Jump to content

Марјанн

Члан
  • Број садржаја

    127
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Crkva i cenovnik - наплаћивање свештеничких услуга   
    Решење може да буде веома једноставно. Свештенички чин не терба да буде извор прихода, или бар не основни извор прихода. Дакле, рукопологатаи оне који раде као лекари, учитељи, инжињери,..... Као апостол Павле.
  2. Волим
    Марјанн got a reaction from badenac in Хорови на Литургијама - да или не?   
    Битно сви да учествују: антифоно појање са десном и левом певницом, а народ прати, наравно пазити да се не покрије свештеник као предводник, јер литургија није музичко сценско дело, веч дело причешче с Богом.
  3. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама   
    Такорећи, не назива никог, ако питаш има ли праведника којима није потребан Лекар. Он ово говори у једном другом контексту. Наиме, фарисејска елита је развила једну свест о верском, законском елитизму. Они који су испуњавали закон нису се смели мешати, дружити, имати било какав контакт са онима који то нису чинили. Поготово не са онима који су изразито кршили законске норме (прељубници, лопови, проститутке, корумпирани цариници, итд.) Међутим, Христос је баш ишао међу такве, чак и вечерао са њима. То је изазвало општу саблазан међу тадашњом јеврејском елитом. У њиховој свести, праведници су они који врше закон, а они други су грешници. Због тога је незамисливо да преведник има удела, било каквог контакта са грешнима. И то се сматрало за грех.
    Шта је Христова порука? Ако мислите да вам је закон довољан, ја вам нисам потребан. Ако мислите да сте због дела закона савршени, ја вам нисам потребан. Ја сам потребан оним другима, који су грешни, несавршени и који су свесни свог греха. Са једне стране, Христос је раскринкавао фарисејски формализам и ту лицемерну, кроз призму законске формалности, поделу људи на праведнике и грешнике. Такви људи долазе до стања да им више нико није потребан, па ни сам Бог, у тој њиховој "савшрености". Сетимо се приче о царинику и фарисеју. Шта је фарисеј имао да каже Богу? Ништа, само да се хвали својим делима закона. И гле чуда, није отишао кући оправдан. Са друге стране, Христос је указивао да је једини прави пут приступа Богу - прилазак Сину Божијем, кроз покајање. И у кајању човек није довољан сам себи, потребан му је други, потребан је Бог. Такође, ова прича показује колико истинити Бог не робује никаквим формалностима. Показује, колико је његова љубав изван и изнад сваког ограничавајућег принципа. Показује да му је једнако стало до свих, чак и до оних које смо ми, због њихове велике "грешности", логиком суда и својих правничких категорија, осудили на пропаст. Осудили и стигматизовали као изгубљене.
  4. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама   
    Не, Бог није човека створио за вечну муку већ за вечни живот и радост. За тај вечни живот и радост, за причешће/учешће у самом животу Свете Тројице, потребна је слобода. Потребне су две слободе. Божија слобода и слобода људска. Тек у сусрету две слободе могућ је љубавни живот, а то је управо живот Свете Тројице. Бог је своју слободу показао стварањем човека и његовим призвањем у живот вечни. Са друге стране је људска слобода која одговара на тај призив. Човек је слободан да воли, али и да мрзи. Понуђену Божију благодат и љубав, по својој слободи, човек опитује као Рај или Пакао. Бог може све, само једно не може - да натера човека да Га воли ако овај то не жели. Слобода, по којој и јесмо слични Богу, је велика, божанска ствар. Она је та која ствара Рај или Пакао. Дакле, до нас је а не до Бога. И неће Бог никога вечно мучити. Човека ће вечно пећи његова одлука, његова воља да мрзи, презире и одбацује љубав. Господ је рекао да је Царство Божије унутра у нама. Ако је Царство унутра, онда и Пакао може бити тамо, уколико га ми, својим животом и својим настројењем воље створимо.
  5. Волим
    Guest
    Марјанн got a reaction from Guest in МИРЈАНА БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Пале су маске – ЕУ ствара Велику Албанију   
    Кад би се решило питање имена у релацији Грчка- Македонија и свакако генералне релације са Бугарској..., кад би ове балканске државе(Црна Гора, Србија, Македонија, Бугарска и Грчка) биле у нормалним односима по природа ствари Албанци не би олако маштали о Великој Албанији, ма колика била подршка Америке.
