Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Мара

Члан
  • Број садржаја

    1527
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    3

Everything posted by Мара

  1. "Источни петак" саборно пролсављен у манастиру Драганац 26. Април 2014 - 12:18 "Источни Петак" који се такође назива "Обновљенски Петак" је дан у који се у токе Светле Седмице прославља обновљење храма Богородичиног Извора Животворне Воде у Константинопољу. На овај дан већ традициoнално у манастир Драганац пристижу верници са свих страна да литургијски у храму и молитвено на чудотворном извору прославе овај празник Пресвете Богородице. Литургијским сабрањем началствовао је архимандрит Стефан игуман манастира Зочиште уз саслужење протојереја-ставрофора Милије Арсовића, протосинђела Кирила, протојереја Радивоја Живковића, протојереја Саве Шмигића, јереја Веље Стојковића, јереја Александра Зафировића, јереја Слободана Марковића, јереја Бранислава Секулића и ђакона Александра Марковића. Након светог Причешћа којем је приступило много верника формирана је Литија из храма до извора чудотворне воде који се налази на самом улазу у манастир. На извору је обављено мало освећење воде након чега се отац Стефан обратио вернима беседом. Верници су дуго, смирено и стрпљиво, чекали у реду да приђу и да окусе воде са извора и самим тим задобију благослов Божији молитвама Пресвете Богородице. Након Литургије и молитвословља братија манастира Драганац, на челу са својим настојатељем јеромонахом Иларионом, је послужила ручак за свештенство и верни народ. У току ручка присутнима се обратио отац Иларион који заблагодарио Богу на дивном дану и празнику и захвалио свима који су дошли да заједно са братијом манастира Драганац прославе празник. Мноштво верника није крило радост што су део прославе празника највеће молитвенице за род људски Пресвете Богородице - празника ''Источни петак'' који је у светој обитељи манастира Драганац прослављен баш онако како и читамо у Пентикостару о служби за овај дан "љубави ради Пресвете Богородице".
  2. Графити УЧК исписани на капији манастира Високи Дечани 24. Април 2014 - 19:59 САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ На капији манастира Високи Дечани јутрос су осванули графити са натписом УЧК (тзв. Ослободилачке војске Косова). Ово је за сада последњи у низу сличних провокација албанских екстремиста који су претходно поруке мржње исписивали на зиду цркве у Ђаковици, а потом на српским кућама у Ораховцу. Овај пут екстремисти су то учинили на самој манастирској капији у Високим Дечанима и то свега неколико десетака метара од италијанског пункта КФОР-а. Епархија Рашко-призренска овај акт доживљава као отворену претњу манастиру Високи Дечани и његовом братству који су у последњих 15 година тзв. међународног мира на Косову и Метохији четири пута оружано нападани гранатама од стране албанских екстремиста, и којима су више пута упућиване претње,. Нажалост, ова провокација и претња није ништа друго до последица националистичке реторике која се већ годинама шири у локалним медијима на албанском језику против овог манастира у коме су монаси за време рата поред осталих помагали и албанским избеглицама. Овај најновији инцидент такође је показатељ да је безбедност српских светиња на Косову и Метохији и даље угрожена, па чак и у случају да ту светињу обезбеђују припадници КФОР-а. Игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава данас је писмено обавестио међународне представнике о овом најновијем инциденту и затражио појачане мере заштите за ову светињу, која је од 2005. године на списку светске културне баштине УНЕСКО. Иако овакве провокације угрожавају безбедност живота монаха и православних поклоника као и бројних туриста из целог света, оне највише штете Косову које је данас једини простор на територији Европе где су хришћански споменици и светиње и даљe угрожени. Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске Грачаница, 24. април 2014. год.
