Jump to content

N.Petrovic

Члан
  • Број садржаја

    1268
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by N.Petrovic

  1. Prvo sasluzivanje p.Vartolomeja sa Epifanijem u Kijevu : ΚΙΕΒΟ: Το πρώτο Συλλείτουργο Βαρθολομαίου- Επιφάνιου επί ουκρανικού εδάφους - ΒΗΜΑ ΟΡΘΟΔΟΞΙΑΣ WWW.VIMAORTHODOXIAS.GR Eπιμέλεια: ΒΗΜΑ ΟΡΘΟΔΟΞΙΑΣ ΑΓΙΑ ΣΟΦΙΑ ΚΙΕΒΟ: Την Κυριακή 22 Αυγούστου 2021, στον Καθεδρικό Ναό Αγίας Σοφίας στο Κίεβο...
  2. Kiparska i Grcka Crkva su imale sastanak svojih sinoda i na njima pozvale strucnjake iz te oblasti i one koji su za i one protiv vakcinisanja. Posle razmatranja svega Sinodi su doneli slicna saopstenja, da je vakcinacija treba biti licna odluka svakog coveka.
  3. Thanks... Ovo je iz onih poslanica m.Pirejskog Serafima p.Vartolomeju gde ga je kritikovao za ekumenisticke ispade.
  4. Takodje mozes primetiti da Sv.Grigorije Palama nije pisao novogrckim a ni cistim Koini jezikom a tu gramatiku ne poznajem dovoljno dobro.
  5. ↓ πτώσεις ενικός πληθυντικός ονομαστική το τελώνιο τα τελώνια γενική του τελώνιου των τελώνιων αιτιατική το τελώνιο τα τελώνια κλητική τελώνιο τελώνια
  6. Da. Lk.5.27 je stih koji ti moze pomoci: 27 Καὶ μετὰ ταῦτα ἐξῆθε καὶ ἐθεάσατο τελώνην ὀνόματι Λευΐν, καθήμενον ἐπὶ τὸ τελώνιον, καὶ εἶπεν αὐτῷ· ἀκολούθει μοι.
  7. Ovde je na engleskom prevedeno sve do druge slike, do recenice koja se zavrsava sa: .... I offer this confesion.
  8. Ovaj citat iz Osmoglasnika je iz Ispovednicke molitve Sv. Grigorija Palame Presvetoj Bogorodici. Evo tog dela gde jasno pominje Mitarstva bas tom recju: Δός μοι καιρὸν μετανοίας καὶ λογισμὸν ἐπιστροφῆς. Αἰφνιδίου με ἐλευθέρωσον θανάτου. Κατακεκριμένου με συνειδότος ἀπάλλαξον. Τέλος παράστηθί μοι ἐν τῷ χωρισμῷ τῆς ταπεινῆς μου ψυχῆς ἐκ τοῦ ἀθλίου τούτου σώματος, τὴν ἀφόρητον ἐκείνην ἐλαφρύνουσα βίαν, τὸν ἀνέκφραστον ἐκεῖνον ἐπικουφίζουσα πόνον, τὴν ἀπαραμύθητον ἐκείνην παραμυθουμένη στενοχωρίαν, τῆς σκοτεινῆς με τῶν δαιμόνων λυτρουμένη μορφῆς, τοῦ πικροτάτου λογοθεσίου τῶν τελωνῶν τοῦ ἀέρος καὶ τῶν ἀρχόντων τοῦ σκότους ἐξαίρουσα, τὰ χειρόγραφα τῶν πολλῶν μου ἁμαρτιῶν διαρρήσουσα, τῷ Θεῷ με οἰκειοῦσα, τῆς ἐκ δεξιῶν αὐτοῦ καὶ μακαρίας στάσεως, τῆς ἐν τῷ φοβερῷ κριτηρίῳ, καταξιοῦσα, τῶν αἰωνίων καὶ ἀνυποίστων ῥυομένη κολάσεων, τῶν ἀοιδίμων καὶ ἀκηράτων ἀγαθῶν ποιοῦσα κληρονόμον. Cela molitva: Γρηγόριος Παλαμάς - Ευχή εξομολογητική εις την Θεοτόκον USERS.UOA.GR Γρηγόριος Παλαμάς - Ευχή εξομολογητική εις την Θεοτόκον USERS.UOA.GR
  9. N.Petrovic

    Ko je umro na krstu?