    Али ово „кад би“...   
  6. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на DYNABLASTER у МИРЈАНА БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Пале су маске – ЕУ ствара Велику Албанију   
    Razbucali su nas, razvalili, ne moze biti plotske podrske, Makedonija odvaljena, Crna Gora pod obeliscima (demonski portali), Grcka platila ko Grcka, Bugarska ipak podrzava... supersonicni talasi tu mogu nesto da urade :good2:

  7. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама   
    Разапели су га људи. Е сад, ни ђаво није седео скрштених руку. Одговор би био да је то заједничко дело сатане и људи који су вршили његову вољу. Али, парадоксално, тим актом је сам сатана побеђен. Има Свети Атанасије Велики једну интересантну метафору. Пореди Христа са пецарошком удицом. Риба види глисту, али не види удицу, загризе и буде уловљена. Тако је и ђаво видео људску природу, насрнуо да уништи праведног човека, али је загризао божанство и тако био побеђен. 
  8. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Дејан у Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића   
    Лични подаци
    Име и презиме: Зоран Ђуровић.
    Датум и место рођења: 12. 11. 1968. Бар, Црна Гора.
    Професија: Свештеник, теолог, уметник и професор.
    Брачни статус: ожењен, три детета.
    Адреса: via Cristoforo Colombo 22/12, 00048 Nettuno (Rома).
    Web site: www.zorandjurovic.com
    Е-mail: zoran5@interfree.it
    Tелефон: +39-0698-80-283.
     
    Студији
    - Гимназија, смер дизајн (сликарске дисциплине и разне врсте дизајна: индустријски, графички, модни и ентеријер) у Подгорици, Црна Гора.
    - Диплома из теологије, задобијена на Богословском факултету СПЦ у Београду.
    - Постдипломске студије из Историје философије (ментор Слободан Жуњић) при Философском факултету Београдског Универзитета, без финализације доктората због парохијских обавеза.
    - Од 2002 студира на Pontificio Istituto Patristico Agostiniano della Pontificia Università Lateranense, Roma.
    - Магистарски степен у теологији и патристичким наукама у јануару 2007, при поменутом институту, са тезом насловљеном: La condizione originaria dell'uomo nella teologia di Agostino. Un riesame dei suoi commenti alla Genesi e dei suoi scritti della polemica pelagiana sulla mortalità di Adamo. Vocabolario e questioni.
    - Јуна 2010. одбранио докторску тезу: La protologia e l'escatologia nel De Genesi ad litteram di sant’Agostino. Analisi esegetico-teologica, на истом институту под руководством следећих професора: Vittorino Grossi, OSA (први ментор), Robert Dodaro, OSA (други ментор и актуелни председник) и Nello Cipriani, OSA (advocatus diaboli). Теза публикована.
    - Познати језици: a) стари: грчки, латински, старословенски, јеврејски, сиријски; b) модерни: српски, италијански, енглески, шпански, француски (и словенски језици: руски, бугарски etc.).
     
    Професионална активност
    - Ђакон од 1992. у Београду.
    - Професор византијског сликарства од 1994. на Универзитету за Треће доба у Београду.
    - Свештеник и парох од 1996. у Смедереву (епархија Пожаревачко-Браничевска) све до 2002.
    - Реализовао различите личне и колективне изложбе (фреске, иконе и слике) у Србији, Црној Гори и, на крају, у Италији.
    - Публиковао многе стрипове и илустрације у новинама, ревијама и књигама.
    - Током 2001. реализовао четири телевизијске емисије религијског садржаја, у својству идеатора, режисера и уметничког директора за ТВ Смедерево.
