Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Снежана

Члан
  • Број садржаја

    15224
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    75

Репутација активности

  1. Волим
  2. Волим
    Снежана got a reaction from Milica Bajic in Ташнице, машнице и тако редом...   
    ja pravim šampon, blag je i možeš svaki dan da pereš kosu
    kosili 500ml
    pantenol rastvor 50ml
    AD uljane kapi (pola flašice)
    ili
    šampon od koprive (bilo koji) 500ml
    pantenol rastvor 50ml
    ulje koprive (pola flašice)
     
  3. Свиђа ми се
    Снежана got a reaction from Пг in Слике форумаша   
  4. Волим
    Снежана got a reaction from Nikola Stojanovic in Поезија   
    Uvek sam se plašio da ti tepam

    Uvek sam se plašio da ti tepam
    Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
    Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
    i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
    Jer sam glupovao verovao
    da ću ako ti ruku na rame stavim
    da ću ako ti prstima čelo dodirnem
    da ću ako ti u tople oči grudi slijem
    da ću izgubiti sebe.
    Sad kad si otišla imam sebe, isuviše…

    Zoran Radmilović  
  5. Свиђа ми се
    Снежана got a reaction from Рапсоди in Tema kad nema teme gde biste pisali   
    добар човјек
     За вас сви кажу да сте добар човјек. –Није тачно. Апсолутно није тачно. У мени има зла макар колико и у другим људима. Оно гдје бих сам себи одао извјесно признање, то је ригорозна одлука, односно способност да контролишем себе и сопствено зло. У мени куљају љубомора, завист, подлост, порив за осветом, пропламсаји љуте мржње. Да их не контролишем, имали бисте посла с једним од најлошијих људи које сте икада упознали. Када би та сумњива појава, коју називате добрим човјеком, бар одшкринула пенџере свог унутрашњег свијета, видјели бисте да је унутар свих нас мање или више исти кал, саздан од сличних неквалитета. Зато бих радије, умјесто о добром, говорио о паметном човјеку. Буди паметан да не би био лош. Паметан човјек поваздан бишће по себи, одстрањује своје лошости, и у једном тренутку схвати да никада није доста тог бискања, да је лош карактер наш душевни коров, ти га пљевиш а он се отима, расте ли расте. Не дате се ни ти ни он у тој пљевидби без краја. Никада не можеш одстранити своје мане, али никада не смијеш ни престати да их таманиш. А ако си упоран, ако се не предајеш, онда ти се послије деценија савјесног рада може десити и то да у огледалу угледаш неког насмијаног и смиреног себе. И ту ти је можда кључ. Ако потаманиш довољно својих зала, ако их некако туриш под контролу, онда испод њих избије ведрина. Појави се осмијех. Најљепши призор на неком човјеку је његов осмијех...” Зуко Џумхур
  6. Волим
    Снежана got a reaction from Nikola Stojanovic in Слике форумаша   
  7. Волим
    Снежана got a reaction from БанеЛ in Реч, две уз кафу   
  8. Волим
    Снежана got a reaction from Дуња in Реч, две уз кафу   
    Може и без речи или две...
     

  9. Свиђа ми се
    Снежана got a reaction from АлександраВ in Црно-беле фотографије   
    https://scontent.fbeg3-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/74614172_984752445211799_4769189057651539968_n.jpg?_nc_cat=103&_nc_oc=AQmctI5TMg5rTeNcYblRAmqO63QHegs0vS86vUCp1Fco6E8syLavRG4fBOnw1eu3qdE&_nc_ht=scontent.fbeg3-1.fna&oh=aee9c9716d4b241bea448437f6584add&oe=5E5137BB
  10. Свиђа ми се
    Снежана got a reaction from Дуња in Koji vam je omiljeni citat iz starih,dobrih crtanih filmova.....   
    Јадна мала цици-мици ће умре од неједе.
     
     

  11. Свиђа ми се
    Снежана got a reaction from Ayla in Брак - мушки угао   
    Brak – muški ugao
      Ovaj tekst nije napisan da bi pojačao rodne razlike koje su ionako prenaglašene. Tekst je napisan da bi ukazao kako je patrijarhat poguban za ljudskost muškaraca o čemu se nedovoljno piše i govori. Da li patrijarhat muškarcima obezbeđuju uvek i samo dominaciju i privilegije? Da li su patrijarhalni muškarci nekada zbunjeni i da li im ponekad patrijarhat čini život nepodnošljivim? Svakako. Iako mnogi ljudi danas misle da je patrijarhat stvar prošlosti mnogi događaji iz porodičnog života nas uveravaju da to nije tako.
     

