Jump to content

Јелена

Члан
  • Број садржаја

    7
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Јелена got a reaction from Дијана. in Не могу после литургије кући - Литургијска заједница и агапа   
    Има ту нова црква на Вучјој Луци, то је веома мало мјесто али нико не би вјеровао колико народа дође на Литургију , после сви оду у дом да се послуже (свештеник позове) и сједи се неких сат времена (некад и дуже, зависи), а затим свештеник одвуче до куће све који су стари, којима је и мало дуже, и на крају краје све који хоће. А народ донесе некад ракију, некад неки кекс, некад кафу ... и то није никакав трошак за цркву..Знате ли како то мало, народу значи пуно.
  2. Волим
    Јелена је реаговао/ла на obi-wan у Стара добра времена....:)))   
    Jelena, dobro nam dosla na forum.
  3. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Милан Меденица :) у Колико су пост и Свето Причешће повезани ?   
    видим да ти се све помешало а слабо те и разумем па ћу покушати опет у оштим цртама да ти појасним како ствари функционишу.
    једно је шта је благословио владика а сасвим друго шта је типик манастира. против типика не може владика ништа.
    верник подлеже типику манастира у коме се задеси на Литургији, под условом да се не коси са благословом сопственог исповедника.
    рецимо, мој исповедник ми је дао благослов да се причестим пре него сам кренуо у посету неком манастуру и ја дођем пред путир и игуман ме упита јел сам постио или какво друго питање по ком одређује да ли да ме причести или не. мој одговор би био да имам благослов свог свештеника који тако и тако гласи. после тога, игуман може да ме прими пред путир и причести, или да ме одбије. ако будем одбијен, да не бих прекидао и реметио молитву осталима, после Литургије ћу затражити објашњење од стране игумана приватно и у миру и према томе ћу се и равнати кад станем пред свог исповедника да ми појасни или му будем саопштио како је прошло ходочашће.
    после саветовања са исповедником, ако испадне да тај игуман није правилно поступио, можеш се слободно сматрати причешћеним
  4. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Anti Palma Crew у Како затражити опроштај?   
    Шта он има од тога? Па макар јој затрубили и милион пута. Ништа. Она га је преварила, ако је то урадила једном, постоји велика шанса да то уради поново и то је то...  Ћао и довиђења, а нека ти трубе само тако..
    8084.gif
  5. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Бјелопавлић у „ Оче МЕНИ БОГ НИКАД НЕЋЕ ОПРОСТИТИ“   
    Благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита Амфилохија обављам пастирску дужност у „Заводу за извршење кривичних санкција“ у Спужу и то од 2005 године.Ово је једна од прича:

    Био је Васкрс 2005 године,мој први одлазак у затвор ради причешћа.Лагао бих када би рекао да нисам имао трему,али телефонски разговор са митрополитом неколико дана пре ми је ипак разбијао трему.Чим сам завршио Васкршњу литургију у мојој парохијској цркви упутио сам се са монахињама из манастира Ждребаоника у КПД.На улазу ме је сачекао начелник и накратко ме упознао са правилима установе и планом где ћемо све ићи.Али један догађај те године заувек ће променити неке моје ставове којима сам „слепо“ робовао.
    Ушли смо у полуотворено оделење.Ту бораве затвореници који су полуслободњаци.После кратке беседе приступио сам причешћу,водећи рачуна ко је крштен.Монахиње су делиле васкршња јаја уз поздрав –Христос Воскресе- док су две певале тихо тропар васкрса.Иза мене су стајали чувари.Међутим ,док сам причешћивао чуо сам тихи глас који је рекао „-Мени,Бог никад неће опростити“.Нисам реаговао одмах јер сам мислио да је то рекао неко од стражар.Опет се зачуло,али овај пут мало гласније-„оче,мени Бог никад неће опростити“.Пажњу ми је привукло оно „оче“.Окренуо сам се и видео између два стражара човека који је био висок два метра.Вратио сам се причешћу и кад сам завршио са причешћивањем,окренуо сам се ка том човеку и рекао-„Брате уколико се покајеш,Бог не само што ће ти опростити,већ имаш шансу да постанеш нови Свети Василије (Острошки).Још увек ми је пред очима његов поглед кад сам поменуо светог Василија.

