Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

YOKA

Члан
  • Број садржаја

    1055
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
  2. Свиђа ми се
    YOKA је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић (Римска Несрећа): Раша Vs Периша   
    Зоран Ђуровић (Римска Несрећа): Раша Vs Периша
     
    Протојереј ставрофор др Радомир Поповић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду био је први који је у писаној форми оспорио стручност протојереја ставрофора др Владана Перишића, тада (2007) ванредног професора на ПБФ. Такође је указао и на Перишићев modus operandi, који је данас свима постао јасан. Повод је био реизбор Перишића у звање ванредног професора за Патрологију 1. Поповић се није сложио са мишљењем комисије. Написао је своје примедбе, на које је Перишић написао своје опаске које Поповић никада није ни видео, а служиле су му да би лобирао међу наставницима на ПБФ. Текст приводим помешан, и можда није лако следити га, али ће зато бити у 3 боје:
    Поповић црна
    Перишић плава
    Несрећа из Рима браон  
     
     
    Писана ДИСКУСИЈА
     
    Поводом „реизбора“ др Владана Перишића у звање ванредног професора за Патрологију 1, на Православном богословском факултету у Београду
     
    У материјалу за девету редовну седницу Научно-наставног већа Православног богословског факултета од 24. априла 2007. године, под редним бројем 3. Избори наставника и сарадника, А. Извештај комисије, а) за једног ванредног професора за предмет Патрологија – приложен је у материјалу Реферат Комисије у саставу: др Иринеј Буловић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду, др Игњатије Мидић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду, др Живан Лазовић, ванредни професор Филозофског факултета у Београду и др Богољуб Шијаковић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду. Код Перишића ништа није случајно. 1988 на Универзитету у Сарајеву, Филозофски факултет, докторира из филозофских наука, а тамо 1989 докторира и Шијаковић; Перишић му је био један од рецензената. Лазовића је Перишић довео да предаје Логику на ПБФ. Мидића ћемо наћи у даљем тексту. То је све „обећавало“ непристрасни извештај.  
    Поводом овог Реферата и предлога да кандидат др Владан Перишић буде „поново изабран у звање ванредног професора за предмет Патрологија 1 са пуним радним временом“, слободан сам да укратко Наставно-научном већу Православног богословског факултета скренем пажњу на неколико суштинских чињеница везаних за Реферат, а посебно за кандидата који се пријавио на расписани конкурс:
    1. Комисија која је именована на седници 29. новембра 2006. године за овај реизбор, састављена је од професора чија ужа научна област није Патрологија. Уважени професори су за катедре за Свето писмо Новог завета, Догматику, Логику и Философију. Неизоставно је требало да макар један члан Комисије буде из уже научне области, реномирани стручњак за патристику, рецимо умировљени, Епископ захумско-херцеговачки и приморски Преосвећени Атанасије (Јевтић). Наравно да је Веће имало у виду еп. Атанасија, али је он више пута Факултету експлицитио ставио до знања да не жели и да неће учествовати у комисијама за избор кандидата, а евентуално хоће у нпр. комисијама за докторске радове, па и тада само по сопственом избору. Пошто је ово већ дужи низ година познато свима на ПБФ, и пошто нити можемо нити треба да еп. Атанасија присиљавамо на нешто за шта нас је унапред обавестио да не жели, ова примедба се може сматрати неуспелим и провидним реторичким покушајем. (Треба се, такође, наоружати стрпљењем јер се наш дискутант тек загрејава.) Поповић је у праву. Могли су позвати неког патролога из Грчке или Русије, а сасвим је јасно да је Атанасије могао доћи, јер сада похита на ПБФ да сачува своје чадо, Максима Васиљевића. Постоји опасност да због некомпетентности Комисије Дискутант назива некомпетентном комисију за Патрологију чија су два главна носиоца редовни професори који су докторирали на изразито патролошким темама (еп. Иринеј на Св. Марку Ефешком, а еп. Игнатије на Св. Максиму Исповеднику)? Једино што је овде нејасно јесте – да ли ову примедбу сматрати шарлатанском или безобразном. Пошто се Перишић рекламира као модерни научник, обавештавам га да ово на Западу не би прошло. Једно је написати чак и докторат, а друго је докторирати из патрологије. Наравно да Буловић и Мидић имају доста знања из ове области (Буловић много више, јер се Ефески не може разумети без претходних Отаца), али се докторат из патрологије стиче на патролошком институту. Ваља приметити да овде хвали Буловића, док данас је један од оних који стоје иза безочне хајке на истог као да ништа није написао. Опортунизам је Перишићево гесло. Напомињем да је у то време постојао добар однос између Буловића и Перишића. све што је даље учињено буде оспорено као невалидно на Стручном већу Универзитета у Београду. Тиме би била нанета штета угледу Православног богословског факултета.
