Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Олимп

Члан
  • Број садржаја

    920
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
  2. Волим
    Олимп got a reaction from Aleksandra_A in Маловерност - губим веру - како победити сумњу у Бога...   
    БЕСЕДА
    о кушању вере наше
    Да се кушање ваше вере много
    вредније од злата пропадљивог, које
    се куша огњем, нађе на хвалу и част
    и славу, кад се покаже Исус Христос (II Пет. 1, 7).
    Вера се наша, браћо, куша чешће него што се трска ветровима љуља. И кушања су као ветрови: слабу ће веру ишчупати, јаку још више ојачати. Још су кушања као огањ у коме слама изгори а злато се очисти.
    Наша се вера куша људским умовањима и вероватноћама. То су врло јаки и љути ветрови. Но ми им можемоодолети, ако се будемо држали речи Божје и ако на супрот оним умовањима будемо истицали науку вере Христове.
    Још се вера наша куша страхом и стидом: страхом од људи, који гоне веру, и стидом од људи, који охоло презиру веру. И ово су јаки ветрови, којима морамо одолети, ако желимо живи остати. Како ћемо одолети? Страхом од Бога,који треба да је навек већи у души нашој од страха од људи; и стидом од апостола и светитеља и мученика, који се не постидеше своје вере пред царевима и кнезовима и мудрацима овога света.
    Још се вера наша куша страдањем и бедом. То је огањ, у коме наша вера или има да сагори као слама или да се прекали као жежено злато. Овоме кушању одолећемо, ако се будемо сећали Христа распетог на крсту за нас, и толиких хиљада страдалника за веру, који стрпљењем све победише и изађоше из огња злато што се кроз векове сија међу ангелима и међу људима.
    Још се наша вера куша смрћу, смрћу наших сродникаи пријатеља, и смрћу људском у опште. То је огањ љути, укоме је многи сагорео своју веру. Је ли смрт крај свега? Није, веруј; она је почетак свега; почетак новог, правог живота.
    Веруј у Васкрсење Христово, и веруј у загробни живот, и веруј у опште васкрсење и Страшни Суд.
    О Господе благи, утврди веру у нама и помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
    Пролог- св.владика Николај Велимирпвић
  3. Волим
    Олимп got a reaction from PredragVId in Акатист светом владици Николају Велимировићу   
    Молитва светитељу НИКОЛАЈУ СРБСКОМ и свеправославном
    Нови Златоусте, пети еванђелисте, и велики пророче православља, не заборави нас,
    рода свог се сети, и свих православних, Николаје свети. Да се сви који ти кличу
    избаве од сваке невоље и муке. Да у правоверју и правоживљењу дане проживе. Да
    нам отаџбина наша буде далеко од нових јереси и раскола, а и ако их буде,
    молитвама твојим да изгубе снагу. И да конкордати са Ватиканом и врагом само
    давна прошлост буду. Да се увек, попут тебе, и попут светог кнеза Лазара,
    опредељујемо за небеско царство. Да нам се род србски сложи, умножи и обожи, и
    да сви Србаљи буду народ Божји. Да се само Господу и свецима Божијим клањамо, и
    да се пред непријатељима нашим никада не склањамо, имајући чврсту веру и наду у
    Божију помоћ, и твоје свете молитве, и да непријатеље вере и отечества побеђујемо,
    и да непријатељи наши побегну што даље могу, а ми да захвалимо теби за молитве
    твоје и твоме и нашем Цару и Богу узносимо хвале. Јер Њему приличи свака слава
    част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
  4. Волим
    Олимп got a reaction from PredragVId in Акатист светом владици Николају Велимировићу   
    Кондак 1.
    Златоусти епископе, пети еванђелисте и велики пророче православља, Николаје србски, пошто имаш слободу пред Господом, моли се за нас, и све нас облагороди, у правоверју и правоживљењу руководи, да би ти клицали:
    Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Икос 1.
    Творац свеколике твари тебе избра, свеблажени светитељу, Николаје, као милозвучну трубу благовести Спаса, свиралу духовну преумилног гласа. Твоја златоуста слова, чесни оче, учмале нам душе ободрују, злате, и пророштва твоја мелем су за душу, и за боли тела. Твојим златоустим словима све нас научи да ти кличемо:
    Радуј се, Лелића твога звездо сјајна, и манастира твога који је источник чудеса са вишњих небеса.
    Радуј се, ваљевског краја молитвениче моћни.
    Радуј се, србског рода кормилару и србске цркве куло светиљо, која нам показујеш путе.
    Раруј се, Мучениче Нови, од фашиста пострадали, а по смрти од утописта омрзнути.
    Радуј се, јер си злогласни логор у ком си заточен био, својим крвавим знојем осветио.
    Радуј се, јер си се, за онога који те је у логор прогнао усрдно молио, да се сродница његова у манастиру који ће носити твоје име, као инокиња подвизава.
    Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 2.
    Видевши те многи, како ангело подобно живиш, и светлиш као светионик на пучини мора, и душама нашим обезбеђујеш мирно пристаниште, прослављају те као путевођу, благовесника, и једног од највећих пророка православља, а Господу своме кличу: Алилуја!
    Икос 2.
    Европа кад виде тебе, Николаје, мудријег од многих учитеља сујетне мудрости, дару премудрости задиви се твоме, кога си стекао од Господа свога, србска црква кад те, Златоусти виде, умилне ти химне преузноси, поје, богомољци тебе и у звезде кују, као путевођу свог тебе поштују:
    О, радуј се јер си, пре других видео, да Европа пати, да је једва жива.
    О, радуј се јер си у њеној болести, синдром фарисејски и садукејски препознао.
    Радуј се, јер си нових фарисеја европских и светских делатност прозрео.
    Радуј се, јер си увидео да коров комунистички, социјалистиочки - утопистички, целом свету, а највише Русима и Србима крв на сламку пије.
    Радуј се, јер си богомољцима твојим које си водио и руководио, говорио, да су пост и молитва два крила душе човекове.
    Радуј се, јер си сав еванђелски подвиг сводио на пост и молитву, без кога се не може напредовати, у духовном животу.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 3.
    Благодатном силом која се изливала на верне преко живе речи и пера, будио си успаване савести многих, да би врлинско живљење заволели и Господу клицали: Алилуја!
    Икос 3.
    Ко ће од нас земни моћи да опева висине и дубине твога богословља, и мноштво трудова и подвига твојих. Анђелске хвале си достојан. Имајући велику љубав према теби усуђујемо се да ти кличемо:
    Радуј се, јер списима својим и дан данас проповедаш.
    Радуј се, јер си приступачним народним језиком обичном народу показивао пут спасења.