    0. О страдању тела Господњег и о бестрасности (нестрадалности) Његове божанске природе Дакле, све што је претрпео, сам Логос Божији је телом претрпео, док је Његова божанска и једина бестрасна природа остала нестрадална. Јер пошто је један Христос, који је сложен из божанства и човечанства, и који постоји у божанству и у човечанству, када је страдао, оно што је страдално, пошто му је страдање у природи, страдало је, али није страдало скупа са њим и оно што је нестрадално. Јер душа, пошто је страдална, када тело бива сечено, болује и страда заједно са телом, иако она сама не бива посечена; док божанство, будући да је нестрадално, није страдало скупа са телом. Треба, пак, знати, да ми исповедамо да је Бог пострадао телом, али никако не исповедамо да је божанство пострадало телом или да је Бог пострадао кроз тело. Јер као када дрво бива обасјано сунцем, па ако секира засече дрво, сунце остаје неповређено и нестрадално; колико ли већма бестрасно божанство Логоса, које je по ипостаси сједињено са телом, остаје нестрадално када тело страдава. И као што, када неко излије воду на ужарено железо, оно што по природи страда од воде (мислим на ватру) бива угашено, а железо остаје неоштећено (јер му није природно да од воде бива уништено), колико ли већма, при страдању тела, божанство, које је једино нестрадално, није примало страдање, иако је остајало нераздељено од тела; није неопходно, наиме, да примери у потпуности и без остатка буду подобни. Потребно је, наиме, да у примерима видимо и оно што је слично и оно што је различито, јер иначе то није пример; јер оно што je у свим стварима слично било би истоветност а не пример, a нарочито када је реч о божанским стварима. Јер немогуће је пронаћи пример који је подобан свим божанским стварима, било да је реч о богословљу, било о божанској икономији. Тачно изложење Православне вере – Страна 71 – Светосавље SVETOSAVLJE.ORG
  10. Dokumentarac o zivotu Sv.Josifa Isihaste. Nesto novo i odlicno snimljeno sa blagoslovom manastira Vatoped. Za sada samo na engleskom.
  11. N.Petrovic

    Izvan-crkveni tumači Biblije

    Kako bi objasnila ovaj stih iz 1.Tim.3. 15. Ако ли се задржим, да знаш како се треба владати у дому Божијему, који је Црква Бога живога, стуб и тврђава истине.
  12. Problem je sto je ovde u pitanju savrsena kordinacija vlasti, medija i ``podnaucenih`` epidemiologa koji su manje vise u sluzbi vlasti. Ne zaboravimo samo da je dr.Kon bio taj koji je milionima iz budzeta kupio silne vakcine protiv svinjskog gripa, a nikada nije ni odgovarao za to.
  13. Hvala na ovom videu. Pitanje je samo da li ce uopste nekome pomoci, da li ce uopste neko razumeti i prihvatiti reci ovog naucnika, jer kako je otprilike rekao Mark Tven: Mnogo je lakse nekog prevariti nego mu objasniti da je prevaren.
  14. Ni malo se ne slazem sa prenosenjem Liturgije preko Tv-a. Na ovaj nacin ce se sveta Liturgija posmatrati kao pozorisna predstava, kao film... a ona to nije i ne moze biti. Liturgija nije ``stvar za gledanje``. Zar mislis da ce Gospod i Bog nas Duh Sveti uskratiti nekom svoju blagodat ako taj zarko zeli pricestiti se i otici na sluzbu a zabranjeno mu je?
