Jump to content

Марјанн

Члан
  • Број садржаја

    127
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Da li u Bibliji postoje greske   
    Није Синод ништа мењао. Преводио је са изворника (старогрчког) који садржи именицу Јосиф (као што сам горе показао). 
  2. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Da li u Bibliji postoje greske   
    BGT  Luke 2:33 καὶ ἦν ὁ πατὴρ αὐτοῦ καὶ ἡ μήτηρ θαυμάζοντες ἐπὶ τοῖς λαλουμένοις περὶ αὐτοῦ.   BYZ  Luke 2:33 Καὶ ἦν Ἰωσὴφ καὶ ἡ μήτηρ αὐτοῦ θαυμάζοντες ἐπὶ τοῖς λαλουμένοις περὶ αὐτοῦ.   VUL  Luke 2:33 et erat pater eius et mater mirantes super his quae dicebantur de illo     Као што се види, постоје старогчке верзије где се налазе именице ὁ πατὴρ (отац) и Ἰωσὴφ (Јосиф). Вулгата преводи pater (отац). У нашем синодском преводу стоји Јосиф.    Која је верзија ближа оригиналу? Вероватно, она која је старија, мада ја не бих прецизно знао, јер се нисам удубљивао у ову проблематику. Вулгата блаженог Јеронима настаје крајем четвртог века. Ревизију латинског превода НЗ Јероним започиње негде 380. године. Дакле, очито је да он тада има предложак текста на старогрчком у којем на спорном месту стоји ὁ πατὴρ (отац). То би могло значити да је ово  Ἰωσὴφ (Јосиф) каснија редакција. Међутим, да ли се ради о тешкој грешци и изврнутој интерператацији преписивача? Не. Ако читамо оце с краја четвртог и почетка петог века (дакле, време Вулгате), на пример блаженог Августина, видећемо да је за њих неспорна чињеница безгрешног зачећа Исуса Христа. Дакле, да нема биолошког оца, као човек. Али, такође им је јасно, да се са друге стране Јосиф, сходно јеврејском закону, као Маријин заручник, назива и Исусовим оцем. То говори да нема суштинске разлике ако се у наведеном делу налазе речи ὁ πατὴρ αὐτοῦ (отац његов) и Ἰωσὴφ (Јосиф). Можда би људима којима би било збуњујеће данас, не знајући јеврејске законитости онога доба, било збуњујуће ово ὁ πατὴρ αὐτοῦ (отац његов), тако да је можда и боље да стоји Ἰωσὴφ (Јосиф).    
  3. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Guest у „Литургија - кретање ка Царству Божијем“   
    @@Марјанн,
     
    Bogu hvala bratac...
     
    kao što rekoh, treba da se sredi tipik da ne dođemo do ovakvih stvari,
     
    jer , sad kako se gleda, opravdano je kada neko ovako nešto pita i nebitno ko - ti, ja, onaj, ovaj... očito se se nađemo u takvoj situciji da moramo neke stvari dodatno tumačiti.
  4. Волим
    Guest
    Марјанн got a reaction from Guest in „Литургија - кретање ка Царству Божијем“   
    У праву си, свакако по хронолошкој аналогији ово је логично, а пошто на господњи празник се пева ирмос и одговарајучи причасан тако сам дошао до неки закључак, али због субјективизма нисам до краја убеђен, јер ово невидим експлицитно написано. Хвала на труду, засад биће довољно.
  5. Волим
    Guest
    Марјанн got a reaction from Guest in „Литургија - кретање ка Царству Божијем“   
    Имам ја књигу типик Николајевићев брате, али ове недоумице за сутра питам како изгледају да знам шта да спремам за певање..., јер од онога шта сам прочитао литургија је са следеће измене: Василијева са великом јектенијом на почетку, затим антифони, Елици, ирмос и причасан празника.
    Ако може неко нека потврди или да каже како треба. Хвала и опростите што се отегло. 
  6. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Guest у Свештеник се обесио у шупи   
    Gospod Bog i pokojni sveštenik znaju pravi razlog zašto je odlučio za ovako nešto....
     