    Радуј се, јер си узвишеним стилом мудрацима светским објављивао небеску мудрост.
    Радуј се, јер си попут Господа, за своје ученике бирао богоносне чисте душе, који су као благовесници, Духом светим били руковођени.
    Радуј се, јер си знао, да је мудрост овога света ништавна пред Богом, те си се умудрио небеском мудрошћу
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 4.
    Бура мисли многих у души ми стоји, како да опевам врлине и речи, којима се паства лечи од свих боли. Да Господу своме Алилуја поје, да Господу кличе и свог Бога воли.
    Икос 4.
    Сазнавши о теби многи, нови светитељу србски, и свеправославни, Николаје, хранили су се и појили твојим корисним поукама, и враћајући се на прави пут који води у живот вечни, и задовољни ти вапијали:
    Радуј се путевођо роду србском, крстоносном.
    Радуј се, јер си по целом свету и речју и пером православље светосавског духа проповедао.
    Радуј се јер су твоји богомољци, попут рибара галилејских били громогласне трубе благочешћа.
    Радуј се, јер су облагодаћени богомољци србски, тобом вођени и руковођени, и молитвама твојим крепљени, неустрашиво еванђеље проповедали, да им се сав свет дивио.
    Радуј се јер, савета твојих богомудрих и пророштава увек ћемо се сећати.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 5.
    Јавио си се, златоусти еванђелисте, проповедниче покајања, и пророче православља, као од Бога вођена звезда, ти си, која по целом свету ходи, и паству, својим златоустим словима ка спасењу води, ка спасењу води, да је облагороди, и да Господу кличе: Алилуја!
    Икос 5.
    Видећи те протојереј Вукашин, веома милостивог попут Николаја Мирликиског, када си преко њега милостињу делио, да би и њега милостињи научио и да би испунио речи Господње, што да десница да не зна левица твоја. Отац Вукашин је прославио Бога који има тајне милостиве слуге твоје. И ми теби милостивом првопрестолнику кличемо:
    Радуј се, јер си своју епископску плату нерадо примао, и нишчима је раздава.
    Радуј се, јер си протојереју Вукашину новац давао да он место тебе милостињу дели. У кога си погледао, ономе је новчану помоћ давао, јер си као пророк Божији свачију невољу и потребу духом видео.
    Радуј се, јер си једном, који је на улици од тебе ципеле тражио, одмах своје скинуо и дао, а сам обичне сеоске опанке обуо.
    Радуј се, јер је немогуће поменути сва доброчинства твоја.
    Радуј се, јер су, милостиње твоје, светитељу Николаје, и коленопреклоне молитве које си, за пријатеље и непријатеље чинио.
    Радуј се, ктиторе лелићког храма и обновитељу многих цркава и манастира.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 6.
    Многи су те, светитељу Николаје, преко твојих књига упознали. На многима су се испунила пророштва твоја, и многи су осетили молитвену помоћ твоју. Док си сужањ био, Србкињи са парализованом вилицом си попут апостола рекао: Сребра и злата немам, а оно што имам дајем ти; молитвама Николаја Мирликијског оздрави. У Лелићу је један болесник штаке заборавио и отрчао да би превоз ухватио, кличући Богу: Алилуја!
    Икос 6.
    Врлинским живљењем си Богу угодио. За непријатеље си се, попут Силуана Атонског молио. Децу си посебно волео и многа сиротишта основао. Она су те својим деком звала. Са њима си последњи комад хлеба делио, и многа им писма писао. Видећи ширину душе и срца твога, ми те славимо:
    Радуј се, јер си и нама пример милосрђа показао.
    Радуј се, јер си ради милостивог срца блаженство и на земљи и на небу стекао.
    Радуј се, јер си у Хиландару поново општежиће увео, и ради тога силних невоља имао.
    Радуј се, јер је клеветнику твоме, који је светогорској полицији наредио да те под стражом пешице до пристаништа изгнају, језик отпао.
    Радуј се, јер си неуморном делатношћу заговорнике конкордата у Србији ућуткао, а православље попут св. Саве поново утврдио.
    Радуј се, јер си безбожје и кривоверје неућутно изобличавао.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 7.
    Желећи да Србаље утврдиш у вери, ти си неуморно о правоверју зборио, и против безбоштва и кривоверја борио. Европска си и светска лажна богомољства разоткривао, а истинско богомољство и истинску веру исповедао. Као истински богоносац по сведочењу по смрти твојој црквењака твога, си и затворена врата црквена молитвом откључавао, а то чудо је твој црквењак после дуго времена објавио, да би сви који сазнају за ово предивно чудо клицали Господу: Алилуја!
    Икос 7.
    Видећи у теби Божјег изабраника, многи су те следили, и сада те следе, јер свима си био узор скромности и смирења. У кудељној мантији си на разговор краљу ишао, са небеским Царем си смиреноумно зборио, Свето Писмо препевавао, ради тога ти кличемо:
    Радуј се нови Давиде србски, јер си многе духовне песме написао.
    Радуј се, јер си једном док си за време 1. светског рата на Ади београдској био, редове војске која је у паници бежала збио, да би непријатеља потиснула, да би се народ без панике безбедно повући могао.
    Радуј се лиро духовна, јер си по Духовној Лири Дамаскину сличан.
    Радуј се нови богослове србски.
    Радуј се јер си у стиху и прози славословио, и благовести еванђелске благовестио, прослављајући Господа.
    Радуј се, јер си попут Златоуста највишу државну власт када је погрешно радила изобличавао.
    Радуј се, јер те је анђео чувар од хиљаду смрти сачувао.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 8.
    Благородне лозе, изабрани грозде, Николаје србски и свеправославни, Преслатки се Господ кроз тебе прослави. После мученичке смрти краља србског Александра, савремени гусари из Ватикана су поткупили намесника србског, да конкордат са Римом спроведе и унију са Ватиканом установи. Ти си се неустрашиво борио пролазећи широм Србије и Југославије, налазећи се и у смртној опасности, само да правоверје у Србији сачуваш, да би Србаљи у правоверју и правоживљењу клицали Богу: Алилуја!
    Икос 8.
    Ваистину си се, док си био на овом свету, о свима бринуо, као да ниси био од овога света. Имао си много непријатеља али и пријатеља. Пријатељ си Божји, и светаца Божијих био, о којима си у Прологу и у другим књигама писао. Сличним си животом и ти живео, као древни пророци поучавао и карао, и о својој се пастви неуморно старао. Ми ти захвални кличемо:
    Радуј се, јер си краља мученика прослављао, и монархију као Божију установу прижељкивао.
