Jump to content

YOKA

Члан
  • Број садржаја

    1055
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Милан Меденица :) у Иконе-Фреске-Мозаик   
  2. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Зоран у Иконе-Фреске-Мозаик   
    Тројеручица
  3. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Перса у Лепота боја, облика   
  4. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Перса у Лепота боја, облика   
    Starry Night Over the Rhone (1888) Musée d’Orsay, Paris | Vincent van Gogh
  5. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Перса у Лепота боја, облика   
    by Kevin Roche artist
  6. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Juan Valdez у Важно, вакцинација деце   
    Одлично, преко потребан текст. Пре него што неко преведе, да копирам ово као увод:
  7. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Grizzly Adams у Збогом мајко и оче!   
    Само што ово није либерализам. Када држава нешто "забрањује" људима који никога не угрожавају то се зове фашизам.
  8. Волим
    YOKA је реаговао/ла на МАРКО Мaленчић у Збогом мајко и оче!   
    уколико се све традиционалне религије не уједине, али само по питању одбране традиционалних вредности-
    либерализам, који не пита за религију, ће нас појести
  9. Волим
    YOKA је реаговао/ла на DankaM у Збогом мајко и оче!   
    Ja predlažem, kao i do sad, dete, ili sin ili ćerka, npr.
    Mene, recimo, tata zove "sine", pa mi ne smeta.
    Jednom me čak nazvao i "sinčino"
  10. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Онуфрије у КОЉИВО - светогорски рецепт   
    Ево још једне хиландарске шаре

  11. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Онуфрије у КОЉИВО - светогорски рецепт   
    У моје време ово је био шаблон за празник Тројеручице, а за Ваведење је рађена икона ваведења у три боје, нажалост немам фотографију. Сада, овако украшавају и за Ваведење
  12. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Онуфрије у КОЉИВО - светогорски рецепт   
    У навечерје великом празника покушаћу да изложим рецепт како се спрема светогорско кољиво. Па ко има жељу, а и вољу, таман може да га спреми за овај велики празник.
    Увече, пре спавања, једну кафену шољицу чисте пшенице сипамо у термос од литра (за нужду може и пола литра) и напунимо га кључалом водом. Затворимо термос и оставимо да одстоји до јутра. Наравно, овако кување ће успети само ако није неки кинески термос који држи топлоту само пола сата. Они са мало више времена, а и живаца, могу лагано да кувају пшеницу на шпорету, све док се зна не отворе.
    Ујутру, процедимо пшеницу из термоса, ако је термос како треба, зрна су лепо набубрела. Оцеђену пшеницу исперемо чистом водом да се спере скроб. После тога, пшеницу распоредимо на неку чисту крпу или пешкир, да с езрна још мало просуше. За то време можемо самлети једну шољу (већу) ораха, ако имамо може и бадема и лешника. У једну мало дубљу посуду (како би лакше мешали смесу) сипамо пшеницу. Најпре додамо презле или млевеног кекса. Тек толико да се зрна пшенице међусобно не лепе. дакле једну шољицу, максимум шољицу ипо. Светогорци затим додају прженог сусама, шољицу млевених ораха, бадема, лешника, кокосов ораха доста цимета, мало мускатног ораха и сувог грожђа. На крају додајемо шећер. Битно је да шећер сипамо на крају. Уколико шећер сипамо на почетку, то ће онда пшеница отпустити још воде и сва маса ће постати водена и лепљива.
    Овако припремљену смесу, црквењак на Светој Гори, равномерно распоређује по тасу. Преко наноси један слој млевених ораха, а затим преко један слој ситног шећера. Циметом, уз помоћ изрезаних шаблона, док вештији оци и без њега, осликавају крст или лик празнујућег светог на белој подлози шећера. На велике празнике, уз помоћ прехрамбених боја и сувих семенки, изображавају и читаве празничне иконе.

