Олимп

Хвала за feedback!

Сјајно! Кажи ми, која ти је конфигурација?

Браво @ronin! Нисам знао да је Deepin овако леп Је л то тако без тема, или си га ти прилагођавао? Како ти ради фотошоп?

Топла препорука

Само да оживим Да се и они који још увек нису погледали филм огреју као што сам сада ја. Слава Ти Господе.

Одличан highlight @timjančica ! Искрено о овоме нисам размишљао на тај начин нити ми је пало на памет. Нисам сигуран ни да је аутор имао ту намеру. Свакако хвала ти што си поставила ово, да бисмо спречили различите проблеме. Мислим да је текст и даље одличан ако уврстимо ово што си ти написала уместо тамо наведеног.

Помог’о ти Бог брате Хвала на искрености! Ево изнећу ти неко моје искуство па се ти ту идентификуј У суштини и ја сам раније тако некако радио, повећавао сам број молитава мислећи да нешто радим корисно и форсирао сам себе на дужа мољења, иако ми је срце често било далеко од тога. Убрзо ме је савладала сујета и некако је молитва постајала временом да ми буде самобитна, па сам падао у прелест на неки начин. Онда сам схватио да молитва може трајати и један минут, и да она буде тако концентрисана да човек ни о чему друго не размишља, већ све своје снаге усмери га Богу, и тако тих минут молитве има исту снагу као не знам, 15 минута читања. Тешко је пратити себе и видети када стварно треба да скратиш, када је лењост, када умор и сл. Треба се само фокусирати на искрености и отворености. На изливању срца пред Господом, па колико то трајало. Мислим да молитву треба повећати онда када се срце загреје и распали довољно љубављу и осети истинску потребу. И иначе, сваки подвиг је најплодоноснији и најбезопаснији и успешан ако је покренут љубављу Божијом. Искрено, због све деликатности ове ствари, потребан је духовник (као ’леб) да би уз његову помоћ одредио праву своју меру. Свако добро брате!

Аврамово гостољубље, Света Тројица, Андреј Рубљов Сујета је највећа бољка готово сваке индивидуе у овом народу и зато, на жалост, не можемо да ''добацимо'' даље од свог ''носа'' и тапкамо у месту, јер бити личност значи бити човек заједнице, а бити индивидуа значи живети за оног ''типа'' у огледалу, огледалу, кога гледамо готово сваки дан. Бити индивидуа (индивидуалац), у смислу егоисте, човека који мисли и живи само за себе, користећи и људе и околности за своје егоманијаштво, значи бити као пали деница, као ђаво, јер је сатана највећи егоиста, а бити личност, човек заједнице (по хришћанском схватању појма личности) значи бити као Христос, као Бог. Бог је заједница три личности, три особе, Оца, Сина и Духа Светога, једна је породица, обитељ и зато је човек, и само човек, жива икона живога Бога јер је створен да постоји на начин Свете Тројице, као породица, заједница у љубави, а не као индивидуа. Почетак сваког духовног опоравка, народа , државе, управо лежи и почива на породици. Здрава породица – здрав народ, а за здраву породицу је потребна једна Архипородица, Бог, потребан је Христос, без кога нема постојања, ни ваздуха, ни дисања, ни кретања, ни креативности. Бог је љубав управо стога јер је заједница, биће заједнице, породице. Љубав се испољава у заједници, а не у индивидуализму. Нама је данас свако пројављивање иконичности по Богу лажно, те имамо много развода, јер се на породицу гледа нездраво, односно брак је данас више мода и тренд, како бисмо рекли, и управо је промоција индивидуализма и сујете, а не одрицања и трпљења и заједничарство у љубави. Љубав дуго трпи, како је говорио Свети Апостол Павле, не надима се, не горди се, не завиди. Медији пуно утичу на овакав след догађаја, а држава има слабе помаке у том правцу. Сваки наш покрет и делање, данас, је у основи егоистично и тако све радимо због себе и других, па тако и породице заснивамо јер је у ''тренду'', због себе, а не да бисмо се остварили као личности, као иконе Божије. Колективни канцер егоизма, промашаја, још провејава нашим душама тако да нам је надасве потребан лекар, Христос, Онај који може да нас излечи, да нас врати себи, да будемо своји и Његови поново, да као народ будемо ''una famillia'', Црква, једно тело, једна душа, а много ипостаси, личности. Само повратак Христу и оним вредностима које чува наша вера, наша Црква, само повратак себи, повратак Оцу небеском, свом оном културном благу које баштинимо је гарант нашег будућег преображења и васкрсења. Христос је гарант нашег устајања, нашег васкрсења, нашег преумљења, нашег преображења, креативности, љубави!! Да резимирамо?! Егоизам је погрешна "љубав"; према себи, сујета и није љубав, права љубав је окренутост ка другом, ка заједници, ка породици, једном речју Христобивствовање, бити као Христос! Иван Миладиновић, теолог вероучитељ извор: Пријатељ Божији

