Jump to content

Снежана

Члан
  • Број садржаја

    15329
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    76

Последњи трофеј

Снежана је имао/ла садржај са највише реакција!

О Снежана

  • Рођендан 01/29/1970

Profile Information

  • Пол :
    Женско

Скорашњи посетиоци профила

47638 посетилаца

Снежана's Achievements

  1. какав год да је сценарио, само би кретен помислио да има ту неко право ( али то су неке друге теме), осим ако и муж не умре, а немају деце, онда су следећи наследници браћа/сестре
  2. Брат нема шта ту да тражи јер је стан стечен у браку, није очевина, тако да он нема никакво право на тај стан.
  3. Снежана

    Linux

    @Јанко ако још ниси сигуран у тотални прелазак на Линукс, направи дупло бутовање. Иначе и ја ти препоручујем Минт или Елементари.
  4. Знаш шта је предност наших година, не видиш слова да прочиташ ни изблиза, али кретена провалиш и из далека. П.С. Додуше ја носим -0,75 тако да ћу у 150-ој да видим као соко :))))
  5. Šibenski glas - Život u Australskom korona logoru | Facebook FB.WATCH Australija, donedavno normalna slobodna demokracija, zemlja gdje su i mnogi naši sugrađani otišli živjeti i...
  6. ‘Ako bismo se trudili da budemo takvi kakvi bi trebali da budemo, kao što prikrivamo kakvi jesmo, mogli bismo biti takvi kakvi jesmo, a ne bismo bili u teškoći da uopšte nešto prikrivamo’ La Rosfuko
  7. @mirko1929 зато се ти држи ових дебелих, офуцаних, пијаних клошарки, оне нису избирљиве.
  8. ни леви, ни десни, ни левом, а ни десном оку, а и треће, гледа и не верује, мада се курије, нешто буни
  9. "Ја сам те оженио да куваш као моја мајка, а не да пијеш као мој отац!"
  10. Већ оздрављајући, он се присетио свога сна, када је још лежао у врелини и бунилу. Њему се приснило у болести, као да је цео свет осуђен да буде жртва неке страшне, нечувене и невиђене куге која је ишла из Азије у Европу. Сви су морали да умру, осим неколицине, веома малобројних, изабраних. Појавиле су некакве нове трихинеле, бића микроскопска, која су се усељавала у људе. Али, та бића су били духови, обдарени умом и вољом. Људи, примивши их у себе постајали су истог часа ђавоимани и као сишли с ума. Али никада, никада људи нису сматрали себе тако умним и непоколебљивим у истини, као што су себе сматрали заражени. Никада нису сматрали непоколебљивијим и чвршћим своја расуђивања, своје научне закључке, своја морална убеђења и веровања. Цела села, цели градови и народи заражавали су се и силазили с ума. Сви су били у узнемирењу и нису схватали један другога, свако је мислио да се у њему самом налази истина, гледајући на друге, ударао је себе у груди, плакао и ломио себи руке. Нису знали кога и како да суде, нису могли да се усагласе шта да рачунају за зло а шта за добро. Нису знали кога осуђивати а кога оправдавати. Људи су убијали један другог у некаквој бесмисленој злоби. Ишли један на другог целим војскама, али војске, већ у походу, одједном су се почеле раздирати изнутра, поредак се пореметио, војници кидисали једни на друге, клали се и секли, гризли и јели међусобно. У градовима су по цео дан звонила звона на узбуну: сазивали су све, али ко и због чега зове – нико није знао а сви су били узнемирени и узбуњени. Напустили су обичне занате јер је свако предлагао своје мисли, своје предлоге за промене и нису се могли усагласити; напуштена је земљорадња. Понегде су људи бежали у гомилама, договарали се заједно о нечему, клели се да се не растају – али истог тренутка су почињали нешто сасвим друго од онога што су сами претпостављали, почињали да окривљују један другог, тукли се и секли се међусобно. Почели су пожари, почела је глад. Све је гинуло. Зло је расло и ширило се све даље и даље. Спасити се, у целом свету, могло је само неколико људи. То су били чисти и изабрани, предвиђени да зачну нови род људи и нови живот, да обнове и очисте земљу, али нико и нигде није видео те људе, нико им није чуо ни једне речи нити гласа. “Злочин и казна”, Ф. М. Достојевски Пети сан Раскољникова
×
×
  • Креирај ново...