    Радуј се јер си нечастиве силе огорчио, да си их свуда потирао и сатирао.
    Радуј се, јер си своје робовање без роптања подносио.
    Радуј се, јер си у Дахау мученички венац добио, и кроз невоље се Господу још више приближио.
    Радуј се, јер ти се у тамници Преслатки Господ јавио и укрепио те и утешио.
    Радуј се јер си у тамници, а и касније, Сатану посрамњивао, а душу још више обожио и оврлинио.
    Радуј се, јер си и по смрти од барјактара врага омрзнут био, да ти Срби ни мртвом дуго у Србију нису дали доћи.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 9.
    Ни мудраци земни не могу да схвате, како се на гробу твоме у далекој земљи могла чути песма анђела, и како се пророштва твоја која су пре много година изречена обистинила, да су молитве твоје мелеми на ране болних, који исцељени вапију Богу: Алилуја!
    Икос 9.
    Ни најречитији говорници не могу ти против стати, Златоусте нови, јер твоја мудрост није од овога света. Она је благодат, благо дано од онога света, којим и нас облагодаћујеш да ти кличемо:
    Радуј се јер си мудрији од могих мудраца, чије мудровање није по Богу.
    Радуј се, јер си ради аскетског живљења окрилатио, да ти је душа још за живота на земљи са Господом и анђелима и светима зборила, и силном љубављу према Господу и угодницима Његовим горела.
    Радуј се, јер си многе ноћи и дане у молитви проводио.
    Радуј се, јер, и ако живећи у свету, затворнички си живот водио.
    Радуј се јер си од Господа, Који те је веома заволео, и дар пророштва добио, да си један од највећих пророка православља постао.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 10.
    Желећи да спасеш душу, тело си своје потчинио духу, да те је дух свети облагодатио, да су демони од твојих моштију у страху из људи бежали, и друге болести молитвама твојим губиле снагу, и да су исцељени Тројичном Богу непрестано клицали: Алилуја.
    Икос 10.
    Преблажени оче и нови србски чудотворче, ти си тврђава оних који ти притичу да се за њих молиш Господу Који нам снагу даје. Нас убоге у врлинама ослободи од свих невоља, најезде туђинаца и међусобног рата, и измоли нам погодно време за све, без штетних зрачења, и нас сачувај од сваке невоље да ти кличемо:
    Радуј се, јер си непоколебиво јело гладнима правде:
    Радуј се, јер си неисцрпно пиће жеднима вечног живота.
    Радуј се, јер нас од метежа и рата чуваш.
    Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш, јер си и сам сужањ био.
    Радуј се, јер си многе од различних невоља избављао.
    Радуј се, јер тобом покајници живот вечни стичу.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 11.
    Преблажени Николаје србски, ти си у изгнанству о роду свом мислио и себе и друге тешио говорећи: Кад кућа гори она се гаси споља. Вољене Србе си молитвено крепио, и за њих се молио да им држава једног дана поново чврсто на ноге стане. Да Србаљи, после дугогодишњег лутања и падања, поново очи своје подигну у небо, и Господу кличу: Алилуја!
    Икос 11.
    У послератном мраку, када су безбожници себе авангардом радничке класе сматрали, и све Христово исмевали и затирали, усред Ваљева на зидинама древног манастира Градца стадион начинили и њиме се поносили. И осим Хлеба Живота, само су земаљског хлеба и игара тражили, а у србским школама мајмуна на узвишено постоље поставили, и као родоначелника га именовали. О свему томе си у далекој земљи слушао и сузе ронио, и за Србе се и остале страдалце молио, да издрже до краја, и истински се надао да ће нас Господ ради светих предака ипак на крају сачувати, и зато ти ми кличемо:
    Радуј се, свих утопија потопитељу.
    Радуј се, православља и светосавља благовесниче.
    Радуј се, јер си јасније од многих, религију такозваног Новог светског, сатанског поретка, препознао и изобличавао.
    Радуј се, јер се опет почело о твом врлинском живљењиу зборити, да многи о теби са љубављу проповедају и у твој манастир у Лелићу хитају.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 12.
    У свим делима твојим види се прст Божији, и благодат Божија се кроз тебе јавља, Николаје Нови, стубе православља. Иконе нам твоје помажу у муци, свете мошти твоје нечастиве косе, и победе над врагом свакодневно односе. И ми из захвалности Богу који те порославио кличемо: Алилуја!
    Икос 12.
    Опевајућ дела твоја за живота твога, и молитве топле које чине чуда, а и после смрти многа чуда теку, из Лелића твога слуго Вишњег Бога. Због тога ти вапијемо:
    Радуј се, јер си наш нови кладенац чудеса.
    Радуј се, бањо Витездо ваљевског краја.
    Радуј се србских земаља одбрано и надо.
    Радуј се, кличе ти презахвално стадо.
    Радуј се, свих врлина огледало.
    Радуј се, небеских служитеља сажитељу.
    Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља.
    Кондак 13.
    Светитељу Николаје србски, смилуј се на род свој и све православне, да их нечасниви не улови у своје спремњене мреже, у ова мутна апокалиптичка времена. Прими ово данашње приношење и молитвама твојим избави нас од вечних мука, да би ти клицали: Алилуја!
    Овај Кондак трипут. (Затим Икос 1. па Кондак 1.)
    Извор: http://www.lazarica.rs/Akatisti/Akatist%20Svetom%20Nikolaju%20zickom.htm
  5. Свиђа ми се
    Олимп got a reaction from Freedom in Моје молитвено правило   
    Помог’о ти Бог брате Хвала на искрености! Ево изнећу ти неко моје искуство па се ти ту идентификуј У суштини и ја сам раније тако некако радио, повећавао сам број молитава мислећи да нешто радим корисно и форсирао сам себе на дужа мољења, иако ми је срце често било далеко од тога. Убрзо ме је савладала сујета и некако је молитва постајала временом да ми буде самобитна, па сам падао у прелест на неки начин. Онда сам схватио да молитва може трајати и један минут, и да она буде тако концентрисана да човек ни о чему друго не размишља, већ све своје снаге усмери га Богу, и тако тих минут молитве има исту снагу као не знам, 15 минута читања. Тешко је пратити себе и видети када стварно треба да скратиш, када је лењост, када умор и сл.
    Треба се само фокусирати на искрености и отворености. На изливању срца пред Господом, па колико то трајало. Мислим да молитву треба повећати онда када се срце загреје и распали довољно љубављу и осети истинску потребу. И иначе, сваки подвиг је најплодоноснији и најбезопаснији и успешан ако је покренут љубављу Божијом.
    Искрено, због све деликатности ове ствари, потребан је духовник (као ’леб) да би уз његову помоћ одредио праву своју меру.