  3. ''Васкрсење Христово отоврило је врата вечнога живота'' - васкршњи интервју архимандрита Саве игумана манастира Високи Дечани 24. Април 2014 - 19:00 У овоме животу треба да направимо прави избор и да не дозволимо да нас грех одвуче у таму да не би били лишени вечне светлости и радости коју нам је Господ припремио у вечности. Смисао нашег живота треба да буде да у сваком тренутку и на сваком месту будемо сведоци истине Васкрслог Христа, да испуњавамо његове спасоносне заповести и да све догађаје око нас (нарочито политичке и историјске) разумевамо духовно. Хришћанин стално благодари, не мрзи, а позван је да воли не само своје ближње него и своје непријатеље. Црква нас учи да се у сваком успеху не гордимо, али да и у страдањима не падамо у очајање јер ко се узда у себе увек ће се разочарати, а ко се узда у Христа увек ће у срцу имати радост. Као хришћани не смемо заборавити да је брига о ближњем највећи израз наше љубави према Богу Наша вера нас учи да није царство земаљско, односно, живот на земљи и оно што у њему радимо коначна мера човекова, његовог мишљења, начина живљења и достојанства. Човек је биће достојно поштовања само ако је вечно биће, ако се земаљско царство и живот улива у вечно и непролазно царство небеско. У сусрет великом дану, светом дану Васкрсењу за „Јединство“ говори архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани. Шта нам потврђује васкрсење? Васкрсење Христово је најчудеснији догађај у историји људског рода који истовремено превазилази границе времена и простора у коме живимо. Син Божији постао је човек, пострадао на крсту и васкрсао у трећи дан, да би нама отворио врата вечног живота. Смрт није могла да држи у својој власти самог Животодавца Христа и зато је Христовим васкрсењем побеђена сила смрти. Физичка смрт и даље постоји као биолошки феномен, али за нас који верујемо у Христа онај који и умре у Христу вечно ће у њему живети. Истински живот је, дакле, за нас много више од биологије и хемије. То је тајна над тајнама и темељ наше вере православне. Христос победио силу смрти Има ли места за страх од смрти у Царству Христовом? Царство Христово није од овога света. Господ није дошао на свет као светски моћник да ослободи јеврејски народ од римске власти нити да ствара овоземаљско царство. Царство Божије је унутра у вама, каже Господ и они који живе по заповестима Божијим, воле Бога и ближње своје, жртвују се за друге и духовно већ живе у Царству небеском које ће у својој пуноћи доћи тек након краја овога света и века и на начин који је нама ограниченим људским бићима тешко да разумемо. То Царство небеско доживљавамо и на свакој Св. Литургији, а чврсто верујемо да ћемо га наследити и у вечности ако останемо верни Христу Богу нашем. Ми верујемо да је једино Бог пут, истина и живот и да је овоземаљско постојање у овом времену и простору само сенка будућег вечног живота у Христу који је постао човек да би сјединио створено са вечним. Зато је и постао човек родивши се од Ђеве, а истовремено остајући предвечни Бог. Зато је и страдао на крсту али је као Бог васкрсао победивши силу смрти. Иако је телесна смрт туга за све људе јер се привремено раздвајамо од оних које волимо, она за нас није крај већ наставак живота у Христу па се молимо за наше покојнике и чекамо дан када ћемо се опет заједно видети у Царству Божијем. Пре хиљаде година Праведни Јов је поставио питање „Кад умре човек, може ли оживети“? Код једног дела хришћана то питање се и данас поставља…? Ми хришћани верујемо да физичка смрт није крај нашег живота јер живот није само биолошка категорија. Након физичке смрти долази до раздвајања душе и тела и душа наставља да постоји до свеопштег васкрсења када ће се поново сјединити са телом. Човек је створен као психофизич ка целина и зато наша вера у бесмртност не почива само на вери у бесмртност душе.