    zabadava da nagađamo šta je razlog, nemamo nikakvu korist od toga sem da se pomolimo Gospodu za dušu pokojnog sveštenika!
  7. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Stanoje Stankovic у Свети Старац Порфирије Кавсокаливит – житије и поуке   
    Ових дана све православне хришћане обрадовала је вест – велики Старац и Христов човек, Порфирије Кавсокаливит је прибројан Хору Светих. Уочи дана његовог прослављања желели смо да поделимо са вама неке од његових мисли које се тичу мисије и односа са ближњим. Чувена и света је његова мисао: „Радите непрестано и неуморно, јурите и стижите свуда, свима проповедајте Христа, падајте с ногу од умора трудећи се за Христа и за Цркву Његову, не жалите своју младост… Све дајте за Христа и за Цркву Његову! Она треба да расте, а ми да се смањујемо смиреношћу…“
    „Видим Христа како ходи српском земљом и одабира оне који су Његови“.
    http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracPorfirije/StaracPorfirije01.htm
    „У беседама немојте да говорите много о религијама – и тада ћете победити. Дозволите човеку који има другачије мишљење да се излије, говори и говори… Нека он осети да се сусрео са спокојним човеком. Делујте на њега својом добронамерношћу и молитвом, а затим реците неколико речи. Нећете урадити ништа ако будете говорили оштро, ако на пример кажете „Ти лажеш!“ Шта ће од тога бити?
    Ви сте као овца међу вуковима (Мт. 10:16). Шта да чините? Споља будите мирни и молите се у себи. Будите спремни, будите образовани, будите храбри али уз светост, кротост и молитву. Да бисте међутим овако поступали, потребно је да будете свети“.
     http://www.pravoslavie.ru/put/66252.htm
    „Једном ми је Старац рекао: „Ти си побожан човек. И желиш да натераш своје блиске људе да буду исто тако дубоко верујући и побожни људи као и ти. Мислиш да ћеш тако успети нешто? Само ће бити штете. Принуђивање изазива отпор код људи. Ти говориш човеку „учини то“, а он не жели јер си му то ти рекао. У њему се подиже талас отпора и он ће игнорисати твоје речи. Међутим, ако ближњи примети да и ти сам чиниш нешто, онда ће можда и он почети да чини нешто. Човек те посматра и размишља: „Ако он то чини и ја ћу“.
    http://www.e-reading.co.uk/bookreader.php/1008835/Kavsokalivit_-_Deti_i_molodezh._Po_sochineniyam_Afonskogo_starca_Porfiriya_Kavsokalivita.html
    „Ћутке се моли за све. За читаву Цркву, за свештенство, за монахе. Наша Црква данас пролази кроз кризу.“
    http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracPorfirije/StaracPorfirije52.htm
     
    „Фанатизам нема везе са Христом. Буди истински хришћанин! Тада нећеш никога погрешно разумети него ће твоја љубав све покривати. И према иноверном буди хришћанин. То значи: поштуј га на учтив и племенит начин, не обазирући се на његову религију. Можеш се наћи при руци муслиману у невољи, разговарати и дружити се с њим. Треба да поштујеш туђу слободу. Као што Христос стоји пред вратима и куца, али их не отвара силом него чека да га душа човекова сама слободно прими, тако и ми треба да се односимо према свакој људској души. У мисионарској делатности треба примењивати истанчане методе како би друге душе примиле оно што им нудимо – речи или књиге – без рђавих реакција. Још нешто: што мање речи. Речи парају уши, а често и нервирају људе. Одјек, напротив, налазе молитва и живот. Живот усхићује, препорађа и преображава, док речи остају бесплодне. Најбољи мисионарски рад остварује се нашим примером, љубављу и благошћу.
    https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=3575.20;wap2
     