    2. У самом пак Реферату који је веома учтиво и педантно срочен, ипак има неколико веома важних пропуста који недовољно осликавају научни развој пријављеног кандидата. Зашто јасно није речено да кандидат није магистрирао на Филозофском факултету у Београду, већ је несуђени магистарски рад одбранио на Филозофском факултету у Сарајеву из области филозофских наука као докторску дисертацију? Ово је чиста лаж. Чак и онај ко се у Патрологију ништа не разуме може барем бројати странице и тако се уверити да је кандидатова докторска дисертација двоструко обимнија од његовог магистарског рада (који није одбранио због тога што је био прогоњен од марксистичких професора зато што у свом раду позитивно говори о Хришћанству – о чему постоји обимна документација чији је један део чак и објављен). А о томе у коју област спада рад, за упућеног је довољан само наслов „Рецепција грчке философије у раној патристичкој мисли.“ За неупућене, пак, никакав доказ не би био довољан. Ово није ни лаж, а још мање чиста. Вредни Перишић је већ био скоро написао и докторски, а овај магистарски је био већи део тог рада. Зашто би радио 2 посла? Тако је био намислио да магистрира у Београду, али је оборен. Колегијума Института за филозофију, који се састао 3. октобра 1986, је одбио тај рад. Присутни: Радмила Шајковић, Михаило Ђурић, Миладин Животић, Мирко Зуровац, Слободан Жуњић, Станиша Новаковић, Јован Аранђеловић, Светлана Књазева, Јасна Шакота, Милош Арсенијевић, Живан Лазовић, Перишић и Милена Деретић. Не могавши да преживи ово обарање, Перишић креће у кампању дениграције чланова комисије и почиње да спинује како је жртва комунистичког прогона, што је ноторна лаж. О томе ћу тек писати на другом месту. Дакле, у Сарајеву, за непуне 2 године, што говори у корист моје тезе да је имао скоро спреман докторски, он докторира. Исто тако није речено да, попут других, као неко ко није теолог, није положио диференцијалне испите (то је учинио господин Богдан Лубардић) када је приман на Богословски факултет. Било би интересантно чути од нашег дискутанта које би то испите требало да положи докторант (после два и по месеца и доктор) философије да би био примљен за асистента за философију? Ако је и од њега, много је. Перишић је овде у праву, али се поставља питање: Зашто није остао на философији? Ни по каквој логици не би могао да мења материју. Ако би је мењао, онда би морао да полаже диференцијалне. Наиме, знамо да се патристика није изучавала на Филозофском, осим успут. И како замишља да предаје патрологију а да нема једног дана библијских наука? Кандидатов четворогодишњи боравак у Атини је најмање дефинисан. Шта у реферату значи да је код проф. др В. Цаконаса писао рад „Логос у платоновској философији и у јеванђељу по Јовану“? да ли је то докторска дисертација, или нешто друго? У питању је рад на постдокторским студијама код проф. др Василија Цаконаса, тадашњег декана Теолошког факултета у Атини, са којим је кандидат остварио одличну сарадњу, али који је, на жалосг, изненада преминуо (надам се да Перишић неће доћи код мене на предавања...) тако да кандидат није у формалном смислу наставио рад код неког другог професора, будући да му није био неопходан (пошто у питању није био докторски него постдокторски рад). Ова је чињеница позната факултетском Већу већ десетак година, али се наш дискутант прави луд кад год му то одговара. Шта је Перишић даље радио у Атини? Обилазио светиње? Ходочастио... И где је тај рад? Зато је потпуно нејасна одредница у његовом курикулуму: 1992-1996. Универзитет у Атини, Теолошки и Философски факултет, стручно усавршавање (овде). Академска је пракса да онај ко по одобрењу Наставно-научног већа борави дуже или краће време у иностранству, о томе поднесе свом Факултету писмени извештај. Тако нешто нисмо добили од Владана Перишића и о његовом четворогодишњем боравку у Грчкој. Шта је тамо радио, чиме се бавио?!? У то шта је кандидат радио и чиме се бавио у Атини до детаља је био упућен професор који га је замењивао (еп. Игнатије) сада је јасна и Игњатијева објективност и смисленост појављивања у овој комисији, који је, поред кандидатових писмених обраћања Већу то бисмо радо видели, није да не верујемо у Перишићеву истинољубивост... о томе Веће редовно обавештавао усмено. Осим тога, кандидат није био на плаћеном одсуству што га, по закону, ослобађа потребе да било коме даје извештаје. У светлу овог питам: Где је Вилотићев извештај? Али, с друге стране, наш дискутант јесте био годину дана на плаћеном одсуству, што га обавезује да о томе Већу приложи извештај, а што он, погађате, није учинио. Дакле, оно што би он морао да уради а није, тражи од онога који ту обавезу уопште није имао. Вешто, али ипак провидно. И бедно. Дакле, и овде важи, једном пропуштено, заувек пропуштено.