    - Његова сликарска дела поседују: Papa Giovanni Paolo II, кардинали: Fiorenzo Angelini, Tarcisio Bertone, Gianfranco Ravasi, Tomáš Špidlík, владике (in primis Stanislav Hočevar, београдски надбискуп, Игњатије Мидић, Иринеј Буловић), свештеници-уметници (Marko Ivan Rupnik, Giampiero Maria Arabia), свештеници-научници: Аngelo di Berardino, Franco Monteverde, Remo Piccolomini и личности из културе (нпр., Erri De Luca, Massimo Cacciari). У највећем делу је изводио фреске и иконе у црквама у Лацију: Centro Ecumenico Internazionale per la Riconciliazione (Lavinio), Chiesa del Corpus et Verbum Domini (Lavinio), Santa Maria in cielo (Villa Claudia), Santi Pio ed Antonio (Anzio), Santa Barbara (Nettuno). За Istituto Patristico Agostiniano насликао је различите иконе великих димензија: за председникову канцеларију, за секретаријат и за библиотеку. Вредне су помена и иконе већих димензија реализоване за San Giovanni in Laterano (Centro diocesano per il diaconato permanente, diocesi di Roma) и цркву Santi Gioacchino e Anna (Torre Maura, Roma). Са супругом Сузаном, Бојаном Јуришићем и Милутином Ђуровићем реализовали су преко 1000 илустрација за Библију на руском, пројекат под дирекцијом Angelo Colacrai, ssp, SOBICAIN-PUG. Бави се превођењем, писањем научних студија, осликавањем цркава у Италији, предаје на Академији СПЦ за уметност и конзервацију у Београду. Са супругом сарађује са Centro Aletti, чији директор је Марко Рупник.
     
    Публикације
    a) Књиге
    - Црквени канони. Синопсис, Београд 1997.
    - Свети Августин, О блаженом животу (De beata vita). Латински текст напоредо, општи и посебан увод у предкрштењске Дијалоге св. Августина Nello Cipriani. Кура, превод, ноте и индекси З. Ђуровић. Издавач, Хинаки. Едиција, Извори бр. 1. Београд 2008.
    - La protologia e l'escatologia nel De Genesi ad litteram di sant’Agostino. Analisi esegetico-teologica, (Excerpta ex dissertatione ad Doctoratum in Theologia et Scientiis Patristicis), Romae 2010.
    - У припреми: Св. Григорије Чудотворац, Сабрана дела; Св. Григорије Ниски, Житије Св. Григорија Чудотворца.           
    - У припреми: Јеванђеље по Марку. Превод. Отачки коментари. Модерни коментар. (Из ове књиге објављен први чланак: Mк. 1, 1, у Tеолошки погледи 1-3 (2010) 49-56).
    - У припреми: Света слика на хришћанском Западу до 843., извори, документи.
    b) Чланци
    - Лик и Прволик, Беседа 1-4 (1993) 227-231.
    - Ранохришћанска Paideia, Теолошки погледи 1-4 (1995) 121-182.
    - Tеофан Грк, у Danube-the river of collaboration, интернационални конгрес научника подунавских земаља, Београд (2001), прешт. у Саборност 1-2 (1998).
    - Православље за  почетнике, Смедеревска Седмица (2000-2001).
    - Србијани (стрип у наставцима), Смедеревска Седмица (2000-2001).
    - St. Augustine's Filioque in the Treatise 99 оn the Gospel of John, Philotheos 7 (2007) 218-231.
    - Sant’Agostino: Non posse peccare, Philotheos 9 (2009) 99-127.
    - Le acrides di Mt. 3, 4: 'locuste' o 'vegetali'? Саборност (Теолошки годишњак) 2 (2008) 43-59.
    - Теорија иконе св. Григорија II, Папе римског, Живопис 2 (2008) 29-46.
    - Схватање иконе код Светог Григорија Великог, папе римског, Живопис 3 (2009) 153-187. Приложена су и 2 папина писма (13 и 209) у латинском оригиналу и српском преводу.
    - Проблем ауторства Символа вере Григорија Чудотворца, Српска теологија данас (2009), ed. Богољуб Шијаковић, Београд (2010) 167-183.
    - Исус Назарећанин: иконоборачки аргумент против представе Исуса са дугом косом, Иконографске студије 3 (2010) 23-49.
    - Карпократијани, две јереси? Отачник III/2 (2009) 173-179. Приложени оригинални текстови из Климента Александријског и Иринеја Лионског, преводи и коментари (54-67).
    - Минуције Феликс: хришћанство без храма и светих слика, Иконографске студије 4 (2011) 123-135.
    - Ђаконисе у канону XV халкидонског сабора, Српска теологија данас (2011), ed. Б. Шијаковић, Београд (2011) 100-111.
    - Канон LXXXII трулског сабора, Живопис 6 (2012) 17-45. Студија је преведена на руски: Иерей Зоран Джурович, PhD, LXXXII канон Трулльского собора, Искусство христианского мира (2013) 394-411. Декан и протојереј са Московског Универзитета (Православный Свято-Тихоновский гуманитарный университет), Александр Александрович Салтыков, написао је у истом зборнику чланак о наведеном тексту: К  вопросу о значении  канона 82 Трулльского  собора (в связи   со  статьей  о. Зорана Джуровича), 412-427.