    Свако добро брате!
  6. Волим
    Олимп got a reaction from dulitl5 in Шта је досада...?   
    Не дозволи лењости да влада над тобом. Мораш да пређеш преко тога. Лењост је једна од најгорих мана од које све остале почињу. Мораш да пребродиш тај требутак кад ти се ништа не ради и кад те мрзи да устанеш или "прднеш" :0104cheesy: У почетку ће ти бити тешко, а убрзо ћеш почети ведрије да размишљаш. Труди се да увек имаш мањак слободног времена. Ујутру кад устанеш, организуј дан. Постави себи циљеве.. Биће ти тако лакше у почетку.
    Поздрав!
  7. Волим
    Олимп је реаговао/ла на И.стојковић у Altruizam?   
    Лагано, лагано...
    Покушај да Ти наизглед недостижни циљ, буде почетак размишљања.
    Наиме, покушај да себи дефинишеш шта је то што Ти чиниш, или би требало да чиниш, да би дозволио Богу Да Ти Буде Отац? Без генерализације и типизације односа, јер то није хришћанство, већ лични однос Твој и Бога. Светим Јеванђељем показане су нам све опције, према којима свако од нас гради свој однос са Господом, да би Пуноћу предосетили Литургијом и Причешћем.
    Кад дођемо до ступња, кад као апостол Павле, препознамо да Христос живи у нама, онда задовољство које Ти наводиш, није егоизам, већ сагласје са Богом Оцем, кроз Духа Светог. Онда кад препознамо бол због нечег што чинимо, није несагласје са вредностима и моралним начелима које наводиш, већ бол Христа у нама, који нас упућује на самопреиспитивање, исповест и покајање....И то је процес, а не свршен чин. Процес изградње односа са Богом, који траје од крштења до упокојења, који се сваким самопреиспитивањем, исповешћу и покајањем учвршћује и јасније одређује.
  8. Волим
    Олимп је реаговао/ла на Желе Зека у Altruizam?   
    Свакако да је данашњим хришћанима то велики задатак али и сасвим сигурно остварив.Мученици нису због неког свог рачуна проливали крв за Христа већ искључиво због љубави према њему.Данас су такви сасвим малобројни али их има.Будући да нам је несебична љубав нешто што је дато али и задато,остајемо на путу борбе за савршеност у висини мере Христове.Обриси таквог нечег се и сада пројављују у свима нама.
    Хвала на теми.
  9. Волим
    Олимп је реаговао/ла на Jace Jerimoth у Богослужбене књиге прилагођене употреби на преносивим уређајима   
    Збирка молитвословља Пресветој Богородици
     