    Даље, у кандидатовом животопису само је успутно речено да је на нашем Факултету примљен за асистента. За који предмет? Доцент, за који предмет? Ванредни професор, за који предмет и на којој катедри? Ово је велики пропуст зато што је кандидат за време свог рада на Богословском факултету више пута мењао предмете и катедре, Сваки пут, то наш дискутант пропушта да помене, кандидат је одређени предмет предавао по потреби Факултета и по одлуци Научно-наставног већа. Наравно, и ова примедба је, као и све остале, реторичка и тенденциозна, јер нпр. када је на Факултету основана катедра за Хришћанску антропологију, онда ју је морао преузети неко, тако да би, ко год то био, тај морао „променити“ катедру када већ узима новоосновану. Дакле, опет пуцањ у празно. Шта Перишић може да зна о хришћанској антропологији? Ништа. Нема завршен ни Теолошки факултет, а камоли неку специјализацију из ове области. и на основу тога је извесно да ни Патрологија није његов крај. Почео је на катедри за Философију, предавао је Хршићанску антропологију, на његово инсистирање једно време је уведен предмет Логика, Сасвим је небитно на чије инсистирање је уведен неки предмет. Битно је да је Логика уведена једногласном одлуком Научно-наставног већа, дакле без иједног гласа против. А предавао ју је професор Филозофског факултета др Живан Лазовић. Кандидат ју је предавао само привремено (јер у моменту увођења није имао ко да држи часове) и то не напуштајући катедру коју је тада држао (како би се могло закључити из тенденциозног навођења нашег дискутанта). Поменусмо Лазовића, врте се све једна те иста имена. Натераћу моју госпођу, која је завршила студије на Грегоријани, да упише докторске код мене у Бг, ако тамо дођем. Тамо барем нема сукоба интереса! а за сада предаје Патрологију 1, и Византијску философију Византијска философија је изборни предмет, а све изборне предмете предају, наравно, професори који држе одређену катедру (што је случај и са нашим дискутантом). Шта је ту спорно то, вероватно, ни самом дискутанту није јасно. Што је још горе, јасно му је, наравно, да ништа није спорно, али не може да се обузда да блатећи кандидата ствари увек изнова представља изврнутим и проблематичним, као што и доликује искусном пасквиланту. (– треба проверити избор кандидата: за који предмет је биран као доцент, а за који предмет као ванредан професор?). 1990-2002. Доцент за хришћанску антропологију (ПБФ); 2001-2003. Ванредни професор за Средњевековну и Нововековну философију (Универзитет у Београду, Филозофски факултет); 2002. Ванредни професор за патрологију (ПБФ).