    „Мој пријатељ и ја пођемо да завршимо један посао у манастиру; са нама у аутомобилу био је и старац Порфирије. Једног тренутка схватих да пролазимо покрај имања које су поседовали Јеховини сведоци. Осетих како ме обузима потиштеност и одвратност због душегубног деловања тих секташа, који, уместо да се покају због својих греха, настоје да поколебају веру у Христа код оних „за које је Христос умро и васкрсао“. Старац је само ћутао. Једног тренутка запитах се шта ли Старац мисли о овоме. Зар се не гнуша посматрајући те људе и њихова дела? Но, одмах зачух Старца како ми говори: „Бог нека се смилује и тим јадним лажним Јеховиним сведоцима. Неки хришћани их се гнушају, неки се препиру са њима и коре их, неки их, опет, гоне на судове. На тај начин се секташтво, међутим, не може сузбити. Знате ли како се оно сузбија? Тако што ми треба да постанемо свети“.“
    http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracPorfirije/StaracPorfirije183.htm
    http://www.svedokverni.org/sveti-starac-porfirije-kavsokalivit-padajte-s-nogu-od-umora-trudeci-se-za-hrista-i-za-crkvu-njegovu/
  8. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Zoran Đurović у Шта је јео Јован Крститељ?   
    Племенита господо,
    правим малу паузу од сликања па да се јавим и одговорим на нека постављена питања, а главно је: Ако Комисија зна грчки, зашто преводи тенденциозно. Има, дакле, неке своје разлоге, а они сигурно нису материјалне природе. Чланови комисије имају своју визију тога шта јесте духовни живот. Жељко је ово приметио, али је можда употребио један неадекватан израз: лоби. Ми смо углавном користили старији израз, клан, тако да имамо кркане (завршили богословију у Крки), босанце (они под Бабом), артемијевце итд. Окосницу комисије чинили су јустиновци (3 А и Иринеј), а ту је био и Данилче (тако зван од пријатеља, а иначе потоњи еп. будимски). Он се често жалио да бива надгласаван, а за ове биљке је највероватније одговоран Таса (еп. Атанасије Јевтић), јер нам је причао како у Израелу има тих биљака које скакућу (распукну се).
    Да поновим, овде имамо једну моралистичко-аскетску идеологију. Спасење долази кроз подвиг (не тврдим да не треба да се хришћанин подвизава), па зато форсирају пост, од којих је само Васкршњи канонски. Са декаденцијом духовног живота, почев с краја деветог века, долази до умножавања постова, а св. Сава није знао за Госпојински. Ми смо данас већи од њега.
    Мидраш је навео како су још у давна времена убацили реч пост у Овај род се изгони... (комисија зна да је то касни уметак, али га уредно задржава), као и у павловском тексту: Уздржавајте се једно од другог... Све то значи, да када би лаици примењивали ова калуђерска правила, растурили би својих барем 90% бракова, јер би им за сексуалне односе остало можда месец дана годишње (среда, петак, 4 поста, субота-недеља евхаристијски дани). - Ја бих држао њихова правила, ако би они прихватили да ја њима напишем монашка (нека лепа столпничка).
    Инсистирање на оваквом духовном бодибилдингу може врло лако да доведе до душевних поремећаја, који код нас нису ретка појава. Постили су фарисеји и садукеји и истовремено приговарали Исусу зашто не нареди својима да посте. Умножавање поста долази тек од половине четвртог века, када полако аскетски идеал треба да надомести мученички етос. Данас нам треба промишљање тих тема и да се остави на савест појединцу када и колико ће постити (ван Четрдесетнице, али и ко њу преступа да се не буде строг према таквом). Калуђери нека држе постове да не би падали у искушења. 
  9. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Grizzly Adams у Бити жена у цркви   
    Ма шта има да се "покорава"... Тај се израз у старо време користио зато што се тако живело, такво је време било. Треба разумети ту шта је суштина поруке, а шта је последица времена. На пример, када апостол Павле моли "робовласника" Филимона да прими назад свог одбеглог роба Онисима (тј. да га не казни сурово како је тада било) он тиме не подржава робовласништво, већ покушава да уради најбоље могуће у датој ситуацији...

    Исто тако када пише да се "жене покоравају мужевима" он ту не подржава патријархално уређење - где је читава породица била практично у "власништву" домаћина - већ покушава да у датој ситуацији направи најбоље могуће. Главна порука тог стиха из Библије је међусобно поштовање и љубав, а не "покоравање". То је само реликт једног давног времена. Данас смо, хвала Богу, напредовали од тога па можемо да живимо равноправно уз хришћанско поштовање и љубав по савету апостола.