     
    Поред разноврсних молитвословља (поклоњења, канона, акатиста и др.) на нашем језику у ову збирку је укључена и збирка канона Пресветој Богодици, тзв. "Богородичник", који се свакодневно читају на повечерју. Нажалост, код нас ова збирка није ушла у ширу употребу па је ова верзија текста још увек на руском.
     

    http://www.orthodox-books.ru/catalog/knigi/o-presvyatoy-bogoroditse/bogorodichnik_kanony_bozhiey_materi_na_kazhdyy_den.php
     
    В этой книге читателю предлагаются собранные вместе каноны Божией Матери, читаемые на повечерии. Эти каноны, представляющие собой шедевр православной гимнографии, традиционно составляют особую богослужебную книгу - Богородичник. В современной русской традиции Богородичник обычно полностью входит в состав Октоиха, но практически не имеет богослужебного употребления. В греческих же Церквах он и поныне широко используется и в богослужении, и в домашней молитве. Настоящее издание, помимо самих канонов Божией Матери на каждый день, расположенных по гласам и дням седмицы, включает чины малого повечерия и общего молебна, во время которых и должны петься эти каноны. В приложениях также помещены Акафист и избранные каноны Божией Матери на разные случаи (некоторые из них впервые переведены на церковнославянский язык), а также статьи об использовании канонов Божией Матери в православном богослужении и об истории Богородичника как самостоятельной книги.
     
     
    Преузми>>>
  10. Волим
  11. Свиђа ми се
    Олимп је реаговао/ла на ronin у Linux   
    Oд Adobe програма у linux-у ради, оно што сам ја тестирао, Photoshop, InDesign, Illustrator.  Photoshop ради савршено, филтери итд. InDesign ради одлично има неке мале недостатке али може се прогледати кроз прсте. Ове две апликације раде уз помоћ CrossOver-a,  Illustrator ради одлично уз помоћ playonlinux.  
  12. Хахаха
    Олимп је реаговао/ла на obi-wan у Linux   
    https://www.facebook.com/groups/48266696190/?multi_permalinks=10155254619761191&notif_id=1530113137876670&notif_t=group_highlights&ref=notif
  13. Свиђа ми се
  14. Волим
  15. Оплаках :))
    Олимп је реаговао/ла на obi-wan у Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    Cosplay done right!
    ...

    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10155964850767946&set=p.10155964850767946&type=3&ifg=1
     
  16. Свиђа ми се
    Олимп је реаговао/ла на WiseMan у Linux   
    Izgleda da može da se instalira Deepin DE na Ubuntu 18.04 https://www.omgubuntu.co.uk/2018/06/how-to-install-deepin-desktop-environment-on-ubuntu-18-04
  17. Свиђа ми се
    Олимп је реаговао/ла на WiseMan у Linux   
    Ok, bitno je da radi, ali evo npr, uz Deepin dolazi Google Chrome koji je zasterao 5 verzija. Meni je instalirao Chrome v62 a najnovija je v67, to je bezbednosni rizik.
    Rek'o ajde da probam Chromium, međutim instalirao mi je verziju 59 i tu sam skontao da sistem koliko god da je lep on ima ozbiljne bezbednosne propuste, a cyber kriminal je svakim danom sve više prisutan.
  18. Свиђа ми се
    Олимп је реаговао/ла на WiseMan у Linux   
    Jel znaš možda koja verzija OpenGL-a mu je minimlano potrebna da bi bio omogućen taj blur? Pošto na KDE Plasma 5.13 ti treba dosta noviji OpenGL.
  19. Хахаха
    Олимп је реаговао/ла на ronin у Linux   
    е то је државана тајна
  20. Волим
    Олимп је реаговао/ла на ronin у Linux   
    I тај дан је морао да дође. Успео сам да покренем InDesign у  Linux-у Ради али на мишиће. Може да учита .indd фајл... да га сачува... итд ... не може да креира нови докумет, али то сам реши уз помоћ indesign template. Имао сам проблем и са пдф фајл али ти сам решио уз помоћ скрипти итд. Није савршен али ради.  Ових дана ћу тестирати и остале његове функције па ћу тачно знати  шта ради а шта не. У питању је  InDesign CC 2017 x32, ради уз помоћ CrossOver 17, Deepin 15.6

  21. Волим
    Олимп је реаговао/ла на ronin у Linux   
    Deepin 15.6

  22. Волим
    Олимп је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Александар Арсенин: Умрежено хришћанство   
    Претходним текстом из броја 1229, обратили смо пажњу на расположиву количину интернет простора којим управља делом Српска Православна Црква, а делом “приватни незванични” сектор и он представља одраз потреба глобалног хришћанског друштва док се институционални сервис више бави информативним погледом на хришћански свет и разумљиво, окренут је СПЦ као институцији, а мање теолошким темама. На употреби нам је дакле, информативни сервис састављен од редакцијских служби црквених медија и гласила са једне стране и он сада чини око 50% регистрованих интернет адреса док садржајно обухвата мање од 10% целокупних ресурса под окриљем СПЦ.