    Кандидат је пре пет година (2002) изабран за ванредног професора (– опет видети за који предмет), и поред јасног негативног Реферата комисије. Ово је, очигледно као и све остало, чиста лаж. Реферат комисије је био позитиван са препоруком Већу да кандидат буде изабран (а писали су га и потписали два редовна професора – митрополит др Амфилохије Радовић Амфилохије је довео Перишића на ПБФ, али му се на крају захвалио тако што су му у ходнику уручили отпуст са ПБФ, без да су га питали да ли би хтео да буде емеритус. и епископ др Игнатије Мидић (о чему је, хвала Богу, сачувана документација). Додуше трећи члан комисије (др Димитрије Калезић) је издвојио мишљење, али наш дискутант не каже (јер му то не одговара) да је у питању извојено мишљење, већ га лажно представља као реферат комисије. Дакле, наставља неуморно у свом (пасквилантском) стилу. Прошао је само захваљујући гласачкој већини. Ово је примедба достојна нашег дискутанта. А захваљујући каквој већини (него гласачкој) је прошао он или било који наставник или асистент, и чему уопште гласање ако би исход зависио од нечег другог (на пример од сплеткарења и подметања каква су у овој пасквили)??? Сасвим је јасно да Поповић мисли на излобирану већину, у чему је Перишић шампион, па се ових дана не осећа добро, јер му послови не иду за руком. Кандидат ни тада, а ни сада после пет година нема елементарне услове да буде ванредни професор Амен! (Видети детаљна упутства о условима за избор ванредног професора, у прилогу Sic!). Ако се, којим случајем и овога пута догоди да кандидат поново буде изабран у исто звање (– само захваљујући гласачкој већини на коју он увек рачуна) а да не поседује суштинске услове које то звање захтева, Православни богословски факултет себе доводи у ситуацију неозбиљне и неодговорне високообразовне усганове наше помесне Цркве и члана Београдског Универзитет, и то ће нам бити оспорено и то веома брзо. Оваквих претњи Факултету од стране нашег дискутанта смо се већ добрано наслушали, о чему није потребно посебно подсећати. Лицемерје Перишићево је галактичких размера! Он и Кубат сада овејавају по БУ тражећи подршку против Синода и ПБФ! И сада стављају на пиједестал мишљење статутарног већа БУ! Опортуниста.
    Моја често помињана синтагма у овој писаној ДИСКУСИЈИ јесте „који предмет“? Опет је понављам јер, треба видети Распоред предавања за овај, летњи семестар 2006-2007. године, у њему нигде нема предмета Патрологија, а кандидат о коме је реч, у овом семестру предаје Византијску философију - философска група (Распоред предавања – Општи смер, среда, 12:00-13:30 др Владан Перишић). Моје је питање: да ли је могуће да на Православном богословском факултету у Београду у летњем семестру нема уопште предавања из Патрологије? Овим наш вајни дискутант показује колико је уопште (не)упућен у збивања на Богословском факултету и колико га она интересују. Ово је одличан пример његовог незнања шта се на Богословском факултету у одређеној школској години предаје и зашто, а шта се не предаје и зашто (додуше тешко је све обавезе на толиким радним местима и држати у глави а камоли испунити). У овакве тривијалне ствари, познате сваком студенту, може га упутити нпр. Студентска служба. Ово је озбиљан делиријум. Факултет који се руководи Светим Писмима и Оцима нема предавања из патрологије? Што би казао Иштван Премудри: Лудило мозга! Нећу да улазим у то што је кандидат о коме говоримо продекан за наставу.
    Када је реч о научном раду нашег кандидата, све што је наведено у Реферату, речено је и тако лепо изложено, међутим, када се само мало завири у саму суштину ствари, лако се види да иза стандардних квалификација, учтивог академског језика, у ствари нема ништа. Да ли је могуће да кандидат за својих скоро двадесет година боравка на Богословском факултету није написао ништа, не само из Патрологије (патристика) већ уопште из богословских наука. Овај коментар не чуди. Поред тога шго је то што се тврди чиста лаж (као уосталом и све друго у овој пасквили Ни Перишић ни његов покровитељ, Атанасије Јевтић, не знају шта је пашквила – Атанасија назидах, да је било среће: Пашквил/а је клевета, а она се пуштала тајно, била је један памфлет, или су тај лист током ноћи качили по граду, у тајности, никад није потписана.), треба се присетити да богословски текст, када на њега наиђе, неко може препознати само ако зна шта је то богословље. За нашег