Светитељи нас уче да је душа без тела сенка од човека, а тело без душе леш. Тек након васкрсења из мртвих, након краја овог света и века, заживећемо пуноћом живота у Христу. За оне који су живели у љубави Божијој то ће бити вечна радост, а за оне који су живели у неправди и мржњи, вечна мука и патња. То су реалности раја и пакла. Господ ће својом љубављу све загрлити, али они који га не желе и својим делима га се одричу та љубав ће за њих бити вечно мучење. Божија љубав никога не жели да мучи али као што је светлост за онога који живи у светлости радост, тако је за онога чије су очи навикле на мрак бол. Рај и пакао нису различити простори, већ различита стања у којима ће се наћи сви људи и васцела твар када Бог васцелу творевину преобрази и сједини у Христу Господу. Зато у овоме животу треба да направимо прави избор и да не дозволимо да нас грех одвуче у таму да не би били лишени вечне светлости и радости коју нам је Господ припремио у вечности. Како најбезбедније превазићи невоље, неправде и жалости са којима се свакодневно сусрећемо у о в о з е м а љ с к о м животу? Морамо да увек будемо свесни да све неправде и жалости са којима се суочавамо у о в о з е м а љ с к о м животу привремено трају, а ми хришћани, верујемо да нас очекује в е ч н и живот у Хр и с т у . К а д а з н а т е д а привремено треба да претрпите неки бол или операцију, да би после тога били здрави и живели нормално, нисте толико у страху. Проблем је што ми често гледамо само живот у оквиру овоземаљских граница и онда нас бриге и проблеми овога света толико обузму да нисмо у могућности да живот гледамо шире. Наша вера нас управо учи да је за малена ово земаљско царство, док је небеско довека. Црква нас учи да се у сваком успеху не гордимо, али да и у страдањима не падамо у очајање јер ко се узда у себе увек ће се разочарати, а ко се узда у Христа увек ће у срцу имати радост. Црква је сведок реалности царства небеског Шта је мисија Цркве данас и у којој мери може поштовати људске слободе у савременом друштву, а истовремено имати јако упориште у сопственом светом Предању и историји? Најважнија мисија Цркве у свету јесте да стално сведочи реалност Царства небеског које долази, али већ овде и сада почиње и да позива на промену живота. Покајте се, јер се приближи Царство небеско била је прва и основна проповед Цркве од почетка. Људске слободе у овоме свету су важне и треба их подржавати, али је слобода много комплекснији феномен. Истински слободан човек није увек онај који ради шта хоће, већ онај који је у стању да савлада своје слабости и успе да остане кормилар своје душе до краја. Разни грехови, пороци и друга зла овога света чине нас зависнима од пролазних уживања и када су нам она ускраћена тражимо кривицу у другима, свађамо се и гневимо. Отуда толико неслоге, ратова, сукоба у овоме свету. Христос нас учи да иако живимо на овој земљи, ми смо пре свега путници ка Царству небеском и зато хришћанин и своју слободу и смисао живота увек пројектује у перспективи Царства Божијег. То је потпуно други начин живота од онога који је данас уобичајен у овоме свету. Бог нас учи и да у свакој биљци и животињи, свакој природној лепоти видимо лепоту премудрости Божије и да природу не оштећујемо већ користимо колико је потребно али као мудри домаћини. Постоји одређен број православних Срба који веру доживљавају као личну и приватну ствар независно од Цркве. Како их усмерити на прави пут и указати да је Црква извор и носилац вере? Хришћанска вера није приватна ствар и Црква нас стално окупља у заједницу и повезује светим тајнама, молитвама, богослужењима. Наша вера нас учи да човек индивидуалац, који живи себично и за своје интересе није права и потпуна личност. Праву личност остварујемо тек ако у љубави живимо са другима и друге не гледамо као своју конкуренцију, сметњу или непријатеље, већ као оне који су позвани такође у Христу да буду наша вечна сабраћа у Царству Божијем. Зато чинећи добро другима не губимо, већ добијамо. Свођење вере на приватну или националну ствар и на обичаје сужава пуноћу Христове истине и може да претвори нашу веру у идеологију која се више ослања на политику него на вечне истине које нам је Бог открио. У Христово време многи Јевреји су очекивали ослободиоца од римске власти, а Христос је дошао да им донесе вечни живот и слободу, не од Римљана, већ од греха и смрти. То је суштинска разлика. Многи млади људи мисле да је слобода у гажењу свих друштвених конвенција и правила, у дроги, алкохолу и неморалу. Али када већ зађу у те мрачне просторе тек онда осете колико су неслободни и заробљени, али тада је већ много тешко оздравити. Зато нас Црква учи да чувамо и своју душу и своје тело од греха, не зато што то смета Цркви, већ смета нама да живимо са Богом и осетимо пуноћу слободе која нам је дата у Христу Исусу. Може ли се грех као лажни избор и лажно духовно усмерење, противно божанској вољи, окајати постом у храни и пићу? Грех је неприродни начин постојања јер живећи у греху своје природне снаге користимо у погрешном смеру што води ка даљем губитку наше слободе, већој зависности од материјалних ствари овога света и неслози са другима. Човек у греху је