    Кољиво у Симонопетри за празник светог Симона, ктитора ове свете обитељи

    Манастир Саринац, Епархија шумадијска, Спасовдан 2012.
  13. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Онуфрије у Светогорски рецепти   
    Овде се види јасно како треба д аиѕгледа шаблон. Дакле на картону је изрезано ово што је боје цимета. Шаблон св.Лука правио сам га за манастир Калудра у Црној Гори

  14. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Онуфрије у Светогорски рецепти   
    Пошто је сутра посно, ево једне просте посластице, која се у светогорским манастирима у постовима налази свакодневно на трпези. Користи се као слатки намаз. Реч је о тахинију.
    Тахини је паста од сусама. Тахини је основни састојак алве. Неки манастири праве свој тахини, а неки купују готов. Код нас га има у свим продавницама здраве хране, као и велетрговинама, обично стоји на полици где је храна за дијабетичаре.
    Тахини се иначе у медитеранској кухињи користи често. Такође је неопходан за прављење пасте (намаза) који се зове хумус, ал о хумусу ћемо други пут.
    Слатки, а прости, намаз од тахинија је заиста просто направити, а укус ће вас сигурно освојити. У неку дубљу посуду сипамо 250гр тахинија и додамо 250гр меда, добро измешамо и намаз је готов. Ако неко воли слађе, може и мало више меда, али поента је 1:1. Укус је фантастичан, једино се треба пазити доста је калорично.
    ево како изгледа готова смеса, сутра ће да је једемо

  15. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Лидија Миленковић у Фотографије мога града....   
    Na 5,45 i 6,31 je moja parohijska crkva

    http://www.youtube.com/watch?v=POsMCdp4DMI
  16. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Sophrosyne у Одмор очију кроз Црну Гору   
    Rafting Tarom,najvećim kanjom u Evropi i drugim u svijetu - Suza Evrope








  17. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Sophrosyne у Одмор очију кроз Црну Гору   
    Put za rijeku Crnojevića :

    Platamuni, crkva Sv. Nikola


    Prokletije "hridsko jezero"


    SVETI STEFAN,Budva






    Na obali kod Tivta.


    Lukavice-Žurim(mali i veliki)


  18. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Sophrosyne у Одмор очију кроз Црну Гору   
    Ostrvo Grmožur, Skadarsko jezero, Crna Gora

    Tvrđavu na ovom ostrvu su napravili Turci 1843. godine, a 1876. godine ostrvo su povratili Crnogorci.

    Tvrđava je tada preuređena i pretvorena u zatvor. Zato je ovo ostrvo poznato i pod imenom crnogorski Alkatraz.

    Autor: Ivana Stojanović (hvala!)


    Željeznički most na Maloj rijeci na pruzi Beograd-Bar
    Most je dug 498,8m, a nalazi se 200m iznad površine rijeke. Opširnije: http://bit.ly/MostNaMalojRijeci
    Autor: Dražen Uskoković (hvala!)

    Pogled sa vrha Bendovac na Biogradsko jezero

    Autor: Predrag Nikolić (hvala!)


    Šasko jezero, Ulcinj, Crna Gora

    Autor: Dejan Čapunović


    Durmitor, Crna Gora

    Autor: Jelena Vukasović


  19. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Sophrosyne у Одмор очију кроз Црну Гору   
    Gospa od Škrpjela, Crna Gora

    Izvor:

    http://ec.europa.eu/

    Cetinjski manastir, Crna Gora
    Izvor: http://www.freewebs.com/krsto1

    Sveti Stefan, Crna Gora


    Vrelo rijeke Ibar, ispod planine Hajla, Rožaje

    Autor: Đulija Kardović (hvala!)


    Ada Bojana, Crna Gora
    Autor: Katica Nišavić (hvala!)

  20. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Sophrosyne у Одмор очију кроз Црну Гору   
    Ledena pećina, Durmitor

    Autor: Irfan Muhović (hvala!)


    Pogled na zaliv sa Svetog Vida,Tivat

    Autor: Jakov Majstorović (hvala!)


    Zabojsko jezero, Sinjajevina, Crna Gora

    Autor: Predrag Nikolić (hvala!)


    Pivsko jezero, primjer da i vještačka jezera mogu biti lijepa.