коментатора би се то (очигледно је то из онога што пише) тешко могло рећи. Упоредити кандидатову библиографију са библиографијом било ког нашег асистента, и уверићете се о чему говорим. Када би то заиста било тако наш дискутант не би пропустио да је сам упореди. Но, наравно, (већ смо се навикли) и ово је још једна лаж. Уместо да се бавио оним због чега је примљен на Богословски факултет – теологијом, он се све време бавио „технологијом опстанка на факултету“, упркос константном нераду. Овакве безобразлуке не треба ни удостојити одговора. Нажалост, Поповић је у праву. Не можемо да имамо увида у Перишићеву библиографију, а већ годинама на сајту ПБФ стоји ово: БИБЛИОГРАФИЈА (PDF / ускоро). Једном пропуштено, заувек пропуштено. Да ли Комисија и ово Веће мисли да ће кандидат у следећих четири или пет година нешто урадити? Комисије и Већа се, у нормалним околностима, не баве пророковањима! Не! Али се наш дискутант, забринуто загледан у будућност, бави и на основу својих визија суди! А зашто? Пре свега, стар је педесет и више година, и касно је да се почне систематски бавити било чиме. Даље, неће ништа урадити зато што стално, мимо факултетског Статута Ово је, (наравно већ смо се навикли) потпуна лаж. Кандидат никада нигде мимо Статута ПБФ није предавао ништа, него увек са писменом дозволом Научно-наставног већа, али, погађате, наш врли дискутант јесте. То чини и сада, противзаконито предајући на Правном факултету „Канонско право“ (као „стручњак“ за ту област из које није написао чак ни афоризам а камоли чланак или књигу) иако за то нема одобрење Научно-наставног већа ПБФ, што је у потпуној супротности са Законом о високом школству. Овде је за запитати се за ментално здравље „највећег срБског филозофа после Бране Петронијевића“, јер Поповић је доктор Историје, а ту се проучавају сабори који су доносили каноне, а такође је и у богословији и на Богословском факултету студирао ту материју, док Перишић нема ни дана теолошке школе. И од када НН Веће ПБФ даје неком од професора благослов да предаје на неком другом факултету? Но, пошто је савладао лекцију по којој је напад најбоља одбрана, он кандидата лажно представља као онога који чини незаконите радње којима заправо прибегава управо сам дискутант. Јадно (али на сву срећу и провидно). шета са једне на другу, Што се „шетања“ тиче ствар, наравно, (већ смо навикнути) стоји управо супротно. Кандидат предаје само на ПБФ масна лаж, што никога не може чудити, јер како отвори уста, овај слаже, пошто из Минхаузеновог CV видимо да је предавао, док је био предавач на ПБФ, 1988-1989 на Универзитету у Новом Саду; 1990-1992 на Универзитету у Никшићу; 2001-2003 на Универзитету у Београду. Овај херцеговачки супермен наводи да је 1992-1996 био на Универзитету у Атини на стручном усавршавању, а онда вели да је 1990-2002 био доцент за Хришћанску антропологију на ПБФ!, али зато наш врли дискутант шета ли шета – од ПБФ преко Фоче до Правног факултета и ко више зна куда. Нема где другде. Реторски се изражава Перишић. Фоча је била подвиг, требало је да се тај факултет успостави, зато је било професора који су путовали. Интересантно је да је после Поповић отишао са Правног, а можемо наслутити ко је стајао иза тога. Перишић је директно опструирао и Поповићевог докторанта, о. Жељка Ђурића да не би могао да докторира и да му тако Рашини доктори не долазе на ПБФ! Ђурића је опструирао и као асистента код Давида Перовића. Ја већег интриганта нисам упознао у животу. И опет исто: за оно што сам незаконито ради оптужује другог који то уопште не ради. Нечасно, али (помишља он) можда ће, уз подршку са стране, ипак некако проћи. са друге на трећу, и већ ко зна на коју, катедру. То, нажалост није само његов пропуст. Велику одговорност и са-кривицу сносимо помало сви што дозвољавамо да, понекад, гласачка већина одлучује уместо рада, активности оних који остају или напредују у виша звања. Треба, осим тога имати у виду и законску могућност, која се већ на неким Факултетима у Србији остварује, а то је ревизија стечених звања на појединим факултетима. Нова тенденциозна лаж (ко зна која већ по реду). Испостави се да је Поповић, у светлу актуелних догађања, ипак био пророк, иако му се Перишић ругао. Већ се показало, не дај Боже да то буде случај са нашим Факултетом, да су нека звања поништена као неодговарајућа, упркос писаних Реферата и избора који су обављани на самим Факултетима.