    Прошло је неколико дана после Васкрса,мислим да је био Источни петак.Звали су ме из затвора да дођем,пошто један затвореник је тражио „верски обред“.Спаковао сам се и отишао.Чим сам стигао одвели су ме у полуотворено оделење.Ушао сам у неку просторију која је имала шанк.Било је неколико затвореника који су одмах устали.Један од њих ме је повео у једну собу.Ушавши приметио сам да је у соби било мрачно,Познате зелене завесе су биле на прозорима и неко је седио за столом.Тај неко је проговорио-„значи,ипак Бог ће ми опростити“.Препознао сам тај глас.То је био онај брат што је два пута за Васкрс шапутао иза мене.Спуштајући торбу да седнем одговорио сам му –„То зависи од тебе“.Да скратим почео је брат М. да прича своју причу.У свет криминала је ушао сам 20 година,касније када је „пао“ због убиства,оптужница му је спојена и са разбојништвом,насилничким понашањем тако да је био осуђен на 20 година.Све је причао и то је трајало сигурно два сата.Рекао ми је како је већ 12 година у затвору.А имао је 21 годину кад је дошао.После ми је и признао да све што је стекао криминалом да је све продао и да од новца који му шаљу браћа из иностранства да тај новац већ 12 година шаље мајци од човека којег је убио.Значи покајање је имао и пре мене.Потом сам разговарао са њим и после разговора сам му прочитао разрешну молитву.Сутрадан сам отишао рано ујутро да га причестим.Брат М је заплакао после причешћа.После годину дана брат М је изашао из затвора.Биле су две амнестије (једна од преседника Вујановића).Оженио се (ја сам га венчао) и добио је сина (ја сам му крстио сина)