    У рационалним бројевима изражено, СПЦ је остварила око један милион наслова информативног типа и преко десет милиона страница које обрађују хришћанске теме на најразличитије начине. Говоримо о ентитету који окупља проверене изворе СПЦ, врши јасну класификацију садржаја и аутора и на неки начин гарантује квалитет. Морамо изети у обзир да постоји и значајан број адреса које су у власништву вероучитеља, свештеника или црквених лаика које нису обухваћене системом Регистра СПЦ као и повећа количина страница на друштвеним мрежама, а упућене су на хришћанску тематику. Тиме се целокупан број увећава за скоро 10%.

    Колико у ствари Црква као институција има котролу над интернет мисијом и да ли је потребно да је уопште има? Не посматрамо дакле Цркву као репресивну институцију и цензора него као један систем који може да обрати пажњу н исправност ставова и одржи јединствени став хришћанске заједнице. У информатичком свету и на пољима обраде података који се заснива на ултимативним правилима и алгоритмима са “Буловом одлучношћу” (за разлику од елементарне алгебре, где променљиве за вредности имају бројеве, у Буловој алгебри вредности променљивих могу бити само тачно и нетачно – истина и лаж, што се обично означава са 1 и 0, где 1 представља тачно а 0 нетачно.), колико је могуће хуманистичком методом усмеравати (не управљати), мисије “приватног сектора”? Суштински, погрешан приступ би спровео одмазду и поставио нову врсту дигиталне диктатуре што би нанело несагледиву штету по хришћанску заједницу у целини. Практично, и када би постојала озбиљна намера, тако нешто није ни могуће спровести и прави цензор запрво јесте читалачка заједница која може и треба да зрелим критичким апаратом одбаци све претенциозне, екстремно радикалне и острашћене приступе. Али, управо поменут “зрели критички апарат” је проблем данашњег друштва, а тиме поље интернета може бити у служби медијума који су далеко од искрених хришћанских ставова али их радо употребљавају не би ли привукли пажњу на себе.
    О примерима увек вреди говорити нарочито уколико имају и адекватан статистички ресурс који пружа одговоре. Хришћанска заједница на порталу ПОУКЕ (pouke.org), жели неометано говорити о свакодневим темама. Узорак за статистичка па и социолошла посматрања је релевантан узимајући у обзир расположиве количине података које овај сајт пружа. Заједница форума окупља око 300.000 душа, а на дневном нивоу је укључено преко 20.000 корисника. Портал ПОУКЕ при томе има политику понашања која је у складу са хришћанским нормативом али нуди (демократску) толеранцију осим у случајевима повреде интегритета и достојанства православне Цркве али и других верских заједница.
    Овај узорак је валидан управо због сагледавања понашања велике заједнице која, осим у веома ретким ситуацијама није имала инцидентне испаде, а за све године постојања, није се догодило да се злонамерна објава отисне у медије и створи проблем. Говоримо дакле о “контроли” четвртине милиона корисника који су успоставили самодисциплину у складу са предложеним и постављеним нормативима. Умрежено хришћанство је ипак могуће са нагласком – и на корисно јер би у супротном, концепт сличних портала био бесмилен, а самим тим и њихово постојање безначајно. Овакве заједнице свакако носе једну врсту терета и искушења (ризик од празнословља, острашћеног приступа и сл), али том темом се треба бавити на микро нивоу, а потенцијални проблеми се могу избећи и решавати искуствима и примерима из праксе. Закључно мишљење је да су мреже хришћанских заједница дуже време неправедно запостављене управо због увреженог става да – нити је добро и корисно, а нити је могуће поставити одржив систем достојан постојања. Овакав однос се стекао првенствено недовољним сагледавањем потреба шире хришћанске заједнице али и непотпуним и површним посматрањем већ функсионалних примера из којих се могу извући многи потребни параметри који ће диктирати правила и одржати дисциплину.
    Портали од стотина хиљада корисника подлежу правилима “масе” и некој врсти социјалног инжењеринга који може веома добро употребити “ресурс” и оснажити га у корист свих. Такође, битне везе хришћанских ентитета треба сагледати са макро нивоа јер оне чина “острва” у целокупној мрежи интернета. “Острва” или дигитални ентитети јесу контекстуално повезана чворишта која нису условљена географским нити било којим другим везама осим тематском сродношћу и тиме чине једно (дигитално) тело, односно видљив скуп података. Таква структура оснажује мисију православне цркве. Задатак од приоритета за интернет заједницу јесте да се појединачне адресе што више приближе другим истоветним заједницама и да тиме остваре што већи број препорука тј. створе неку врсту “неуронске” мреже која одржава неку врсту сагласја заједнице. СПЦ је основала Централни регистар интернет адреса и он је на располагању свима док је уједно и гарант квалитета и исправности адреса и садржаја. Овим регистром се брани интегритет и идентитет СПЦ на итнернету, а уједно је створена умрежена целина која дејствује у јединству.
    Дакле, покренут је активан систем који делује на информатичким пољима користећи се циљним алгоритмима али са хуманистичким приступом. Корак даље јесте и оснивање .REL.RS подкласе националног домена која обухвата прецизно одређену религијску заједницу не реметећи резноликост појединачних приступа. Веома је важно искористити исправан метод који може оснажити заједницу, бити гарант квалитета, а који неће бити у служби цензора него може члановима заједнице пружити потпуну слободу избора у приступима.
    Српска Православна Црква је од почетка постојања на интернету била на мети злонамерних неистомишљеника и медија који су на најгрубљи начин искоришћавали лажне информације или и сами конструисали објаве помоћу информација које нису из правог извора СПЦ него су преузете са псеудо сајтова и адреса организација које су се одвојиле од СПЦ. Такође, искуства са преузимањем интернет адреса, показала су важност поштовања правилности током регистрације домена и нужност заштите над њиховим власништвом.
    Својевремено, преподобни Јустин Ћелијски је медије назвао “пијацом богова” што интернет данас и јесте ако узмемо у обзир “маштовите” приступе духовништвима и испразним квази-религијама, а обавеза хришћанске заједнице јесте да пружи квалитетну алтернативу и да при том буде заштићена и видљива у милијардама страница са другим понудама.
     
