Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'амфилохије:'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 236 results

  1. У јавности се последњих недеља много говори о намери Цариградске патријаршије да се директно укључи у црквени раскол који деценијама тиња у Украјини. Колико по Вашој оцени ове активности доприносе даљем заоштравању односа између две најважније патријаршије, Московске, која окупља највише верника, и Цариградске, прве по значају у православном свету? –Нажалост све иде у том смјеру. Постављањем тзв. егзарха у Украјини, Цариградска патријаршија наставља са активностима које подсјећају на вријеме након убиства цара Николаја Другог Романова, на 20-е године прошлог вијека, када се на престолу цариградског патријарха налазио Мелентије Четврти Метаксакис. То је била једна по много чему дискутабилна личност, која је одиграла негативну улогу у историји православља. Патријарх Мелентије Четврти нашао се на челу Цариградске патријаршије у моменту њеног највећег историјског распећа, када су милиони православних, углавном Јелина (Грка) из Мале Азије прогањани са својих вјековних огњишта. Он је покушао да губитак вјерника надокнади враћањем неких ингеренција цариградској патријаршији, које је она имала у вријеме када је Цариград био престоница Источно Ромејског царства (Византије). Тада је Цариградска патријаршија одиграла и значајну улогу у формирању аутокефалне српске и бугарске цркве. С обзиром да је велики број његових дојучерашњих вјерника отишао у Европу и Америку, патријарх Мелентије Четврти покушао је да комплетну православну дијаспору, односно све православне који живе ван граница православних држава и тадашњих епископија канонских цркава, стави под ингеренцију Цариградске патријаршије. Он је ту идеју успио да дјелимично спроведе у дјело, у првом реду на примјеру Јелина. Остале православне цркве те тежње нису прихватиле, па данас српска, руска и остале цркве, сем оних јелиноговорних, имају своје епархије широм свијета. Међутим у то вријеме, Цариград је Финској православној цркви, конституисаној након формирања финске државе 1920. године признао аутономни статус. То не представља аутокефалију у пуном капацитету, али су двије финске епархије издвојене из састава Московске партијаршије, којој су до бољшевичке револуције припадале, и укључене у Цариградску. Нездрава политика цариградског патријарха Мелентија Четвртог у православном свијету настављена је и касније након његовог одласка са престола. Године 1923. одржана је Свеправославна конференција, на којој нијесу учествовале источне православне цркве укључујучи и руску. На конференцији је учествовала наша црква представљена каснијим патријархом Гаврилом Дожићем. Биле су тамо присутне и Бугарска и Румунска црква. На тој конференцији предложено је било да се усвоји нови грегоријански календар, што је одмах прихватила Цариградска патријаршија. Овај предлог начелно је подржао и наш представник, али на црквеном сабору одржаном у Београду предлог о усвајању новог календара је одбијен. Поједине цркве, иако су првобитно одбиле промјену, нови календар су прихватиле накнадно. Умјесто да овако важно питање буде ријешено на свеправославном нивоу, дошло је нажалост до молитвеног раскола кроз увођење новог календара. Одлука о егзарсима у Украјини је управо наставак по много чему погубне политике патријарха Мелентија Четвртог Метаксакиса. Више од 300 година, тачније о 1686. године простор данашње Украјине налазио се под ингеренцијом Московске патријаршије, што нико није доводио у питање. Наша браћа у Цариграду морали би да схвате да ону улогу коју су имали у вријеме Византије одавно више немају. Цариградска патријаршија је и данас тотронос, првопрестолна црква, међутим то значи да она има право части, али не и власти. Цариградска патријаршија има право да иницира, али не и да доноси и намеће одлуке за свеправославни свијет. Како је стајало у канону Четвртог Васељенског сабора, епископ Византиона – Другог Рима, зато што се налази у престоници царства, гдје је и сједиште царског сената сикрита, има иста права као и епископ Првог Рима – римски папа. Неки теолози у Цариграду данас постају заговорници новог папизма цариградског патријарха, што се покушава искористити и у односу Цариграда према Руској цркви. Ту нажалост има и уплитања политике, као што је било и у вријеме 20-их година и трагичних сукоба током Првог свјетског рата и оних који су непосредно услиједили и довели до пропасти руског царства. У данашњој Европи и Америци нажалост влада антируска идеологија, коју у неком мјери нажалост прихвата и Цариград. Наравно морамо бити свијесни да Цариградској патријаршији дана заиста није лако, међутим то овој инсититуцији никако не даје за право да намеће у суштини политичке концепције и под утицајем политике Запада разара јединство православне цркве. Да ли се Српска православна црква званично одредила према спору Московске и Цариградске патријаршије у Украјини? -Наша црква упутила је писмо цариградском патријарху. Садржај писма у цјелини још није доступан јавности. Писмо је преведено и на руски језик и достављено московском патријарху. У овом обраћању Српска православна црква веома документовано и аргументовано говори о проблему егзарха у Украјини. Цариградском патријарху је указано на наставак политике патријарха Мелентија Четвртог Метаксакиса и његовог наследника патријарха Григорија Седмог, који је чак био склон да малтене прихвати тзв. живоцрковнике у Русији, неку врсту совјетске цркве која се одрекла патријарха исповједника Тихона и званичне руске цркве. Ова одлука, донијета под притиском историјских збивања, био је чин који није служио на част Цариграду, како му не служи на част ни ово што се сада догађа у Украјини. Ја сам лично веома изненађен да патријарх Вартолемеј, теолошки образован човјек, који је докторирао на канонском праву, прихвата политику патријарха Мелентија Четвртог Метаксакиса. Као и у 20-им година, евро-америчке политичке силе и данас имају за циљ да разбију јединство православља. Послије бурних историјских збивања током последњих неколико вјекова само је православна црква остала јединствена на простору гдје живе православни народи. Ово што се догађа у Украјини није добро, ни за саму Цариградску патријаршију која губи на свом ауторитету у православном свијету, а у исто вријеме не доприноси се превазилажењу раскола, већ се тај раскол продубљује без икакве сумње. Егзарси који су данас постављени у Украјини, од којих један долази из Цариградске патријаршије, подсјећају на јерархију створену за вријеме нацистичке окупације 1941-1943. Под притиском Хитлера, митрополит Василије Пољски неканонски је рукоположио епископе из групе аутокефалиста, тзв. самосвјатих. Послије пада нацизма, они су напустили Украјину и отишли на Запад. Украјински расколници били су на неки начин везани и за наш раскол у вријеме владике Дионисија у Америци. То што се на сличним позицијама као у вријеме нацистичке окупације покушава ријешити сложен проблем раскола у Украјини, неће добра донијети ни Цариградској патријаршији, а ни осталим православним црквама. Пре 2 године одржан је Сабор на Криту, који је бојкотовало неколико православних цркава, укључујући и Московску патријаршију. У којој мери тада испољено неразумевање две водеће православне патријаршије утиче и на актуелни спор око Украјине? -Вјероватно је овај руски изостанак са Сабора на Криту у некој мјери оптеретио односе Московске и Цариградске патријаршије. Лично сам сматрао, а сматрам и данас да је Московска патријаршија погријешила што није присуствовала сабору, јер је учествовала у његовој припреми и потписала све пратеће документе у Женеви 27. јануара 2016. године. Штавише, Московска патријаршија се до последњег тренутка припремала да учествује у раду сабора. Руско присуство и мишљење на Криту било би веома значајно, поготово по питањима која су се тицала дијаспоре. Усљед одсуства Московске патријаршије избјегнуто је да се ова питања ваљано размотре. Цариградска патријаршија је себе покушала поново да позиционира као надлежну за сву православну дијаспору. Представници српске цркве су реаговали и издвојили супротно мишљење, али заједно са Московском патријаршијом и другим православним црквама које нису дошле на Крит, ти наши ставови имали би јачу снагу. Да ли је и у којој мери учешће представника СПЦ на Критском сабору пореметило њене односе са Московском патријаршијом? –Било је притисака на нашу цркву да и она одустане од одласка на Сабор на Криту. Ми смо међутим донијели одлуку да на овом сабору ипак учествујемо. Важно је истаћи да смо ми на Криту заступали управо оне ставове које би заступала Московска патријаршија да је тамо била присутна. Заиста, по мом схватању, Московска патријаршија није требала да пропусти Сабор на Криту, први од 1961, јер је управо она била најакативнија у његовој припреми. Један од главних разлога руског одсуства био је то што није постигнут консензус са Грузијском и још двије патријаршије, међутим никада на васељенском сабору нису присуствовале све православне цркве, већ су поједине цркве одлуке прихватале накнадно. Они којима није на срцу суштинско јединство православља искористили су руско одсуство са Сабора на Криту да покрену активности које су по мом суду безумне са становишта јединства православља. Крајем октобра прошле године доделили сте Орден Светог Петра Цетињског председнику Ингушетије Јунус Бек Јевкурову, једном од најзаслужнијих за успешно заузимање приштинског аеродрома од стране руске војске у јуну 1999. године. У време највећег страдања српског народа на Косову и Метохији у лето и јесен 1999. били сте тамо. У којој је мери руско војно присуство помогло српском народу на Косову? –Руско војно присуство на Косову и Метохији било је драгоцјено. Нажалост, убрзо је и отишла. Ваља истаћи да су команданти руске армије ту акцију наредили и практично спровели без знања предсједника Бориса Јељцина и тај подвиг треба да им служи на част. Штета је што руска војска и данас није на Косову и Метохији, међутим став Русије у СБ УН и другим међународним институцијама данас је такође веома драгоцјен не само што не признаје тамошњу лажну државу, већ и што подржава српски народ у одбрани својих права. Руска подршка је много важна и драгоцјена, међутим постоји оправдана бојазан да садашње власти Србије не направе нешто слично што је урадила већ црногорска власт и признају независност