  15. N.Petrovic

    Kako do istine o vakcinama

    U Lombardiji je januara ove godine vakcinisano 35.000 ljudi od meningitisa. Samo u Bergamu 21000. Posle dve nedelje se pojavila korona i istog trenutka i smrtnost: Meningite Lombardia: "Oltre 33.500 vaccinazioni, guardia alta" - Meteo Web WWW.METEOWEB.EU Sono quasi 34 mila, per la precisione "più di 33.500, le persone vaccinate in poche settimane contro il meningococco C, con...
  16. (nastavak) Насупрот томе, када се човек приближава Богу са једним синовским духом, са једним детињим духом као онај блудни син који каже. Поред свега што сам урадио вратићу се оцу и пасти на колена говорећи да сам му згрешио. Тако, када човек са оваквим осећањима прилази Богу и каже: У реду, учинио сам што сам учинио, али Он је мој Отац и ја сам дете Божије. За мене је Бог постао човек, за мене се разапео и прошао све оно да би нам показао колико нас воли. И све људе заједно и мене лично. Јер се Христос распео и за мене лично и за све нас људе заједно. Оваквим начином се човек треба полако приближавати Богу и да ту чека Божије присуство. Имамо за пример и наше светитеље који су имали огромне борбе и огромне падове. Имамо светитеље који су били чинили и велике злочине , али нису после тога падали у очајање већ су држали своју душу пред Богом, приносили покајање пред Богом и нису губили своју храброст пред Њим чекајући Његову милост. Тако и ми, немојмо очајавати гледајући наше страсти. Оне наравно нису само телесне већ постоје и оне које можда и нису очигледне али су много веће: егоизам, среброљубље, лукавост, злоба, злопамћење... и ово су страшне страсти које нас одвајају од заједнице са Богом. Овде нам даље Апостол павле каже да смо деца Божија. Ово требамо разумети. Сви који сте се крстили у Христу, у Христа сте се обукли. Не само да га слушате, не само да га верујете, већ сте се обукли у Њега. Даље Апостол каже: Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. Овде Апостол поништава разлике међу нацијама. Поништава чак и разлике између роба и слободног где се у то време робови нису сматрали за људе. ``Ствар`` су их називали Римљани. Поништава и разлике између мушкарца и жене. Нема оног: Ја сам мушко, такав и такав, ти си женско, таква и таква. Говорећи опет : јер сте сви један човек у Христу, не каже да смо једно, већ један, зато што сваки човек задржава своје личне особине у томе ``један`` предупредујући да неко помисли да ћемо бити безлични у томе једно. Мушкарац остаје мушкарцем, не постаје жена, такође и жена остаје женом, не постаје мушкарац. Јудејац остаје Јудејац. Турчин остаје Турчин и Грк остаје Грк.... али смо сви ми један човек. Нисмо једна ствар. Христос одржава човечију личност са свим оним што је чине. Њена историја, особине.... Али шта јој чини? Одсеца њене страсти, њене грехе, њена духовна отровна загађења... сасеца јој оно духовно раздвајање као кад човек каже: ``Ја сам овакав и он је онакав и немам никакве везе са њим`` и даје таквој души осећање да је други човек његов брат. Други човек је ја. Ми смо један човек. Не једна иста ствар, већ један човек. Сви ти људи чине једног човека као што и Отац, Син и Дух Свети чине једног Бога. Једно Божанство. Три лица која чине једно. Тако и човечанство са милионима лица чини једног човека зато што смо уједињени у Христовој љубави. Достићи ово није лака ствар. Како ће неко гледати другог као себе самога? Био сам скоро у једној кући и укућан ме замолио да одгледамо једну емисију на ТВ-у. Ја немам телевизор нити гледам било шта, али тад... ајде. Е... беше неки генијалац који држи говор и рече: `` Требаш волети самог себе јер је Христос рекао да волимо ближње ко саме себе. Ако не волиш самог себе како ћеш волети другог?