@obi-wan, јави нам за шта се определиш за почетак, и прве утиске!

Ево овако, графички приказано: https://en.wikipedia.org/wiki/Linux_distribution#/media/File:Linux_Distribution_Timeline.svg одавде: https://en.wikipedia.org/wiki/Linux_distribution

@obi-wan Извињавам се због одоцнелог одговра Линукс дакле користим и приватно и у послу и добро сам упознат са појединостима. На послу користим CentOS и Debian (серверска окружења), а код куће Elementary OS. Elementary је тада, 2015. године када сам почео да га користим био један од лепших (система) и желео сам као почетник да пређем на леп интерфејс, док ме не привуче довољно. Тада, сам систем није био баш најстабилнији, али је буквално сваким ажурирањем постајао све бољи и бољи. Данас, све ради одлично, без кочења. Имам један проблем са њим који ми је на памети, а то је, кад се испразни батерија, не оде у ”sleep” него се угаси. Мада мислим да сам то нешто ја зезнуо. Користим га најчешће за развој апликација, сурфовање, мултимедију и добро се држи. Припада Debian грани. Оцена: 9/10. Други систем са којим имам непосредног искуства је Ubuntu. Користио сам га и пре него што сам прешао на линукс као главни ОС, и увек је радио добро. Овај нови 18.04. нисам пробао, промењено је графичко окружење. Колега га користи и каже да ради одлично и да је стабилан и добро подржан. Припада Debian грани такође. Оцена: 9.5/10. Трећи систем - Linux Mint. Јако добро оптимизован систем и за слабије конфигурације. Имам га инсталираног на рачунару из ~ 2006 године и ради скоро без проблема. Графички интерфејс није нешто леп али ради одлично. Припада Debian грани такође. Оцена: 8.5/10 Четврти систем - Manjaro. Манџаро је Arch Linux, са доста лепим графичким окружењем. Нисам га још увек пробао али мислим да ће бити следећи после Elementary-а. Припада Manjaro грани. Оцена 9.5/10. Иначе, вероватно си већ наилазио на следећу фразу, не постоји најбоља дистрибуција – све зависи шта теби треба. Али ето, оставио сам оцене и означио сам сваки систем видео снимком да можеш да погледаш како изгледају и како раде. Мали савет је да скинеш неколико ”слика” и да их пробаш као Live Disc, или пак виртуелне машине. То је можда и најјефтинија и најбоља варијанта. Срећно! Остало: ________________ * Arch vs Debian distribution - link1, link2

Јој људи... Не знам, али није ми јасно зашто се воде ови разговори и на овакав начин... Зашто не изигнорисати трола, ако је трол у питању, и готово? Не знам, сморио сам се читајући.

Са Виндоусом сам се поздравио 2016.-е кад сам упознао Линукс Линукс дефинитивно боље располаже ресурсима него Виндоус. Одмах сам стекао тај утисак. И да, осим брзине, доста је стабилнији, и готово да нема опасности од вируса. Линукс се рецимо у 90% случајева користи као оперативни систем за веб сервере. Уопште ми није јасно зашто се иначе у 90% случајева користи на тржишту као основни оперативни систем... Сутра у току дана ћу писати мало детаљнији свој утисак о досадашњем коришћењу.

Лепо је ово чути Да ли ти је битно да све буде лепо, или су перформансе на првом месту? За шта би евентуално користио Линукс?