    Autor: Milinko Mićanović (Hvala!)


    Proljeće u mojoj Crnoj Gori!

    Autor: Ilija Perić, Identity & promotion

    Veća slika:

    http://cl.ly/GFfq/o

  21. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Sophrosyne у Одмор очију кроз Црну Гору   
    Most na Tari, Nacionalni park Durmitor, Crna Gora
    Izvor: http://www.panoramio.com/photo/7486747

    Put Plužine-Trsa-Žabljak

    Izvor:

    http://adriatic2alps.com/gallery/photos-of-montenegro/

    Autor: Zoran Đekić

    Izvor:

    http://zocky.me/?p=109

    Očnjak, Crna Gora

    Autor: Dimitrije Ostojic

    Izvor: dimitrijeostojic.com/blog/

    ?p=725


    Prokletije, Crna Gora

    Autor: Dimitrije Ostojic

    Izvor: dimitrijeostojic.com/blog/

    ?p=725


    Trešteni vrh, planina Maganik kraj Nikšića, Crna Gora

    Izvor:

    www.klubputnika.com/profiles/blogs/1427320:BlogPost:86902

    Bukumirsko jezero, Crna Gora

    Izvor:

    http://montenegrohouse.org/

  22. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Sophrosyne у Одмор очију кроз Црну Гору   
    Manito (Brnjičko) i Kapetanovo Jezero sa Kape Moračke

    Autor: Igor Stojović

    Izvor:

    http://www.summitpost.org/manito-jezero-and-kapetanovo-jezero-from-kapa-mora-ka/613187

    Savin Kuk, Durmitor, Crna Gora

    Izvor:

    http://montenegrohouse.org/

    Kanjon Tare, Crna Gora

    Izvor:

    http://montenegrohouse.org/

    Komovi, Andrijevica, Crna Gora

    Izvor:

    http://www.panoramio.com/photo/39138158
    Autor: Dragan Sremac


    Crno jezero i vrh Međed (2287m) u pozadini, Nacionalni park Durmitor, Crna Gora

    Izvor:

    http://www.widerange.org/photo/medjed-reflection/
    Autor: Jack Brauer


  23. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Sophrosyne у Одмор очију кроз Црну Гору   
    Dolina Grebaje i Prokletije pod snijegom, Crna Gora

    Izvor:

    http://www.panoramio.com/photo/19788466
    Autor: Ribo-R



    PIvsko jezero, Plužine, Crna Gora
    Izvor: http://adriatic2alps.com/gallery/photos-of-montenegro/






    Katun Štavna, pogled na Vasojevićki i Kučki kom, Crna Gora
    Autor: Zoran Đekić
    Izvor: http://zocky.me/?p=109






    Moračke Planine - Počki Vrh i Kapa Moračka, Crna Gora
    Autor: Igor Stojović
    Izvor: http://www.summitpost.org/mora-ke-planine-moraca-mountains/623122






    Trnovačko jezero podno Trnovačkog Durmitora, Crna Gora
    Autor: Stjepan Kuzminski (Hvala!)






