Нифада

Вратио се из Рима,а овде дуго присутан највише у Поукама,можда је мало еуфоричан,радостан,па је тако рекао,не треба баш сваку реч вагати на апотекарску вагу. Сећам се кко је син моје рођаке из Београда чија мама се ове Ружица,када је био мали и нешто се наљутио на тату,па желећи да представи маму супериорнијом и у бољем светлу,рекао је тати,ето мама има и цркву,а где је теби Црква да се зове као ти,можеш само да сањаш Некад је боље насмејати се

Антена М се на свој начин бавила овом темом http://www.antenam.net/uploads/2/e/e/2ee5673a538bd52dc965bbeaf0f55f70.jpg Porfirije Perić najvećeg kritičara Amfilohija u Crkvi Srbije postavio za duhovnika usred Beograda! WWW.ANTENAM.NET

Осим на Поукама,да ли је још негде објављена ова вест?

Neverovatno je kako ljudi vole da prozivaju druge. Ponekad zloba,sujeta,ljubomora,zavist nisu tako vidljive,kao pevanje neke pesme ili igranje.Sećam se jedne priče o nekom duhovniku i iskušeniku kada su išli u goste kod nekog prijatelja ,a postili su tog dana toliko strogo da ni vodu nisu pili,.I prijatelj ih ,ne znajući da poste ponudi nečim mrsnim.Stari duhovnik je uzeo nekoliko zalogaja,pa videvši njega i iskušenik,mada je bio začudjen kako uopšte jedu tu hranu.Kada su izašli i krenuli,iskusenik je video česmu i hteo da pije vodu,ali ga je stari monah podsetio da oni tog dana ne piju ni vodu.Zbunjen,iskušenik je pitao,pa malo pre su jeli mrsnu hranu.Starac je rekao da su uzeli hranu da ne uvrede prijatelja i ne ignorišu njegovu ljubav,jer je s ljubavlju pripremio za njih,ne znajuci da poste. Lepo je kad ljudi razumeju jevanđelsku logiku,a vidimo da tu često nema ove naše,opšteprihvaćene logike,i kada to razumeju mogu da imaju pravi odnos prema nekim situacijama. Kada se nesto snimi i pusti negde ,to sasvim drugačije može da izgleda nego u stvarnosti.To što su se monahinje pridružile onima koji su pevali i igrali niko možda ne bi ni primetio ,niti bi tome pridavao neki posebni značaj,da to nije dospelo u medije gladne senzacionalizma.One nisu birale pesme,zna se ko diktira danas muzički ukus.Tekst pesme je bezveze,ali iz njihove perspektive,i ako su znale tekst ne mora da znači ništa loše,zavisi kako ko razume i protumači tekst. Ovi koji prozivaju monahinje i brane monaštvo od njih,neka se zapitaju koliko su oni u svom laičkom životu ispravni .Meni pre liči da su one sigurne na svom monaškom putu,njima to možda ništa i ne znači,no javnost je dala tome značaj koji nema.Ja bih im poručila da kada izadju u svet svašta može da se desi,no svi znamo da nisu ništa loše uradile,malo su narušile tu sliku koja postoji o monaškoj smernosti ili već kako se definiše,ali da se ne uzbudjuju previše,nešto je ili mnogo toga je do oka posmatrača. Možete npr.nekog prijateljski da zagrlite dvije sekunde,na snimku to igleda sasvim drugačije,može i da se produži. Ovi koji pišu kako one ne smeju tako da se ponašaju,nije važno to što ih neko snima,rekla bih,pa eto možda im Episkop i dati neku epitimiju,ali samozvani snimatelj treba da plati kaznu.Ne može neko da udje u moj stan i snimi kako nisam oprala sudje,i to plasir u medije,i da se neko bavi mojim sudjem,a ne onim koji je ušao u nečiji stan,Neki su izgleda što bi se reklo,pomešali lončiće.

Na nekom novinskom portalu gde su valjda hteli pokazati analitičnost,nšli su nekom teologa koji j komenarisao monahinje koje su igrale i pevale na nekoj porodičnoj zabavi.Čak je pravio komparaciju pa je rekao da neki crkveni velikodostojnici koje lično poznaje pevaju "Čamac na Tisi".Pesma "Čamac na Tisi "je lepa,a ova "Koktel ljubavi"i nije neka pesma.No,s obzirom da je porodična zabava,pa i ako se desilo da se pridruže rodbini u pesmi i igri,mada sam očekivala bolji muzički ukus,za mene je problem to što ih je neko snimio i plasirao na društvene mreže.Mislim da je to ključna tema, a o njoj se malo govori.Čak su i brojni komentari vezni za to,kao eto nije to ništa strašno su monahinje igrale i pevale,no strašno je što ih je neko snimio i plasirao snimak ,a o tome se najmanje govori.Kada neko bude dobio ozbiljnu kaznu za to,kao i mediji koji objavljuje takve snimke,onda će možda neko razmisliti prije nego što uzme svoj mobilni telefon sa namjerom da nekog snimi.