    Сада је 2012,брат М долази на сваку литургију,исповеда се једном месечно.Понекад ме и посрами каква му је исповест и шта све исповеда.Пости све постове.Питам се шта би било са њим да сам тог Источног петка 2005 године почео причу о канонима и епитимијама.Где би сада био брат М.
  6. Волим
    Јелена је реаговао/ла на suza у Sta vas cini srecnim?   
    da niko ne komentarise molitve su molitve i sve su Bogu prijatne i samim ljudima ko vjeruje, nije losa ideja od koga http://www.youtube.com/watch?v=NwoK9oEOqDg&feature=player_embedded#!daje
  7. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Зорица екс Милева у Sta vas cini srecnim?   
    Истинску срећу и неописиву радост осјетим послије Причешћа, молитава за здравље, Свете Тајне Јелеосвећења, и  - за друге људе (невјерне) овај мој вид среће је потпуно бесмислен, и безразложан - а ја знам да никада не осјећам такву радост, срећу и утјеху ни у чему земаљском. Истина - срећна сам када сам у друштву мале дјеце.
  8. Волим
    Јелена је реаговао/ла на LukaZ у Старац Сава Псково-Печерски: ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!   
    Из књиге: „Господе Ти си живот мој” - Старац Сава (Псково Печерски)
    Стр. 226, 227
    На имендан нашег духовног оца, блаженопочившег старца схиигумана Саве, у Печере је из Оврућа стигла његова духовна кћи М.Т.
    И ево шта је испричала:
    Отприлике десет дана пре трагедије у Чернобиљу, у сну јој се јавио наш духовни отац и рекао:
    - Марија, ускоро ће код вас све бити затровано, ти све закрсти - ево овако: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин” Закрсти. „Господе Исусе Христе, Сине Божији, благослови.” Закрсти. „Мајко Божија благослови; и сви свети благословите.” Закрсти. „Молитвама нашег духовног оца, схиигумана Саве, Господе Исусе Христе, Сине Божији, благослови.” Закрсти.
    Све сам то испричала својој сестри која ради у кухињи. И када се очево предсказање остварило, у кухињу су им донели месо за које се после провере испоставило да је потпуно неупотребљиво за исхрану. Тада се она сетила онога сто сам јој испричала. Узела је то месо, однела га кући и учинила све онако како је заповедио отац. Онда га је вратила натраг у кухињу и, ништа не говорећи, дала га на испитивање. Проверили су месо и упитали је:
    - Где си нашла овако добро месо?
    И данас живимо у Оврућу (то је близу Чернобиља). Држимо се очевог савета, не само ја и сестра, него и све духовне сестре, и по милости Божијој сви смо живи и здрави.
    (Схиигумен Савва О Божественной литургии, издательство Сатисъ, 240 стр., 10000 экз.
    Свидетельства молитвенной помощи
    На день Ангела нашего духовного отца покойного старца, схиигумена Саввы, в Печоры из Овруча приезжала его духовная дочь М. Т.
    И вот что она рассказала:
    Примерно дней за десять до трагедии в Чернобыле во сне явился ей наш духовный отец и сказал:
    — Мария, скоро у вас будет все отравлено, ты все крести — вот так: «Во имя Отца и Сына и Святаго Духа. Аминь». Крести. «Господи Иисусе Христе, Сыне Божий, Благослови». Крести. «Матерь Божия, благослови и все святые, благословите». Крести. «Молитвами отца нашего духовного схиигумена Саввы, Господи Иисусе Христе, Сыне Божий, благослови». Крести.
    Все это я рассказала своей двоюродной сестре, которая работает на кухне. И вот когда предсказание отца сбылось, им на кухню принесли мясо, а когда его проверили, оно оказалось совершенно непригодным в пищу. Тогда она вспомнила рассказанное ей мною. Взяла это мясо, пошла домой и все сделала, как велел отец. Принесла это мясо обратно на кухню, ничего не говоря отдала на проверку. Проверили и спрашивают ее:
    — Где ты взяла такое хорошее мясо?
    Сейчас мы живем в Овруче (это близко от Чернобыля), пользуемся советом отца, и не только мы с сестрой, но и все духовные сестры, и по милости Божией живы и здоровы.
    +++
    Я приехала в Псков, отец Савва служил тогда в церкви преподобного Варлаама Хутынского. Владыка был в Германии и привез оттуда часы, их нужно было повесить на стену. Отец встал на табуретку и вбивает гвоздь, а рядом стоят двое мужчин. Я думаю: «Совсем у них совести нет, сами стоят, а отец забивает». Батюшка спустился с табуретки и говорит мне:
    — Они не видят, где может гвоздь пройти, стена кирпичная, а я между кирпичей его направил, гвоздь как в дерево вошел.)