  24. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Juan Valdez у Zoran Radmilović - Velike duše ne umiru...   
    JEDAN DAVNI INTERVJU
    LIČNA KARTA
    Datum rođenja?
    Ne brinite, dovoljno sam odrastao i svestan onoga što ću reći.
    Težina, visina, boja kose, boja očiju?
    Sve se to lepše vidi na slici – ko pažljivo pogleda.
    Bračno stanje, deca?
    Želim ih.
    Stepen obrazovanja?
    Naravno – visok, zar se ne primećuje?
    Strani jezici?
    Samo recite!
    Mesečni prihodi?
    Sasvim dovoljni.
    Adresa (stan)?
    Zadovoljan sam adresom.
    Auto (oznaka)?
    Zar vam ličim na čoveka koji ima te probleme? Ja sam bezbrižan.
    Kada biste se ponovo rodili?
    Ne želim to. Zapravo, želim, ali posle smrti. Želim još jedan ceo život.
    Sklonost, dar?
    Pa zaboga, to svi znaju.
    Sport kojim se bavite?
    Ah, bio sam strahoviti sportista.
    Kvaliteti?
    Jasno izraženi znaci genijalnosti.
    Mane?
    Znaci (ovi gore) su toliko jaki da se neupućenom mogu učiniti kao mane.
    Karakter?
    Očigledno, ne preozbiljan.
    Šta vas čini srećnim?
    Da odgovaram na pitanja, eto, kao sad, recimo.
    A šta nesrećnim?
    Kad ih postavljam sebi.
    Neostvarena želja?
    Ne govorimo o njoj, više se ne može ostvariti.
    Šta zamerate sebi umetniku i sebi čoveku?
    Zadovoljan sam sobom kao umetnik, zar to nije dovoljno?
    Da li se nečega stidite?
    Stidim se svojih moralnih dugova.
    Šta vas uzbuđuje?
    Ovaj put tihanog dostojanstva manastira. Ja sam u njega zaljubljen.
    Čega se bojite?
    Mentaliteta onih koji razbijaju skulpture po parkovima.
    Vaša deviza?
    Nalazi se u nekoj od ovih knjiga na mom stolu, ali ne bih želeo da vas zadržavam tražeći je.
    Omiljena poslovica, uzrečica, aforizam?
    Gete je rekao otprilike ovo: - Čovek je utoliko predestiniran za stvaralaštvo, koliko demonskog u sebi nosi.
    Vaše nade?
    Da se vratim u Sopoćane, Raškoj, na izvor.
    Šta vas je do danas najviše razočaralo?
    Pad Troje. Šta vam je smešno?
    Slobodno vreme?
    U to vreme obično sređujem svoj život.
    Godišnji odmor?
    Uvek odem na pogrešno mesto.
    Omiljeni nakit, ukras?
    Oreol, lovor ili tako nešto.
    Omiljena garderoba?
    Pa,
    sad već dolaze hladniji dani, ja preporučujem nešto toplije, a za leto
    nešto hladnije. I tako uvek. Jel’ te prema vremenu, već.
    Najbolji period vašeg života?
    Vreme kad igram predstavu.
    Ustajete rano?
    Nemojte da se zavitlavate.
    Ostajete li noću kasno?
    Leti su noći mnogo kraće.
    Pasija?
    Da gledam kroz prozor u tuđe stanove kad hodam ulicom.
    Vaše piće?
    Kakva su to sad pitanja?
    Vaš savet?
    E, sad je bilo dosta.
    Najdraži romansijer?
    Danilo Kiš.
    Knjiga koju često čitate?
    Jedna knjiga koja se zove „Urnebesnik“.
    Vaši pesnici?
    Momčilo Nastasijević, možda neki od vas, dragi čitaoci, niste čuli za njega, ali verujte mi na reč.
    Vaša pesma (poezija)?
    Sa svetlim pupoljcima na usnama Rastka Petrovića.
    Slikar?
    Miljenko Stančić, i još 977 drugih koje možda i više volim.
    Slika?
    Uspenje Bogorodice u manastiru Sopoćani.
    Kompozitor?
    Kir Stefan, ako nemate nšta protiv.
    Muzičko delo?
    Ninja Sili.
    Instrument?
    Špric za injekcije, uliva strahopoštovanje.
    Virtuoz?
    Bubnjar iz Džez orkestra Radio Beograda, Lala Kovačev.
    Pevači?
    Ilija Gligorijević, putovao sam sa njim, dobar neki čovek.