Косова. Ипак добро је што власт у Србији за разлику од Црне Горе одржава добре односе са Русијом. Многе велике и моћне земље као што су Кина и Индија имају истовјетан став према Косову и Метохији као Русија. Недавно сам се вратио из Јужне Америке, континента на којем је само једна земља, Перу, под снажним притиском САД признала независнот Косова. Двије трећине човјечанства и даље не признаје ту лажну државу. Сергеју Бубликову, саветнику у Амбасади Руске Федерације у Црној Гори уручи је орден Светог Петра Цетињског додељен председнику Републике Ингушетије Јунус Бек Јекурову од стране Светог Архиерејског Синода СПЦ. Ове године митрополија на чијем се челу налазите обележила је 100 година од страдања царске породице Романов. У манастиру Дајбабе подигнуто је и спомен обележје Светим Царским Мученицима. Колико је последњи руски цар био значајан за Црну Гору и српски народ уопште? -Улога руског царства у стварању Црне Горе била је огромна у сваком погледу. Ту није ријеч само о материјалној помоћи већ и политичком покровитељству. Да није било Русије не би било Црне Горе Петровића и Црне Горе уопште. Зато је безумна политика санкција Русији од стране црногорских власти у првом реду издајничка према Црној Гори. Од свих руских царева који су били посвећени ослобођењу Балкана од турске окупавије, посебну улогу одиграо је цар Николај Други, цар који је своје царство, свој и живот своје дјеце жртвовао за спас Србије. Не само да је ушао у рат да би заштитио Србију, већ је и 1916. године испоставио ултиматум савезницима да се српска војска и краљ Петар Карађорђевић морају спасити, а да уколико се то не деси, Русија ће потписати сепаратни мир са Њемачком и Аустроугарском. Тек након његовог ултиматума савезници су послали бродове који су српску војску пребацили на Крф. Шта за вас, преосвећени владико, представља Русија? Наш народ Русију назива мајком. Она је била и остала једна од најзначајнијих православних земаља. Након пада Источно Ромејског царства (Византије) Русија је спасила православни исток. Русија је послије убиства цара Николаја и њеогове породице прошла кроз страшно совјетско распеће, али је ипак успјела да сачува своју душу и своју православну цркву. Данас су управо сатанске силе кренуле на православну цркву, једину институцију коју нису успјели да разоре ни Хитлер, ни Мусолини, ни бољшевици, ни титоисти. Са једне стране распирују раскол у Украјини, а у Црној Гори спремају отимање црквене имовине. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Дан након повратка из посете латиноамеричком континенту, митрополит црногорско-приморски Амфилохије узео је учешће на научном скупу о манастиру Стањевићи, чије је освећење планирано следећег викенда. У паузи између литургије у цркви Свете Тројице у будванском Старом Граду и панела на научном скупу, митрополит Амфилохије се љубазно одазвао на моју молбу за интервју, истакавши да му је увек драго да говори за медиј који у свом називу има руски предзнак. У јавности се последњих недеља много говори о намери Цариградске патријаршије да се директно укључи у црквени раскол који деценијама тиња у Украјини. Колико по Вашој оцени ове активности доприносе даљем заоштравању односа између две најважније патријаршије, Московске, која окупља највише верника, и Цариградске, прве по значају у православном свету? –Нажалост све иде у том смјеру. Постављањем тзв. егзарха у Украјини, Цариградска патријаршија наставља са активностима које подсјећају на вријеме након убиства цара Николаја Другог Романова, на 20-е године прошлог вијека, када се на престолу цариградског патријарха налазио Мелентије Четврти Метаксакис. То је била једна по много чему дискутабилна личност, која је одиграла негативну улогу у историји православља. Патријарх Мелентије Четврти нашао се на челу Цариградске патријаршије у моменту њеног највећег историјског распећа, када су милиони православних, углавном Јелина (Грка) из Мале Азије прогањани са својих вјековних огњишта. Он је покушао да губитак вјерника надокнади враћањем неких ингеренција цариградској патријаршији, које је она имала у вријеме када је Цариград био престоница Источно Ромејског царства (Византије). Тада је Цариградска патријаршија одиграла и значајну улогу у формирању аутокефалне српске и бугарске цркве. С обзиром да је велики број његових дојучерашњих вјерника отишао у Европу и Америку, патријарх Мелентије Четврти покушао је да комплетну православну дијаспору, односно све православне који живе ван граница православних држава и тадашњих епископија канонских цркава, стави под ингеренцију Цариградске патријаршије. Он је ту идеју успио да дјелимично спроведе у дјело, у првом реду на примјеру Јелина. Остале православне цркве те тежње нису прихватиле, па данас српска, руска и остале цркве, сем оних јелиноговорних, имају своје епархије широм свијета. Међутим у то вријеме, Цариград је Финској православној цркви, конституисаној након формирања финске државе 1920. године признао аутономни статус. То не представља аутокефалију у пуном капацитету, али су двије финске епархије издвојене из састава Московске партијаршије, којој су до бољшевичке револуције припадале, и укључене у Цариградску. Нездрава политика цариградског патријарха Мелентија Четвртог у православном свијету настављена је и касније након његовог одласка са престола. Године 1923. одржана је Свеправославна конференција, на којој нијесу учествовале источне православне цркве укључујучи и руску. На конференцији је учествовала наша црква представљена каснијим патријархом Гаврилом Дожићем. Биле су тамо присутне и Бугарска и Румунска црква. На тој конференцији предложено је било да се усвоји нови грегоријански календар, што је одмах прихватила Цариградска патријаршија. Овај предлог начелно је подржао и наш представник, али на црквеном сабору одржаном у Београду предлог о усвајању новог календара је одбијен. Поједине цркве, иако су првобитно одбиле промјену, нови календар су прихватиле накнадно. Умјесто да овако важно питање буде ријешено на свеправославном нивоу, дошло је нажалост до молитвеног раскола кроз увођење новог календара. Одлука о егзарсима у Украјини је управо наставак по много чему погубне политике патријарха Мелентија Четвртог Метаксакиса. Више од 300 година, тачније о 1686. године простор данашње Украјине налазио се под ингеренцијом Московске патријаршије, што нико није доводио у питање. Наша браћа у Цариграду морали би да схвате да ону улогу коју су имали у вријеме Византије одавно више немају. Цариградска патријаршија је и данас тотронос, првопрестолна црква, међутим то значи да она има право части, али не и власти. Цариградска патријаршија има право да иницира, али не и да доноси и намеће одлуке за свеправославни свијет. Како је стајало у канону Четвртог Васељенског сабора, епископ Византиона – Другог Рима, зато што се налази у престоници царства, гдје је и сједиште царског сената сикрита, има иста права као и епископ Првог Рима – римски папа. Неки теолози у Цариграду данас постају заговорници новог папизма цариградског патријарха, што се покушава искористити и у односу Цариграда према Руској цркви. Ту нажалост има и уплитања политике, као што је било и у вријеме 20-их година и трагичних сукоба током Првог свјетског рата и оних који су непосредно услиједили и довели до пропасти руског царства. У данашњој Европи и Америци нажалост влада антируска идеологија, коју у неком мјери нажалост прихвата и Цариград. Наравно морамо бити свијесни да Цариградској патријаршији дана заиста није лако, међутим то овој инсититуцији никако не даје за право да намеће у суштини политичке концепције и под утицајем политике Запада разара јединство православне цркве. Да ли се Српска православна црква званично одредила према спору Московске и Цариградске патријаршије у Украјини? -Наша црква упутила је писмо цариградском патријарху. Садржај писма у цјелини још није доступан јавности. Писмо је преведено и на руски језик и достављено московском патријарху. У овом обраћању Српска православна црква веома документовано и аргументовано говори о проблему егзарха у Украјини. Цариградском патријарху је указано на наставак политике патријарха Мелентија Четвртог Метаксакиса и његовог наследника патријарха Григорија Седмог, који је чак био склон да малтене прихвати тзв. живоцрковнике у Русији, неку врсту совјетске цркве која се одрекла патријарха исповједника Тихона и званичне руске цркве. Ова одлука, донијета под притиском историјских збивања, био је чин који није служио на част Цариграду, како му не служи на част ни ово што се сада догађа у Украјини. Ја сам лично веома изненађен да патријарх Вартолемеј, теолошки образован човјек, који је докторирао на канонском праву, прихвата политику патријарха Мелентија Четвртог Метаксакиса. Као и у 20-им година, евро-америчке политичке силе и данас имају за циљ да разбију јединство православља. Послије бурних историјских збивања током последњих неколико вјекова само је православна црква остала јединствена на простору гдје живе православни народи. Ово што се догађа у Украјини није добро, ни за саму Цариградску патријаршију која губи на свом ауторитету у православном свијету, а у исто вријеме не доприноси се превазилажењу раскола, већ се тај раскол продубљује без икакве сумње. Егзарси који су данас постављени у Украјини, од којих један долази из Цариградске патријаршије, подсјећају на јерархију створену за вријеме нацистичке окупације 1941-1943. Под притиском Хитлера, митрополит Василије Пољски неканонски је рукоположио епископе из групе аутокефалиста, тзв. самосвјатих. Послије пада нацизма, они су напустили Украјину и отишли на Запад. Украјински расколници били су на неки начин везани и за наш раскол у вријеме владике Дионисија у Америци. То што се на сличним позицијама као у вријеме нацистичке окупације покушава ријешити сложен проблем раскола у Украјини, неће добра донијети ни Цариградској патријаршији, а ни осталим православним црквама. Пре 2 године одржан је Сабор на Криту, који је бојкотовало неколико православних цркава, укључујући и Московску патријаршију. У којој мери тада испољено неразумевање две водеће православне патријаршије утиче и на актуелни спор око Украјине? -Вјероватно је овај руски изостанак са Сабора на Криту у некој мјери оптеретио односе Московске и Цариградске патријаршије. Лично сам сматрао, а сматрам и данас да је Московска патријаршија погријешила што није присуствовала