    Значи, ви који сте млади у вери и не познајете довољно Писмо и остало, дајте мало се суздржите од буквалистичког тумачења свега и свачега. Иначе одосте у протестантизам. Имамо овде сјајне теологе, почев од о. Ивана, па Ацу, Марка и остале. Питајте и пажљиво слушајте. Лако је преварити се са "тако пише у Библији" или "тако је рекао св. Тај и Тај"...
  10. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Бити жена у цркви   
    Поента је у томе, по мом мишљењу, да се реч равноправност изједначава са речју једнакост. Фемистички покрети се боре за равноправност жена тако што од жене желе да направе мушкарца. Никоме не пада на памет да равноправнмост треба да постоји не дирајући у разлике.
    Са друге стране, вредност живота се све више схвата као затворени, индивидуални посед. Смисао свега је властито сопство (селф), самоостварење, самозадовољење и самоиспуњење. Други као смисао живљења, љубав као жртвени живот за другог, критикује се као атак на људска права и слободе. Зато се мајчинство све чешће пореди са "расплодном кравом". Кроз овај подругљив израз жена се позива да сама себи буде довољна, да се оствари на сваком другом плану (а не на плану заједнице и породице) који ће њој и само њој значити срећу. Све се подређује индивидуализму. Самоћа и самодовољност постала је мера за живот и мера за успех и срећу. Та философија живељења није ништа друго него проповед смрти и нестанка. Самољубље је рецепт за умирање.
  11. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Дејан у Митрополит Амфилохије - актуелности и догађаји   
    Svečanim liturgijskim unošenjem ikone Svetog mitropolita Petra II u Cetinjski manastir danas je 19. maj ustanovljen kao datum praznovanja mitropolita Petra II Petrovića Njegoša kao svetitelja, na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske.
    Na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske 19. maj ustanovljen je kao datum praznovanja mitropolita Petra II Petrovića Njegoša kao svetitelja Službu je služio arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sa sveštenstvom Mitropolije i Eparhije buenoajresko-centralno-južnoameričke.
    - Poput Svetog Save i svog strica Svetog Petra Cetinjskog, nesumnjivo je svedok Hristovog vaskrsenja i sveti mitropolit Petar II, Cetinjski pustinjak i Lovćenski tajnovidac. Tako je već napisano na njegovoj ikoni koju ovde vidite, liturgijski unetu na ovaj sveti dan u hram Roždestva Presvete Bogorodice Cetinjskog manastira - kazao je Amfilohije.
       
    Mitropolit je rekao da je na svojoj prvoj ikoni mitropolit Petar II Petrović Njegoš s pravom nazvat Lovćenskim tajnovidcem, jer je zaista bio tajnovidac.
     
    - Sve ono što je video Sveti novi Petar II Petrović Njegoš, Lovćenski tajnovidac, sve je to ispunjeno najdubljim viđenjem i saznanjem, a to je viđenje Slova predvječnoga Oca kroz koga je sve postalo što je postalo. To je on i zapisao u svom zavještanju - rekao je mitropolit.
    U toku liturgije ikona Svetog mitropolita Petra II je bila postavljena na ikonostasu crkve Cetinjskog manastira gde se nalazi i lik Svetog Petra Cetinjskoga.
    Njegoš je na ikoni predstavljen u arhijerejskim odeždama. U desnoj ruci on drži lovćensku crkvu Svetog Petra Cetinjskog, a u levoj svitak sa stihovima iz “Luče mikrokozma” posvećenim Hristu vaskrslome.
    Na predstojećem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve biće pokrenut postupak kanonizacije i unošenje u Ditih svetih mitropolita Petra II Petrovića Njegoša.
    Blic
  12. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на pezza у Концерт Српског византијског хора "Мојсије Петровић" на livestream-y   
    ЛИНК ЗА УЖИВО ГЛЕДАЊЕ
     