    - Мозаичка уметност Марка Рупника између Истока и Запада, Иконографске студије 5 (2012) 281-293.
    - Повратак Оцима после Повратка Оцима, Криза савремених језика теологије, (ed. В. Вукашиновић), акта са научног скупа: Криза савремених језика теологије: Криза у комуникацији сакралних садржаја Цркавa и верских заједница пред изазовима савременог друштва, Београд, 25. април 2013, Београд 2013, 75-89.  
    - Giovanni Crisostomo tra Agostino e Giuliano di Eclano, Богословље (2013).
    - Константин Велики у списима светог Августина, Иконографске студије 6 (2013) 149-164.
    - Мито светог Кирила Александријског, Теолошки погледи, XLVI (2/2013) 395-406.     
    - Припремљено за штампу: L’ortodossia di Paolo nella Chiesa orientale: излагање са симпосиона: Il testimone assente. Paolo di Tarso, nella storia e nella cultura fra oriente e occidente, Cosenza 8-10 marzo 2010 (Università della Calabria, Centro Interdipartimentale di Scienze Religiose, direttore Benedetto Clausi).
    c) Преводи са грчког на српски
     - Св. Герман Константинопољски, Излагање о цркви и мистичко сагледање, у Саборност 3-4 (2000), 67-138 [Paul Meyendorff, St. Germanus of Constantinople, On the Divine Liturgy].
    - Св. Tеодор Студит, Треће побијање иконобораца, у Саборност 1-2 (1988), 39-70 [Catherine P. Roth, St. Theodore the Studite, On the Holy Icons, (прев. само Third Refusal of Iconoclasts)].
     d) Преводи са других језика
    - Е. М. Кариера, Антропички принцип, Теолошки погледи, XLVI (1/2013) 215-228 [Emmanuel M. Carriera S. I., Il principio antropico, La Civilità Cattolica I (2002) 435-446].
    - У штампи: Yves Congar, L'Église et les églises, 1054-1954: Neuf cents ans après, ed. de l'Abbaye, Chevetogne 1954, прев. и увод са Сузана Ђуровић.
    - У штампи: Walter Kasper (ed.), Il ministero petrino, cattolici e ortodossi in dialogo, (Pontificium Consilium ad Unitatem Christianorum Fovendam), Roma: Città Nuova, 2004.
    - У припреми: Origene. Dizionario: la cultura, il pensiero, le opere, a cura di Adele Monaci-Castagno, Roma, Editrice Città Nuova 2000.
    - У припреми: Luca Bianchi (ed.), Sant’Agostino nella tradizione cristiana occidentale e orientale, Padova 2011.
     e) Прикази
    - XII међународни конгрес у организацији Међународног института за истраживање Исусовог лика: Исусов лик у лицима људи, Рим 11-12 октобар 2008, Понтификални Универзитет Урбанијана, in Живопис 3 (2009) 363-369.
    - Св. Авустин, О блаженом животу, in Отачник 1 (2009) 294-297.  
    - У припреми: XI међухришћански симпозијум: Sant'Agostino nella tradizione occidentale e orientale, Рим 3-5 септембар 2009.
  9. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Дејан у О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Buraz, skidam sliku i stavljam na fejs sa sve stihovima
  10. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на obi-wan у Svim clanovima foruma ZRU - pomoc za nase clanove postradale u proteklim poplavama!   
    Dragi prijatelji, nasa sestra Bilja, i jos neki ljudi su na zalost pretrpeli velike stete u proteklim poplavama. Hvala Bogu, zivi su i zdravi, ali im je imovina pretrpela veliku stetu, narocito je tako kod Bilje, koja je prakticno izgubila sve iz stana u kom je stanovala.
     
    Ovde cemo da postavimo broj racuna da bismo svi, koliko ko moze, ucestvovali u ovoj akciji, a tema ce da bude zakacena, i stalno osvezavana, da bi svaki dan bila lepo vidljiva.
     
    Nana i Dijana ce da vas upute u detalje i celu pricu oko svega ovoga...