сабору, јер је учествовала у његовој припреми и потписала све пратеће документе у Женеви 27. јануара 2016. године. Штавише, Московска патријаршија се до последњег тренутка припремала да учествује у раду сабора. Руско присуство и мишљење на Криту било би веома значајно, поготово по питањима која су се тицала дијаспоре. Усљед одсуства Московске патријаршије избјегнуто је да се ова питања ваљано размотре. Цариградска патријаршија је себе покушала поново да позиционира као надлежну за сву православну дијаспору. Представници српске цркве су реаговали и издвојили супротно мишљење, али заједно са Московском патријаршијом и другим православним црквама које нису дошле на Крит, ти наши ставови имали би јачу снагу. Да ли је и у којој мери учешће представника СПЦ на Критском сабору пореметило њене односе са Московском патријаршијом? –Било је притисака на нашу цркву да и она одустане од одласка на Сабор на Криту. Ми смо међутим донијели одлуку да на овом сабору ипак учествујемо. Важно је истаћи да смо ми на Криту заступали управо оне ставове које би заступала Московска патријаршија да је тамо била присутна. Заиста, по мом схватању, Московска патријаршија није требала да пропусти Сабор на Криту, први од 1961, јер је управо она била најакативнија у његовој припреми. Један од главних разлога руског одсуства био је то што није постигнут консензус са Грузијском и још двије патријаршије, међутим никада на васељенском сабору нису присуствовале све православне цркве, већ су поједине цркве одлуке прихватале накнадно. Они којима није на срцу суштинско јединство православља искористили су руско одсуство са Сабора на Криту да покрену активности које су по мом суду безумне са становишта јединства православља. Крајем октобра прошле године доделили сте Орден Светог Петра Цетињског председнику Ингушетије Јунус Бек Јевкурову, једном од најзаслужнијих за успешно заузимање приштинског аеродрома од стране руске војске у јуну 1999. године. У време највећег страдања српског народа на Косову и Метохији у лето и јесен 1999. били сте тамо. У којој је мери руско војно присуство помогло српском народу на Косову? –Руско војно присуство на Косову и Метохији било је драгоцјено. Нажалост, убрзо је и отишла. Ваља истаћи да су команданти руске армије ту акцију наредили и практично спровели без знања предсједника Бориса Јељцина и тај подвиг треба да им служи на част. Штета је што руска војска и данас није на Косову и Метохији, међутим став Русије у СБ УН и другим међународним институцијама данас је такође веома драгоцјен не само што не признаје тамошњу лажну државу, већ и што подржава српски народ у одбрани својих права. Руска подршка је много важна и драгоцјена, међутим постоји оправдана бојазан да садашње власти Србије не направе нешто слично што је урадила већ црногорска власт и признају независност Косова. Ипак добро је што власт у Србији за разлику од Црне Горе одржава добре односе са Русијом. Многе велике и моћне земље као што су Кина и Индија имају истовјетан став према Косову и Метохији као Русија. Недавно сам се вратио из Јужне Америке, континента на којем је само једна земља, Перу, под снажним притиском САД признала независнот Косова. Двије трећине човјечанства и даље не признаје ту лажну државу. Сергеју Бубликову, саветнику у Амбасади Руске Федерације у Црној Гори уручи је орден Светог Петра Цетињског додељен председнику Републике Ингушетије Јунус Бек Јекурову од стране Светог Архиерејског Синода СПЦ. Ове године митрополија на чијем се челу налазите обележила је 100 година од страдања царске породице Романов. У манастиру Дајбабе подигнуто је и спомен обележје Светим Царским Мученицима. Колико је последњи руски цар био значајан за Црну Гору и српски народ уопште? -Улога руског царства у стварању Црне Горе била је огромна у сваком погледу. Ту није ријеч само о материјалној помоћи већ и политичком покровитељству. Да није било Русије не би било Црне Горе Петровића и Црне Горе уопште. Зато је безумна политика санкција Русији од стране црногорских власти у првом реду издајничка према Црној Гори. Од свих руских царева који су били посвећени ослобођењу Балкана од турске окупавије, посебну улогу одиграо је цар Николај Други, цар који је своје царство, свој и живот своје дјеце жртвовао за спас Србије. Не само да је ушао у рат да би заштитио Србију, већ је и 1916. године испоставио ултиматум савезницима да се српска војска и краљ Петар Карађорђевић морају спасити, а да уколико се то не деси, Русија ће потписати сепаратни мир са Њемачком и Аустроугарском. Тек након његовог ултиматума савезници су послали бродове који су српску војску пребацили на Крф. Шта за вас, преосвећени владико, представља Русија? Наш народ Русију назива мајком. Она је била и остала једна од најзначајнијих православних земаља. Након пада Источно Ромејског царства (Византије) Русија је спасила православни исток. Русија је послије убиства цара Николаја и њеогове породице прошла кроз страшно совјетско распеће, али је ипак успјела да сачува своју душу и своју православну цркву. Данас су управо сатанске силе кренуле на православну цркву, једину институцију коју нису успјели да разоре ни Хитлер, ни Мусолини, ни бољшевици, ни титоисти. Са једне стране распирују раскол у Украјини, а у Црној Гори спремају отимање црквене имовине. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  3. Светом литургијом су започете Духовне свечаности (20 – 27. септембра) у славу празника Рођења Пресвете Богородице и доласка моштију Светог Арсенија Сремца, великог српског јерарха, у манастир Косијерево. Мошти Светог Арсенија чувају се у манастиру Ждребаоник а ово је послије 104 године њихов други долазак у косијеревску светињу гдје ће бити доступне на поклоњење вјерном народу до 26. септембра. У архипастирској бесједи Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије казао је да је Ријеч је Господња да се дрво по плодовима познаје и да то важи за сваку биљку – травку која постоји на земљи, али да то важи за сваку породицу, човјека и заједницу људску. Истичући да се дрво управо познаје по правим истинским плодовима, владика је казао да нема узвишенијих плодова од оних које рађа Црква Божија а међу њима најдивнији и најчудеснији су свакако Свети изабраници Божији. Подсјећајући да на овај свети дан цијеливамо мошти великога Божијег угодника Светога Арсенија, наследника Светога Саве, Митрополит је казао да је Свети Арсеније један од најдивнијих плодова нашег рода хришћанског, светосавског – српског рода и народа: „Свети Арсеније који не само да је себе принио на миомирну жртву Господу и сав свој живот од младости Господу подарио, него је и његов посмртни живот, послије земаљске смрти, непрекидно служење Гоосподу и народу Божијем, сараспињање и Гоподу и народу Божијем.“ Владика је казао да се Свети Арсеније као што се сараспињао Господу док је био жив овдје на земљи, у 13 вијеку, тако се сараспињао Гоподу а и народу своме кроз сву народну историју кроз његово живљење послије његовог земног упокојења. Страдао је народ, гоњен и прогоњен а заједно са њим су страдале, гоњене и прогоњене мошти Светога Арсенија од манастира у Црнчи код Бијелог Поља гдје се упокојио, Пећке патријаршије, преко Довоље, Добриловине, Мораче, Медуна.., до манастира Косијерева.., Острога, Ждребаоника. „Божијим благословом мошти Светога Арсенија поново крећу на благословен пут од Ждребаоника до Косијерева. Као што су обједињавале народ Божији, народ Христов, светосавски – српски и све његове крајеве кроз вјекове, тако поново његове мошти обједињују народ, Бјелопавлиће, Стару Ерцеговину, Црну Гору. Црногорце са Херцеговцима, обједињују сав наш народ без обзира гдје се он налазио, расијан данас широм свијета“, рекао је Митрополит Амфилохије. Истичући да су свуда у свијету подигнути храмови у славу Божију и у част Светога Арсенија и да су у нашим крајевима многа мјеста обиљежена његовим присуством, Високопреосвећени је казао да као што је његово име и подвиг био подстицај кроз вјекове и уродио безбројним и дивним чудесним плодовима, тако је још један диван плод његове вјере и мали Арсеније који је данас крштен у Ждребаонику и носи име свог небеског заштитиника. Распета је данас и Пећка патријаршија, гдје је Свети архиепископ Арсеније пренио сједиште жичких архиепископа, распето је КиМ као што су распете и мошти осталих српских архиепископа, распет је Свети краљ Стефан Дечански, Св. Јоаникије Девички..нагласио је Архиепископ цетињски Амфилохије и подсјетио да је распеће својство Христово и Цркве Божије кроз сву њену историју до наших времена: „То Божије распеће ево прати и мошти Светога Арсенија на његовим путовањима – обиласцима разних мјеста, али и сила Христовог Васкрсења којим се чувају његове мошти и којим васкрсавају многе душе, којим васкрсава и чува се ова древна Немањићка светиња. Његове мошти се враћају да допринесу васкрсењу велике и дивне Косијеревске светиње преко Никшића да би се тамо касније вратиле, и тиме прате онај пут којим је ходио не тако давно и Свети Василије Острошки.“ Говорећи о Светома Арсенију, другом архиепископу српском, Митрополит је казао да је он једно благословено дрво засађено у Цркву Божију које потврђује истину да се дрво по плодовима познаје: „Кроз вјекове увијек изнова доносећи нове плодове, приводећи данас многе душе Господу Христу Богу нашем, као и док је жив ходећи по земљи, подстичући све људе и народе да иду тим Божијим путем који јесте Црква Божија, путем који јесте сам Господ. Пут истина и живот који је за свако људско биће на земљи био и остао. Нема другога пута. Једини прави истински пут који дарује и открива истину, вјечну – непролазну, који обдарује вјечним и непролазним животом људе и земаљске народе, човјечанство, земљу и небо јесте управо сам Господ Исус Христос коме је Свети Арсеније посветио свој живот и упокојење, и свој ход кроз историју, и свој улазак у вјечно и непролазно Царство Оца и Сина и Духа Светога.