    Српски византијски хор "Мојсије Петровић" извешће у суботу, 6. априла с почетком у 20:30 византијске и српске средњовековне црквене химне као и изворне грчке и српске песме у цркви Madre di Laureana di Borrello, у Италији.
    Наступ хора је у склопу симпосиона, који организује православни манастир Santi Elia il Giovane e San Filareto l'Ortolano (Seminara - Reggio Calabria). Више о томе у групи: https://www.pouke.org/forum/groups/68-%D1%81%D0%B2%D1%85-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
     
     
     
    Извор:
    https://www.facebook.com/HorMojsijePetrovic
  13. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Свештеник Сретен у Апел за помоћ   
    http://www.facebook.com/photo.php?fbid=10200481390344947&set=pcb.10200481396385098&type=1&theater
     
     

     
     
     
     
     
     

  14. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Хомосексуалац пред Путиром!?   
    Постоје, везано за ово питање, два проблема:
    Прво питање односи се, како и сама тема каже, да ли хомосексуалце треба примити у црквено оштење.
    Друго питање је да ли хомосексуалност треба да престане да буде називана грехом.
    На прво питање сам већ одговорио. ДА, хомосексуалце, људе са том грешном склоношћу, треба прихватити, волети, поштовати, не делити их од других ни по чему.
    Међутим, одговор на ово друго питање је НЕ. Хомосексуалност јесте грех (промашај).
    Бојим се да имамо два проблема. Први је моралисање грешних (тако бих га назвао), који не би желели да буду у присуству других грешника (хомосексуалаца). Други проблем је што се можда многи боре не за то да се хомосексуалци приме у цркевно општење, где ће са осталом браћом и сестрама прихватити свој крст и кренути у борбу. Не, они се боре да у Цркву уђе свест да хомосексуалност није грех. Они од Цркве не траже да прихвати човека већ да прихвати грех, да Црква глорификује грех.
    Дакле, Црква треба да прими верујуће хомосексуалце - али зато и само зато што су свесни свог промашаја, што су жедни борбе и трагања за истинитим смислом живота. Доклегод се човек поноси својим грехом он сам себе одваја од Цркве. Повратак Цркви значи покајање (=преумљење). Преумљење (покајање) јесте стање свести где човек схвата своју промашеност. Црква није сервис за задовољење "духовних потреба". Црква је давање коначног, истинитог смисла и циља животу. Онај ко хоће да "погоди" тај циљ мора прво схватити (преумити) да "пуца" на погрешну страну, да промашује. Кад то схвати већ је на вратима Цркве. Црква МОРА да га прихвати и да подржи његову борбу против властитог промашаја.
  15. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Дејан у Хомосексуалац пред Путиром!?   
    Човек је по својојој природи полигаман и генерално Хришћанство нас позива на борбу против своје природе.
    Хришћанство јесте противприродно...мисли се на палу природу.
    Дакле,хомосексуалац јесте добродошао у Цркву али само ако своју страст види као проблем.
    Можемо да направимо паралелу.Као што псевдо зилоти у својој борби против папизма сами пројављују папизам , и то много екстремнији,исто тако на парадама се парадира једна страст а на њу иду песницама они који се у већини у једној другој крајности...
    Одрасли смо у друштву где су промискуитетне жене курве а промискуитетни мушкарци фаце ...то са Хришћанском логиком нема никакве везе...
    Ни курвари ни мужеложници неће наследити царства Божијег ако се не боре против своје природе...
  16. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Хомосексуалац пред Путиром!?   
    Бити у Цркви значи прихватити да другог не гледаш кроз његов/њен грех. Бити у Цркви значи да поље борбе против зла пренесеш са другог на себе. Нисмо позвани да друге осуђујемо нити да се ругамо њиховом греху. Позвани смо да се боримо против зла у себи. Сви. Па и хомосексуалци.
  17. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Хомосексуалац пред Путиром!?   
    Да, хомосексуалце треба примити у Цркву. Не треба их одвајати од Христа, само зато што су хомосексуалци. То би било огромно лицемерје, јер нема човека без греха.
    Са друге стране, Црква не би смела да прећути истину да хомосексуалност јесте грех, невољни али ипак грех. Црква не би смела да прећути потребу борбе против греха и никако не би смела да стане иза "поноса" грехом.
  18. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Желе Зека у Хомосексуалац пред Путиром!?   
    А у "Православљу" проналазимо и ове речи оца Томаса Хопка:
    NEVOLjNI GRESI