Не бих се бавила политичком димензијом ове приче,мада није искључен ни тај аспект бар у једном делу. Ових дана су се неке девојке и са још једним познатим глумцем,Биковићем обрачунавале се након прекида везе.Изгледа да мушко'-женски односи пролазе кроз озбиљну кризу.Сећам се када је овде постављена вест да сам у свом коментару више веровала Лечићу,једноставно не иде уз његову личност то да силује жену,своју колегиницу.Мислим да је она накнадо нешто,ако је и било,доживела као силовање.Могла бих да разумем да је непознат мушкарац у питању,па не може да процени могућу реакцију након одбијања,али у овом случају то је немогуће.Глумица се нашла у представи са Леком и осетила тај његов потенцијал,сензибилитет,дубину....он је шмекер,воли жене,а оне њега.Фрустрирани мушкарци могу да силују.Једноставно он је као личност прејак за младу глумицу,мало се и помешала можда глума са животом.Читала сам и слушала неке интервује са њим,гледала га у неким представама и сл.и оно што ми се чини као најбоља одредница свега је управо то,да је он прејак,прејака личност,личност дубоког сензибилитета и невероватне перцепције живота.Требало је знати изабрати прави став у односу на све то. Милим да је време да се та прича спакује,Данијела треба да настави да се бави глумом,да одложи на страну то што је можда фрустрира и сигурним ходом крене у нове глумачке изазове.Када се ослободи тог терета,осетиће слободу и нову енергију и за нове сусрете. Неко је поменуо онај говор Лечићев након оптужби,када је рекао да он може да лечи,и мени је то било мало безвезе,али разумем да је на тренутак пољуљано његово самопоуздање,јер то су биле озбиљне оптужбе и медијски линч,и у том покушају да се презентује у правом светлу употребио је можда непотребну језичку конструкцију. Време је за презентацију глуме као уметности,,треба Данијелу подржати у том смислу,да се докаже ту,да се не исцрпљује више у овој причи,а Лека већ зна како даље.

10. Je li na Drugom vatikanskom saboru zabranjen latinski jezik, gregorijansko pjevanje, orgulje i stav ad orientem u svetoj misi? Nije. Sacrosanctum Concilium, konstitucija o svetoj liturgiji, nije zabranila korištenje ijedne od tih stvari. Upravo suprotno: njome je sačuvan latinski kao službeni jezik latinskog obreda, i rekla je sljedeće o upotrebi latinskoga u sv. misi: „Moraju se poduzeti koraci kako bi i vjernici mogli govoriti ili pjevati na latinskom one dijelove ordinarija mise koji su za njih.” Što se tiče gregorijanskoga pjevanja, kaže: „Crkva priznaje gregorijansko pjevanje kao naročito pogodno za rimsku liturgiju: dakle, ako se jednako pristupa drugome, treba zauzeti prvo mjesto u liturgijskim službama.” Što se tiče orgulja, kaže: „U Latinskoj Crkvi orgulje se iznimno cijene, jer su one tradicionalni glazbeni instrument, koji dodaje divan sjaj crkvenim obredima i snažno uzdiže čovjekov um k Bogu i k višim stvarima.” Ne govori ništa o liturgijskoj orijentaciji, to jest o tome slavi li svećenik misu ad orientem (prema oltaru) ili versus populum (prema narodu). Zapravo, mnoge su crkve uključile stav ad orientem u redoviti oblik mise. Neslaganja o tim i daljnjim pitanjima uzrokovana su pogrešnom primjenom tekstova Drugog vatikanskog sabora, a ne samim tekstovima. Drugi vatikanski sabor: 12 često postavljenih pitanja i odgovori na njih | Bitno.net WWW.BITNO.NET Drugi vatikanski sabor bio je 21. i (najrecentniji) ekumenski koncil Katoličke Crkve. Ovo su odgovori na 12 najčešćih pitanja o njemu

