Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

milan.

Члан
  • Број садржаја

    462
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    milan. got a reaction from Јанко in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa nemam ja šta da im opraštam, ne greše oni meni. Samo sam dao mišljenje zašto ljudi dolaze pred kraj sluzbi i odlaze odmah nakon pričešća.
  2. Волим
    milan. got a reaction from Рапсоди in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa teško im je jer oni ne dolaze zbog zajednice, nego zbog pričešća, a njima pričešće ne znači zajednica, nego indivudualni eliksir besmrtnosti.
     
     A ovo za večernju, to tek da se malo postoji, valja se. :)O
  3. Волим
    milan. got a reaction from poelbuster in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa teško im je jer oni ne dolaze zbog zajednice, nego zbog pričešća, a njima pričešće ne znači zajednica, nego indivudualni eliksir besmrtnosti.
     
     A ovo za večernju, to tek da se malo postoji, valja se. :)O
  4. Волим
    milan. got a reaction from Млађони in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa nemam ja šta da im opraštam, ne greše oni meni. Samo sam dao mišljenje zašto ljudi dolaze pred kraj sluzbi i odlaze odmah nakon pričešća.
  5. Волим
    milan. got a reaction from -Владимир- in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa teško im je jer oni ne dolaze zbog zajednice, nego zbog pričešća, a njima pričešće ne znači zajednica, nego indivudualni eliksir besmrtnosti.
     
     A ovo za večernju, to tek da se malo postoji, valja se. :)O
  6. Волим
    milan. got a reaction from Биљана in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa teško im je jer oni ne dolaze zbog zajednice, nego zbog pričešća, a njima pričešće ne znači zajednica, nego indivudualni eliksir besmrtnosti.
     
     A ovo za večernju, to tek da se malo postoji, valja se. :)O
  7. Волим
    milan. got a reaction from Стефан Ђуричковић in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa teško im je jer oni ne dolaze zbog zajednice, nego zbog pričešća, a njima pričešće ne znači zajednica, nego indivudualni eliksir besmrtnosti.
     
     A ovo za večernju, to tek da se malo postoji, valja se. :)O
  8. Волим
    milan. got a reaction from Јанко in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa teško im je jer oni ne dolaze zbog zajednice, nego zbog pričešća, a njima pričešće ne znači zajednica, nego indivudualni eliksir besmrtnosti.
     
     A ovo za večernju, to tek da se malo postoji, valja se. :)O
  9. Волим
    milan. got a reaction from Gordana . in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa teško im je jer oni ne dolaze zbog zajednice, nego zbog pričešća, a njima pričešće ne znači zajednica, nego indivudualni eliksir besmrtnosti.
     
     A ovo za večernju, to tek da se malo postoji, valja se. :)O
  10. Волим
    milan. got a reaction from Adelaida in Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.   
    Pa teško im je jer oni ne dolaze zbog zajednice, nego zbog pričešća, a njima pričešće ne znači zajednica, nego indivudualni eliksir besmrtnosti.
     
     A ovo za večernju, to tek da se malo postoji, valja se. :)O
  11. Волим
    milan. got a reaction from Bokisha in Не може бити мучеништва ван Православне Цркве   
    Dakle, krv mučeništva može sprati greh mnogoboštva, ali ne greh jeresi?
    Pa šta je strašnije: da se moliš nepostojećim tj lažnim bogovima, ili da imaš pogrešno mišljenje o tome dal Hristos ima jednu ili dve prirode?
     
    I mučenik je onaj ko strada za Hrista, a ne za SPC.
    jel misliš da će Hrstos prezreti onog ko je svoj zivot izgubio uzdajući se u njega? Misliš da se reči ''ko izgubi život svoj zbog  mene, naći će ga'' odnose samo na one koji potpuno tačno ispovedaju veru, koji nemaju ni jednu dogmatičku grešku?
     