  11. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Zoran Đurović у О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Изгледа да је вл. Игњатије читао Јустиновог Достојевског: "Гле, хришћанства је у извесној мери било и пре Христа. Неке ћете хришћанске моралне принципе и догматске истине наћи у јудаизму, неке у будизму, неке у конфучијанизму. Али у њима не можете наћи оно што је најглавније, оно што је „једино на потребу“. А то је – личност Богочовека Христа. Јер она својом вечном животворном силом спасава човека од греха и смрти, препорођујући га, освећујући га, обожујући га, испуњавајући га сваким божанским савршенством.
    Без личности Христове учење Христово нема ни спасоносне силе, ни непролазне вредности. Оно је само утолико силно и спасоносно, уколико је жива еманација његове божанске личности. Еванђеља, посланице, сав Нови Завет, све догматике, све етике, без чудотворне личности Христове претстављају собом или занесењачку философију, или романтичну поезију, или утопистичка сањарења, или злонамерне измишљотине. Једино личност Христова, чудесна у својим безбројним савршенствима, даје вечну вредност и животворну силу целокупном учењу новозаветном. Из ње се стално еманира нека стваралачка сила, која људима даје моћи да божанско учење новозаветно претворе у човечанску стварност".
  12. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Zoran Đurović у О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Августин је велики светац! Штета што га не читају, а воле да га критикују. 
  13. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Ламех у О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Погрешно си скапирао мој пост. Управо моменат да Син оживљава кога хоће говори у прилог томе да онтологија условљава етику, па и тиме твоје питање које се односи на јеванђелски одломак који си ти навео.
    Мој утисак да код нас, гледе црквених расправа, нон стоп постоји подела на онтологију и етику а то није у питању. Мислим, Бог је тај који одређује онтолошки статус свега постојећег. Џаба нам све "факирске" вештине и "подвизи" ако Он не жели да нас спасе. Што не искључује наш вољни моменат који се манифестује кроз етику тј. некакав стил живота који нам је уобичајен. Другим речима, потребна је сагласност наше воље са Божијом и то опет уз помоћ (благодат) самога Бога.
     
    Тумачење, које си тражио од о. Зорана, препуштам њему. Ја само мој део да појасним.
  14. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Zoran Đurović у О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Треба чинити добро, то је ван сумње. Но, то добро је последица благодати Духа који припрема и саму људску вољу. Бог, како би рекао Августин, не крунише наша добра дела него своје дарове. Тај парадокс пелагијанци никако нису могли да разумеју, јер су одвојили заповести од онога ко их је дао; веле, човеково опслуживање заповести је нужно, али је у потпуности плод наше воље. 
    Ако имамо у виду Августина, онда ћемо разумети ове писамске "антагонистичке" ставове: 1) Ко чини добро има живот вечни, 2) Нисам вас познавао иако сте вршили заповести. Вршење заповести је последица деловања Духа, а не циљ. Нажалост, превише често се деси да држање заповести одведе човека у прелест.   
  15. Свиђа ми се
    Марјанн got a reaction from Леон Професионалац in О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    О. Зоран је био елоквентан по овом питању, хвала и теби на труду, то је то.
    Човек да би реализовао себе као човек-бог(Божје призвање), то може једино преко Духа Слободе, т.ј. слободно ДА! за вечно постојање у св. Тројици.
    Мислим да је проблем за обичан човек кад чита св. писмо да разграничи библиску, онтолошку етику са оном фарисејском, ропском...
    Зато сам питао оца за конкретна, практична разјашњења делова библије због експлицитности стила, који сам досад срео на форуму једино код Аца Милојковим(уједно се извињавам осталима који се труде :good2: , али нема места за сујету код хришћана).
  16. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Миљан Јокић у Никола Тесла (1856 – 1943)   
    „Moć prave žene je tako velika, da verujem da bi lepa žena - a to će reći lepa duhom, ponašanjem i mislima, lepa u svakom pogledu, neka vrsta boginje - ako bi se iznenada pojavila na zemlji, mogla da zapoveda celim svetom.”
     
    „Sada je nežna žena blagog glasa kakvu sam obožavao praktično nestala. Na njeno mesto došla je žena koja misli da je njen glavni uspeh u životu u tome da se što više izjednači sa muškarcem - odevanjem, glasom i postupcima, u sportovima i dostignućima svake vrste”, rezimira genijalni naučnik razloge zbog kojih je ostao neženja.