“ Након Свете литургије око 13 часова Литија са моштима Светог Арсенија кренуће из Ждребаоника у Косијерево гдје је ће бити дочекане око 16 часова, а у 17 часова почеће празнично бденије. Сјутра на Богородичин празник, Рођење Пресвете Богородице у Косијерево ће се служити Света архијерејска литургија, а у наставку Духовна академија. За вријеме боравка Светитељевих Моштију у Манастиру, сваког дана ће се служити Света литургија и вечерње бденије, све до сриједе 26. септембра, када ће мошти бити испраћене у Никшић, гдје ће у Саборној цркви бити до 12 часова 27. септембра када ће поново свечаном литијом бити испраћене у Ждребаоник.. Пренос Моштију из манастира Ждребаоника у манастир Косијерево, како је раније казао владика Јоаникије најављујући овај изузетан догађај, треба да нас подсјети на оно житије Светог Арсенија које се исписује послије његовог блаженог упокојења, јер је цијела једна историја, цијела библијска прича у његовим путовањима, започетим, у првој половини 18. вијека, временима тешких искушења, од Пећке патријаршије, преко манастира Шудикове, Довоље, Добриловине, до Медуна, манастира Ждребаоника, крајем 19. вијека, до манастира Косијерева Никшића, и у току рата, опет, његов повратак до манастира Острога, касније до Ждребаоника. „То је светитељска епопеја, заправо, једно велико и узвишено свједочанство да је Светац својом милошћу стално био присутан са својим народом, у најтежим искушењима“, истакао је тада Преосвећени Епископ Јоаникије. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије началствовао је данас Светом аријерејском литургијом у манастиру Ждребаоник уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, бројног свештенства, монаштва и вјерног народа а уз молитвено учешће Његовог преосвештенства Епископа диоклијског г. Методија. Светом литургијом су започете Духовне свечаности (20 – 27. септембра) у славу празника Рођења Пресвете Богородице и доласка моштију Светог Арсенија Сремца, великог српског јерарха, у манастир Косијерево. Мошти Светог Арсенија чувају се у манастиру Ждребаоник а ово је послије 104 године њихов други долазак у косијеревску светињу гдје ће бити доступне на поклоњење вјерном народу до 26. септембра. У архипастирској бесједи Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије казао је да је Ријеч је Господња да се дрво по плодовима познаје и да то важи за сваку биљку – травку која постоји на земљи, али да то важи за сваку породицу, човјека и заједницу људску. Истичући да се дрво управо познаје по правим истинским плодовима, владика је казао да нема узвишенијих плодова од оних које рађа Црква Божија а међу њима најдивнији и најчудеснији су свакако Свети изабраници Божији. Подсјећајући да на овај свети дан цијеливамо мошти великога Божијег угодника Светога Арсенија, наследника Светога Саве, Митрополит је казао да је Свети Арсеније један од најдивнијих плодова нашег рода хришћанског, светосавског – српског рода и народа: „Свети Арсеније који не само да је себе принио на миомирну жртву Господу и сав свој живот од младости Господу подарио, него је и његов посмртни живот, послије земаљске смрти, непрекидно служење Гоосподу и народу Божијем, сараспињање и Гоподу и народу Божијем.“ Владика је казао да се Свети Арсеније као што се сараспињао Господу док је био жив овдје на земљи, у 13 вијеку, тако се сараспињао Гоподу а и народу своме кроз сву народну историју кроз његово живљење послије његовог земног упокојења. Страдао је народ, гоњен и прогоњен а заједно са њим су страдале, гоњене и прогоњене мошти Светога Арсенија од манастира у Црнчи код Бијелог Поља гдје се упокојио, Пећке патријаршије, преко Довоље, Добриловине, Мораче, Медуна.., до манастира Косијерева.., Острога, Ждребаоника. „Божијим благословом мошти Светога Арсенија поново крећу на благословен пут од Ждребаоника до Косијерева. Као што су обједињавале народ Божији, народ Христов, светосавски – српски и све његове крајеве кроз вјекове, тако поново његове мошти обједињују народ, Бјелопавлиће, Стару Ерцеговину, Црну Гору. Црногорце са Херцеговцима, обједињују сав наш народ без обзира гдје се он налазио, расијан данас широм свијета“, рекао је Митрополит Амфилохије. Истичући да су свуда у свијету подигнути храмови у славу Божију и у част Светога Арсенија и да су у нашим крајевима многа мјеста обиљежена његовим присуством, Високопреосвећени је казао да као што је његово име и подвиг био подстицај кроз вјекове и уродио безбројним и дивним чудесним плодовима, тако је још један диван плод његове вјере и мали Арсеније који је данас крштен у Ждребаонику и носи име свог небеског заштитиника. Распета је данас и Пећка патријаршија, гдје је Свети архиепископ Арсеније пренио сједиште жичких архиепископа, распето је КиМ као што су распете и мошти осталих српских архиепископа, распет је Свети краљ Стефан Дечански, Св. Јоаникије Девички..нагласио је Архиепископ цетињски Амфилохије и подсјетио да је распеће својство Христово и Цркве Божије кроз сву њену историју до наших времена: „То Божије распеће ево прати и мошти Светога Арсенија на његовим путовањима – обиласцима разних мјеста, али и сила Христовог Васкрсења којим се чувају његове мошти и којим васкрсавају многе душе, којим васкрсава и чува се ова древна Немањићка светиња. Његове мошти се враћају да допринесу васкрсењу велике и дивне Косијеревске светиње преко Никшића да би се тамо касније вратиле, и тиме прате онај пут којим је ходио не тако давно и Свети Василије Острошки.“ Говорећи о Светома Арсенију, другом архиепископу српском, Митрополит је казао да је он једно благословено дрво засађено у Цркву Божију које потврђује истину да се дрво по плодовима познаје: „Кроз вјекове увијек изнова доносећи нове плодове, приводећи данас многе душе Господу Христу Богу нашем, као и док је жив ходећи по земљи, подстичући све људе и народе да иду тим Божијим путем који јесте Црква Божија, путем који јесте сам Господ. Пут истина и живот који је за свако људско биће на земљи био и остао. Нема другога пута. Једини прави истински пут који дарује и открива истину, вјечну – непролазну, који обдарује вјечним и непролазним животом људе и земаљске народе, човјечанство, земљу и небо јесте управо сам Господ Исус Христос коме је Свети Арсеније посветио свој живот и упокојење, и свој ход кроз историју, и свој улазак у вјечно и непролазно Царство Оца и Сина и Духа Светога.“ Након Свете литургије око 13 часова Литија са моштима Светог Арсенија кренуће из Ждребаоника у Косијерево гдје је ће бити дочекане око 16 часова, а у 17 часова почеће празнично бденије. Сјутра на Богородичин празник, Рођење Пресвете Богородице у Косијерево ће се служити Света архијерејска литургија, а у наставку Духовна академија. За вријеме боравка Светитељевих Моштију у Манастиру, сваког дана ће се служити Света литургија и вечерње бденије, све до сриједе 26. септембра, када ће мошти бити испраћене у Никшић, гдје ће у Саборној цркви бити до 12 часова 27. септембра када ће поново свечаном литијом бити испраћене у Ждребаоник.. Пренос Моштију из манастира Ждребаоника у манастир Косијерево, како је раније казао владика Јоаникије најављујући овај изузетан догађај, треба да нас подсјети на оно житије Светог Арсенија које се исписује послије његовог блаженог упокојења, јер је цијела једна историја, цијела библијска прича у његовим путовањима, започетим, у првој половини 18. вијека, временима тешких искушења, од Пећке патријаршије, преко манастира Шудикове, Довоље, Добриловине, до Медуна, манастира Ждребаоника, крајем 19. вијека, до манастира Косијерева Никшића, и у току рата, опет, његов повратак до манастира Острога, касније до Ждребаоника. „То је светитељска епопеја, заправо, једно велико и узвишено свједочанство да је Светац својом милошћу стално био присутан са својим народом, у најтежим искушењима“, истакао је тада Преосвећени Епископ Јоаникије. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. „Шта ће да раде са храмовима у Боки Которској, гдје је Црна Гора, власт задобила, и то колико сам чуо принудно, тек 1945. године? Као независна држава ту власт у Боки је први пут у историји Црна Гора задобила тек 2006. године“, казао је он. Митрополит Амфилохије је додао да је та независност за поштовање, али да није за поштовање то што власт на лажној идеологији темељи однос према Цркви Божјој. „Поново пријете, данас је објављен у „Побједи“ текст, да ће да отимају све храмове православне, и то само православне. Зато што се они називају српским храмовима, хоће да их отимају. И поричу, чак, одлуку Венецијанске комисије у вези тог њиховог безумног нацрта закона, која је објављена још 2015. године“, казао јер Владика. Владика је казао да они и даље инсистирају на том безумљу. „И то инсистирају да одузимају само православне храмове. Да ли је то могуће, ако закон важи за све? Мораће онда да одузимају и римокатоличке цркве и исламске џамије које су подигнуте до 1918. године, а које се налазе на територији данашње Црне Горе“, нагласио је Владика Амфилохије. Подсјетио је да је сва историја Цркве у знаку Христовог распећа, али и Христовог васкрсења. и поручио да би било добро да Влада Црне Горе престане да гони Цркву Христову. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Безумље је несхватљиво и неприхватљиво инсистирање црногорске власти на доношењу закона који предвиђа отимање Цркви свих храмова у Црној Гори саграђених до 1918. године, казао је Ахиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас у Будви, након Свете архијерејске литургије коју је са свештенством служио у цркви Свете Тројице у Старом граду. „Шта ће да раде са храмовима у Боки Которској, гдје је Црна Гора, власт задобила, и то колико сам чуо принудно, тек 1945. године? Као независна држава ту власт у Боки је први пут у историји Црна Гора задобила тек 2006. године“, казао је он. Митрополит Амфилохије је додао да је та независност за поштовање, али да није за поштовање то што власт на лажној идеологији темељи однос према Цркви Божјој. „Поново пријете, данас је објављен у „Побједи“ текст, да ће да отимају све храмове православне, и то само православне. Зато што се они називају српским храмовима, хоће да их отимају. И поричу, чак, одлуку Венецијанске комисије у вези тог њиховог безумног нацрта закона, која је објављена још 2015. године“, казао јер Владика. Владика је казао да они и даље инсистирају на том безумљу. „И то инсистирају да одузимају само православне храмове. Да ли је то могуће, ако закон важи за све? Мораће онда да одузимају и римокатоличке цркве и исламске џамије које су подигнуте до 1918. године, а које се налазе на територији данашње Црне Горе“, нагласио је Владика Амфилохије. Подсјетио је да је сва историја Цркве у знаку Христовог распећа, али и Христовог васкрсења. и поручио да би било добро да Влада Црне Горе престане да гони Цркву Христову. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. „Ево, о томе свједочи и црква Светог Саве Освећеног, по коме је он добио име. Та црква, која се овдје налази, је од његових времена“, казао је он. Владика је рекао да су у тај двор Светог Саве одувијек долазили пећки Патријарси, све до друге половине 17. вијека до Патријарха Василија Бркића. „Много је знаменито мјесто Будва, Цитадела, и овај храм Светога Саве, и оно предање о којему ми говоримо на овом научном скупу везано за великога војводу цара Душана, Николу Стањевића, који је такође из ових крајева, који је утемељио манастир на Стањевићима“; казао је Митрополит Амфилохије. На будванској Цитадели данас је настављен дводневни Научни скуп „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, који се одржава у склопу прославе јубилеја 680 година манастира. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиио је јутрос са свештенством Свету архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Старом граду у Будви. Након литургије Владика је служио помен упокојеним члановима ове хришћанске заједнице Николи Савичићу, члану Црквеног хора „Свети Евстатије Превлачки“ и дугогодишњем црквењаку Тоду Учуру. У архипастирском слову на крају богослужења. Митрополит црногорско-приморски је рекао да је Свети Сава на будванској Цитадели имао свој двор. Звучни запис беседе „Ево, о томе свједочи и црква Светог Саве Освећеног, по коме је он добио име. Та црква, која се овдје налази, је од његових времена“, казао је он. Владика је рекао да су у тај двор Светог Саве одувијек долазили пећки Патријарси, све до друге половине 17. вијека до Патријарха Василија Бркића. „Много је знаменито мјесто Будва, Цитадела, и овај храм Светога Саве, и оно предање о којему ми говоримо на овом научном скупу везано за великога војводу цара Душана, Николу Стањевића, који је такође из ових крајева, који је утемељио манастир на Стањевићима“; казао је Митрополит Амфилохије. На будванској Цитадели данас је настављен дводневни Научни скуп „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, који се одржава у склопу прославе јубилеја 680 година манастира. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. „Свјетлост која је засијала са лица Христовог на Гори таворској је вјечна свјетлост, свјетлост у којој Бог почива и обитава и која обасјава сваког човјека који се рађа на овој земљи. Та свјетлост Духа Светога је наше звање и наше призвање, призив на живот, не само овдје на земљи него на живот вјечни“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је то свјетлост која човјека преображава из смртног у бесмртно биће. „Она сваког новокрштенога човјека преображава у малог богочовјека. То је оно што Црква Божија чува у себи и предаје људскоме росу са покољења на покољење. Та свјетлост Духа Светога је, ево, стигла и у ову благословену земљу Аргентину и на овај континент Јужне Америке, нарочито присуством Цркве православне – једне, свете, апостолске, католичанске Цркве Божије, нагласио је он. Подсјетио је да на јужноамеричком континенту има већ петнаест православних епископа и много свештеника који проповиједају Христа распетога и васкрслога. „Ево и наша Црква помјесна, Црква Светога Саве, и она овдје има своју мисију са осталим православним епископима, да и она обавља мисију апостолску на овом континенту и да призива све који се рађају на овом континенту да се просвијетле свјетлошћу Христовог Преображења. Присуство њеног Епископа овдје није да само проповиједа Јеванђеље онима који су поријеклом из наших крајева, из старога краја, него да проповиједа Јеванђеље свима који се овдје рађају, на овоме континенту, да сви постану чланови једне, свете, саборне и апостолске Цркве Христове“, поручио је Митрополит Амфилохије. У овом храму ће у недјељу, 2. септембра бити обављено свечано устоличење изабраног Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића). Данашњој служби присуствовали су и гости који су из Црне Горе допутовали у Буенос Аирес на устоличење Владике Кирила: Епископ диоклијски г. Методије, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, јереј Игор Балабан, Радован Бојовић (брат Епископа Кирила) и драматург Радисав Јеврић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. -Митрополит Амфилохије служио Литургију у цркви Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу- Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у цркви Рођења Пресвете Богородице, катедралном храму Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке у Буенос Аиресу. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Драган Митровић, јереј Естебан Јовановић, протођакони Никола Радиш и Владимир Јарамаз и јерођакон Давид (Јанкетић). У литургијској проповиједи Митрополит Амфилохије је рекао да се у знаку Преображења Господњег, чије оданије прославља наша Црква, одвија сва историја оног јединог истинског правог човјечанства. Звучни запис беседе „Свјетлост која је засијала са лица Христовог на Гори таворској је вјечна свјетлост, свјетлост у којој Бог почива и обитава и која обасјава сваког човјека који се рађа на овој земљи. Та свјетлост Духа Светога је наше звање и наше призвање, призив на живот, не само овдје на земљи него на живот вјечни“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је то свјетлост која човјека преображава из смртног у бесмртно биће. „Она сваког новокрштенога човјека преображава у малог богочовјека. То је оно што Црква Божија чува у себи и предаје људскоме росу са покољења на покољење. Та свјетлост Духа Светога је, ево, стигла и у ову благословену земљу Аргентину и на овај континент Јужне Америке, нарочито присуством Цркве православне – једне, свете, апостолске, католичанске Цркве Божије, нагласио је он. Подсјетио је да на јужноамеричком континенту има већ петнаест православних епископа и много свештеника који проповиједају Христа распетога и васкрслога. „Ево и наша Црква помјесна, Црква Светога Саве, и она овдје има своју мисију са осталим православним епископима, да и она обавља мисију апостолску на овом континенту и да призива све који се рађају на овом континенту да се просвијетле свјетлошћу Христовог Преображења. Присуство њеног Епископа овдје није да само проповиједа Јеванђеље онима који су поријеклом из наших крајева, из старога краја, него да проповиједа Јеванђеље свима који се овдје рађају, на овоме континенту, да сви постану чланови једне, свете, саборне и апостолске Цркве Христове“, поручио је Митрополит Амфилохије. У овом храму ће у недјељу, 2. септембра бити обављено свечано устоличење изабраног Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића). Данашњој служби присуствовали су и гости који су из Црне Горе допутовали у Буенос Аирес на устоличење Владике Кирила: Епископ диоклијски г. Методије, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, јереј Игор Балабан, Радован Бојовић (брат Епископа Кирила) и драматург Радисав Јеврић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  11. „И поред тога што постоји одређени отпор у Грчкој у вези царске породице Романових“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски и објаснио да је издавач књиге тражио благослов од Архиепископа атинског за њено објављивање. „Било како било, књига је драгоцјена. Ја сам обећао да ћемо је превести на српски језик. Циљ је да прослављање Царских страстотерпаца пређе границе Русије. Мада, већ је прешла, нема никакве сумње, јер прва канонизација царске породице је била у Америци, у Руској заграничној цркви, седамдесетих година прошлога вијека. А онда је била и код нас. Ви знате да је Његова Светост Патријарх Иринеј, на празник стогодишњице страдања царске породице служио Литургију у руској цркви у Београду, а послије тога је била Литија до споменика цара Николаја који се налази у центру Београда“, казао је Владика Амфилохије. Подсјетио је да је стогодишњица мученичке кончине Царске страстотерпаца Романових обиљежена и у Црној Гори, у манастиру Дајбабе, гдје су на споменику у руском стилу у камен уклесани ликови царске породице. „Нажалост, видим да се ови из власти сад нешто буне, наводно да ми ту девастирамо културно благо. Али бојим се да није то у питању, него да је сад власт Црне Горе завела санкције Русији. И некоме није у интересу што смо ми ту стогодишњицу обиљежили на такав начин. А то је нешто најљепше што је саграђено у Црној Гори у ово наше вријеме. У питању је диван украс за главни град Црне Горе и за манастир Дајбабе“, казао је он. Он је одбацио тврде о девастацији манастира. „То није грађено унутар манастира, него поред, гдје је донедавно био камењар. Покојни отац Лука је тамо дотјерао тоне земље, поравнио камењар и засадио маслине, па је сада тамо маслињак. И ту се баш потрефило дивно мјесто, наспрам манастира. А ту је и старац Симеон Дајбабски, који је руски ђак“, казао је Митрополит Амфилохије. Нагласио је да се заправо ради о нашој дужности да благодаримо цару Николају, великом пријатељу нашега народа. „Црква ни данас не може другачије, него као што су радили Митрополити Петровићи, иако ови данашњи од мене траже да ја идем неким њиховим путем“, закључио је Митрополит Амфилохије. На промоцији су, поред Митрополита Амфилохија још учествовале монахиња Олга (Евстратова) и ауторка књиге. Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Књига „Служба царској породици Романов“ Арики Маравеља је прва књига о руској царској породици на грчком језику, а писана је са много љубави, рекао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије синоћ на промоцији ове књиге у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици. „И поред тога што постоји одређени отпор у Грчкој у вези царске породице Романових“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски и објаснио да је издавач књиге тражио благослов од Архиепископа атинског за њено објављивање. „Било како било, књига је драгоцјена. Ја сам обећао да ћемо је превести на српски језик. Циљ је да прослављање Царских страстотерпаца пређе границе Русије. Мада, већ је прешла, нема никакве сумње, јер прва канонизација царске породице је била у Америци, у Руској заграничној цркви, седамдесетих година прошлога вијека. А онда је била и код нас. Ви знате да је Његова Светост Патријарх Иринеј, на празник стогодишњице страдања царске породице служио Литургију у руској цркви у Београду, а послије тога је била Литија до споменика цара Николаја који се налази у центру Београда“, казао је Владика Амфилохије. Подсјетио је да је стогодишњица мученичке кончине Царске страстотерпаца Романових обиљежена и у Црној Гори, у манастиру Дајбабе, гдје су на споменику у руском стилу у камен уклесани ликови царске породице. „Нажалост, видим да се ови из власти сад нешто буне, наводно да ми ту девастирамо културно благо. Али бојим се да није то у питању, него да је сад власт Црне Горе завела санкције Русији. И некоме није у интересу што смо ми ту стогодишњицу обиљежили на такав начин. А то је нешто најљепше што је саграђено у Црној Гори у ово наше вријеме. У питању је диван украс за главни град Црне Горе и за манастир Дајбабе“, казао је он. Он је одбацио тврде о девастацији манастира. „То није грађено унутар манастира, него поред, гдје је донедавно био камењар. Покојни отац Лука је тамо дотјерао тоне земље, поравнио камењар и засадио маслине, па је сада тамо маслињак. И ту се баш потрефило дивно мјесто, наспрам манастира. А ту је и старац Симеон Дајбабски, који је руски ђак“, казао је Митрополит Амфилохије. Нагласио је да се заправо ради о нашој дужности да благодаримо цару Николају, великом пријатељу нашега народа. „Црква ни данас не може другачије, него као што су радили Митрополити Петровићи, иако ови данашњи од мене траже да ја идем неким њиховим путем“, закључио је Митрополит Амфилохије. На промоцији су, поред Митрополита Амфилохија још учествовале монахиња Олга (Евстратова) и ауторка књиге. Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  13. „Они тако схватају Цркву. Немају то сазнање и то осјећање да Црква не припада само једном народу, једном мјесту, једном језику него је Црква она која сабира око вјечне истине. Не око неке идеје, идеологије. Црква сабира све земаљске народе. Таква је заповијест Христова и та заповијест се непрекидно испуњава. И ево данас, у двадесет и првом вијеку Црква Христова раширила се по читавом свијету“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Нагласио је да је Црква једина заједница која увијек изнова васкрсава. „Васкрсава сараспињући се са Христом, носећи крст Христов, а онда примајући и тај свети дар Христовог васкрсења, ту силу Духа Светога животворнога који је сишао на ученике Христове на Гори сионској у виду огњених језика и који непрекидно силази на позив Цркве Божије. И кад се крштавају вјерни, и када се миропомазују, и када се сабирају на овакве службе Божије призивамо Духа Светога животворнога да сиђе на нас и на наше дарове“, објаснио је Владика. Тумачећи јеванђелску причу о мудрим и лудим дјевојкама Митрополит црногорско-приморски је рекао да није довољно поуздавати се само у себе, своју врлину, своје знање и своју мудрост. „Луде дјевојке нијесу вапиле и призивале Духа Светога животворнога да сиђе на њих и да их обасја својом свјетлошћу, својом истином и својом вјечном мудрошћу. Тако је Света преподобна Ангелина била једна од тих мудрих дјевојака, јер је била испуњена врлином, а у исто вријеме сва је била погружена и у молитву и у пост и призивала Духа Светога. Њена љубав, и према њеном мужу и према њеној дјеци, била је христолика љубав, љубав која није тражила своје, која се није гордила, него се жртвовала“, рекао је он. Рекао је да је преподобна мајка Ангелина све што јој је Бог дао предала Христу Богу на дар. „И тако је заиста уписала себе у књигу вјечнога живота, Царство небеско је испунило њен живот још овдје на земљи“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је благосиља славски колач, поводом имендана настојатељице манастира монахиње Ангелине. На крају је честитао је имендан монахињи Ангелини. „Благословен дан ангела и свим Ангелинама које су овдје у овом светом храму. И ма гдје се налазиле Ангелине да их Бог благослови. Да буду Ангелине – анђели небески“, казао је Митрополит Амфилохије. Манастирско сестринство приредило је затоим празничну трпезу хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на празник преподобне мајке Ангелине Српске са свештенством Свету службу Божију у манастиру Дуљево у Паштровићима. У току Литургије Свету тај ну крштења је примила мала Нина. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да се и код нас и у другим крајевима појављују људи који би хтјели да Цркву претворе у неку партију. Звучни запис беседе „Они тако схватају Цркву. Немају то сазнање и то осјећање да Црква не припада само једном народу, једном мјесту, једном језику него је Црква она која сабира око вјечне истине. Не око неке идеје, идеологије. Црква сабира све земаљске народе. Таква је заповијест Христова и та заповијест се непрекидно испуњава. И ево данас, у двадесет и првом вијеку Црква Христова раширила се по читавом свијету“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Нагласио је да је Црква једина заједница која увијек изнова васкрсава. „Васкрсава сараспињући се са Христом, носећи крст Христов, а онда примајући и тај свети дар Христовог васкрсења, ту силу Духа Светога животворнога који је сишао на ученике Христове на Гори сионској у виду огњених језика и који непрекидно силази на позив Цркве Божије. И кад се крштавају вјерни, и када се миропомазују, и када се сабирају на овакве службе Божије призивамо Духа Светога животворнога да сиђе на нас и на наше дарове“, објаснио је Владика. Тумачећи јеванђелску причу о мудрим и лудим дјевојкама Митрополит црногорско-приморски је рекао да није довољно поуздавати се само у себе, своју врлину, своје знање и своју мудрост. „Луде дјевојке нијесу вапиле и призивале Духа Светога животворнога да сиђе на њих и да их обасја својом свјетлошћу, својом истином и својом вјечном мудрошћу. Тако је Света преподобна Ангелина била једна од тих мудрих дјевојака, јер је била испуњена врлином, а у исто вријеме сва је била погружена и у молитву и у пост и призивала Духа Светога. Њена љубав, и према њеном мужу и према њеној дјеци, била је христолика љубав, љубав која није тражила своје, која се није гордила, него се жртвовала“, рекао је он. Рекао је да је преподобна мајка Ангелина све што јој је Бог дао предала Христу Богу на дар. „И тако је заиста уписала себе у књигу вјечнога живота, Царство небеско је испунило њен живот још овдје на земљи“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је благосиља славски колач, поводом имендана настојатељице манастира монахиње Ангелине. На крају је честитао је имендан монахињи Ангелини. „Благословен дан ангела и свим Ангелинама које су овдје у овом светом храму. И ма гдје се налазиле Ангелине да их Бог благослови. Да буду Ангелине – анђели небески“, казао је Митрополит Амфилохије. Манастирско сестринство приредило је затоим празничну трпезу хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15. Након причешћа вјерних, Владика је предводио празничну Литију, која је три пута прошла око храма. Потом је служио помен упокојенима чији земни остаци почивају у гробљу у црквеној порти и благосиљао славски колач. У архипастирском слову сабранима рекао је да је Господ поручио ученицима својим да проповиједају Јеванђеље свакоме створењу. „Други јеванђелист је записао да им је рекао: Идите и крштавајте све народе у име Оца и Сина и Духа Светога учећи их да држе све што сам вам заповиједио и ево ја сам са вама у све дане до свршетка свијета и вијека. Проповиједање благе вијести о васкрсломе Христу се догађа већ ево двије хиљаде година широм свијета, не само људима него, како каже Господ – сваком створењу“, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски. Рекао је да је Господ Христос крајеугаони камен на коме је саграђена васиона. „Он је крајеугаони камен који зидари ове људске историје одбацују, покушавају да га одбаце. Али никако га не могу одбацити, јер, Њега одбацујући, и саме себе одбацују и уништавају. Јер, Он је крајеугаони камен на коме почива васиона, почива људски живот и људска историја. И све што се догађа и што је свето и часно кроз историју догађа се благодарећи Њему“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да је огромна већина оних који су сахрањени на гробљу у порти цркве у Горњем Липову је прихватила ту благу вијест и крстила се. „А они који се крсте, они задобијају вјечни живот и спасење. А који се не крсте, они су осуђени на смрт, на пролазност, на ништавило. Зато се и граде храмови, зато се и крштавамо, зато се вјенчавамо, зато се трудимо и да живимо по његовим заповијестима, да испуњавамо Његово јеванђеље. Као што су то чинили и наши преци овдје похрањени“, поручио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је затим вјенчао младенце Бојана и Данијелу Бојиће. На крају данашњег сабрања у Горњем Липову приређена је славска трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог архиђакона и првомученика Стефана у Горњем Липову код Колашина, поводом храмовске славе ове светиње. Звучни запис беседе Након причешћа вјерних, Владика је предводио празничну Литију, која је три пута прошла око храма. Потом је служио помен упокојенима чији земни остаци почивају у гробљу у црквеној порти и благосиљао славски колач. У архипастирском слову сабранима рекао је да је Господ поручио ученицима својим да проповиједају Јеванђеље свакоме створењу. „Други јеванђелист је записао да им је рекао: Идите и крштавајте све народе у име Оца и Сина и Духа Светога учећи их да држе све што сам вам заповиједио и ево ја сам са вама у све дане до свршетка свијета и вијека. Проповиједање благе вијести о васкрсломе Христу се догађа већ ево двије хиљаде година широм свијета, не само људима него, како каже Господ – сваком створењу“, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски. Рекао је да је Господ Христос крајеугаони камен на коме је саграђена васиона. „Он је крајеугаони камен који зидари ове људске историје одбацују, покушавају да га одбаце. Али никако га не могу одбацити, јер, Њега одбацујући, и саме себе одбацују и уништавају. Јер, Он је крајеугаони камен на коме почива васиона, почива људски живот и људска историја. И све што се догађа и што је свето и часно кроз историју догађа се благодарећи Њему“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да је огромна већина оних који су сахрањени на гробљу у порти цркве у Горњем Липову је прихватила ту благу вијест и крстила се. „А они који се крсте, они задобијају вјечни живот и спасење. А који се не крсте, они су осуђени на смрт, на пролазност, на ништавило. Зато се и граде храмови, зато се и крштавамо, зато се вјенчавамо, зато се трудимо и да живимо по његовим заповијестима, да испуњавамо Његово јеванђеље. Као што су то чинили и наши преци овдје похрањени“, поручио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је затим вјенчао младенце Бојана и Данијелу Бојиће. На крају данашњег сабрања у Горњем Липову приређена је славска трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  17. „Не дајемо држави Србији, она нама помаже”, рекао је Митрополит Амфилохије за подгоричке Вијести и додао да Србија помаже градњу саборне цркве у Беранама и да даје помоћ коју Митрополија црногорско-приморскаа тражи и за обнову манастира. Према његовим речима новац који се прикупи од добротворних прилога користи се за обнову Манастира и изградњу Цркава широм Црне Горе и не шаље се у Србију. „Откуд би се обновило 650 храмова у Црној Гори, саградио храм у Подгорици, Бару…Ти који то причају да износимо паре из Црне Горе су људи који само кроз паре гледају свијет и лажу и бога и себе и своју савјест и пљују по својим прецима”, рекао је Митрополит. Он је додао да Српска православна црква од прилога острошких манастира финансира три кухиње за сиротињу у Подгорици, Беранама и Цетињу, а даје и за прогнанике са Косова и Метохије и других крајева, и помаже две породице из Србије. Како је рекао, Борис Тадић у време док је био председник Србије дао је за обнову манастира Бешка у Црној Гори 35.000 евра. Извор: ТВ Храм