  12. Волим
    milan. got a reaction from Zoran Đurović in Не може бити мучеништва ван Православне Цркве   
    možda će i ući, ali će morati preko mitarstva, a ne kao naši mučenici direktno u raj :P
     
    inače, vremena su se promenila nekad su mučenici postajali i nekršteni koju su postradali zbog hrista, sad više ne... ne može tako lako mučenički venac
  13. Волим
    milan. је реаговао/ла на Благовесник у Koliko je bilo svesti u Hristu   
    Da   li biblijska egzegeza sa "postepeno" i dogmatska rasprava sa "ista u svim vremenskim intervalima"
    iskljucuju stav jedne druge ili ne? Objasni.
  14. Волим
    milan. је реаговао/ла на Никола Ђоловић у Koliko je bilo svesti u Hristu   
    Према библијској егзегези - постепено; према догматским расправама на БФ - имао је исту свест о себи и Оцу у свим временским интервалима.
  15. Волим
    milan. је реаговао/ла на Лазар Нешић у Koliko je bilo svesti u Hristu   
    Тражио сам и нема нигде, погрешио сам.
    Није у тој књизи, али сигуран сам да је негде другде.
    Видећу још...
  16. Волим
    milan. got a reaction from Иван Недић in Не може бити мучеништва ван Православне Цркве   
    Pa ako neko umre i neće se odreći nekog svog verovanja, znači da ako veruje u to, ali bitno je zbog koje ličnosti on strada, a ne zarad kog učenja... crkvi je bitno i učenje, jer ako ona prihvati mučeništvo nekog ko negira npr bozanstvo Sina, to može izgledati kao da je prihvatila i njegovo učenje.
     
    ali pričati da je neko lažni mučenik jer nije verovao kako nalaže crkva a jako voleo hrista, toliko da život dao za njega je drsko po meni.
  17. Волим
    milan. је реаговао/ла на Aquilius Cratus у Koliko je bilo svesti u Hristu   
    Ne mozes imati volju bez svesti, mozes obratno ali gde su dve volje tu su dve svesti. Naravno da oci
    ne operiu time kada tada filozofija uma nije bila ni blizu toliko razradjivana kao danas sto naravno
    nikako ne znaci da pojam svest i samosvest nisu realni i se sa njima ne treba baviti danas.
  18. Волим
    milan. got a reaction from Натан in Нова Русија: Повратак на одвојена мушка и женска одељења у школама   
    ja ne znam odakle tebi to da ako neko postanje tumači kao sest dana u bukvalnom smislu, da je on protestant?
    kao prvo kod nas nema nikakvog dogmata oko toga, pa da neko izlazi iz okvira pravoslavnog pogleda ako tumači ovako ili onako... postoje neki ljudi koji tumače bukvalno a neki alegorijski, ali to nije bitno za odredjenje da li je neko pravoslavan ili nije...
    malo je neumesno da ti nekom govoris sta jeste pravoslavna dogmatika a sta nije, jer je i sam slabo poznajes - i ako bi gledali tvoje poglede, ti bi mogao ispasti veliki jeretik... postoje mnogo bitnije stvari u teologiji koje pokazuju da li se radi o pravoslavnoj teologiji ili o nekoj drugoj...
    _______________________________________________________________________________________________________
    i mnogo puta vidim kako se govori da pravoslavlje nema veze s moralom, ali to nije bas ispravno receno. pravoslavlje ima veze s moralom i bez njega je nezamislivo, samo je stvar sto pravoslavni moral nije juridicke prirode i ne svodi se na puki formalizam i izvrsenje zapovesti, vec pravoslavni etos izvire iz ljubavi prema drugom i ličnom odnosu prema drugom. tako da trebamo paziti sta pisemo, jer ce neko pomisliti da pravoslavlju nije bitno da li neko ubija, siluje i vrsi ostala zlodela... nego je bitno samo da bude u zajednici tj crkvi i to je to... a dela nasa su nebitna...
  19. Волим
    milan. got a reaction from Zoran Đurović in Не може бити мучеништва ван Православне Цркве   
    Dakle, krv mučeništva može sprati greh mnogoboštva, ali ne greh jeresi?
    Pa šta je strašnije: da se moliš nepostojećim tj lažnim bogovima, ili da imaš pogrešno mišljenje o tome dal Hristos ima jednu ili dve prirode?
     