    Primer iz prakse, koji navodim u nastavku, je iz bračne terapije sa parom sa kojim sam radio a kojim želim da ilustrujem pokušaj oslobađanja muškog klijenta od dominantnih diskursa koji ga ograničavaju i tako prete da mu razore porodicu.
    Primer slučaja:
    Klijent dolazi na terapiju sa suprugom a na njenu molbu. U poslednje tri godine, posle nužnog preseljenja, nakon smrti roditelja i gubitka posla, on počinje da pije. Po nekoliko dana traje njegovo opijanje, u takovm stanju optužuje suprugu za neverstvo i za sve svoje nedaće. Zapustio je svoje zdravlje, izgled, njegova lična dokumenta su prestala da važe. Svojim ponašanjem dovodi do povlačenja supruge iz bračnog života a što njega još više čini ljubomornim. Supružnici imaju dvoje dece: ćerka treba uskoro da krene na fakultet, sin u srednju školu. Kao da su svi na prekretnici, stvari se bliže svom razrešenju, supruga ne može više da izdrži, ćerka planira da izađe iz kuće kada počne da studira. I sam klijent kaže kako ne može više ovako. Najviše ga plaši da će ostati bez porodice i sebe optužuje zbog toga. Razmišljam o dominantnom patrijarhalnom diskursu koji kaže da muževi treba da rade i zarađuju, izdržavaju svoju porodicu, da su više van kuće od žena, što je za ovog klijenta, verovatno, poželjna ali nedostžna stvarnost. Kako procenjujem da je klijent odgojen u ovom duhu pitam ga kako se nosi sa ovim zahtevima. Kaže da se oseća potpuno neuspešno kao čovek. Od supruge i mene dobija saosećanje i podršku nakon čega se opušta. Kao da je i supruga sada svesnija šta se dešava. Klijent počinje da priča kako je voli, i kako brine za decu. Terapeut ga pita u čemu je sve dobar. Nakon kraćeg ćutanja, nesigurno počinje da govori o sebi u boljem svetlu. U tome mu nesebično pomaže supruga. Na sledeću senasu dolazi mnogo uredniji, zadovoljniji, raspoloženiji. U međuvremenu je uradio dosta stvari koje je zanemario u godinama koje su prošle. Ponovo je vlasnik lične karte i vozačke dozvole. Kao da je povratio sopstevni identitet. Rad na istinskoj bliskosti ovih supružnika sada može da počne.
    Ova vrsta oslobađanja kroz psihoterapiju, oslobađanja od porobljujućih dominantnih diskursa, šansa je za muškarce da urade ono od svog života što zaista žele. Takođe, to je i šansa za osvajanje istinske bliskosti koju brak može ponuditi. Ovo je bio primer sa kakvim se teškoćama nose današnji muškarci koji su zainteresovani za svoj brak i porodicu a nose se sa patrijarhatom u kojem su vaspitani i koji im se čini kao prirodna stvar. Ukoliko ne mogu da ostvare uloge koje im nameće patrijarhat osećaju se neuspešno što za posledicu najčešće ima njihovo destruktivno ponašanje.
    Još dugo neće biti suvišno isticati da je rod društveni konstrukt a ne nešto prirodno dato. Ovaj konstrukt je jako moćan jer se muškarci i žene često ponašaju kako nalaže dominantni rodni diskurs. U novije vreme ovo je u stručnoj literaturi dominantan stav. Elsa Jones, porodična terapeutkinja, smatra da rodne uloge proizilaze iz pretpostavki o biološkim razlikama. Rachel Hare-Mustin, porodična terepeutkinja i feministkinja, kaže da dominantan, patrijarhalni, diskurs ističe ove prirodne razlike što ujedno stvara i skriva rodnu neravnopravnost.
    Kako dominanti rodni diskurs, dominantna uverenja po pitanju rodnih uloga, određuju odnos patrijarhalnog muškaraca prema ljubavi, bliskosti i braku? U daljem tekstu ću pokušati da dam neke moguće odgovore na ovo pitanje. Mnogi današnji muškarci za sebe misle da su slobodnih uverenja, ali i na njih deluju sile patrijarhata koji je, po mom shvatanju i iskustvu, i dalje dominantan u našoj sredini.