    Извор: Новине СПЦ "Православље"
     
    Преузмите текст у пдф формату  ОВДЕ
     

    View full Странице
  23. Волим
    Олимп је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Иван А. Иљин: О слободи   
    Савремени човек ни у шта не верује и у све сумња – индиферентном и бесплодном сумњом; и стога, све чега се дотакне његова сумња губи за њега своју вредност. Тако он сумња и у слободу; и услед тога је изневерава и лишава је се.
    Али, ми у слободу не сумњамо и знамо, поуздано и тачно, зашто нам је она неопходна: без ње нема пута ка достојном животу, ка духу и ка Богу.

    Ајси и Сот, Слобода, Берлин 2015.
    Док ужива слободу, човек мало размишља о њој. Он дише, живи и наслађује се њоме; он непосредно плива у њеној лаганој бујици. Слобода је слична ваздуху: човек дише ваздух, не размишљајући о њему. Ваздух као да се сам удише и сам нас напушта, све време се ширећи и ширећи. Ми га се сетимо обично само онда када га нема довољно, када постане тежак или смрдљив – када човек почиње да се гуши. Тада се сетимо, понекад са ужасом који нас одједном обузме, да се без ваздуха не може живети, да смо на њега заборавили и да га нисмо довољно ценили, да је он апсолутно неопходан, да нам прети смртна опасност…
    Тако је и са слободом. Човек без ње не може да живи; она му је, као и ваздух, апсолутно неопходна… Зашто?
    Зато што човек може да воли само слободно. Јер, права љубав је искрена и потпуна, она не може бити изнуђена и лицемерна; она се слободно јавља и слободно дише… или се пак уопште не јавља и, у том случају, се нема чиме заменити… Ко је волео, тај то зна из сопственог искуства. И стога се са увереношћу може рећи да човек који презире и гуши туђу слободу, не зна шта је то љубав: његово срце је окамењено и мртво.
    Само се слободно може веровати и молити се. Јер права, жива вера увек обузима најдубље слојеве душе до којих не допиру никакве туђе заповести и забране, где човек самостално сазрцава, види, воли и верује: где је слободан. Уколико, пак, тога нема, онда је његова вера неискрена и уопште је и не треба звати вером. Молитва верујућег слична је дубоком уздаху, или појању срца, или светом пламену: она уздише, пева и пламти сама, и њу је немогуће прописати… Стога треба признати да човек који гуши слободу вере и молитве – био он безбожник или „религиозни“ фанатик – не зна ни за молитву, ни за веру; у њему „нема Бога“, и од њега је узалудно очекивати нешто добро.
    Слично овоме – човек може једино слободно да мисли и истражује: зато што је право мишљење самостално и свако аутентично научно истраживање самоиницијативно; оно не трпи наметнути ауторитет и не признаје наредбе и забране. Наметнути начин мишљења убија мишљење, тако да од њега остају само празне речи. „Слепо истраживање“ је жива противречност, научна немогућност. Управо стога, мислећи човек признаје другима право на глупост и на заблуду: јер, он чува слободу као неопходно и драгоцено станиште у које ће се затим, једном, уселити умна истина. Насупрот томе, ко намеће ропски епигонски шаблон, тај не схвата природу мисли; њему су далеки и истина и ум.
    Да би човек доживео очигледност и стекао уверење – неопходна му је слобода; само слободно уверење има духовну снагу и животну тежину; само оно задире у последњу дубину личности; само оно формира човеков карактер; само оно може бити верно, чак до смрти… Онај ко то не разуме, онај ко сматра да је људима могуће наметати уверења, тај никада није доживео очигледност и није одмакао даље од слепе опседнутости.
    Свако људско стваралаштво захтева слободу: добровољно самоулагање, сазрцавајућу иницијативу, лични подстицај, љубав и надахнуће. Стваралаштво настаје из унутарње, неспутане, тајне побуде у којој учествује индивидуални инстинкт и којом управља лични дух. Ова лична иницијатива драгоцена је у свим сферама културе: у уметности и у привреди, у науци и у политици, у васпитању и у свакој животној борби.
    Свако људско стваралаштво настаје из невоља и страдања и свака културна творевина није ништа друго до превладано и уобличено страдање. Да би ово превладавање било могуће, човек мора сам да прихвати своје страдање, да сам тражи излаз, да сам сазрцава, да се моли, да прочишћује и просветљава своје срце. Нико то не може да уради уместо њега; помоћ споља може доћи само у виду савета, а не у виду наредбе или забране. Нема стваралаштва без слободе. Онај ко то не схвата, тај никада ништа није стварао, нити је икад осетио надахнуће.
    Човек само слободно може да доживи акт савести: да отвори своје срце, да чује апел савести, да га вољно прихвати и реализује кроз поступак. Овај драгоцени акт не може бити ни забрањен ни наложен. Он је, истовремено, и духован и органски целовит, тајанствено дубок и самоиницијативан. Нарушити његову слободу, значило би покушати лишити човека савести, а на то су спремни једино људи без савести…
    Али, зар љубав, вера и молитва, мишљење и истраживање, очигледност и духовни карактер, стваралачко надахнуће и акт савести, нису оно најважније у животу човека, зар није у томе смисао његовог овоземаљског живота? Зар се тиме не ствара култура? Па, наравно, управо тиме!