    I mučenik je onaj ko strada za Hrista, a ne za SPC.
    jel misliš da će Hrstos prezreti onog ko je svoj zivot izgubio uzdajući se u njega? Misliš da se reči ''ko izgubi život svoj zbog  mene, naći će ga'' odnose samo na one koji potpuno tačno ispovedaju veru, koji nemaju ni jednu dogmatičku grešku?
     
  20. Волим
    milan. је реаговао/ла на Благовесник у Не може бити мучеништва ван Православне Цркве   
    Ima izuzetaka. Na primer, Sveti Isak Sirijski (Ninevljanski), koga je izrodila tzv. nestorijanska crkva, tacnije Asirska Crkva istoka, ciji je sapričasnik bio. 
    Svakako, izuzeci nisu i ne smeju biti pravilo. Cak bi bilo i smesno da mi ove iz tzv. monofizitske crkve  uvrstavamo u spisak Svetitelja.
  21. Волим
    milan. је реаговао/ла на JESSY у "Велики пост-почетак великих борби"   
    Суштина поста, било да се ради о Божићном, Петровском или Великом посту, састоји се у томе да себи задамо одређени подвиг, и да макар у минималној мери уздржимо своје тело од његових уобичајених потреба и захтева, а истовремено да стекнемо и одређено ослобођење духа. Пост доприноси већој прибраности, смирава нас и тера да се сретнемо очи у очи са својим унутрашњим човеком и да видимо шта се дешава у срцу и у души. 
     
    Гастрономска компонента је само спољашњи фактор који помаже да човек, такорећи, утиче на самога себе. Јер борба са било којом страшћу почиње од човековог уздржавања од задовољства, привидног или стварног, које му задовољење те страсти обично доноси. А храна – то је најпримитивније задовољство, којем на овај или онај начин сви људи теже. Изузеци су веома ретки. И када се човек уздржава од одређених намирница или почне да једе мање, онда он, сходно томе, стиче навику ограничавања себе у још нечем поред тога. Тад се појављује „основа“ на којој ће моћи да се изгради борба са свим осталим страстима. 
     
    Човек, за којег црквени живот тек почиње, често покушава да што строже или, боље рећи, што буквалније испуњава оно што се односи на телесну компоненту поста; а за човека који дубље разуме црквени живот ипак је карактеристично да више размишља о оним унутрашњим променама, које за време поста треба да му се десе и којим он, уздржавањем од хране, само помаже. 
    У решавању питања да ли треба постити строже или, обрнуто, либералније, све се усклађује према могућностима и здрављу конкретног човека. Има људи који поседују неопходно здравље за пост на води, па чак и за сухоједеније; неко може да једе само једном дневно, неко - једном у два дана, али то је реткост. Савремени човек је најчешће толико физички и психички слаб, да ако се буквално буде придржавао Типика вероватно неће моћи да испости цео пост. Или неће моћи да иде на богослужења, или неће разумети оно што се тамо чита и пева из простог разлога што ће његов мозак, не примајући адекватну храну, бити измучен. Због тога се свако од нас мора ослањати не на то иде ли дуго у цркву и познаје ли добро црквени живот, већ на то шта би конкретно за њега у оквиру посних правила могао бити не прекомерни, и не сувише мали, већ управо реалан подвиг. 
     