духовно болестан и покајање је не само промена начина размишљања већ пре свега промена потпуног начина живота. Пост и молитва су два крила покајања јер постом показујемо да не зависимо само од биологије и хемије која регулише наше тело, а молитва уздиже нашу душу ка духовним вредностима и човека повезује са Богом. Као што је човек састављен од тела и душе ни покајања нема без поста и молитве. Наш Бог је Бог љубави и опростиће нам сваки грех, али проблем је у томе што грех затвара човеково срце и чини га неосетљивим и према Богу и према ближњима. Покајањем отварамо срце и онда оно може да прими топлину Божије љубави и опроштаја. Зато не можемо очекивати да нам Бог опрости наше грехове ако нисмо спремни да и сами опростимо својим ближњим. Брига о ближњима, израз љубави према Богу Како су код српског становништва примљени духовни семинари у организацији Епархије рашко-призренске и Дома културе у Грачаници? Духовни семинари који се, хвала Богу, одржавају сада сваког четвртка у Грачаници с б л а г о с л о в о м Преосвећеног Владике Теодосија представљају право духовно освежење у животу наше Епархије. Захваљујући сјајним предавач има, нашим уваженим Епископима и богословима, верници могу на овим семинарима да много више сазнају о својој вери и продубе своје духовне видике. Искрено се надам да ће ова духовна окупљања и дружења још више ојачати веру у нашем народу и да ћемо имати више хришћана који не живе само формално хришћанским животом, већ који своју веру озбиљно шватају као нови начин живота. Наша истинска отаџбина је на небесима Шта треба да буде смисао живота сваког хришћанина? Хришћански живот не сме да буде формалност и Црква није само овоземљаска институција или невладина организација. Смисао нашег живота треба да буде да у сваком тренутку и на сваком месту будемо сведоци истине Васкрслог Христа, да испуњавамо његове спасоносне заповести и да све догађаје око нас (нарочито политичке и историјске) разумевамо духовно. Наша истинска отаxбина је на небесима иако живимо привремено на земљи. Наше истинско благо је у Богу и нашој души која живи по Богу, а не у пролазним стварима овога света. Ако тако будемо живели наш живот ће бити пун смисла и радости без обзира на све тешкоће. Међутим, онај који граби земаљско благо и плаши се оних који могу да убију тело или му отму то благо, живи у сталној бризи и нема мира. Хришћанин стално благодари, не мрзи, а позван је да воли не само своје ближње него и своје непријатеље. У ранохришћанској посланици Диогнету из 2. века налазе се можда и најлепше речи шта хришћане разликује од осталих људи. Иако све то звучи парадоксално за нас хришћане ово су истине које нас воде ка вечном животу: „Хришћани живе у отаxбинама својим, али као пролазници, као грађани учествују у свему, али све подносе као странци. Свака туђина њима је отаxбина, а свака отаxбина туђина....Бораве у телу, али не живе по телу. На земљи проводе дане, али им је живљење на небу. Покоравају се постојећим законима, али својим животом превазилазе законе. Воле све (људе), а сви их прогоне…. Сиромашни су, а многе обогаћују. Свега су лишени, а у свему изобилују. Понижавају их, а они се у понижењима прослављају. Клеветају их, а они се показују праведним. Руже их, а они благосиљају. Вређају их, а они (све) поштују…. Епархија рашкопризренска је јако посвећена социјалним питањима и муком обичних људи. Који су највећи проблеми верника Српске православне цркве на Косову и Метохији? Као што је човек психофизич ка целина, тако је и Црква увек бринула не само о духовном напретку верника, него и о свакодневним потребама нарочито сиромаш них и угрожених људи. На Косову и Метохији много је сиромаштва и људима је често потребна најосновнија помоћ. Зато је Епархија преко своје добротворне организације Мајка девет Југовића већ организовала рад 6 народних кухиња у којима се свакодневно храни преко 2000 лица. Међутим, и у свакој парохији треба организовати помоћ угроженој браћи и сестрама. После сваке литургије верници би могли заједно са својим свештеницима да организују посете и помоћ старијим и болесним парохијанима и другим људима којима је помоћ потребна. Често је многим људима потребна само једна блага реч и осећај да о њима неко брине. Као хришћани не смемо заборавити да је брига о ближњем највећи израз наше љубави према Богу. Односно, као што нас уче Свети оци Цркве, нема богољубља без човекољубља, као што нема ни истинске љубави према ближњем ако та љубав није заснована на Божијој љубави. А та Божија љубав нас учи да у сваком човеку треба да препознамо лик Божији. извор: http://www.jedinstvo.rs/online/index.php/2013-01-28-10-01-43/2013-01-28-10-03-43/978-2014-04-18-05-49-32