    Prema učenju pravoslavne Crkve, nije svaki greh učinjen voljno i namerno, i nisu sve grešne radnje svesna greška onih koji ih čine, bar ne u početku. Ukratko, greh nije uvek nešto za šta su sam grešnik, ili grešnica, u potpunosti svesno krivi. Postoje gresi iz neznanja i iz strasti, gresi koji delaju u našim udovima, kao što sv. apostol Pavle kaže, čak i uprkos našoj umnoj i svesnoj volji (vidi Rim. 6–8). To su oni gresi za koje se u molitvama navodi da su učinjeni ne samo svesno, već i nesvesno, ne samo voljno, već i nevoljno.
    Postoje gresi koji su nevoljni, neželjeni i neizborni gresi koji ovladavaju ljudima, a neracionalnim impulsima, telesnim slabostima, emocionalnom težnjom i nepravilno usmerenim željama, prisiljavaju ih na radnje koje oni sami ne žele, a često ih preziru i gade ih se – čak i kada im se predaju. Ovakvi gresi tradicionalno su poznati kao gresi iz strasti. Činjenica da ovi gresi nisu svojevoljno izabrani, ne čini ih ništa manje teškim. Grešiti znači promašiti cilj, biti izvan putanje, odstupiti, oskvrnaviti, pogrešiti... bilo da je greh učinjen ili nije učinjen svesno, željeno i ciljano; i nezavisno od toga da li je sam počinilac slobodno i potpuno pogrešio.
    ISKUPLjENI GREŠNICI
    Prema pravoslavnom učenju, hrišćani su iskupljeni grešnici. Oni su ljudska bića koja su spasena od bolesti i greha, izbavljeni od đavola i smrti Božjom blagodaću verom u Hrista, silom Svetoga Duha: „i takvi behu neki od vas“ (1Kor. 6,10). Oni su kršteni u Hrista i zapečaćeni su Duhom, e da bi živeli život po Bogu u Crkvi. Oni svedoče svoju veru time što redovno učestvuju u bogoslužbenom životu Crkve, u evharistijskoj zajednici, praćenoj redovnim ispovedanjem greha, pokajanjem i čvrstom borbom protiv svakog vida greha, voljnog i nevoljnog, koji pokušava da uništi njihove živote u ovom i u budućem veku.
    Homoseksualno opredeljeni ljudi su pozvani na jednu posebno tešku borbu. Njegova ili njena borba je veoma okrutna. Nikako je ne čini lakšom nerazumna, prava demonska mržnja onih koji preziru i ismevaju one koji nose ovaj teški krst. Ne čini je lakšom ni nerazumna, podjednako demonska podrška homoseksualnog načina života od strane njegovih zabludelih branilaca i zagovorača.
    Kao i sva iskušenja, strasti i gresi, uključujući i one duboko, a često i naizgled neizbrisivo urezane u našu prirodu našim žalosnim nasleđem, i homoseksualno opredeljenje može biti izlečeno, i homoseksualne radnje mogu prestati. Bogu je sve moguće. Kada su homoseksualno opredeljeni muškarci i žene spremni na borbu, i kada su strpljivo, saosećajno i u iskrenoj ljubavi podržani od strane svojih porodica i prijatelja – koji se i sami bore protiv svojih iskušenja i grehova, jer nema čoveka bez borbe na ovaj ili onaj način i niko nije bez greha osim Boga – Gospod jemči pobedu na načine samo Njemu znane. Ali pobeda pripada samo hrabrim dušama koji priznaju svoje stanje, suoče se sa uvredama, izraze svoje ljutnje, ispovede svoje grehe, oproste onima koji ih vređaju i obrate se za pomoć sa iskrenom željom za izlečenjem. Sam Hristos obećava da podvižnici koji „pretrpe do kraja“ na svom „teškom putu koji vodi u život“, sigurno će „biti spaseni“ (Mat. 7,14; 24,13).
    „... Gospod jemči pobedu na načine samo Njemu znane“
  19. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Дејан у Хомосексуалац пред Путиром!?   
    Ово сам увек тврдио, да је само у форми разлика између промискуитетног хетеросексуалца и геја...наравно из перспективе Цркве.
  20. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Желе Зека у Хомосексуалац пред Путиром!?   
    Недавно ме је један наш млади брат у Христу,који је релативно скоро "открио себе у Цркви", упитао да ли се сме причешћивати иако је хомосексуално оријентисан.
    -"Требало би да о томе поразговараш са својим свештеником", гласио је мој одговор.
    Међутим, рекао сам му да сматрам да не само да сме да се причести, већ и да је то неопходно и да своју страст не може савладати без Њега и претворити је у Крст победе.
    Да ли би Вама било саблажњиво да литургијски заједничарите и са неком хомосексуалном особом?Шта бисте Ви одговорили овом нашем брату?Шта одговорити неком ко чак није ни престао да упражњава хомосексуалне активности,а у Цркви је?
    Волео бих и да теолози кажу своја виђења и изнесу које одговоре даје савремено евхаристијско богословље.
    А ево шта каже митрополит Јован Зизјулас(интервју из часописа "Искон" епархије Врањске):
    Lazar Predrag Marković: Pomenuli ste maločas da ne bi trebalo da smo moralisti, da crkvena zajednica treba da prihvata grešnike, i da bude uz njih očekujući da se promene. Šta dakle mislite o onima koji su često odbačeni? Na primer homoseksualci. Za mnoge puritanske umove je vrlo sablažnjivo da neko otvoreno iznosi svoje homoseksualnu orijentaciju; oni ne žele da budu zajedno u crkvi sa takvima, ne mogu da podnesu njihovo prisustvo. Kakav je pravi odnos prema tom problemu, prema takvim ljudima?