  9. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Хелена Вујовић у Шале инспирисане класичном музиком.   
    Ове бебице су нешто најлепше што видох данас :)
  10. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Sherlock H. у Како заинтересовати младе за Цркву   
    Iz mog iskustva,nisam zakljucio da veronauka ima nekakvu korist.Svi koji su se odlucili za tu opciju,su to ucinili jer su tradicionalni vernici,ali ih nista vise od toga ne zanima.Zapravo,ovako kako je organizovana i bolje da je nema.Posto sam u osnovnoj menjao profesore veronauke,imao sam priliku da vidim na sta sve to lici.Ne kazem da je tako svuda i da nema dobrih profesora,ali ocigledno je da ima i onih losih.Tako sam od jedne moje profesorke iz osnovne cuo kako se pravoslavna nauka moze pisati samo cirilicom(?)...i slicne gluposti.
  11. Волим
    Јелена је реаговао/ла у Српски Симпсонови :)   
  12. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Иван ♪♫ у Кад се тата наљути због Фејсбука... :)   
    Баш ових дана читам једну књигу која на врло упечатљив и прагматичан начин, уз примере из живота, објашњава колико је негативна критика лоша и бесплодна, узалудна, само доноси огорчење и удаљава људе. Дете је можда размажено, али судећи по оцу - реакција је иста.
    ,,Ја радим", ,,Ја ти обезбеђујем", ,,Ја те храним", ,,Буди захвалан/на" - ово су неке од могућих изјава, које су можда логички тачне, али су по мени лоше, јер стављају дете у ружну позицију.
    Дете се не васпитава само речима, него пре свега примером. Ако дете размазиш, а после хоћеш да промениш односе, онда нема чуђења зашто то не може тек тако, јер се и дете чуди - шта је сад ово, одкуд сад другачије.
    Ето и овим што је урадио је дао јако лош пример. Упропастио је лаптоп - и, шта сад? Он огорчен, дете огорчено и то уз јавну представу.
    Неће ништа на силу.
  13. Волим
    Јелена је реаговао/ла на w.a.mozart у Шта вас вата...   
    greh je isuviše glup da bi video van sebe-Alfred lord Tenison,engl. pesnik
  14. Волим
  15. Волим
    Јелена је реаговао/ла на obi-wan у Кад би људи овако поступали   
    Premda to ipak ne moze da bude izgovor nijednom pojedincu.
    "Bog daje, Bog uzima, da je blagosloveno ime Bozije", a na nama je da u svakom slucaju - imali malo ili mnogo - uvek budemo tako nastrojeni da zelimo da damo i pomognemo.
    Makar dve lepte, kao ona udovica.
    Jos bolje - ko malo ima, a daje, vise raduje Oca nebeskog.
  16. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Душан Силни у "Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима"   
    У 21. веку, поред свих достигнућа, имамо мноштво гладних људи. -_-
    Чини ми се да се свет данас дели на сите (читај: бесне) и гладне људе. Ови први, нажалост, често су несрећни иако ни сами не знају зашто.
    Треба увек бити захвалан Богу за све.
  17. Волим
    Јелена је реаговао/ла на obi-wan у "Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима"   
    Najbolje je, ako poznajes nekog ko oskudeva, da lepo spremis sta imas da das, i da smislis neki nacin da se to po tvojoj zelji ne procuje.
    Onda lepo odes i das coveku/ljudima.
    Tako se pocinje. A vremenom, dace Bog, pa ces da naidjes na jos takvih ljudi.
    Osim toga, uvek mozes da prilozis koju molitvu Bogu za gladne, narocito ako im znas imena. A i ako im ne znas.
    Takva molitva izuzetno je delo dobrocinstva.
  18. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Душан Силни у Кад би људи овако поступали   
    Нажалост, постоје људи који се не би овако понели да виде другог човека у несрећи. За то је делом криво васпитање, а делом и само друштво које намеће самосталан и затворен концепт живота. Свакоме су битне само сопствене емоције и бриге, ретко ко је спреман да пружи руку и помогне. crossrc
  19. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Suzana у Кад би људи овако поступали   
    Za danasnje necovecanstvo je kriva drzava(vlast),svojim losim radom je stvorila da ova zemlja sto vise ima ljudi koji nemaju svoja zaposlenje,s tim omogucila i sto vise ljudi koji su postai siromasni.
    Siromastvo je te ljude nateralo na takav stav nehumanosti prema drugim ljudima.
  20. Волим
    Јелена got a reaction from obi-wan in Кад би људи овако поступали   
    П Л Е М Е Н И Т А Д У Ш А