  4. Саопштење Епархије - "Васкршњи поклон" министра Гашија који најављује да ће порушити православну цркву у центру Приштине 22. Април 2014 - 11:38 САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ МИНИСТРА ГАШИЈА Епархија Рашко-призренска примила је најновију изјаву г. Дардана Гашија, косовског министра за просторно планирање, као отворену провокацију која има за циљ да наруши међуетничке и међуверске односе на Косову и Метохији поготово сада у време највећег хришћанског празника Васкрсења Христовог. У тексту који је 21. априла објавио приштински Телеграф под насловом „Порушићу цркву Св. Никола“ (Gashi: Do ta rrënoj edhe “Sveti Nikollën”) поменути косовски министар износи неистините тврдњу да је још незавршена црква Св. Спаса у центру Приштине подигнута нелегално (Министар чак и не зна назив цркве, што само показује његову обавештеност о овом питању). Српска Православна Епархија Рашко-призренска поседује сву потребну документацију које су издале надлежне институције када је црква грађена и изјава поменутог косовског министра не може се другачије тумачити него као покушај етничке и верске дискриминације. Познато је да је у центру Приштине подигнута велика римокатоличка катедрала, а започета је и градња централне џамије. Дискриминаторски однос према Српској Православној Цркви наноси велику штету самом министру Гашију и институцијама коју представља, поготово због тога што је Српска Православна Црква недавно директно из самог врха владе Косова обавештена да влада подржава завршетак градње овог храма, о чему су обавештени и међународни представници на Косову и Метохији. Стога изјаву г. Гашија у најбољем случају можемо схватити као његову личну политичку авантуру која је у служби предстојећих косовских избора. Иначе, због својих неумесних медијских изјава и покушаја политизације питања културне баштине министар Гаши је већ блокирао рад мешовите Комисије за имплементацију заштићених зона којом поред њега председава и специјални представник ЕУ за српску православну баштину. Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске Грачаница, 22. април 2014. год. Текст у приштинском телеграфу http://www.telegrafi.com/lajme/gashi-do-ta-rrenoj-edhe-sveti-nikollen-2-43740.html
  5. Васкрсење Христово на Косову и Метохији 20. Април 2014 - 18:27 Широм Епархије рашко-призренске, у свим парохијским црквама и манастирима, богослужбено је прослављен празник Светог Васкрсења Христовог Храм Светог Николе у Приштини У Приштини Светом Васкршњом Литургијом началствовао је јереј Дарко Маринковић старешина храма Светог Николе уз саслужење јереја Стеве Митрића. На литургији поред верника из града Приштине присуствовали су и верници из других оближњих места. Манастир Девич Највећи и најрадоснији хришћански празник Васкрс у манастиру Девич на Косову и Метохији су дочекали верници који су организовано дошли из Косовске Митровице, Клине, Сувог грла и Бање. Васкршњој Литургији која је почела тачно у поноћ и коју је служио протојереј ставрофор Милија Арсовић уз саслужење протојереја Милана Кевкића, присуствовали су и министри у Влади Србије Александар Вулин и Небојша Родић, начелници косовско-митровачког и косовског округа, Васо Јелић и Владета Костић, као и председник привременог органа Косовске Митровице Александар Спирић. Храм светог великомученика Димитрија у Сушици Протојереј Саво Шмигић, старешина храма Светог Димитрија, служио је Свету Васкршњу Литургију у селу Сушица. Верници овога села напунили су храм и радосно, како и доликује овом највећем хришћанском празнику приступили Светом Причешћу. Храм Светога великомученика Димитрија у Косовској Митровици Светом Васкршњом Литургијом у Косовској Митровици началствовао је протојереј Станиша Арсић уз саслужење ђакона Милана Јакића. Литургији је присуствао велики број верника парохија косовомитровичких који су се причестили и тиме завршили Велики Васкршњи Пост. Храм светог оца Николаја у Севцу Верници села Севце радосно су дочекали празник Васкрсења Христовог и богослужбено га прославили. У храму светог оца Николаја Мириликијског Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, архијерејски намесник призренски. На светој Литургији много верника се причестило Светим Христовим Тајнама међу којима и много деце која су заједно са својим вероучитељима присуствовала Пасхалном богослужењу.