    У кандидатовој библиографији која је приложена (стр. 2) један и исти чланак од пре шест година приказан је као две библиографске јединице (ред. бр. 13 и 14) само на различитим језицима. Ово је недопустив пропуст. Ово, наравно, није пропусг, већ показатељ да постоји и издање на страном језику (што писци реферата ни не представљају као нови чланак, како то наш врли дискутант подмеће, него просто указују на чињеницу да је постојао интерес да се тај рад појави и на страном језику - што у нормалном свету није безначајна ствар). Ево, Владане, да те поучим, на мом примеру, како се то наводи: Канон LXXXII трулског сабора, in Живопис 6 (2012) 17-45. Студија је преведена на руски: Иерей Зоран Джурович, PhD, LXXXII канон Трулльского собора, in Искусство христианского мира, (2013) 394-411. Декан и протојереј са Московског Универзитета (Православный Свято-Тихоновский гуманитарный университет), Александр Александрович Салтыков, написао је чланак о наведеном тексту: К  вопросу о значении  канона 82 Трулльского  собора (в связи   со  статьей  о. Зорана Джуровича), in Искусство христианского мира, (2013) 412-427. Тако нема забуна. Тебе може неки пријатељ да преведе, о мени пак и текстове почели да пишу. Ако у патристику и кадидатову ужу научну област спадају радови под ред. бројем 16 („Ако можеш веровати“), или ред. бр. 15 и 19 (Сигурност и животна средина, Могао би исти да напише и текст о Кружном току на Славији и Григорију Синаиту... опет иста ствар на два начина, а са ужом научном облашћу има исувише много везе?!). Сматрам да је потпуно бесмислсно и беспредметно улазити у било какву патристичку и богословску анализу наведених библиографских јединица, јер овде нема шта да се анализира. Амен! Кандидат је богослов онолико колико сам ја, рецимо астроном, или ботаничар, или метеореолог. Или Несрећа из Рима певач.
    Дубоко поштујући и уважавајући нашег сабрата и саслужитеља и сапатника високопречасног протојереја Владана Перишића, Цинизам достојан његовог аутора! треба и овде поновити оно што сви, мање-више знамо: последњих година трудио се више од свих нас око враћања Богословског факултета на Београдски универзитет Чему се наш дискутант и онда и сада противио, али никада отворено и са аргументима, него увек иза леђа и скривено, у кулоарским (д)оговарањима са једномишљеницима. Нека им је на част и то и све остало. У кулоарским дисциплинама Перишић је непревазиђен. Пројекција и замена теза. и око много других, за Факултет корисних ствари. То је непобитна чињеница. За то му треба одати одговарајуће признање. Међутим, то признање не треба да буде на штету његовог напредовања у звањима, Овде се, наравно, уопште не ради о напредовању у звању, него о остајању у истом звању (тј. о реизбору). Но наш врли дискутант, заслепљен мржњом, баца нам прашину у очи не знајући више ни због чега је започео ову пасквилу, те наставља да истреса сав цинизам и мржњу (а залихе су му, као што видимо, поприличне). за то се мора сам потрудити и сам га трудољубиво зарадити, чега је, лично сматрам, и сам кандидат дубоко свестан.
    3. На крају, мали закључак свега напред изнесеног: у случају нашег кандидата, најбоље ћемо му помоћи ако га не изаберемо за звање и за предмет за који компетује. Тежак цинизам заиста достојан свога аутора! Сваки коментар је сувишан. Тако ћемо поступити и по савести, Sic и по кандидатовом учинку, а Православни богословски факултет сачуваће колико-толико свој академски углед и достојанство и у нашој Цркви и на Београдском Унивезитету. Нарочито са људима (људескарама) попут нашег дискутанта (или „оданог чада“ како себе назива у једној другој пасквили у којој овог истог кандидата (користећи такође гомилу лажи – а шта би друго) блати код самог Патријарха. Перишићу је некада стајало до Патријарха, а сада га заједно са Синодом вргну у блато. Опортунизам ми је друго име! Морамо имати у виду све бројнији, и слободно могу рећи квалитетнији у сваком погледу богословски подмладак на нашем факултету (- млади асистенти, асистенти приправници, доценти), који морају имати у нама Sic! добре и вредне примере и узоре који на Факултету раде и стварају. И блате и оговарају и лажу и подмећу и клевећу и денунцирају и... Њихов научни развој и рад треба адекватно пратити, усмеравати и вредновати на опште добро Цркве нашег народа. Дакле, цела ова пасквила је због добробити нашег народа. А зар је ико и могао помислити да јој је нешто друго циљ? Поповићеви поетски испади. Сви они који су покушали, или који покушавају, нажалост понекад и неуспешно да се тиме баве, потребно је да хришћански и братски Пасквилантовом лицемерју нема краја. буду упозорени и усмерени на нешто друго, исто тако добро и корисно поље рада где могу дати најбоље што могу, ако уопште могу. Ово је добар, пријатељски, хришћански и људски савет Бљак! и нашем кандидату. Двадесетогодишњи покушај није му успео, штета што то раније није констатовано на нашем Факултету.
