Снежана

MI IZ PLEMENA AZRI: Posle skandala oko koncerta Bajaga snimio pesmu sa pevačem "Hladnog piva" i stihovi se kao poruka šire regionom Foto: Youtube / youtube Da je Balkan pesma verovatno ne bi bio balada. Bio bi, ako je verovati najnovijem hitu o ovom našem brdovitom kraju - spoj panka, sentimentalnog roka i inata. Kada su se u septembru pevač "Hladnog piva" Mile Kekin i Momčilo Bajagić našli umesto na muzičkom - na političkom repertoaru odlučili su da uzvrate udarac na njima svojstven način - pesmom. Kekin je 19. oktobra objavio samostalni album "Kuća bez krova", a pesma koja je istog trenutka kada je objavljena izazvala veliku pažnju javnosti je upravo duet sa Bajagom. Pesma simboličnog naziva "Atlantida" nastala je kao svojevrstan odgovor dvojice muzičara nakon septembarskog skandala kada je prvo Bajagi zabranjen nastup u Karlovcima od strane domobrana, da bi nakon toga Kekin samome sebi zabranio nastup - od strane, je li, Kekina. Bajaga je tada u intervjuu za "Blic" rekao da "svakako ne bi išao tamo gde ga neće". Napadnuti iz svoje sopstvene zemlje jer nisu hteli da nastupaju umesto Bajage, momci iz "Hladnog piva" izdali su saopštenje u kojem su rekli da mogu da dođu da popiju piće, ali da sigurno neće nastupati. Umesto saopštenja sada su zajedno sa Bajagom napisali ove stihove koji se dele regionom: Hajde mi reci moja visosti Da mogu ispraviti krive Drine Da mogu preć preko svega, preko lanjskog snijega Da se samo okuražim Reci da li to može nekako bit, Da niko nije u pravu nego da smo kvit Da se nađemo sutra barem na pol puta Ili previše tražim Brate moj s Atlantide, gledaj što vreme ide Mi iz plemena Azri tu smo po kazni Brate moj s Atlantide Ovo je za nas apatride Bez zastave i himne Bez zastave i himne Jedan smo drugom odraz Jedan drugom krilo I krunski dokaz Da nas je stvarno bilo Budimo sada kao rendžeri Uspravnog hoda i pravednog gneva Ja tek sada vidim kad smo u manjini koliko smo si važni Kada je šatro kvazi ko fol, ko neki veliki rijaliti šou Gde ološ nozi značke i sve je naopačke a svetinje su laži Ofanziva crvenih mundira, navalili su bagerima, Zagor duh sa sjekirom šalje zadnje dimne signale Ja kroz snove u pomoć hitam, u džepu kamen karambita, Aj karamba karambita Brate moj s Atlantide, gledaj što vreme Mi iz plemena Azri, tu smo po kazni Brate moj s Atlantide Ova je za sve apatride Bez zastave i himne Jedan smo drugom odraz Jedan drugom krilo I krunski dokaz Da nas je stvarno bilo https://www.blic.rs/kultura/vesti/mi-iz-plemena-azri-posle-skandala-oko-koncerta-bajaga-snimio-pesmu-sa-pevacem-hladnog/mcqnx86?ref=dino&utm_source=Facebo&fbclid=IwAR1bpZzgYRICQDC0SzB5QvVspBTwmXcoN3_j6s6XSvElhaiMxI1rFgOr7sU