    Зима 1946. Године у разореној, спаљеној и гладној Немачкој. У једном великом баварском граду живела је удовица Рускиња са двоје мале деце, у бедној собици, у поткровљу велике зграде.
    Током боравка у болници чула је да је нека Немица родила дете из незаконитe везе са Америчким војником, који је био афроамериканац (црнац). Беба је била тамне пути, а мајка је оставила и побегла.
    И та сирота Рускиња, племенита душа, одлучила је да усвоји остављено дете. Размишљала је: „Бог храни и нас троје, па ће хранити и четвртог члана породице:“ Дошла је са бебом кући уочи Божића. У собици је било хладно и тамно. Сутра је празник свих, а посебно деце, Рођење Христово. Треба деци нешто подарити, обрадовати их, спремити колаче, а кућа је празна.
    И... горко је заплакала. Деца су видела да мајка плаче, па су и она почела да плачу. Беба је плакала у колевци. Одједном су се чули тешки кораци на степеницама. Уплашила се. Распитују се за њу. Сусетка – Немица, показује где живи. Ударају на врата. Она отвара. Пред њом на вратима огроман амерички војник, афроамериканац.
    Слабо говори немачки, пита: „Да ли је ту шварц кинд!“ (црно дете). Са страхом је потврдила. Војник се без речи окреће и одлази. Стегло се срце сиротице. Страх је да ће бити кажњена,протерана. Ћути премрла од страха. После неког времена опет се зачуше тешки кораци на степеницама. Много корака, очигледно к њој долазе. „Нека буде Божија воља, па шта буде!“ У собу је ступио тај војник, афроамериканац, а за њим десет његових другова, афроамериканаца, војника америчке армије.
    Донели су кутије пуне намирница. Било је ту много конзерви хране, кафе, млека у праху, воћа, колача и чоколаде, коју њена деца никада нису видела, јер су рођена пред сам рат. Војници су дарове поређали по столу, кревету, по поду. А један од војника је пришао колевци и почео да тепа детету. Последњи од њих је извадио из вреће невелику украшену јелку и поставио је у угао. Све је изгледало као сан.
    Водник, отац детета, је изговорио само две речи: „Мери Крисмас“ (Срећан Божић). То је био први час енглеског језика. И од тог часа, амерички пук је усвојио племениту жену и сво троје деце. Хране, огрева, топле одеће, играчака за децу, било је толико да је она помагала и својим суседима – Немцима. А кад се пук вратио у САД, водник јој је послао документа да добије америчку усељеничку визу. Жена великог, доброг срца, пошла је са сво троје деце у нови живот.
    Има и људи који су спремни помоћи, мада и не баш много ..
  21. Волим
    Јелена је реаговао/ла у Стара добра времена....:)))   
    Ако си био/ла дете за време 70, 80, 90-тих, (као ја)
    Како си ПРЕЖИВЕО/ЛА?!
    Деца су се возила у колима без сигурносних појасева и аирбаг-ова. Нису постојали сигурносни чепови на бочицама лекова, нити браве на фиокама и вратима. Кад смо возили бицикле, нисмо имали ни кацигу, нити штитнике за колена и лактове. Пила се вода директно из чесме, у башти или где бисмо је нашли, све док више не бисмо били жедни!!!! Нису постојале флаше са водом за пиће.
    Сатима смо правили аутомобиле од кутија, даски и цеви, а они сретнији, који су имали пријатеља са бициклом, ухватили би се од позади да их вуче на врх узбрдице…, ко би се сетио да нема кочница!!!! После неколико падова нашли бисмо решење проблема,…заустављали бисмо се ударцем у дрво или земљу.
    Ех, да! У то време није било пуно промета.
    Излазило се напоље да се игра под једним условом- вратити се на ручак или вечеру….или кад падне мрак.
    Ишли смо у школу и враћали се кући, уз пут пробајући све воће на које бисмо наишли….директно са дрвета…!!! Нисмо имали моблине….Тако НИКО није могао знати где смо!!!! Падали смо, рањавали се, ломили кости, губили зубе,…али никада није било тужби за ове инциденте. Нико није био крив…само ми!!!!
    !!!НЕЗАМИСЛИВО!!!
    Јело се све: колачи, хлеб, чоколада, сладолед… Пили смо зашећерене сокове, али нико није имао проблем са тежином, јер смо проводили дане трчећи и играјући се… Једна Кока Кола се делила на четири (кад смо је могли купити и то је била стаклена флаша од литра)… Пили смо сви из исте флаше и нико није због тога умро.
    Нисмо имали Play Statione-e, MP3-e, Nitendo-e, xBox-e, видео игрице, 99 ТВ канала на кабловској, кућни биоскоп, „surround“ звук, Лаптопове, PC-е, „chat-собе“, Интернет,…итд…
    И никоме није било ДОСАДНО!!!
    Имали смо, уместо тога, ПРАВЕ ПРИЈАТЕЉЕ!!!!
    Излазили смо. На бициклу или пешке смо ишли код пријатеља, улазили бисмо једноставно, без звона, и ишли се играти!!!!
    Тамо напољу!!!!!
    У овом окрутном свету!
    Без чувара које плаћа тата!
    Играли смо жмурке, јурке, полицајаца и лопова, фудбал, кошарку, одбојку….а ако неко није био изабран у тим за игру, никад то није била драма. Ко није био добар у школи, једноставно је понављао разред- није се ишло код педагога или психолога! Понављала се година и сваком се давала друга прилика.
    Имали смо слободу, УСПЕХА И НЕУСПЕХА!!!!!
    ОДГОВОРНОСТИ!
    И научили смо бирати!!!
    Јеси ли и ти из те генерације?? Ако јеси, потроши минут на сећања, подсети и друге да можда на трен забораве ужурбани живот који проводе и поново постану деца као некада…
    Неко ће сигурно рећи: „Кад је то било?!!!!“
    МА… КАД СМО БИЛИ СРЕЋНИ СА ТАКО МАЛО!!!!!!