  18. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да се новац од прилога које верници остављају у црногорским манастирима не износи из Црне Горе у Србију и да држава Србија помаже СПЦ у Црној Гори. „Не дајемо држави Србији, она нама помаже”, рекао је Митрополит Амфилохије за подгоричке Вијести и додао да Србија помаже градњу саборне цркве у Беранама и да даје помоћ коју Митрополија црногорско-приморскаа тражи и за обнову манастира. Према његовим речима новац који се прикупи од добротворних прилога користи се за обнову Манастира и изградњу Цркава широм Црне Горе и не шаље се у Србију. „Откуд би се обновило 650 храмова у Црној Гори, саградио храм у Подгорици, Бару…Ти који то причају да износимо паре из Црне Горе су људи који само кроз паре гледају свијет и лажу и бога и себе и своју савјест и пљују по својим прецима”, рекао је Митрополит. Он је додао да Српска православна црква од прилога острошких манастира финансира три кухиње за сиротињу у Подгорици, Беранама и Цетињу, а даје и за прогнанике са Косова и Метохије и других крајева, и помаже две породице из Србије. Како је рекао, Борис Тадић у време док је био председник Србије дао је за обнову манастира Бешка у Црној Гори 35.000 евра. Извор: ТВ Храм View full Странице
  19. „Ако је нешто могло да се схвати као напад, онда је то било када смо држали опело Влади, гдје је на челу био Ивица Дачић и Скупштини Србије. Дачић каже: Ја сам сад васкрсао. Дај Боже, он је рођен у Призрену, видим да ипак има здравије осјећање. Дај Боже да оно и преовлада. Чак је скоро рекао да ће тражити да се поништи Бриселски споразум. Ја се молим Господу, да Бог уразуми и Вучића и да пониште тај споразум„, рекао је митрополит Амфилохије. Један од најутицајнијих епископа у Српској православној цркви, напунио је у јануару 80 година, наводи Недељник. Митрополит је коментарисао и недавно најављене промјене у Уставу СПЦ, као и о промјени избора за патријарха. На питање да ли је „апостолски жријеб“ одужио своје, митрополит Амфилохије каже: „То је била реакција на насиље Комунистичке партије и принуду коју су имали за вријеме избора патријарха Викентија и патријарха Германа. Друго је што, ипак, они нису, што се каже, играли уз њихове дипле. Али је то био повод да не може власт да утиче. Видјећемо. А можда не би било лоше ни да остане, пошто власт увијек хоће да се петља. Ова два избора жријебом су одлична. Други пут сам и ја био кандидат и Богу сам благодаран што ме је прошао тај жријеб“, рекао је Митрополит. На питање зашто не би желио да буде патријарх, рекао је: „Зато што је ово моја мјера. С друге стране, искрено речено, због цркве у Црној Гори. Осећам да је то моје звање и прозвање, од 1953. године сам ту…“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. Запањен сам. Жао ми је због њих, искрено речено. Прије свега, ја нисам ни Вучића ни њих ничиме повриједио. Изразио сам бригу, да се бринем, рецимо, због ове политике која се води од Бриселског споразума који су потписали 2013. године, да ће се одрећи Косова и Метохије. То није напад ни на кога, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у интервјуу за Недељник, на питање како је доживио медијске нападе министара из власти (Србије) прије неколико мјесеци. „Ако је нешто могло да се схвати као напад, онда је то било када смо држали опело Влади, гдје је на челу био Ивица Дачић и Скупштини Србије. Дачић каже: Ја сам сад васкрсао. Дај Боже, он је рођен у Призрену, видим да ипак има здравије осјећање. Дај Боже да оно и преовлада. Чак је скоро рекао да ће тражити да се поништи Бриселски споразум. Ја се молим Господу, да Бог уразуми и Вучића и да пониште тај споразум„, рекао је митрополит Амфилохије. Један од најутицајнијих епископа у Српској православној цркви, напунио је у јануару 80 година, наводи Недељник. Митрополит је коментарисао и недавно најављене промјене у Уставу СПЦ, као и о промјени избора за патријарха. На питање да ли је „апостолски жријеб“ одужио своје, митрополит Амфилохије каже: „То је била реакција на насиље Комунистичке партије и принуду коју су имали за вријеме избора патријарха Викентија и патријарха Германа. Друго је што, ипак, они нису, што се каже, играли уз њихове дипле. Али је то био повод да не може власт да утиче. Видјећемо. А можда не би било лоше ни да остане, пошто власт увијек хоће да се петља. Ова два избора жријебом су одлична. Други пут сам и ја био кандидат и Богу сам благодаран што ме је прошао тај жријеб“, рекао је Митрополит. На питање зашто не би желио да буде патријарх, рекао је: „Зато што је ово моја мјера. С друге стране, искрено речено, због цркве у Црној Гори. Осећам да је то моје звање и прозвање, од 1953. године сам ту…“ Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  21. Литургија је служена поводом Сабора Светог архангела Гаврила на Превлаци гдје већ четврт вијека Манастир Михољска Превлака и Братство православне омладина Црне Горе организују Сабор православне омладине. У литургијској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је рођењем Христовим човјек постао већи и узвишеније од анђела тиме што се удостојио части и достојанства кога се ни анђели небески не удостојавају. Његова природа кроз личност Исуса Христа Сина Божијег је сјела са десне стране Бога и Оца. „То је тајна коју Црква Божија Христова – тијело Његово – чува у својим Њедрима и преноси с покољења на покољење. То свето свједочанство, запечаћено Силаском Духа Светога на прву Цркву Божију на Гори Сионској, се наставља кроз вјекове на разним мјестима. Свако мјесто гдје се призива Дух Свети постаје Гора Сионска а једно од таквих мјеста јесте и ово на коме се сабирамо вјековима које је посвећено Пресветој Тројици, Светим архангелима Михаилу и Гаврилу“, истакао је Митрополит и додао: „Ова светиња не само да је свједок Христа Бога него и свједок свега онога што се са њим догодило. Он се и рађа овдје и препорађа читава покољења, непрекидно распиње и разапиње, па зато није чудо да је ова светиња, која се родила од времена Цара Константина, Христолика и Боголика и као Христос разапет тако је и она распињана, али увијек остаје да буде свједок Христа Васкрслога и Вазнесенога на небеса.“ Нагласио је да је и ово данашње, 25 сабрање на Превлаци, наставак оног Сабора који је трајао од 4. вијека и да се њиме потврђује да су сви земаљски народи призвани да постану заједничари тога Светога сабора. То потврђује присуство браће и сестре не само из Црне Горе већ и шире, као и оца Игнатија (Миринда) и попадије из Гватемале (Епархије буеносајреско-јужноцентралноамеричке). Подсјећајући да је ове године на Сабору и владика пакрачко-славонски Јован, кога је изњедрила ова светиња, и нови архијереј, владика диоклијски Методије, Високопреосвећени је казао да и сама титула Епископ диоклијски свједочи живи континуитет Цркве Божије на овим просторима од времена цара Констатина. „Обнављајући титулу Епископа диоклијскога ми потврђујемо да Црква Христова православна Божија овдје постоји од трећег- четвртог вијека не само у Диоклији по којој је овај Епископ добио и добија име, него и по овом мјесту јер овдје је нађена крстионица из времена цара Констатина“ рекао је Митрополит и додао да су овдје у трећем слоју храма пронађене мошти једног од древних хришћанских мученика који је највероватније пострадао за вријеме цара Диклицијана кога је народ запамтио као проклетога цара Дукљанина. „Те мошти свједоче тај живи континуитет ове светиње кроз вјекове, то живо сабрање до наших времена. Само Господ зна колико се њих сабирало и сабрало овдје кроз вјекове, уздижући се на небеса са десне стране Бога и Оца, тамо гдје је престо и трон Јагњета закланога за живот свијета у новом Јерусалиму граду у кога се уграђују сви земаљски народи и светиње сабирајући се око Јагњета .“ Владика је подсјетио на предстојећу прославу 800-годишњице аутокефалности Српске православне цркве и изразио наду да ће се ова сабрања наставити и у будућа времена и да ће, као што се Сабор обновио и васкрсао, и ова светиња обновити. „Ми се трудимо свих ових година, а посебно ове године да васкрсне ова светиња и ја се надам да ће Бог уразумити и оне који су задужени за чување културног наслеђа Црне Гора и да ће помоћи не само да се очува камење, остаци ове грађевине, него да се обнови овај свети храм“, рекао је Митрополит и нагласио да је та обнова већ почела, обновом манастирског братства на челу са оцем Бенедиктом. Говорећи о том јубилеју Митрополит црногорско-приморски је казао да да је Митрополија један живи – живоносни изданак те Жичке архиепископије-светосавске и Пећке патријаршије. „Надамо се да ће 2020. године овдје бити велики сабор приликом освећења обновљеног храма Светих архангела Михаила и Гаврила. Тиме ћемо обиљежити и прославити 800-годишњицу која ће се прославити свуда у нашој Цркви, и у Жичи, и у Пећи, и у Београду и широм васељене“, рекао је Високопреосвећени и додао да се Црква светосавска раширила на свих пет континената. „То Тијело и крв Христова су живо, опипљиво свједочанство живога наставка и продужетка Цркве Христове и ширења Његовог присуства на свих 5 континената у ово наше вријеме послије великих распећа и страдања Цркве Божије које се наставља и овдје код нас и широм свијета, али по ријечима Ловћенскога Тајновидца Васкрсења не бива без смрти, тако без распећа нема Васкрсења“закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Након Литургије пререзан је славски колач а богатим програмом је настављен Сабор Светог архангела Гаврила на Превлаци који је почео јуче Трибином о наталитету. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. -Четврт вијека Сабора Светог Архангела Гаврила на Превлаци- Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење Преосвећене господе епископа пакрачко-славонског Јована и диоклијског Методија, свештенства, монаштва и вјерног народа служио је Свету архијерејску литургију у Свештеној царској лаври Светог Архангела Михаила на Превлаци код Тивта. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Литургија је служена поводом Сабора Светог архангела Гаврила на Превлаци гдје већ четврт вијека Манастир Михољска Превлака и Братство православне омладина Црне Горе организују Сабор православне омладине. У литургијској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је рођењем Христовим човјек постао већи и узвишеније од анђела тиме што се удостојио части и достојанства кога се ни анђели небески не удостојавају. Његова природа кроз личност Исуса Христа Сина Божијег је сјела са десне стране Бога и Оца. „То је тајна коју Црква Божија Христова – тијело Његово – чува у својим Њедрима и преноси с покољења на покољење. То свето свједочанство, запечаћено Силаском Духа Светога на прву Цркву Божију на Гори Сионској, се наставља кроз вјекове на разним мјестима. Свако мјесто гдје се призива Дух Свети постаје Гора Сионска а једно од таквих мјеста јесте и ово на коме се сабирамо вјековима које је посвећено Пресветој Тројици, Светим архангелима Михаилу и Гаврилу“, истакао је Митрополит и додао: „Ова светиња не само да је свједок Христа Бога него и свједок свега онога што се са њим догодило. Он се и рађа овдје и препорађа читава покољења, непрекидно распиње и разапиње, па зато није чудо да је ова светиња, која се родила од времена Цара Константина, Христолика и Боголика и као Христос разапет тако је и она распињана, али увијек остаје да буде свједок Христа Васкрслога и Вазнесенога на небеса.“ Нагласио је да је и ово данашње, 25 сабрање на Превлаци, наставак оног Сабора који је трајао од 4. вијека и да се њиме потврђује да су сви земаљски народи призвани да постану заједничари тога Светога сабора. То потврђује присуство браће и сестре не само из Црне Горе већ и шире, као и оца Игнатија (Миринда) и попадије из Гватемале (Епархије буеносајреско-јужноцентралноамеричке). Подсјећајући да је ове године на Сабору и владика пакрачко-славонски Јован, кога је изњедрила ова светиња, и нови архијереј, владика диоклијски Методије, Високопреосвећени је казао да и сама титула Епископ диоклијски свједочи живи континуитет Цркве Божије на овим просторима од времена цара Констатина. „Обнављајући титулу Епископа диоклијскога ми потврђујемо да Црква Христова православна Божија овдје постоји од трећег- четвртог вијека не само у Диоклији по којој је овај Епископ добио и добија име, него и по овом мјесту јер овдје је нађена крстионица из времена цара Констатина“ рекао је Митрополит и додао да су овдје у трећем слоју храма пронађене мошти једног од древних хришћанских мученика који је највероватније пострадао за вријеме цара Диклицијана кога је народ запамтио као проклетога цара Дукљанина. „Те мошти свједоче тај живи континуитет ове светиње кроз вјекове, то живо сабрање до наших времена. Само Господ зна колико се њих сабирало и сабрало овдје кроз вјекове, уздижући се на небеса са десне стране Бога и Оца, тамо гдје је престо и трон Јагњета закланога за живот свијета у новом Јерусалиму граду у кога се уграђују сви земаљски народи и светиње сабирајући се око Јагњета .“ Владика је подсјетио на предстојећу прославу 800-годишњице аутокефалности Српске православне цркве и изразио наду да ће се ова сабрања наставити и у будућа времена и да ће, као што се Сабор обновио и васкрсао, и ова светиња обновити. „Ми се трудимо свих ових година, а посебно ове године да васкрсне ова светиња и ја се надам да ће Бог уразумити и оне који су задужени за чување културног наслеђа Црне Гора и да ће помоћи не само да се очува камење, остаци ове грађевине, него да се обнови овај свети храм“, рекао је Митрополит и нагласио да је та обнова већ почела, обновом манастирског братства на челу са оцем Бенедиктом. Говорећи о том јубилеју Митрополит црногорско-приморски је казао да да је Митрополија један живи – живоносни изданак те Жичке архиепископије-светосавске и Пећке патријаршије. „Надамо се да ће 2020. године овдје бити велики сабор приликом освећења обновљеног храма Светих архангела Михаила и Гаврила. Тиме ћемо обиљежити и прославити 800-годишњицу која ће се прославити свуда у нашој Цркви, и у Жичи, и у Пећи, и у Београду и широм васељене“, рекао је Високопреосвећени и додао да се Црква светосавска раширила на свих пет континената. „То Тијело и крв Христова су живо, опипљиво свједочанство живога наставка и продужетка Цркве Христове и ширења Његовог присуства на свих 5 континената у ово наше вријеме послије великих распећа и страдања Цркве Божије које се наставља и овдје код нас и широм свијета, али по ријечима Ловћенскога Тајновидца Васкрсења не бива без смрти, тако без распећа нема Васкрсења“закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Након Литургије пререзан је славски колач а богатим програмом је настављен Сабор Светог архангела Гаврила на Превлаци који је почео јуче Трибином о наталитету. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  23. Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је имао благослов да седамдесетих година прошлога вијека проведе неко вријеме поред новопросијавшег Светитеља Божијег Пајсија Светогорца. Живописно се присјећајући разговора са Старцем Пајсијем, Високопреосвећени овом приликом говори и о Старцу Тихону Русу, чији је новопросијавши Светитељ једно вријеме био ученик. Разговор водила Оливера Балабан. Звучни запис разговора View full Странице
  24. Подсјетивши да данас прослављамо Свету Ефимију, мученике Никодима, Нектарија и многе друге, у литургијској проповиједи владика Амфилохије је казао да су кроз вјекове гоњени и прогоњени Христос и они који су Његови. Нагласио је да је данас најпрогоњенија установа на земаљском шару управо хришћанска црква, и подсјетио на гоњења и страдања хришћана у Сирији, гдје су први ученици Христови добили назив хришћани, затим у Ирану, Азији, Ираку, Авганистану….. Казао је да је велико и страшно гоњење било и код нас од атеиста и нагласио да је то било нарочито изражено у Совјетском Савезу гдје су десетине хиљада епископа, монаха, монахиња и вјерника мученички пострадали на челу са царском породицом Романов. Говорећи о Мартинићкој бици, у којој су 24. јула 1796. године Црногорци и Брђани под вођством Светог Петра Цетињског поразили војску скадарског везира Махмуда Бушатлије, Високпреосвећени је подсјетио на поруку Светога Петра упућену Махмуд паши: Ако је правда на твојој страни, да Бог да, прво зрно мене погодило, ако је правда на нашој страни онда нека Бог пресуди међу нама„. И то се догодило. На Мартинићима гдје се причестила православна војска, Господ је Светог Петра Цетињског удостојио побједе а онда му је у Бој на Крусима, исте те године, донијета глава Махмуд паше Бушатлије, потомка потурченога Станка Црнојевића, сина Ивановог који је добио име Скендербег. По његовом завјештању та глава Махмуд паше Бушатлије се чува и данас се налази у библиотеци Цетињског манастира а у ћивоту, мошти Светог Петра Цетињског кога је Бог прославио. „Ово наше вријеме је посвједочило зашто је он то благословио. Последњи потомак Махмуд паше Бушатлије се вратио Цркви Божјој, крстили смо га на Цетињу прије двије-три године. Враћено му је име Станко Црнојевић“, рекао је Митрополит и истакао да је он био и на рукоположењу Епископа диоклијског Методија. Митрополит је благословио Удружење грађана и поштовалаца Бјелопавлића „Бијели Павле“ које сваке године организује обиљежавање годишњице Мартинићке битке. Истакао је да су мјеста где је канула крв мученичка освештана и да је у Бици на Мартинићима канула крв мученика-страдалника. Високопреосвећни је подсјетио да се Битка на Мартинићима одиграла 11. јула по старом календару а не по новом, на чему инсистира актуелна власт и изразио наду да ће се локална, даниловградска управа вратити том правом дану. „Добро је што они то прослављају, али није добро што се дијеле од браће своје. Ово мјесто не смије да дијели браћу, оно их је кроз вјекове од Светога Петра и његовог благослова обједињавало. И данас треба да смо заједно, као браћа а не да се одвајамо од живог вјековног предања. Црква наставља да одржава то предање, памћење ових великих догађаја у нашој историји на Мартинићима и Крусима и у исто вријеме да сабира сав народ да будемо сви једно и заједно“, истакао је Архиепископ цетињски и додао да ћемо сви бити заједно када се вратимо Светом крштењу и Духу Светоме. „Битно је да будемо хришћани да примимо Духа Светога који обједињује. То је јединство које је вјечно, које на земљи само почиње. То је оно што је утемељио овдје и на овом мјесту и Свети Петар Цетињски својом жртвом“, казао је владика. Након Литургије Митрополит је служио парастос и помен пострадалим за крст часни и слободу златну на Мартинићима а послије тога је освештан и пререзан славски колач. Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра II Тајновидца Ловћенског одликовао супружнике Вукосава и Милосаву Шћепановић, родитеље деветоро дјеце из Дечана, настањене у Бјеопавлићима. Казао је да је наш народ запамтио и кроз вјекове прослављао Мајку Југовића и девет Југовића а кроз њих и преко њих су благословене све оне мајке које рађају: „Црква благосиља рађање и зато и благосиља породице, мајке- наследнице Мајке Југовића које рађају дјецу.“ У склопу обиљежавања годишњице Мартинићке битке у Спомен дому на Пиштету одржава се и округли сто посвећен славном боју у Мартинићима и у њему учествују: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, академик Зоран Лакић, Предраг Вукић, Мирослав Додеровић, Перо Радоњић, Миљан Станишић, Веселин-Кејо Перовић, Будимир Алексић, Будимир Дубак и Перивоје Поповић.. Организатор скупа је Удружење грађана и поштовалаца Бјелопавлића „Бијели Павле“ Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...