    U patrijarhalnoj sredini u detinjstvu dolazi do široke rodne podvojenosti između dečaka i devojčica. Od dečaka se očekuje da budu jaki i grubi kako telesno tako i verbalno. Stimulišu se da ne budu osećajni kao devojčice. Vrlo brzo dečaci postaju kompetitivni, grubi, potiskuju osećanja Rodna socijalizacija počinje još od kolevke, kada se dečaci i devojčice oblače u benkice drugačijih boja, kupuju im se drugačije igračke i sa njima se drugačije postupa. Na primer, istraživanja pokazuju da su dečaci češće fizički kažnjavani, da se sa njima grublje igra, da ih manje maze i da se sa njima manje prica o osećanjima. To vremenom dovodi do manje razvijenih socijalnih veština i razumevanja sopstvenih emocija. Štaviše, emotivna izražajnost i ispoljavanja, koja su u patrijahalnom modelu „rezervisana“ za žene, ne samo da se obeshrabruju, već zbog njih mogu biti izvrgnuti ruglu. Ništa žensko niti ženstveno!
    Pravi izazov za buduće patrijarhalne muškarce sledi na pragu zrelog doba kada iz rodno podeljenog detinjstva treba preći u jedinstveno odraslo okruženje. Pod uticajem svog biološkog razvoja i socijalnih pritisaka, dominantno patrijarhalnih, momci počinju da budu zainteresovani za devojke.
    Patrijarhat je stvorio mit da su muškarci seksualno superiorni i da je to jednostavno stvar muške prirode. Stvarnost je, međutim, mnogo komplikovanija. Takođe, mit je da je muška preokupiranost seksom prirodna jer ima puno dokaza da je društveno uslovljena. Poruke koje se u patrijarhalnom drušvu upućuju mladim momcima kažu da se oni kroz seks potvrđuju kao muškarci. Zato seks za njih postaje opsesija. Momcima je u tom smislu važnije žensko telo zbog seksa koji im obezbeđuje da budu muškarci, nego li bliskost i emotivna povezanost sa devojkama. Devojke treba osvojiti a muškost se meri i po broju osvojenih devojaka.
    Ovakva mladićka zainteresovanost za seks i relativna devojačka nezainteresovanost, iz njihove perspektive, stvara kod devojaka moć u odnosu na njih. Tako, u patrijarhalnom društvu momci smatraju da devojke biraju kada ća biti seksa i seks doživljavaju kao njihov dar. Momci se između sebe takmiče po uspešnosti gde je seksualna kompetentnost među vrhovnim kriterijuma, uostalom kao i broj devojaka i njihova lepota. Takođe, muškarci uglavnom smatraju da mlade devojke privlače isključivo uspešni muškarci. Kako procenjuju da ne dostižu patrijarhatom nametnute kriterijume o uspehu, moći i dominaciji te veruju da zbog toga neće biti interesantni devojkama, neki mladići imaju loša rana seksualna iskustva i osujećeni su u ostvarivanju adekvatnih emotivnih veza.
    Mnogi će prethodne rečenice oceniti kao preterane i deo prošlosti, međutim, ove vrednosti su, doduše prikriveno, i dalje prisutne danas. Nije potrebno biti psihoterapeut pa ih otkriti, dovoljno je pogledati televizijske reklame koje uglavnom neguju i podgrevaju rodne stereotipe. Reklame za pivo, dezodoranse i deterdžente su dovoljno rečite. O nastupima mnogih javnih ličnosti da i ne govorimo.
    Šta, nadalje, propisuje patrijarhat kad je u pitanju brak? Jesse Bernard, sociološkinja i feministkinja, kaže da jevekovima muškarcima pričano od strane drugih muškaraca da je brak nužno zlo. Ona dodaje da, šta god pričali, brak je dobar za muškarca! Mušarci su zadovljniji brakom nego žene! Oženjeni muškarci su zdraviji, manje traže razvod, ponovo se žene češće nego što se žene udaju, umiru ranije kada postaju udovci. Iako brak kritikuju javno, privatno uživaju u njemu! Veliki broj muškaraca se javlja na terapiju tek kada im je brak ugrožen i žele da ga spasu.
    Prisustvo žena u životu nekih muškaraca simbolički obezbeđuje dokaz njihove zrelosti. U patrijahatu vrednost muškarca se meri po njegovim materijalnim dostignućima i po ženi. Dakle, mlad muškarac treba da se oženi kako bi postao pravi čovek i građanin! Do nedavno, govorilo se da muškarac postaje čovek kad odsluži vojsku, nađe posao i oženi se. Mnogi žale za periodom kada je vojska bila obavezna jer kao da je i vojska obezbeđivala čvrst poredak stvari u životu muškarca. Jedan mi se klijent žali, inače mladi, veoma uspešni poslovan čovek, da ne samo da ga roditelji teraju na ženidbu, već i poslovna zajednica, gotovo isključivo muška, sa negodovanjem gleda na njega jer nije oženjen.