    Али тада је живот без слободе – бесмислен или немогућ. Тако то, у ствари, и јесте. Све духовно и велико појављује се у животу на тајанствен начин само из себе и само кроз себе; у бићима се тајанствено пали пламен живота, који је у њих уметнуо Бог; он се слободно распламсава, стремећи увис, ка Богу. Тако се разбуктава љубав; тако се човек моли; тако се ствара уметност; тако се гради наука; тако се превазилазе духовне кризе; тако јача духовни карактер човека; тако се извршавају херојски поступци.
    Ово је неопходно схватити, у ово је неопходно уверити се једном заувек: наложено мишљење је лажно мишљење; то је симулација мисли, неодговорно празнословље. Изнуђена љубав није љубав. Наметнута молитва, која се изговара без учешћа слободног срца, само је жалостан привид молитве, лицемерје којим се настоје обманути и Бог и људи. Човек лишен слободе духовно одумире; он само остварује наложену му баналност: он води подвојен, безвредан и неискрен живот; он живи од обмана и самообмана; и цео живот стоји на ивици издајства. Или – у најбољем случају – његов здрав инстинкт и његов живи дух напуштају сферу спољашњег лицемерја и повлаче се у духовну дубину, саздајући себи, тамо, катакомбни живот, где он брине о својим слободним побудама и следи глас слободног надахнућа…
    Тако ствари стоје у људском животу уопште; не само у духовној култури, већ и у привреди. Само слободан рад не понижава човека; баш зато је он продуктиван и конструктиван; само неизнуђена, добровољна, радосна приљежност може бити сматрана инстинктивно-здравом и духовно-веродостојном. Принуда ни у чему не може да замени слободни интерес и стваралаштво. Сви слични покушаји су бесмислени, ма где се они јављали и каквим год циљевима тежили.
    Ко то не зна и не схвата, једном ће се у то уверити на свом сопственом, вероватно мучном искуству; јер се свако одступање од закона духа и природе кажњава страдањем.
    Две велике опасности прете људској слободи: као прво, потцењивање слободе које води лакомисленом одрицању слободе; и, као друго, злоупотреба слободе, која води разочарању у слободу и губитку слободе.
    Сваком човеку и сваком народу може се десити да потцене здраву и благословену слободу или, пак, да подлегну претеривању и необузданости и злоупотребе је. У том случају, они ће је изгубити. У овоме још нема ничег срамотног; али то јесте велика грешка која води несрећи, а може да доведе и до срамоћења. Тад почиње добровољно или недобровољно поробљавање које може дуго да потраје и да доведе до праве – личне или свенародне – трагедије: тада се мора проћи сурови пут страдања, трпљења, науковања и ослобађања.
    Онај ко губи слободу услед тога што је лакомислено потцењује, можда у почетку неће ни приметити свој губитак и свој недостатак; али, убрзо ће почети понижења и невоље и он ће морати да пати све дотле док не постане свестан чега се, заправо, лишио, и док поново не зажуди за слободом. Међутим, вратити изгубљену слободу није нимало лако: неопходно је борити се за њу, треба схватити смисао добијене животне лекције, треба схватити неминовност борбе и припремити се за њу. Избављење ће доћи тек онда када онај ко је поробљен осети да му је слобода драгоценија од живота; када схвати да слободу треба ценити као ваздух, и да се она не сме злоупотребљавати. У њему ће тада, под притиском принуде, букнути истинска жудња за слободом: инстинктивна потреба и духовна воља сјединиће се у тој борби и у човеку ће сазрети способност не само да се избори за слободу, већ и да је учврсти у достојним формама, ради правилног животног испуњавања…
    Слобода се не „дарује“ просто одозго: она мора бити прихваћена, узета и веродостојно реализована одоздо. Дарована одозго, она може постати „узалудан дар“: доле је потцењују, неправилно тумаче и злоупотребљавају. Човек мора да схвати њену природу, њену правну форму, њене правне границе, њену узајамност и општост, њен циљ и задатак; и не само то – он мора да сазри да би правилно схватио њене моралне и духовне основе. Ако тога нема, он ће слободу претворити у самовољу, у „рат свих против свију“ [Bellum omnia contra omnes] и у хаос. И, трагедија губитка слободе – почеће из почетка.
    Слобода је духовни ваздух за човека; али за недуховног човека она може постати саблазан и опасност. Култура без слободе је лажна култура; али некултуран човек слободу обично схвата као право на разузданост, или као позив на самовољу. Народи споро сазревају за истинску слободу. Историја човечанства слична је бесконачном смењивању поробљавања, страдања, трпљења и ослобађања.
    А ми, посматрајући то трагично смењивање, не сумњамо у слободу, пошто исправно и тачно схватамо њен духовни смисао.
     
    Извор: Иван А. Иљин, Поглед у даљину: Књига промишљања и надања, Стари Бановци: Бернар, 2010.
    Превод: Радослав Божић


    View full Странице
  24. Свиђа ми се
    Олимп је реаговао/ла на Milan Nikolic у Слике форумаша   
  25. Волим
    Олимп је реаговао/ла на Караконџула у Ozeni se Vukota, ups Djordje   
    Честитамо, Вукота! 
    Упс!
    Ђорђе, честитамо! 
×
×
  • Create New...