    Pevačice?
    Milica Miladinović, takođe.
    Ploča koju često slušate?
    Ništa ne radim često.
    Vaši dramski autori?
    Pa mogao bi da bude, recimo, Miša Bulatović, uz moju pomoć, naravno.
    Pozorišno delo?
    Ono koje ću tek igrati.
    Film koji vas je oduševio?
    Jojo.
    Najdraži glumac?
    Čuo sam da je onaj... pomozite mi, da – Slobodan Perović, dosta dobar.
    Najbolji prijatelji su vam?
    Moj školski drug Mika Šćekić, pod uslovom da pazi na svoje ponašanje i da mi ukazuje malo više poštovanja.
    Verujete li u ljubav na prvi pogled?
    Već sam dovoljno mator i racionalan – baš zato i želim da verujem.
    Najbolje godine za brak?
    Između 19 i 20... Mislim, za prvi brak.
    Jeste li ljubomorni?
    ... A to – da!
    A vaša bračna partnerka?
    Verovatno, biće.
    Pored ove umetnosti bavite li se još kojom?
    Svih
    devet muza se neprestano ljubomorno tiskaju oko mene. Ja se trudim da
    sa svakom budem ljubazan, ali mi je, verujte, već pomalo dosadno.
    Prema kojoj umetnosti ste ravnodušni?
    Prema umetnosti vođenja konverzacije.
    Vaš ljubimac bez obzira na vrstu umetnosti?
    Moj ujak Miodrag Bata V. Petković – veterinar, najmaštovitiji izmišljant koga sam sreo (živi u Lipljanu)
    Koju kritiku smatrate neumesnom?
    Pa vi me zaista zasuste pitanjima... čekajte da odahnem.... Sad, hademo dalje?
    Vaši najveći uspesi?
    Položena matematika na velikoj maturi.
    A neuspesi?
    Ne razumem pitanje...
    Najdraža glumica?
    Natali Vud, al’ nije važno...
    TV emisija koju nerado propuštate?
    Nemam tu mašinu, ali mi prijatelji obično prepričaju posle
    Vaša istorijska ličnost?
    Konstantin Filozof.
    (Razvitak, 1965. godina)
  25. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Juan Valdez у Zoran Radmilović - Velike duše ne umiru...   
    PISMO JAČEM
    Glumci su uvek bili plašeni, zaplašivani, prepadani. Vekovima. Sobom i drugima. Sistematski. Glumci su, od kada postoje, bili niža bića. U glumce se bežalo od kuće, glumce u kuće nisu primali. Glumci su sahranjivani van grobljanskih zidina. Čak i veliki Molijer. Glumcu se nije davala hrana u ruke da se dodirom sa njim ne bi bio okužen.
    Glumce su devojke volele, ali su se za njih teško udavale sem po cenu roditeljskog prokletstva. Glumice su po pravilu proglašavane za kurve, čak i posle njihovih pedesetih godina. Onoga trenutka kad je stari čika Eshil izmislio prvog glumca, počelo je to hiljadugodišnje bežanje.
    Bežanje od ljudi ka ljudima. Kažu da je jedan od prvih bio neki Tespis, ali teško da bi ostao zapamćen da nije bilo njegovih čuvenih Histrionskih kola, kojima je bežao, sklanjao se. Sve u suludoj nadi da će naići na pravog čoveka.
    Gledalaca je uvek bilo i biće ih, ali on je, eto, tražio onoga među njima koji bi mu omogućio da dostojno proživi taj svoj smešno blesavi život. Nije to našao. Do danas.
    Znam da će se sada odmah naći neki mudroser, koji će me obavestiti da „do danas“ – ne stoji! Pokušaću da ga ubedim da je to tako. Baš tako!
    Današnjem glumcu, doduše, daju da jede iz ruke, u glumce se ne beži, čak roditelji u šašavoj nadi da se tu dobro zaradi, guraju svoja čeda u taj posao. Glumci se čak i žene pristojnim devojkama, mada ipak radije glumicama. Glumice su kurve eventualno do svoje tridesete godine, posle ih ionako tretiraju samo kao „umetnice“. Dosta se, dakle, izmenilo za ovih dve hiljade godina. Sem straha koji je iskonski. Ostao je taj pusti, sada već teško objašnjivi strah, strepnja koja glumce čini nižim bićima.