    Наравно, ако човек пости по први пут, он не може знати шта је у складу са његовим могућностима, а шта није. Због тога би се, по мом мишљењу, пре приступања подвигу поста, требало посаветовати о свим питањима која су с тим у вези са свештеником код којег се човек обично исповеда и који је самим тим упознат са његовим здравственим стањем, начином живота и искуством црквеног живота. Са истим тим свештеником човек може и кориговати своју меру поста, уколико након одређеног времена осети да је узео на себе подвиг који није у складу са његовим могућностима, или, обрнуто, ако му је подвиг толико лаган да га чак и не осећа. 
    Штавише, потпуно је природно саветовати се по овом питању са свештеником, јер је постити а бити ван Цркве практично бесмислено. Пост је црквена установа и служи томе да човек дубље уђе у црквени живот. То је као нека врста присаједињења са животом Цркве, и ако се то не деси, онда је то само дијета, и ништа више од тога. 
    Понекад се човеку који је дуго у Цркви дешава да се у почетку, рецимо, трудио строго да пости, да је можда чак тиме и нашкодио свом здрављу, и затим због тога у њему долази до некаквог заокрета и јављања страха од поста. Мора да постоји разуман приступ. На пример, код многих светитеља, па самим тим и код аве Доротеја, можете срести овакво упутство за пост: одреди себи колико ћеш хране узети дневно, одузми мало од тога, и ето твог поста. 
    Међу црквеним људима влада мишљење да треба саставити друга, засебна правила поста за мирјане, због тога што су постојећа правила била писана за монахе. Али ствар је у томе што код нас заиста постоји једно исто црквено правило за све, утемељено на Типику, које се на природан начин формирало у монашком окружењу. Да ли је потребан посебан правилник поста за мирјане, као и поредак парохијског богослужења, ја не знам. Питање је прилично сложено и вишестрано. С једне стране, у томе има смисла и неко зрно разума. С друге стране, ми у Типику видимо неку врсту иконе подвижничког живота и идеалну слику којој човек треба да тежи. То намеће такав један степен подвига, који се за нас у великој мери испоставља као недостижан, али којем ми ипак и поред тога тежимо. 
    Заповести Христове, по речима Спаситеља, нису ни тешке ни једноставне, али када човек покушава да их испуњава, испоставља се да је то практично ван његових домашаја. Ми морамо настојати током целог свог живота да испуњавамо те заповести, ма колико то било тешко за нас. А то је теже, него поштовати правила поста или богослужења. Међутим, уколико одбијамо да се придржавамо постојећег Типика због његове сложености тражећи неки мало једноставнији правилник за себе, онда би требало саставити неке заповести за мирјане. Али то је апсурдно. Постоји једно Јеванђеље и оно је исто за све. 
    Онда можда и не треба ништа мењати, већ само тежити ономе што смо дужни чинити, имајући притом основу да говоримо: „Ми смо залудне слуге“ (Лк. 17, 10). Тај осећај сопствене „ништавности“ заправо и јесте оно што човек треба да постигне захваљујући посту. Јер физички јаког човека, који може да узима јако мало хране и да се радује томе, вреба друга опасност – а то је гордост. Он се може погордити као фарисеј, о којем ми слушамо у богослужбеним песмама у Недељи о митару и фарисеју. Када се пак испостави да неко покушава, али физички нешто не може да издржи, онда се он смирава. Мени се чини да је то нека врста идеалног модела. 
    Честа грешка наших парохијана јесте то што они углавном сву своју пажњу удељују гастрономском аспекту поста, заборављајући на његову духовну компоненту. И та грешка нема толико везе са питањем „Како постити?“, колико са проблемом неправилног схватања хришћанског живота као таквог. Хришћански живот – то је скидање са себе старог човека и облачење у новог, односно константан рад над својим срцем. И хришћанин мора прво да постане добар човек, а тек затим добар хришћанин, што је повезано управо са оним променама које се дешавају у срцу. Све остало има само спољашњи карактер. Ми смо састављени од душе и тела, и обе те компоненте треба да буду подједнако укључене у овај подвиг, али на различите начине. И на првом месту је ипак оно што је изнутра. 
    Међутим, ту као да се јавља некакво искушење да се каже како пост уопште није важан и како се он може свести на неку симболику. Не. У свему што човек ради мора бити присутан подвиг који се приближава граници његових могућности, јер Господ истински почиње да помаже тек онда када човек чини све што је у његовој моћи: било да се ради о испуњавању заповести Христових, неким тешким животним ситуацијама, или о поменутим данима поста. И тада тај подвиг по благодати Божијој доноси плодове. Уколико човек пак сам себи поставља границу издржљивости, у смислу – ја могу толико и толико, и то је довољно, јер то и није важно – од тога нема користи. Ми морамо да покажемо чврстину своје воље, а остало ће испунити Господ. Место за врдање, свакако, остаје у свему што радимо, и само од нас зависи да ли ћемо ми у себи примећивати то врдање, борити се с њим, бити мало захтевнији, па чак можда и окрутнији, према себи или нећемо. 
     