  6. Празник Васкрсења Христовог у манастиру Грачаница 20. Април 2014 - 14:20 Тачно у поноћ свештеници парохија грачаничких започели су Васкршње Јутрење у манастиру Грачаница. Мноштво народа окупило се у овој светој обитљи и трократним опходом око цркве почели прославу највећег Хришћанског празника Васкрсења Христовог. У наставку јутрења служена је Света Литургија којом је началствовао јереј Бранислав Секулић уз саслужење протојереја-ставрофора Милорада Цветковића в.д. архијерејског намесника приштинског. На светој Литургији прочитана је Васкршња посланица Свјатјејшег Патријарха Српскога г. Иринеја. Светој Чаши приступило је преко 200 верника предвођени игуманијом високопреподобном мати Ефросинијом и сестрама грачаничке обитељи. На крају Литургије отац Бранислав је свима присутнима честитао Празник у име Епископа Теодосија, игуманије Ефросиније и свих парохијских свештеника грачаничких са жељом да се у Грачаничкој цркви Свето Васкрсење Христово прославља још дуго, све до наступања Дана незалазне Славе Христа Господа.
  7. Прослава Васкрсења Христовог у манастиру Високи Дечани 20. Април 2014 - 4:30 У манастиру Високи Дечани данас је свечано прослављен најрадоснији хришћански празник Васкрсење Христово. Празнично богослужење започело је у поноћ троструким опходом око храма и читањем Васкршњег Еванђеља, а настављено је Васкршњим јутрењем и Св. Литургијом коју је служио игуман манастира архимандрит Сава уз саслужење дечанских свештеномонаха. У васкршњем богослужењу учествовало је око 150 верника, а међу њима и шеф канцеларије Руске федерације у Приштини г. Андреј Шугуров са својим сарадницима и представници италијанског и немачког КФОР-а. Након свечаног богослужења сви гости су се окупили у манастирској трпезарији где су послужена васкршња јаја.
  8. У Јерусалиму Епископ Теодосије са Патријархом јерусалимским г.г. Теофилом служио богослужења Великог и Светог Петка 19. Април 2014 - 14:13 У богослужењима Светог и Великог Петка у Јерусалиму, Његовоj Светости Патријарху јерусалимском и све Палестине г. Теофилу саслуживао је и Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије. Епископ Теодосије је учествовао у Литији која је кренула из Преторије, места где је Христос био утамничен, и која се завршила узношењем Часнога Крста на Голготу. Одслужена су и остала богослужења Великог Петка по поретку древне Јерусалимске Патријаршије завршно са Јутрењем Велике и Свете Суботе на којој су певане Статије. Подсећамо, Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије налази се на поклоничком путовању по светињама Свете земље где ће заједно са групом поклоника учествовати у прослави празника Васкрсења Христовог.
  9. Јутрење Велике и Свете Суботе у Приштини 19. Април 2014 - 0:00 У храму Светог Николе у Пришини Јутрење Велике и Свете Суботе служио је старешина храма јереј Дарко Маринковић уз саслужење јереја Стеве Митрића пароха приштевског. Богослужењу је присуствовало и петнаестак верника из Приштине. Овом приликом Управа храма Светог Николе у Приштини обавештава јавност да ће Васкршња Света Литургија почети у 5 часова.