     
    „Među njima su i majke velikih muškaraca. Ali njihov uticaj ne leži u rešenosti da nadmaše muškarca, ni da se takmiče s njim. Možda zato što predstavlja finiji i osetljiviji instrument, žena instinktivno zna svoju moć i razume da njen stepen leži u visokom položaju koji zauzima. Ali ono što je uzvišeno nikada se ne spušta na nivo običnog”, zaključuje Tesla.
     
    http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/470142/Zasto-se-Tesla-nije-ozenio?fb_action_ids=446886632115345&fb_action_types=og.likes&fb_source=feed_opengraph&action_object_map={%22446886632115345%22%3A835382529822910}&action_type_map={%22446886632115345%22%3A%22og.likes%22}&action_ref_map=[]
  17. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Zoran Đurović у О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Реторички је казано; зато што праведни мисле да су бесмртни. Врше закон, имају бесмртну природу (душу), тако да им бог не треба да би постојали. Они ће само мање или више добро постојати; макар и у паклу. И пакао се да уредити; као када имате неку лошу бараку: мало дашчица овамо-онамо, мало лака, фарбе, уведете парно и сл. Тако верују, како се мени чини.
    Исус иронише када вели исправнима да је он дошао ради изгубљених. То је била реторичка фигура. Жели рећи: зарад свих је дошао.
    Има овде много тема. Једна од њих је када човек постаје бесмртан: после васкрсења, или после разделењеа душе од тела (како год ово схватали)?
    Друго је јако интересантно питање, и на њему вам захваљујем, јер је везано за ову нашу тему. Исус је Јеврејин. Он ће у Матеју казати да је дошао само ради Јевреја. Но, наставак НЗ, као што су Дела апостолска и Павлово и Лукино разумевање ствари, инсистирају да је он дошао и ради свих народа. Ту се по први пут поставило питање обавезности опслуживања СЗ закона, свих тих "моралних" правила. Саборска одлука је била да се она требају схватити само као привремена средства кроз која је Јахве васпитавао свој Изабрани народ. Јевреји су се, као хришћани, одрекли своје претензије на уникалност, искључивост! Није текло глатко, јер су морали да се одрекну нечега што је у њиховој свести представљало циљ, обележје идентитета. СЗ је био васпитач, а не циљ по себи, слично као и кад еп. Игњатије вели да испуњавање заповести из Писма није циљ. Не треба бркати циљ и средства, мада они никад нису 100% одвојиви.           
  18. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Zoran Đurović у О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Никад нисам ни тврдио да је аутентична омилија. Само кажем, рекао бих у складу са праксом православне цркве, јер се она јавно чита, да је један текст коме се даје аура светоотачког. То не би променило ни када би неко доказао да је од Арија. Рецепција је православна, да ли то разумете? Чак су и јеретичке формулације биле канонизоване кроз православно читање (Аполинаријеви ставови прихваћени од Кирила, нпр.). Мноштво је светоотачког у јеретика и у апокрифима. Не сиромашите предање. Не гулите фреску Успења из Сопоћана.  
    Друго, нико се овде није бавио ауторствима списа, него поруком списа који су се одомаћили у Предању. Порука је оно што вас узбуђује. Чини ми се да бисте барем једно каменче узели у ручицу да затепате ону блудницу из НЗ (перикопа о њој кружила по јеванђељима, Јовановом и Лукином, није јој се лако нашло место), или мислите да је она држала заповести?
    Реците нам једноставно, где то Писмо вели да је суштина у обдржавању Божијих заповести? Зар то "рушење" заповести није био камен спотицања између Исуса и фарисеја? Или тврдите да је човек ради Суботе? Или су и ту изреку приписали Исусу - јер је заиста мало изрека које аутентично научнички можемо Њему да припишемо? Па сада, није ни битно то што је та изрека у НЗ, јер је проблематично православна, зато што не знамо који је апостол то записао, а овај, Исус, није ставио свој потпис! Оканите се детињарија. Ако мислите да је циљ хришћанског живота у држању заповести, онда то и реците. То је легитиман став. Али није и у складу са Предањем, а то је овде у питању. Реците нам: Држите Суботу и то је то. Понављам вам, има (вероватно) раја и за праведнике. Нисам ја прочитао све књиге овог света. А и грешан сам... зато некако натежем ово Писмо, не бих ли некако се и утешио. Разумејте ме, ако вам праведност то може дозволити.          