    A hoće glumac, hoće! Hoće da bude i hrabar i dostojanstven, i superioran kad – kad, hoće i želi to više čak i od svog umetničkog uspeha (ili mu se tako čini?), pokušava da se oseća ravnopravnim, značajnim. Hoće i da podvikne, da raspravlja, da odluči ponešto.
    Ali, sve je to ono njegovo nesvesno ja. Onaj jači, glavni deo njegove ličnosti – GLUMA, iliti pokazivanje onakvim kakav nisi, a hteo bi, o kako bi hteo!
    U osnovi, u temelju, u krovu i okolo te trošne kuće leži pusti strah! Strah od juče za koje nisi siguran da li je bilo dobro, strah od danas koga nisi svestan, strah od sutra, koje mimo ostalih, normalnih ljudi čekaš sa zebnjom hoćeš li biti u stanju da ono „juče“ ponoviš?
    Strah od neuspeha, strah od uspeha, užas od nesposobnosti da odvojiš jedno od drugoga.
    A ko nas to plaši? Naravno, prvo mi sami sebe. Potom „ostale strukture“, da upotrebim tu neuhvatljivu reč mladih političara. Strukture koje odlučuju, drže snagu i moć. Snagu naše nevelike pameti, i moć našeg straha. A stvar je vrlo jednostavna! Na dohvat ruke, takoreći. Treba samo reći – NEĆU VIŠE TAKO! Svega tri reči, neizgovorene ili zaturene negde za ovih 2000 godina. I možda još dve – MARŠ TAMO! Znači, sve zajedno pet reči.
    Koliko i kako treba stisnuti dupe za tako nešto zna samo onaj koji je tako nešto ikada pomislio da kaže. Bio na ivici, na vrhu jezika mu bilo, samo što nije lanuo, da ga nešto važno i neminovno nije sprečilo, sasuo bi itd... itd... Normalno, to nije učinio, ali bar zna kako mu je bilo! Strukture to znaju i osmehuju se (čak bez zluradosti!), tu i tamo i sa simpatijama. Ko bi se ozbiljno i dugo ljutio na decu? Strukture su stabilne i večite, mi smo prolazni, jednodnevni. Kao takav, EFEMERAN (izraz pozorišnih kritičara!) nastavljam, eto, ovo moje nevoljno razmišljanje. Pokušavam, naime, ove noći s kraja '80. godine, da prestanem da se plašim. Naravno, koliko mi to moj strah dozvoli. Da uđem u Novu godinu miropomazan.
    Odlučio sam da se ne bojim više ljudi, već samo Boga, za svaki slučaj. I eto, ja od ovog časa više ne strepim. Ne plašim se svojih pretpostavljenih, svojih reditelja, svojih SIZ-ova, svojih načelnika, direktora, svojih kritičara, svojih sudija, svojih ocenjivača, podcenjivača, precenjivača. Jednostavno, nije mi više stalo! Treba mi verovati na reč, kad već ja sam sebi ne verujem.
    Zato neka se nose strukture, neka se nose pretpostavljeni: mnogo puta sam ih uhvatio u laži (a da nisu ni trepnuli!), neka se nose SIZ-ovi, njima je bolje bez nas, neka se nose kritičari, ocenjivači i drugi, oni ionako mrze to što rade, oni ionako nemaju dovoljno vremena, obaveštenosti i stručnosti za taj moj smešni poslić koji se zove pozorište, taj skrajnuti fenomen, koji sebi skromno prisvaja naziv jedne od najstarijih kulturnih disciplina tokom milenijuma.
    Neka se nose telefoni (mnoga predstava je skinuta putem telefona) i neka se nosi TV (skupa mi pretplata i gubi mi se boja) i radio (još uvek ne verujem da nema malih ljudi unutra!) i novine, jer me plaše i kao umetnika i kao čoveka...
    Neka se nose... no, moje vreme hrabrosti je već isteklo, kao što sam i očekivao. Pa bih da prekinem i da se izvinim, ako je nekako moguće! Šta mi je to trebalo!? Ne znam šta drugo da kažem! Ne nađite se uvređeni, šalio sam se, majke mi.
    Vaš uvek i do kraja,
    Zoran Radmilović
    (Nin, 1985. godina)
×
×
  • Креирај ново...