    Joanis D. Ziziulas: Mislim da je to pogrešan stav. Ako se homoseksualnost smatra grehom , onda je opet Crkva ta koja mora da prihvati takvog grešnika isto kao što prihvata i heteroseksualnog grešnika . Jer nema razlike među njima: ako je u prvom slučaju u pitanju greh, onda je i u drugom. To bi bila jedna vrsta rasizma: da jedan određen greh smatrate neprihvatljivim a neki drugi prihvatljivim. Odgovor je dakle jasan: Crkva mora prihvatiti homoseksualce .. Naravno, tada će kod njih doći do izvesnog preobražaja, u onoj meri u kojoj se on može odigrati. Jer postoje granice, neke prirodne granice koje se možda ne mogu prevazići.
  21. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Ромејац у Цариград измирио јерусалимску и румунску патријаршију   
    Цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј, духовни вођа светског православља, иницирао је измирење јерусалимске и румунске патријаршије, које су прекинуле  односе маја 2011. године.
    Изасланик патријарха Вартоломеја, митрополит пергамски Јован Зизиулас, један од најзначајнијих теолога данашњице, боравио је у Јерусалиму и Букурешту  у посредничкој мисији, предложивши услове измирења и обнове канонских односа који су били прихватљиви за обе страна.
    Архиепископ Трговишта уједно патријархов егзарх,  Никон, посетио је Јерусалим, како би патријарху Теофил предао од румунског патријарха Даниела потписано сагласје.
    Јерусалимска патријаршија прекинула је односе са Букурештом, а у богослужењима изоставила уобичајено помињање по редоследу (диптиху) румунске цркве и њеног првојерарха.
    Букурештанска патријаршија је градила ходочаснички центар са црквом  код Јерихона, без сагласности Јерусалимске патријаршије, иако ниједна црква не може да подиже објекте на канонској територији друге  цркве без њене сагласности.
    Како покушаји Јерусалимске патријаршије да се питање реши нису дали резултате, она је прекинула односе са Букурештом.
    Потпуни прекиди односа између двеју православних цркава су ретки.
    На основу  сада постигнутог сагласја, румунска црква има право присуства на Светој земљи, жељени центар код Јерихона ће моћи да се доврши  а у будуће ништа не предузме без благослова Јерусалимске патријаршије, која ће сваку молбу благонаклоно да размотри. Цариград је гарант да ће обе стране поштовати договор.
    Цариградски извори наводе да је патријарху Вартоломеју стало, «имајући у виду свеправославно јединство», да Букурешт регулише на «канонској основи» и своје делом нарушене односе са Московском и Српском патријаршијом.
     