    Извор:
    http://unajedina.blog.rs

  22. Волим
    Јелена got a reaction from Boba in Кад би људи овако поступали   
    П Л Е М Е Н И Т А Д У Ш А


    Зима 1946. Године у разореној, спаљеној и гладној Немачкој. У једном великом баварском граду живела је удовица Рускиња са двоје мале деце, у бедној собици, у поткровљу велике зграде.
    Током боравка у болници чула је да је нека Немица родила дете из незаконитe везе са Америчким војником, који је био афроамериканац (црнац). Беба је била тамне пути, а мајка је оставила и побегла.
    И та сирота Рускиња, племенита душа, одлучила је да усвоји остављено дете. Размишљала је: „Бог храни и нас троје, па ће хранити и четвртог члана породице:“ Дошла је са бебом кући уочи Божића. У собици је било хладно и тамно. Сутра је празник свих, а посебно деце, Рођење Христово. Треба деци нешто подарити, обрадовати их, спремити колаче, а кућа је празна.
    И... горко је заплакала. Деца су видела да мајка плаче, па су и она почела да плачу. Беба је плакала у колевци. Одједном су се чули тешки кораци на степеницама. Уплашила се. Распитују се за њу. Сусетка – Немица, показује где живи. Ударају на врата. Она отвара. Пред њом на вратима огроман амерички војник, афроамериканац.
    Слабо говори немачки, пита: „Да ли је ту шварц кинд!“ (црно дете). Са страхом је потврдила. Војник се без речи окреће и одлази. Стегло се срце сиротице. Страх је да ће бити кажњена,протерана. Ћути премрла од страха. После неког времена опет се зачуше тешки кораци на степеницама. Много корака, очигледно к њој долазе. „Нека буде Божија воља, па шта буде!“ У собу је ступио тај војник, афроамериканац, а за њим десет његових другова, афроамериканаца, војника америчке армије.
    Донели су кутије пуне намирница. Било је ту много конзерви хране, кафе, млека у праху, воћа, колача и чоколаде, коју њена деца никада нису видела, јер су рођена пред сам рат. Војници су дарове поређали по столу, кревету, по поду. А један од војника је пришао колевци и почео да тепа детету. Последњи од њих је извадио из вреће невелику украшену јелку и поставио је у угао. Све је изгледало као сан.
    Водник, отац детета, је изговорио само две речи: „Мери Крисмас“ (Срећан Божић). То је био први час енглеског језика. И од тог часа, амерички пук је усвојио племениту жену и сво троје деце. Хране, огрева, топле одеће, играчака за децу, било је толико да је она помагала и својим суседима – Немцима. А кад се пук вратио у САД, водник јој је послао документа да добије америчку усељеничку визу. Жена великог, доброг срца, пошла је са сво троје деце у нови живот.
    Има и људи који су спремни помоћи, мада и не баш много ..
  23. Волим
    Јелена је реаговао/ла на Зосима у Кад би људи овако поступали   
    Не знам,да ли је ово неко постављао,но свеједно,сетих се оне теме,о прегаженој девојчици где нико није пришао да помогне...
    http://www.youtube.com/watch?v=OAkuzX5P2qI&feature=youtu.be

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...