    Mnogi autori smatraju da se patrijarhalni muškarci uče svom emocionalnom životu kroz odnos sa ženom. Tek u odnosu sa ženom postaju emotivno živi, i u tom smislu su zavisni od žene i strahuju kada je u pitanju prekid duge veze. Jim Doyle, profesor psihologije i autor u oblasti muških studija, navodi da su žene socio-emotivni most između muškarca i drugih (žena kupuje poklone za druge i pamti rođendane svih bliskih). Tako brak postaje neophodni izvor emocionalne sigurnosti i utehe za patrijarhalnog muškarca.
    Takođe, u patrijarhatu žene brinu i o fizičkom zdravlju svojih muževa, ali i ostalih članova svoje porodice. Pomenuti Jim Doyle navodi da su žene sveprisutne medicinske sestre u porodici. Rezultat toga je niža stopa smrtnosti i morbiditeta kod oženjenih muškaraca. Oženjeni muškarci se manje rizično ponašaju, pokazuju više odgovornosti za svoje zdravlje, a poznato je da tradicionalni muškarci često zlostavljaju svoje telo kada su van braka. Muškarci često kažu da će ići kod lekara samo zbog žene i dece, inače smatraju da su dobro.
    Patrijarhalne vrednosti, dakle, čine da muškarci ulaze u brak sa pomešanim osećanjima (pa javno govore da je on za njih porobljujući) dok sa druge strane istraživanja pokazuju da brak zdravstveno, emotivno i socijalno produžava i poboljšava njihov život.
    Promene u današanjem braku su značajne. Žene sve manje traže roditeljsku i finansijsku zaštitu. Sve manje pristaju na ulogu koja bi ih svela samo na suprugu i majku. One postaju nezavisne, imaju odgovornost za sebe i vaspitavaju svoju decu u skladu sa tim. To znači da sada i žene i muškarci imaju karijeru, oboje počinju da imaju ravnopravniju ulogu u porodici. Neki muškarci su spremni za ove promene i uživaju u njima jer na ovaj način mogu da se istinski realizuju, imaju priliku da ostvare duboku bliskost sa ženama jer više nemaju obavezu da budu moćniji, glavni u kući, oni koji zarađuju za porodicu… Neki muškarci teško preuzimaju novu ulogu bez straha, jer osećaju da ne dostižu ili gube moć (koju su tokom odrastanja učeni da treba da imaju), puni su stresa i pokazuju mračne strane muškosti kroz loše emotivne veze i partnersko nasilje. Njima je potrebna pomoć
    https://www.epsihoterapija.com/blog/brak-muski-ugao/
  12. Свиђа ми се
    Снежана got a reaction from Sasa2000 in Слике форумаша   
  13. Волим
    Снежана got a reaction from Nikola Stojanovic in Црно-беле фотографије   
    https://scontent.fbeg3-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/74614172_984752445211799_4769189057651539968_n.jpg?_nc_cat=103&_nc_oc=AQmctI5TMg5rTeNcYblRAmqO63QHegs0vS86vUCp1Fco6E8syLavRG4fBOnw1eu3qdE&_nc_ht=scontent.fbeg3-1.fna&oh=aee9c9716d4b241bea448437f6584add&oe=5E5137BB
  14. Волим
    Снежана got a reaction from Дуња in Црно-беле фотографије   
    https://scontent.fbeg3-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/74614172_984752445211799_4769189057651539968_n.jpg?_nc_cat=103&_nc_oc=AQmctI5TMg5rTeNcYblRAmqO63QHegs0vS86vUCp1Fco6E8syLavRG4fBOnw1eu3qdE&_nc_ht=scontent.fbeg3-1.fna&oh=aee9c9716d4b241bea448437f6584add&oe=5E5137BB
  15. Волим
    Снежана got a reaction from Марина Савковић in Слике форумаша   
  16. Хахаха
  17. Волим
    Снежана је реаговао/ла на Milica Bajic у Срећан рођендан!   
    @Снежана и од мене пуно 
  18. Волим
    Снежана got a reaction from Milica Bajic in Срећан рођендан!   
    @Nikola Stojanovic  Hvala Nidžo
    Za tebe jedna od princa poezije sa kojim imam čast da delim rođendan 
     
