекидно нам се дарује као истина... као живот вјечни непролазни. Дарује нам своје Тијело и Крв. Господ нам се дарује се као хљеб живота који силази с неба и сваки који једе од тога хљеба неће умријети него ће вјечно жив бити. Високопреосвећени Митрополит је истакао да је кроз векове много дивних сведока Њега као истинитога Бога и савршенога човека: -Данас славимо бесребренике Козму и Дамјана који су добили Божје дарове исцељења у своје вријеме док су ходили по земљи и пострадали за Христа и који кроз вјекове дарују исцељење свима који славе Бога и који их поштују. Међу њима као исцелитељ је Свети отац наш Василије Острошки који више од триста година, непрекидно живећи у овој пустињи, је добио ту силу Духа Светога Животворнога. Уселила се у ову пећину, у њега и његове кости, тијело и душу, сила Божја, која исцелитељски дјелује на све оне који цјеливају његове свете мошти, и који се труде да живе онако као што је он живио. Само тако могу добити од њега божански дар – дар Христове љубави и само тако потврђују да су заиста чланови заједнице Цркве – Тијела Христовога и Његови часни удови. Наглашавајући да су исцелитељи и чудотворци и Свети Козма и Дамјан и Василије Острошки, Митрополит је казао да само Бог знаде још колико је њих који су примили те божанске дарове: -Сви који су се крстили примили су, свако по својој мјери, те божанске дарове. Зато када се сабирамо на Светој литургији, када се молимо и призивамо Духа Светога да сиђе на нас и да освешта нас и наше дарове, тада се и причешћујемо Тијела и Крви Господње, наравно, када се припремимо за ту Светињу. Подсетивши на јеванђељску причу о исцељењу крвоточиве жене, Митрополит је казао: -Наш живот није ништа друго него дотицање хаљина Господњих, а свети Божји људи су управо Христове хаљине. Христова одежда је и Свети отац наш Василије. Зато ко се дотиче хаљине тога Светог Божјег угодника и његових моштију, он тим додиром, као жена крвоточива, задобија ту силу ако има вјере и духа покајања и ако се помирио са Господом и ближњима својим. Ако се труди да живи Господ у њему, као што је живио у Светом апостолу Павлу: Не живим ја, живи Христос у мени. -То је оно звање и призвање, та света заједница – Црква Божја која нас сабира и овдје око моштију Светога Василија и у другим мјестима широм васељене , закључио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије поред ћивота Светог Василија Острошког у манастиру Острог. Извор: Митрополија црногорско-приморска СПЦ
  17. Благодарећи Радију Беседа, Православне Епархије бачке доносимо видео и звучни запис овог веома надахнутог и поучног предавања ипођакона Бранка Бандобранског који је на леп и систематичан начин верном слушалаштву протумачио ово блаженство, подсетивши да је сваки човек призван да буде миротворац.
  18. У оквиру јесењег семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, у недељу, 19. новембра 2017. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај, ипођакон Бранко Бандобрански је одржао предавање, на тему: „Блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати”. Благодарећи Радију Беседа, Православне Епархије бачке доносимо видео и звучни запис овог веома надахнутог и поучног предавања ипођакона Бранка Бандобранског који је на леп и систематичан начин верном слушалаштву протумачио ово блаженство, подсетивши да је сваки човек призван да буде миротворац. View full Странице
  19. У мени се у последњих дан-два роје и боре мисли о божјој казни. Да ли Бог кажњава или само попушта недаће које су последица палог света, наших грехова, зла у свету, болести, кршења физичких закона, закона здравља итд. Сваки човек у животу има невоље и када би при тим невољама помишљао како га Бог бичује и кажњава, стекао би погрешан појам о Богу што би имало катастрофалне психолошке последице. Знам да су моје мисли нерационалне али не знам како да се изборим са њима. Све је то настало када сам прочитао ово у писму старца Тадеја једном брату "Свака увреда родитеља било то понашање или опхођењем, или делом или мислима то нас кошта вечног живота, зато пази на свој живот и на своје мисли јер свака мисао која није основана на љубави, правди, Истини, чистоти и племенитости од пакла је и треба је одбацити" А ја баш нисам имао сјајан однос са родитељима, било је ту свега од псовки па до туча.. Отац алкохоличар итд. Па су ме ове речи уплашиле. Зашто би Бог кажњавао ако се благовремено покајемо и изменимо...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...