    Један од најефикаснијих начина да се не изгуби из вида духовна компонента великопосног подвига јесте да се направи лични план, макар он био и на папиру, са јасним ставкама шта би то ја у току овог поста требало да покушам урадити. Сигуран сам да ће код сваког разумног православног хришћанина кључна тачка у том плану бити не подаци о минималном узимању хране, већ духовни захтеви према себи: требало би да за то време променимо нешто у свом животу и у својим односима са људима, па чак и у свом послу. Примећено је да када човек себе ограничава у храни, он има мању потребу да разговара и осуђује. Истина, он постаје и много раздражљивији, али знајући ту појединост, само треба бити опрезан и исправно се према томе односити. 
     
    Ни људи који су дуго у Цркви, који самим тим приступају посту мало сигурније, нису заштићени од низа грешака. Постоји популарни израз „посвећен црквеном животу“, и управо тај осећај личне посвећености представља највећу грешку. Није наш задатак да се посветимо нечему – црквеном животу, читању светих отаца или Јеванђељу. Наш је задатак да постанемо добри људи и добри хришћани и да се приближимо Богу. Сав наш хришћански живот огледа се у томе какви су његови плодови. 
    У Патерику има једна прича о томе како је неки брат свуда ишао и хвалио свог духовног учитеља као великог старца. И неко га је напослетку упитао: „Како са тако доброг дрвета као што је он, да никне такав један кисео плод као што си ти?“. Човек може много да чита, да буде често на службама, строго да пости, много да се моли, а да притом не стекне ни смирење, ни кротост, ни трпљење свега оног што Господ у животу шаље, ни спремност да прихвата и испуњава вољу Божију, у чему год се она састојала. И управо је то оно у шта човек треба да се удуби и чему да се посвети, а то је преданост вољи Божијој. 
     
    Игуман Нектарије (Морозов)
    http://www.prijateljboziji.com/_Da-budemo-dobri-ljudi/37921.html
  22. Волим
    milan. је реаговао/ла на aliluja у "Велики пост-почетак великих борби"   
    Post je veliki duhovni pomak onome ko uspe da ga primeni po uzoru naših svetih otaca. Želim svima puno vere, snage i upornosti... u toj borbi da se u dobroti, pokajanju i miru što više duhovno uzdigne. Neka nam to bude na spasenje.
  23. Волим
    milan. је реаговао/ла на Ламех у Не може бити мучеништва ван Православне Цркве   
    Видиш батице, немаш појма!! Не верују они да он има једну вољу, него да има две природе у теорији, тј. да су обе присутне у Христу али да је људска она која своја својства и дејство препушта божанској. Другим речима (можда јасније) да је људска природа прилично пасивизирана и подвргнута божанској. Ово је онако ад хок и најкраће могуће о вери  монофизита данас.
     
    А дедер нам ти сада напиши овде, не бацајући цитате, него својим речима, какво је то православно исповедање Христа? Шта значи да је Христос из две, у две и да је две природе?!
     
    Јок, онај муслиџа је требао да га пита: пријатељу, дедер прочитај халкидонски орос, или неко од Севирових исповедања па да ти отфикарим главу?!
    А можда је и дошао пред Христа па овај га питао да до танчина објасни како се то он оваплотио и да анатемише све од Диоскора па на овамо!
  24. Волим
    milan. је реаговао/ла на aliluja у Ugledamo li se na decu?   
    Naravno... pre nekoliko dana sam bila u bioskopu sa dečurlijom i gledali smo animirani film... Upućen mi je bkago-kritičan komentar od mog supruga:"Hej... ti se ovde najglasnije smeješ! "
  25. Волим
    Guest
    milan. got a reaction from Guest in Не може бити мучеништва ван Православне Цркве   
    Zašto pokajani razbojnici? razbojnik s krsta se preobratio na krstu, a ovi su ostali dosledni onom u šta su verovali ili još bolje Onom kom su verovali.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...