    Pesma Za Moj 27. Rodjendan
    Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;
    Vreme je da sunce kaže koliko je sati;
    Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
    Ko loše živi zar može jasno zapevati!
     
     
    Verovao sam u san i u nepogodu,
    u dve noći bio zaljubljen noću,
    dok jug i sever u istome plodu
    sazrevaju i cvokoću.
     
     
    Sanjajući ja sam sve praznike prespavao!
    I grom je pripitomljen pevao u staklu.
    Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo,
    a poljupcu je mesto u paklu.
     
     
    I hlebovi se pod zemljom školuju;
    Ja bih se želeo na strani zla tući;
    Pa ipak, po milosti istorije,
    povraćajući i ja ću u raj ući.
     
     
    Za prijatelje proglasio sam hulje,
    zaljubljene u sve što peva i škodi.
    Dok mi zvezde kolena ne nažulje
    moliću se pobožnoj vodi.
    Branko Miljković
  19. Волим
    Снежана је реаговао/ла на Дуња у Срећан рођендан!   
    Some little bird told me it' s your birthday. 
    Živela,  Sneški!  <3
     

  20. Волим
    Снежана got a reaction from Nikola Stojanovic in Срећан рођендан!   
    @Nikola Stojanovic  Hvala Nidžo
    Za tebe jedna od princa poezije sa kojim imam čast da delim rođendan 
     
    Pesma Za Moj 27. Rodjendan
    Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;
    Vreme je da sunce kaže koliko je sati;
    Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
    Ko loše živi zar može jasno zapevati!
     
     
    Verovao sam u san i u nepogodu,
    u dve noći bio zaljubljen noću,
    dok jug i sever u istome plodu
    sazrevaju i cvokoću.
     
     
    Sanjajući ja sam sve praznike prespavao!
    I grom je pripitomljen pevao u staklu.
    Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo,
    a poljupcu je mesto u paklu.
     
     
    I hlebovi se pod zemljom školuju;
    Ja bih se želeo na strani zla tući;
    Pa ipak, po milosti istorije,
    povraćajući i ja ću u raj ući.
     
     
    Za prijatelje proglasio sam hulje,
    zaljubljene u sve što peva i škodi.
    Dok mi zvezde kolena ne nažulje
    moliću se pobožnoj vodi.
    Branko Miljković
  21. Волим
    Снежана got a reaction from Дуња in Срећан рођендан!   
    @Nikola Stojanovic  Hvala Nidžo
    Za tebe jedna od princa poezije sa kojim imam čast da delim rođendan 
     
    Pesma Za Moj 27. Rodjendan
    Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;
    Vreme je da sunce kaže koliko je sati;
    Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
    Ko loše živi zar može jasno zapevati!
     
     
    Verovao sam u san i u nepogodu,
    u dve noći bio zaljubljen noću,
    dok jug i sever u istome plodu
    sazrevaju i cvokoću.
     
     
    Sanjajući ja sam sve praznike prespavao!
    I grom je pripitomljen pevao u staklu.
    Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo,
    a poljupcu je mesto u paklu.
     
     
    I hlebovi se pod zemljom školuju;
    Ja bih se želeo na strani zla tući;
    Pa ipak, po milosti istorije,
    povraćajući i ja ću u raj ući.
     
     
    Za prijatelje proglasio sam hulje,
    zaljubljene u sve što peva i škodi.
    Dok mi zvezde kolena ne nažulje
    moliću se pobožnoj vodi.
    Branko Miljković
  22. Волим
    Снежана је реаговао/ла на Nikola Stojanovic у Срећан рођендан!   
    Srecan i poljubac za Snesku !  @Снежана
     
     
  23. Волим
  24. Свиђа ми се
  25. Волим
    Снежана got a reaction from Kafanski amater in Otac koji nestaje   
    ORLOVA LEKCIJA: Znate li kako ženka orla bira oca za svoje potomstvo
          Ženka orla oca za svoje potomstvo bira na vrlo zanimljiv način. S drveta odlomi grančicu, uzme je u kljun, podigne se na veliku visinu i počinje kružiti s grančicom u kljunu.

    baca ovu granu opet dolje, mužjak ga ponovno uhvatiti i donosi joj, a ona opet baca … To se ponavlja mnogo puta. Ako orao ulovi svaki put granu, ženka bira izbor.
    Kad se oko ženke okupe orlovi ona baci tu granu i gleda. Orao pokupi tu granu u zraku prije nego padne na zemlju, zatim je nježno predaje ženki iz kljuna u kljun. Orlica uzima granu i ponovno je baca, mužjak je ponovo uhvati i donosi do nje, a ona je opet baca
    Isto će ponovit će više puta dok se uvjeri da je on onaj pravi. Orla koji uhvati grančicu odabire za parenje i oni se spajaju. Zašto je bacala grančicu kasnije će postati jasno.