``У реду.... шта да кажеш? Дође човеку да почупа косу кад чује како поједини објашњавају Писмо. Јер кад каже да волиш ближњег као самог себе, не значи то буквално тако. Јер дође неко и каже: Ја не волим самог себе. Има много таквих људи. Има оних који не само да не воле себе него се и рањавају. И шта сад значи? Овај човек не треба да заволи ближњег? Није то тако. Кад каже да заволимо ближњег значи да га заволимо као да је наше ``ја``, наша личност. Други човек није други, није странац, није онај који је преко пута мене већ је он моје ``ја``. Ја сам тај други. И ово је оно што се тражи од нас. Ово је што каже Апостол да смо један човек. Ти си као личност цео свет. И како то постижеш? То постижеш кад надмасис самог себе. Када себично волиш самог себе, самољубљем, немогуће је да заволиш другог човека. Ниједан егоиста не воли другог. Таква је себична љубав. Светска, телесна... која воли само када је неко други воли. Воли али жели нешто заузврат. Док љубав Божија, љубав Христова не тражи ништа заузврат и зато ослобађа човека. Даје му слободу. Зато је и тешко човеку да заволи ближњег као самог себе, међутим то може постићи кроз саму љубав Христову. (moj prevod sa Grckog)
  17. (nastavak) Скоро ми рече један човек: Ја не идем у Цркву јер су сви лицемери. Иду само да покажу нову одећу и да оговарају једни друге. Па добро – рекох му – Зар су баш сви лицемери? Како можеш знати кад не идеш? На крају крајева, види, сигурно су неки од нас лицемери, сигурно неко долази да покаже одећу, али има и оних који то не раде. Па зар ми који смо лицемери, немамо ништа добро? Зашто то теби смета ако сам ја лицемер? Зар си толико беспрекоран да не можеш издржати једног лицемера поред себе? Е... буди мало стрпљив. Зар је лицемерје заразно па ћеш се заразити? Многи људи око нас имају овакав утисак. Много пута им ми сами дајемо основу зато зато што у Цркви постоји велика разноврсност духовне старости које су сличне телесној старости. Имамо дечицу, младе, старце, одрасле.... Сви смо тамо јер се Црква не дели на годишта од...до.... и то зато да научимо да волимо једни друге и научимо да живимо једни са другима. Јер ако погледамо мало боље, онај који само види лицемере и оне који показују одећу, и сам има неки проблем. Неки проблем постоји. Треба да промени начин на који види друге људе. У Цркви постоји та духовна старост. Имамо тај дечији, плашљиви однос. Постоје такође људи који одлазе у Цркву да би узели нешто од Бога. Па каже: Идем у Цркву да ми Бог да добра. Да ми посао иде добро, деца да буду добро, економија... Прижељкују један дај-дам однос са Богом. -Дајем ти Боже мој, рецимо, своју Црквеност, долазим у Цркву, али хоћу и Ти да ми даш Твоју помоћ.... Добро. Али ако ти не помогне Бог, ако не иде све баш добро и како желиш, и ако у једном тренутку дођу тешкоће у твој живот, болест, несрећа једно урушавање целог живота... шта ћеш урадити? Одбацићеш одмах Бога? Сигурно. Сигурно, ако не одбаци Бога, тај ће човек тотално променити свој однос ка Њему. И то видимо доста често у Цркви. Чим човек наиђе на тешкоћу, једну стварну и тешку катастрофу, видимо велики потрес код њега и оно бесконачно: Зашто?Зашто то мени да се деси? Ја који сам ишао у Цркву. Који сам се молио, чинио добра дела, избегавао зла дела, зашто сам све ово доживео? У реду. И ово је једна степеница да имаш један размењивачки однос са Богом. Дајем ти... желим. Није то добро. То је трговачки однос јер се Бог доживљава као бакалин коме дајеш 100 динара и заузврат узмеш ствари у тој вредности и ако ти да ствари за 110, супер је, али ако ти да за 90, а ту већ почиње свађа. Овде Апостол Павле говори да је човечанство прошло од једног детињег узраста. Од забавишта до универзитета док није