    Извор


    Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
  22. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Milan Nikolic у Света Тројица - један Бог?   
    То већ припада Христологији. А овде говоримо о тзв. ,,богословској'' вечној Тројици.
     
    О вечној Тројици је важно говорити без уплива творевине. Ако бисмо занемарили тај детаљ (о Божијем постојању независно од творевине), допустили бисмо много невоља у богословљу.
     
    Тачно је да Тријадологија не занемарује вечне ,,идеје'', ,,нацрте'', ,,мисли'', итсл. које Бог има у односу на творевину. Међутим, ништа од тога не поистовећујемо са творевином, него творевина настаје онда када воља Божија о творевини бива остварена.
     
    О томе су се водиле жучне расправе у историји Цркве. Зато сада имамо разлику између богословља о вечној и богословља о икономијској Тројици. - чиме су се отклониле многе заблуде.
  23. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на SHADOWS OF THE LIGHT у Света Тројица - један Бог?   
    Brate ovo ti biser nad biserima..pa kad bi Bogu nesto trebalo ..onda on ne bi bio potpuno Bice....onda zavisi od nekog drugog...a to je ogranicenost....Ljubav jeste davanje...ali ti ne razumes jednu kljucnu stvar...da je ljubav nacin postojanja...i zato je Bog vecan...jer Otac voli Sina i Duha Svetoga...Otac ,,radja,, Sina..i ,,ishodi ,, Duha iz ciste ljubavi...ne zato sto mora..vec zato sto to slobodno zeli...i nije mu potrebno nijedno stvorenje da bi bio ljubav...i da bi je dao..jer unutar Bozanske vecnosti je vecna Ljubav Svete Trojice...zato u pravosllavlju se istice licnost...Oca pre svega kao izvora i nacelo bozanstva...Bog zeli da i mi ostvrimo taj nacin egzistencije...kroz Sina...Silom Duha..do spoznanja Oca....ako gresim nesto neka me Aleksandar ispravi...ja tako shvatam Boga...
  24. Волим
    Марјанн got a reaction from Milan Nikolic in Света Тројица - један Бог?   
    Брате лепо ти се каже, дај покушај да се смириш, не само за себе већ и за друге си опасан, догматске теме су од егзистенцијалног значаја т.ј. питања живота и смрти. 301
  25. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на JESSY у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Помаже Бог! Ја бих замолила за молитве једној пријатељици. Зове се Ангелина, има
    17 година и из Ниша је. Лежи по болницама још од августа, а лекари још
    нису успели да установе шта је. Тренутно је на ВМА у Београду. Јако јој
    је лоше, данима има ужасно високе температуре, доста је слаба, а не може много ни

    да једе. Сутра јој хитно раде биопсију јетре. Молим вас помозите!
                        
                       
     
    Vladiko Svedržitelju, Sveti Care, Koji urazumljuješ i ne
    usmrćuješ, Koji klecajuće utvrđuješ i oborene uspravljaš i telesne muke
    čovekove otklanjaš, molimo se Tebi, Bože naš,  sluge Svoje Vladimira i Angeline
    koji boluju, poseti milošću Svojom. oprosti im svako
    sagrešenje voljno i nevoljno. O, Gospode, izlečujući silu Svoju sa
    Nebesa pošalji, prikosni se tela njihova, ugasi groznicu, ukroti strast i
    svaku bolest koja se krije u njima, budi Lekar slugu Svojih Vladimira i Angeline
     podigni ih sa postelje bolesničkei sa odra stradanja njihovog
     Jer Tvoje je da nas miluješ i spašavaš, Bože naš, i Tebi slavu
    uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i svagda i u vekove
    vekova.Amin.
     

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...