Pre svega nekoliko dana, tiho i dostojanstveno baš kako je i živeo, u Kragujevcu je u 94. godini preminuo divni čika Dragoljub Jovanović, jedan od retkih đaka koji su preživeli masovna streljanja u oktobru 1941. godine. Imao sam priliku da upoznam čika Dragoljuba i da sa njim vodim nekoliko za mene dragocenih, emotivnih i veoma potresnih razgovora. Imao je svega 17 godina kada je bio streljan. U telu je imam čak 11 rana od metaka. Bio je teško ranjen. Bio je na samrti. Našla ga je majka, skoro na izdisaju. Tajno ga je prenela u njihovu kuću i, angažovanjem jednog dobrog lekara, negovala i oporavljala u narednim mesecima. Njegove reči, kada mi je opisivao sam trenutak streljanja, kao i kada je docnije tog istog dana, nalazeći se teško ranjen međ' leševima nevinih, začuo glas svoje majke koja ga je tražila pamtiću do kraja života. Dragoljub se potpuno oporavio i časno poživeo još punih 77 godina. U svojoj zreloj dobi inicirao je izgradnju Spomen-muzeja ,,21. oktobar" i bio je njegov prvi direktor. Preminuo je svega dva dana pre godišnjice sopstvenog streljanja. Čika Dragoljub je do svog poslednjeg dana ostao dostojanstvena i časna starina, jedna od retkih preživelih žrtava jednog od najstrašnijih zločina. Sa urođenom plemenitošću decenijama je svedočio svoju ličnu, kao i tragediju svojih drugara. I danas ga pamtim onakvog kakav je bio tokom naših susreta - stamen, sede kose i brkova, plemenit, blag i pažljiv, dostojanstven, bez i najmanje mržnje prema zločincima. Časno je u sebi nosio tragediju Šumarica. Tokom tih susreta učio me je šta znači biti čovek, plemenit i brižan, jak i nesebičan. Vest o njegovoj smrti nisam saznao iz medija jer to nije nešto što bi privuklo pažnju naših novinara. Do mene je ona stigla privatnim kanalima, sa zakašnjenjem. No, upravo u dane kada se sećamo nevinih žrtava Šumarica. Znam da je čika Dragoljub sada ponovo sa svojim školskim drugarima koji su u Kragujevcu i okolini stradali 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine. Znam da su sada konačno svi zajedno i da skupa hodaju stazama svog tako tragičnog i naglo prekinutog detinjstva. Znam i to da ga više nikada neću sresti, ali isto tako znam da ću bat njegovih dečačkih koraka začuti već tokom svoje naredne posete Šumaricama. Znam da će u tim trenucima stajati pored mene, sa onim svojim blagim osmehom na licu i očima punim života. Nikada neću zaboraviti divnog čika Dragoljuba. Pamtiću ga sa istinskim divljenjem i zahvalnošću za sve što sam od njega naučio. Molim vas da ga ni vi ne zaboravite. Njegovom smrću umrla je i poslednja žrtva tog strašnog i krvavog kragujevačkog oktobra. https://www.facebook.com/dejan.ristic.bgd

уф добро је... таман сам помислила да си хтео да кажеш... мени мама није смела знати кад пробам хаљине

добила ја скоро неку хаљину, е сад хаљина је лепа, али је више, како бих рекла естрадна и за неко младо, једро тело...али пошто сам ја јелте једна замлата, узела сам да је пробам на очиглед моје Лане која је у пубертету и све јој је "бљак и фууујјј и нико ми се не свиђа осим Шелдона из "Штребера"".... коментар је био, Мама не мислиш ваљда то да носиш. Мислим. Алиии мама то је непримерено твојим годинама... Наравно да ћу да је носим, и то ћу на твој родитељски дадођем у њој...

не знам, то им ваљда ствара неку илузију сигурности, виде очинску фигуру.

најлепше од свега је што смо тада моја сестра и ја упознале Свету и Милана... Душка је на јесен случајно налетела на Свету у Београду, од тада су заједно, венчали су се `91. имају три сина, Милан им је кум.

сад сам погледала, `54. годиште... сећам се да сам га `87. године видела у некој дискотеци у Сплиту (ја сам тад имала 17) ... да сам помислила како је офуцан и матор, а он је тад имао 34.

знак да си подпао под "терор младости" је управо тај што пристајеш на правила игре и што односе сводите на трговину... и ни један закон, медиј или тренд не може да ме убеди да треба да се осећам мање вредном зато што имам 48 година, имам боре, нисам искварцована и немам уграђене силиконе, немам "спонзора"...

рутина убија

коњина од 40 који у опште доведе себе у ситуацију да се пореди са неким ко има 20 година је само коњина, исто то мислим и за жене, незреле, неодрасле, емотивно кастриране особе које су пале на овај терор младости који нам се намеће.

мислиш може да купи или изнајми девојку од 20

јесу, али која је била цена коју су платиле те жене које су биле са Пикасом, све и једну је унаказио, причамо и о квалитету веза.

мислим да грешиш, најуспешнији и најплодоторнији су управо они који имају стабилне везе, особе које су емотивно испуњене. при томе мислим на нас обичне смртнике, немој сад да ми се хватате за Теслу, Пикаса, Достојевског....