дошао Христос. И дошавши Христос укида све ове стадије и постаје центар нашег постојања. Исти Он сам Христос. Исти Он сам као Лице. Ово је нешто што морамо схватити да у Цркви ми немамо неке односе само са учењем Христовим или Његовим заповестима, већ имамо један лични однос са самим Христом. Треба да успоставимо тај однос љубави са самим Христом. Треба да се спојимо са Њим. Ако се не спојимо са Њим, већ се само држимо онога што нам каже, или само верујемо у оно што нам каже, иако је то основно, важно, једна основа на којој зидамо, али само тиме не можемо достићи и схватити стварни циљ због којег је Христос постао човеком. Даље наставља Апостол: Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. То јест, постајемо деца Божија вером и уједињењем са Христом. Дакле наш прави однос са Богом је однос Оца и детета. Зато нас је и Христос учио да у молитви Бога називамо Оцем нашим. И баш као што нашег земаљског оца призивамо без обзира шта смо урадили, добро или зло, имамо храброст и слободу за то знајући да један отац никада не негира своје дете и да је увек уз њега без обзира на његове несташлуке или непослушност и то зато што је, једноставно, његов отац. То и ми требамо разумети ово и имати храбрости према Богу те да се не разочаравамо и очајавамо гледајући наше слабости и наше падове и гледајући неке ствари које нам изгледају немогуће. Постоје људи који кажу да не се не могу приближити Богу, да се не могу исповедати, да не иду у цркву јер сматрају да се не могу очистити од страсти, да нису чисти, да нису слободни од греха и зато се удаљују. Овај став, иако изгледа да произилази из смирења и самоспознаје, она ипак штети човеку јер самим тим удаљавањем постајемо ближи нашим страстима и гресима. Не очекујмо да ћемо се, удаљавањем од Бога, поправити. Тиме се више ослепљујемо и срце нам постаје хладније те долазимо до тога да се и не желимо вратити Њему. То се дешава са човеком који каже: Прићи ћу Богу, кад будем спреман.
  18. ЗДРАВ ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА БОГУ Као што већ имамо обичај, пробаћемо и данас да проучимо и објаснимо, колико можемо, један део из Апостолске посланице која ће се прочитати следеће недеље на Литургији. Реч је о посланици Ап.Павла Галатима 3. 23.А прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити.24.Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали;25.А када дође вјера, више нисмо под васпитачем.26.Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса.27.Jер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.28.Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.29.А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању. 4.1.Али кажем, за вријеме док је насљедник дијете ништа се не разликује од роба, ако и јесте господар свега.2.Него је под старатељима и управитељима до рока који је отац одредио.3.Тако и ми, када бијасмо дјеца, бијасмо поробљени стихијама свијета; (Зач. 209).4.А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом,5.Да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење. Шта нам овде Апостол Павле каже децо? Прво нам говори о Мојсејевом Закону који је био педагошки и који је васпитавао човека за Христа. Као што неко васпитава мало дете за живот тако је нас, Мојсејев Закон васпитавао за Христа. Видите овде, да нам Апостол не каже да нас овај Закон води ка учењу Христовом или Закону Христовом, већ ка самом Христу. Јер оно што разликује Цркву од било ког другог система је да нас Црква не учи да будемо само ученици неке науке или испунитељи неких заповести или закона Божијих, већ нас води ка једном личном односу у љубави и заједници са Господом Исусом Христом. Значи са самим Христом. Зато Црква делује на један терапијски