  10. Велики и Свети Петак у манастиру Високи Дечани 18. Април 2014 - 23:29 Богослужења Великог и Светог Петка у Царској Лаври Високих Дечана служио је Високопреподобни Архимандрит Сава Дечанац игуман ове свете обитељи уз саслужење дечанских свештеномонаха. Манастирским богослужењима присуствује и велики број верника који су за ове Свете дане дошли са разних страна и сабрали се у Дечанској обитељи.
  11. Велики и Свети Петак у Грачаници и Косовској Митровици - фото 18. Април 2014 - 21:20
  12. Јутрење Великог Петка у Косовској Митровици 18. Април 2014 - 9:17 Синоћ је у храму Светог великомученика Димитрија у Косовској Митровици одслужено Јутрење Великог Петка и прочитано дванаест Страсних Јеванђеља.
  13. Велики Четвртак у манастиру Грачаница 17. Април 2014 - 21:34 У присуству великог броја верника у манастиру Грачаница вечерас је служено Јутрење Великог Петка и прочитано дванаест Страсних Јеванђеља. Богослужили су свештеници протојереј-ставрофор Милорад Цветковић в.д. архијерејски намесник приштински и пароси грачанички протојереј Светислав Трајковић, протојереј Саво Шмигић и јереј Бранислав Секулић. Мати Теодора
  14. СПЦ:Ђаци Београда ђацима Косова и Метохије 16. Април 2014 - 18:57 Извор: www.spc.rs На Светосавском платоу 11. априла 2014. године београдски основци успешно завршили акцију „Васкршњи пакетићи - ђаци Београда ђацима Косова и Метохије“ Ова акција се спроводила у свим основним школама на територији Архиепископије београдско-карловачке током марта ове године, када смо обележили и годишњицу страдања нашег народа на Косову и Метохији у Мартовском погрому 2004. године, ако и годишњицу бомбардовања наше Отаџбине 1999. године. У току акције одржана су предавања на којима су се београдски ученици упознали са Косовом и Метохијом и продубили своју солидарност према вршњацима који тамо живе. Плод ових активности је прикупљање пакетића који ће бити послати на Косово и Метохију током Васкршњих празника. Ђаци Београда су сами правили и паковали играчке, школски прибор, књиге, друштвене игре и све оно што су од срца, како деца једино и могу, својим другарима наменили. Из 138 школа прикупљено је преко 7.000 пакетића. Како је ова акција нека врста васкршњег поздрава Београда Косову и Метохији, завршна манифестација захвалности је одржана баш испред духовног симбола Београда - Храма Светог Саве. 11. априла у 12 часова окупљени ученици су прво отпевали Светосавску химну, а затим их је поздравио Епископ липљански Јован, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Владика је у непосредном разговору са ученицима улепшао атмосферу добре воље позивајући ученике на бину и разговарајући са њима отворио манифестацију. Такође је и старешина светосавског храма прота Радивоје Панић упутио похвале београдским основцима за њихову солидарност према вршњацима и упознао их са свакидашњим животом на многострадалном Косову и Метохији. На самом почетку програма ученици су упутили радосне поздраве вршњацима и изразили наду да ће им се скромни поклони свидети. Програм је текао уз песме хора ученика ОШ „Васа Пелагић“ - Свети Симеон Богопримац, фолклорне игре ученика ОШ „Скадарлија“, пригодне рецитале ученика ОШ „Свети Сава“ са Врачара, ОШ „Милан Ђ. Милићевић“ и ОШ „Змај – Јова Јовановић“ са Вождовца. Издвојила се и једна песма о овој акцији коју је написао ученик Илић Марко из ОШ „Драгојло Дудић“ из Малог Мокрог Луга. Дружење је завршено уз најрадоснији хришћански поздрав ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ и заједничким фотографисањем испред храма са балонима у бојама српске тробојке. Та слика, као и речи Преосвештеног Владике Јована да Косово није изгубљено и да ће доћи време да се сви окупимо на Косову, остали су нам у сећању. Са том надом и молитвом завршена је до сада највећа и најзначајнија хуманитарна акција ученика веронауке и Београда и Србије.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...