Hrvatski COOKIE POLICY The portal Vatican News uses technical or similar cookies to make navigation easier and guarantee the use of the services. Furthermore, technical and analysis cookies from third parties may be used. If you want to know more click here. By closing this banner you consent to the use of cookies. I AGREE Radio Vatikan Hrvatski Program Vatikanskog Radija (21/07/2021 18:50) RasporedPodcast PAPA Papa Franjo objavio nove odredbe o uporabi Rimskog misala iz 1962. godine Papa Franjo objavio je Motuproprij “Traditionis custodes“ kojim redefinira načine korištenja predkoncilskog Misala. Prema Motupopriju, u njegovu korištenju veća je odgovornost na biskupima, a skupine povezane s misom po izvanrednom obliku rimskog obreda (tzv. tradicionalna misa) ne smiju isključiti legitimitet koncilskih reformi i rimskih prvosvećenika Nakon savjetovanja s biskupima diljem svijeta, Papa je odlučio preinačiti odredbe koje se odnose na korištenje Misala iz 1962. godine. Motuproprij “Traditionis custodies” popraćen je pismom u kojem obrazlaže svoje odluke. Odgovornost za reguliranje slavlja mise po izvanrednom obliku ima biskup koji je jedini nadležan za odobravanje upotrebe Rimskog misala iz 1962. u svojoj biskupiji, u skladu sa smjernicama Apostolske Stolice. Biskup treba potvrditi da skupine koje slave liturgiju prema Misalu iz 1962. ne poriču valjanost reforme II. vatikanskog koncila i rimskih prvosvećenika. Mise koje se slave prema Misalu iz 1962. neće se više održavati u župnim crkvama, već će biskupi odrediti mjesto i vrijeme kada će se slaviti. Zahtijeva se da liturgijska čitanja budu na narodnome jeziku, koristeći prijevode koje odobravaju biskupske konferencije. Predvoditelja delegira biskup. Svećenici koji će biti zaređeni nakon objave Motuproprija, a žele slaviti misu po izvanrednom obliku rimskoga obreda moraju podnijeti službeni zahtjev biskupu, koji će se o davanju ovlasti savjetovati s Apostolskom Stolicom. Oni koji već slave misu po izvanrednom obliku trebali bi tražiti od svoga biskupa odobrenje za nastavak. U popratnom pismu, Papa objašnjava kako su ustupci njegovih prethodnika u vezi s upotrebom Rimskog misala iz 1962. godine učinjeni prije svega zbog želje za zacjeljivanjem raskola uzrokovanoga pokretom mons. Lefebvrea. Rezultati istraživanja koje je nedavno među biskupima provela Kongregacija za nauk vjere otkrivaju situaciju koja me brine i rastužuje te me potiču na intervenciju, napisao je papa Franjo te istaknuo da se želja njegovog prethodnika Benedikta XVI. da se osigura jedinstvo često ozbiljno zanemaruje. Papa je napomenuo kako je ražalošćen zbog zlouporaba u liturgiji sa svih strana. Žali i zbog toga što je nerijetko instrumentalna uporaba Misala iz 1962. godine povezana i s odbacivanjem ne samo liturgijske reforme, već i samog II. vatikanskog koncila, kao i neutemeljenim tvrdnjama da je izdala tradiciju i “pravu Crkvu”. Sumnjati u koncil, objašnjava Papa, znači sumnjati u namjere otaca koji su iskazali snagu svoje kolegijalnosti na svečan način “cum Petro et sub Petro” na ekumenskom koncilu i u konačnici, znači sumnjati u samog Duha Svetoga koji vodi Crkvu. Sve je jasnija uska veza između izbora proslava prema pretkoncilskim knjigama i odbacivanja Crkve i njezinih institucija u ime onoga što se naziva “istinskom Crkvom”. Ovdje se radi o tvrdnji koja se protivi zajedništvu, potiče podjelu. U svrhu obrane jedinstva Kristova tijela, prisiljen sam opozvati ovlasti koje su dali moji prethodnici, zaključio je papa Franjo. (Vatican News - pms)

Poglavar Rimokatolčke crkve Franja danas je ponovo ograničio slavljenje stare latinske mise, poništivši odluku svog prethodnika Benedikta Šesnaestog, zbog čega su ga odmah kritikovali tradicionalisti koji su taj potez osudili kao napad na njih i na drevnu liturgiju. Ograničenja koja je Benedikt Šesnaesti ublažio 2007. godine, papa Franja je danas ponovo uveo, sa namerom da suzbije korišćenje stare latinske mise. On je kazao da se na taj potez odlučio jer je Benediktova reforma postala izvor podela u crkvi i jer su je zloupotrebljavali katolici suprotstavljeni Drugom vatikanskom saboru, odnosno skupovima iz 1960-ih kojima su modernizovana Crkva i njena liturgija. Kritičari navode da nikada ranije jedan papa nije tako temeljno poništio odluku svog prethodnika. Potez pape Franje će izvesno usmeriti veći gnev desničara prema njemu. Papa je proglasio novi zakon kojim se zahteva da biskupi odobravaju proslave stare latinske mise, dok novoimenovani sveštenici treba da dobiju eksplicitnu dozvolu od svojih biskupa da bi je slavili. Prema novom zakonu, biskupi moraju da utvrde i da li grupe vernika privržene staroj misi prihvataju zaključke Drugog vatikanskog sabora koji je omogućio da se misa slavi na narodnom umesto na latinskom jeziku. Te grupe ne mogu da koriste redovne crkve. Umesto toga, biskupi moraju da pronađu alternativne lokacije bez stvaranja novih parohija. Papa Franja je rekao da je cilj njegovog poteza promovisanje jedinstva i zaceljivanje podela unutar Crkve koje su povećane od Benediktove reforme 2007. godine. Naveo je da je oduku zasnovao na prošlogodišnjem anketiranju svih katoličkih biskupa u svetu, za čije je odgovore rekao da „otkrivaju situaciju koja ga okupira i žalosti i ubeđuje da postoji potreba za intervencijom“. "Данас",16.јул 2021,

SUZANA MANČIĆ OTKRILA DUGO SKRIVANU TAJNU O ODNOSU SA LEČIĆEM: Bili smo na večeri, međutim... WWW.KURIR.RS Suzana Mančić (64) otkrila je da Branislav Lečić (65) nije hteo navodno da bude sa njom. Voditeljka kaže da joj se glumac dopao, ali da on navodno nije bio zainteresovan za nju.foto:...