начин на човека чистећи и лечећи га да би се човек могао сјединити са Христом. Било која ствар која нас одваја од Бога, од нашега Господа Исуса Христа је грех. Цео Мојсијев Закон и све ондашње заповести Божије, су имали педагошки карактер и помогли су човечанству да се приближи Христу. Али то не значи да се то одиграло у једном историјском тренутку и да се завршило, јер нам је много пута у животу потребно да извршимо неке законе и ако нам не изгледа су оживљавајући, јер нам могу помоћи и заштити наш од неких духовних недостатака и болести које нас могу одвојити од нашег Оца. Тако много пута можемо видети, и између нас, да постоје људи и браћа који имају један однос према Богу који , да кажемо, није савршен, није тачан и одговарајући. Тако неко може имати ропски однос, да се боји Бога и да се боји да га Бог не казни. Није добра ствар бојати се Божије казне. Међутим са друге стране, макар и на тај начин, који је ропски, детињи, који није савршен и који не изражава Бога Оца нашега, тај човек, макар и тако, се плаши и не чини лоше ствари и на тај начин штити себе од ствари и рана које би учинио да се не плаши. Наравно, циљ је да човек полако напредује, да сазрева и одраста, постајући савршеним у Христу. Да не остане на том дечијем узрасту који не може изражавати савршенство Јеванђеља. Као кад би хтели наћи објашњење за неки сложени механички систем, тада не узимамо мало дете из првог разреда основне да нам објасни, већ рецимо завршног студента те области која нас интересује. Међутим, ако и узмемо мишљење овог осноца у обзир, онда га морамо расуђивати по мерилима његовог узраста Тако и ми. Осећамо да смо на предшколском духовном узрасту. У реду, као што каже Апостол Павле: Кад бијах дијете, говорах као дијете, размишљах као дијете, размишљах као дијете. Кад сам постао човјеком, завршио сам с оним што припадаше дјетету. Ово требамо знати када се налазимо у Цркви и наилазимо на понашања и менталитете наше браће, који нас можда не изражавају.
  19. Nisam teolog ali dovoljno znam da prepoznam laznjake i poturanje jeretickog ucenja. Evo ti si teolog. Kao takav si pozvan da stanes u prvu liniju odbrane Crkve Hristove i Svetih Dogmata bez obzira i na stradanja ili lepljenja etiketa kao recimo `` talibanski bilder``. Zato te pitam: zasto ne reagujes na ovo sto je avav-a romski na str 16 ove teme rekao: То поштовање или клањање се назива релативним, јер нису богови. Клањање пак Христу је апсолутно и ту немамо ово "релативно", иако разликујемо људску природу. Но, она је по васкрсењу постала природом Бога, иако се није истопила у Њему. То су теолошке финесе, тако да чак се данас гледа рехабилитовати Несторије или Диоскор. Христолошки проблем није решен позитивно, а највише са деградацијом Византије, односно арапским освајањима. Зато имамо само халкидонске формулације које нису позитивне. Evo odbrani ucenje Crkve pred ovim uplivom neo-monofizitizma. Odbrani 4.Vas. Sabor. Na to si pozvan i zato si izabran. Izvoli.
  20. Upravo to je i glavna i jedina loptica naseg zonglera avav-e romskog. Nesto pas ne moze da pojede a nesto moze, sve da bi mu ovo sarlatansko zongliranje izazvalo aplauz. Tu je avav-a romski neprikosnoven a da ne pricamo o neprikosnovenom pravu na razumevanje ``konteksta``.
  21. U jednoj drugoj temi ti bese napisao sledece za Sv. Nikodima i Pidalion: ``Агиорит, човек који је био политичко оруђе Цг у борби против католика, и који је у Пидалиону написао образложења која ни пас с маслом не би појео, а Милаш га је елегантно сместио на одговарајуће место, рекавши да то каноничар не може да тврди, `` Postavlja se pitanje kako si ovo sa dezinfekciom pojeo? Postavi tekst iz Pidaliona. Moze i na Grckom.
×
×
  • Креирај ново...