    Zatim odlaze na visoku liticu, prave tvrdo gnijezdo od jakog pruća. Zatim kljunom iz vlastitog tijela trgaju perje i paperje i gnijezdo učine mekim i toplim. U takvom mekom i toplom gnijezdu orlica polaže jaja, zatim se iz njih izlegu orlići.
    Kad se pojave orlići (a oni dolaze na svijet goli i nemoćni), roditelji ih pokrivaju svojim tijelima sve dok ne ojačaju. Krilima ih zaklanjaju od kiše i jakog sunca, donose im vodu i hranu. Orlići rastu, počinje da im raste perje, krila i rep.
    Kad orlići ojačaju mužjak i ženka, otac i majka, pripreme im prvo iskušenje
    Tata orao sjeda na kraj gnijezda i počinje udarati krilima po njemu: maše, udara i trese po gnijezdo. Zbog čega? Kako bi izbacio sve perje i paperje, tako da ostane samo kruto gnijezdo od pruća, kojeg su na samom početku savili i napravili.
    Orlići sjede u tom rastresenom gnijezdu, neudobno im je, teško i ne shvaćaju što se događa: mama i tata su bili tako nježni i brižni, čemu sad ova promjena!?
    Orlica jede ribu, orlići gledaju
    Orlica za to vrijeme odleti, vraća se s ribom u kljunu sjeda na liticu pet metara od gnijezda da je orlići mogu vidjeti i počinje polako jesti ribu. Orlići sjede u gnijezdu gladni su krešte i ne shvaćaju što se događa. Ranije je sve bilo drugačije. Mama i tata su ih hranili i pojili, a sada je nestalo te ljubavi: gnijezdo je postalo čvrsto, nema perja i paperja, roditelji jedu ribu, a njima ne daju.
    Što im je raditi? Ako hoće jesti moraju izaći iz gnijezda.
    Orlići počinju praviti pokrete koje nikada ranije nisu radili. Počinju izlaziti iz gnijezda. Ne bi to radili da su ih roditelji nastavili maziti i brinuti se o njima
    Gnijezdo se nalazi na strmoj litici. Padaju, nespretni su, još uvijek ništa ne umiju, ništa ne znaju.
    Orlići dolaze do ivice gnijezda, mašu po njemu, a zatim lete u ponor. A onda tata orao (onaj koji je već hvatao grančice) strmoglavo leti nadolje i hvata svojim leđima orlića prije nego se razbije o liticu, donese do neudobnog gnijezda. I opet: orlići padaju, a otac ih hvata.
    Kod orlova nijedan orlić se nije razbio.
    I onda, u nekom trenutku pada, orlić počinje praviti pokrete koje nikada ranije nije činio: širi na vjetru svoja krila, ulazi u zračni tok i počinje letjeti. Tako orlovi uče svoje orliće.
    Čim orlić počne letjeti sam, roditelji ga uzimaju sa sobom i pokazuju mjesta na kojima se nalazi riba. Više im je ne donose u kljun.
    Ovo je vrlo dobar primjer kako treba duhovno i fizički odgajati potomstvo. Koliko je važno da ih pretjerano ne držimo u toplom gnijezdu! Koliko je važno je da ih pretjerano ne hranimo ribom, ako je oni sami mogu loviti!
    Ali i s kolikom brigom ih treba učiti da lete, posvećujući tome svu svoju snagu, svoje vrijeme, mudrost i vještinu!
    Nije čudno što ženka bira mužjaka bacajući grančicu. Ona ne želi da joj se djeca razbiju. Birajući nemarnog oca bez provjere, ne može računati na potomstvo.
    http://www.maxportal.hr/magazin/orlova-lekcija-znate-li-kako-zenka-orla-bira-oca-za-svoje-potomstvo/
     
×
×
  • Креирај ново...