  19. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Zoran Đurović у О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Такође налазим да је став еп. Игњатија у складу и са беседом св. Јована Златоустог, која се код многих чита за Васкрс: „Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем... Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу... Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога... богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас!... Теле је угојено; нека нико не изађе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт“.
    Јасно је, дакле, да Златоусти не препоручује људима како треба да буду лењиви, да не држе заповести (тако ваља и Игњатија разумети) али им не саветује због тога да не уђу у заједницу са Богом, јер је Овај тај који спашава, а не њихова добра дела. Нераднике Златоусти назива сиромашнима, раднике богатима, али верујем да раднике сматра добрим радницима само ако су успели да разумеју да добро које су учинили није њихово, него од и ради Христа. Морални живот није циљ него средство, али и средство које често одваја од Бога ако се не капирају ове ствари. Када би испуњавање заповести било циљ, онда Исус не би могао рећи: Дошао сам ради болесних, а не ради праведних, јер шта ће праведнима Бог? Када би заповести биле неопходне за спасење, онда Златоусти не би могао да позове оне који нису постили да се причесте. То су канони и тада налагали! Не каже ни Златоусти ни Игњатије: Супер, брате, само тако, него кажу: Дођи, велики је Бог! већи од твоје лењивости. То многе може да побуди. Није само забрана та која је мотивацијска. Љубав је прва и последња заповест.
    Скандалозан је Златоусти као и Игњатије. Ја сам присуствовао васкршњим литургијама где је, после читања ове Златоустове беседе, предстојник литургијског скупа (или представе, како год неко жели да изабере), излазио пред паству са речима: „Ко је постио и исповедио се, нека приступи“! Но, чини ми се да је скандал управо у овоме: да смо се одродили од речи, од стварности. Литургија је вечера. Одговараш: Да, Господе, ово је тело твоје, узећу га, а онда не приступаш! Зашто лажеш, блебећеш? Зашто се прочита Златоустова беседа, а онда: Само ко је постио...?! Златоусти се шалио?
    Волео бих да присуствујем једној имагинарној сцени: Артемије служи васкршњу лирургију, ја прилазим на причешће, он пита: Јеси ли постио?, ја кажем: Нисам. Шта би се десило? Код Златоустог и Игњатија био бих причешћен, код Артемија не.
    Стварна сцена: Ја, студент од око 65 кила, долазим у Саборну цркву у Београду, да се на Светли понедељак причестим. Поп од 120 кила, или неко више, каже ми: Склони се, нема причешћа. Ја остајем, а певница наставља да пева. Не склањам се. Ситуација крајње непријатна.
    Поп, онако поверљиво: Ма шта оћеш, човече?  
    - Ја: Па да се причестим...
    - Не може!
    - Зашто, оче?
    - Па ниси постио?
    - А јесте ли ви?
    Причестио ме.
    Глупа и крајње једноставна ситуација – ако користимо мозак. Канони наређују да се верни причешћују током светле седмице, а тада је забрањен пост. Нама је са тридентинским концилом дошла идеја да је пост нужан за причешће. Побркали смо средства и циљ. Зато се ови наши старокатолици саблажњавају око „игњатијеваца“, а праве се луди да за „кољиваре“ и „агиорите“ нису чули. Ствар је крајње једноставна: вратимо се православним канонима. Они налажу стално причешћивање. Није донешен ниједан православни канон који би причешће оставио на: како се осећам.
  20. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Никола Ђоловић у Полемика епископа Атанасија Јевтића и др Зорана Ђуровића   
    "Од Бога не траба стварати идола, ни мисленог, ни философског, ни теолошког", рече Дамаскин. Требало је да дода и од владика. Уз сво поштовање према личности владике А. Јевтића, у којој су многи од нас сазревали, требало би се добро запитати ко заправо форсира папску непогрешивост јер др. Зоран, играјући се ироније и аутоироније, није ништа рекао што би умањило смисао, љубав и критику у којој се види да адекватно познаје стање ствари. Треба се запитати откуда толико теолошког монопола над "свезнањем", и чему селектовање да нечије текстове треба тако олако ниподаштавати само зато што нису у духу нечијег становишта. Да ли то имамо својеврсни епископски тоталитаризам? Јер искуство др Зорана осликава искуство многих од нас на чије личне драме су многи имуни. Црквеност постаје параван за личну доминацију и фрустрацију, добро обојене богословљем, али где само наивни не могу да препознају бахатост неких умова. Макар то била фамозна триада владика попут Јевтића, Иринеја или Буловића. Веома је наивно др Зорану потурати неке расколничке или јеретичке контексте само зато што мисли својом главом. 
  21. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Полемика епископа Атанасија Јевтића и др Зорана Ђуровића   
    Зизијулас је, на моје велико задовољство, прилично ревидирао своје ставове у својој студији Личност и суштина у теологији Светог Максима Исповедника. Критика је очито уродила плодом а Зизијулас је још једном показао да је велики интелектуалац, хришћанин и богослов.
  22. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Zoran Đurović у Полемика епископа Атанасија Јевтића и др Зорана Ђуровића   
    Ево да се још мало зачудите. Никанор је био мјестобљуститељ Дајковићу и он ми је дао благослов за студије. Такође, помагао нас је (студенте из ЦГ) финајнсијки, што је Амфилохије одмах укинуо када је дошао на катедру. Никанор ме је срео једном приликом у Кнез Михајловој и питао како иду ствари, ја му испричах, а када је чуо да је укинута стипендија, извадио је из свог новчаника 100 $ и дао ми. Ово вам говорим да разумете колико је живот компликован: и међу владикама има људи; требао сам ићи у Аустралију код Никанора, иако сам "нововерац"; ни најмање не делим његове речи да је нечастиви ушао у Атанасија; жао ми је и њега што је некритички на "тврдој" линији. Дакле, живот је жив=компликован, исплетен од многих замршених односа. Кад би било више фудбала, тј. када би се људи више издизали, било би нам свима боље. Овако остаје да се сурово научнички разграничавају ствари. Ако можете да разумете: ја сликам Кирила као свеца, али не видим у сваком његовом поступку светост. Зашто би Кирило био већи од Давида? А сигурно нећете одобрити како је дошао главе Урији?  
  23. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама   
    Иначе, основни разлог Оваплоћења Сина Божијег је онтолошке природе. Односно, сједињење створеног са нествореним, где створено добија оно што само по себи нема - живот вечни. Свети Оци то кажу овако: "Бог је постао човек да би човек постао бог."
  24. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама   
    Да додам, не заборавимо да грех ОДВАЈА од Христа, односно од Литургије. Сетимо се покајне праксе у раној Цркви. Дуг је пут био до Литургије и причешћа онима који су пали у веће грехе и имали покајну епитимију. Данас нас неки уче да је покајање заправо само упорно долажење на Литургију и као опарени реагују на тврдњу да покајање треба да буде и преиспитивање своје савести и исповедање својих грехова. Из све снаге покушавају да елиминишу ту, како кажу, психолошку, по њима погрешну, димензију покајања.
  25. Волим
    Марјанн је реаговао/ла на Александар Милојков у Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама   
    Од причешћа би требало да може да одлучи само епископ. Мада, данас када су нам епархије прилично гломазне тешко је очекивати да епископ познаје своју паству и да се бави оваквим стварима, осим када су можда у питању неки озбиљни, тешки греси па га о томе обавесте надлежни парохијски свештеници.
    Постоје канони Цркве који то регулишу, за које грехе колика епитимија. Сад, ствар је пастирске процене епископа којим хришћанима и колику меру одлучења од причешћа применити. Дугогодишње епитимије даване су за најтеже грехе: убиство, блуд, абортус и сл. Опет, кажем, ствар је пастирске процене. Јер, епитимија треба да излечи а не да убије грешника. Она није казна већ горки лек који треба да донесе покајање и повратак Цркви (причешћивању). У раној пракси Цркве имали смо изузетну покајну дисциплину. Покајање је био процес враћања у Цркву а не формално исповедање као што је у већини случајева данас. Да само напоменем да су они у првом реду покајника, тзв. "плачући" стојали испред Цркве, у порти, молећи са сузама оне који су улазили на Литургију да их у молитви помену. Тај процес је трајао и водио је постепеном враћању Цркви, Литургији. Тако, имали смо покајнике у следећој фази кајања који су стојали у припрати, па оне који су клечали у броду Цркве и коначно оне који су стајали у броду Цркве али су ипак сви излазили са оглашенима (некрштенима) напоље након возгласа "оглашени изиђите..." Данас, какви смо, вероватно да овако нешто видимо већина би Цркву осудила као ону која злоставља људе. Али, какви смо тако нам је. Што би рекао покојни Патријарх Павле, биће нам боље кад ми будемо бољи.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...