    И на самом крају, свако има право на нерад, или због лењости, или због неспособности. Они који раде и који су способни то морају приметити и на одговарајући начин, због општег добра свих санкционисати. У противном, неће се видети умножени таланти трудољубивих којих је много међу нама.
    Најсрдачније се захваљујем на указаној прилици да нешто кажем и на Вашем великом стрпљењу. Са особитим поштовањем.
     
    У Београду, мај 2007. године
     Протојереј ставрофор др Радомир Поповић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду

    View full Странице
  3. Волим
    YOKA got a reaction from Kafanski amater in Srpski kompozitori   
  4. Волим
    YOKA got a reaction from Kafanski amater in Музика из филмова   
    what a wonderful world/good morning vietnam

  5. Волим
    YOKA got a reaction from Kafanski amater in Музика из филмова   
  6. Оплаках :))
    YOKA got a reaction from Kafanski amater in Muzika koja vas opusta, smiruje.....   
  7. Свиђа ми се
    YOKA got a reaction from Kafanski amater in Muzika koja vas opusta, smiruje.....   
  8. Волим
    YOKA got a reaction from Kafanski amater in Muzika koja vas opusta, smiruje.....   
  9. Волим
    YOKA got a reaction from AnaLaz in Пауловнија - корисно дрво   
    Еј , знам о чему причаш. Читала сам да расте брже од багремовог дрвета. Одлична је то инвестиција. Не треба поново да се сади после сече. А ако ти треба за грађу онда се остави дуже да расте једну годину или до одређеног обима стабла зависно колика ти величина грађе треба.. 
    Одлично улагање, дрво је беше отпорно на болести и не треба му икаква нега. Супер. Свиђа ми се.
  10. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Zoran Đurović у Свети Амброзије Милански о редовном причешћивању   
    Видим да мудрујеш... па, вели да те питам: Нема броја особа које су умрле у току секса... изда чука; Да ли су све те особе отишле у пакао? Ако нису, онда су отишле у рај. А Рај је исто што и причешће, само што се тамо Христос боље види. 
    Не прихватам одговор: Не знам. 
    Јер те питам, без обзира што нико од нас не зна ко се спасава а ко не, реци да ли то допусташ као могућност или кажеш да такав не може да се спаси? Одговори ми, па да ти ава каже да ли си добро схватио или не.  
  11. Хахаха
    YOKA је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зашто не треба постити петропавловски пост?   
    Не знаш шта причаш. Други Ватикански је приближио католике православцима. 
    Патријарх Павле је био опрелешћен као и ја када је предложио да овај пост буде 7 дана. По твом умоболном закључивању, он се залагао за чедоморство. Не знам из које мочваре ти покушаваш да се измигољиш... Кажи из које си секте... 
  12. Свиђа ми се
    YOKA је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зашто не треба постити петропавловски пост?   
    Зоран Ђуровић: Зашто не треба постити петропавловски пост?
     
    1) Није апостолски нити има потврде у Писмима, нити је у складу са Предањем. Новотарска је ствар. Сами апостоли га нису постили. Што си ти већи од Петра и Павла?
    2) Тим постом се ставља надгробни споменик над период Педесетнице. Бива сасвим обесмишљена. Наиме, док се знао ред и смисао, у старој цркви се није постило од Васкрса до Педесетнице. То нису радили ни египатски пустињаци, како сведочи св. Јован Касијан (или Римљанин). 50 дана се мрсило, онда је било редно и да се мало пости, па је тај пост трајао 7 дана од 4. века у црквама: Александрија, Јерусалим и Антиохија. Тај пост се није везивао за Апостоле. Дакле, идеја и смисао је био да се постом одвоји период од Педесетнице. Како сада није одвојен, сасвим је бесмислено постити овај пост.
    3) Веле: „Постимо у част Апостола“. Апостоли нису постили у своју част. Када не постимо пред празнике небројених светитеља, испада да њих не поштујемо. Такође је бесмислено оправдање да се постом стиче Царство Небеско и сл., јер би се суботом и недељом одрицали од тог истог Царства, пошто су тада забрањени постови.
     

     
    4) Дакле, пост после Педесетнице је смислен само ако се држимо праксе старе цркве која није знала за пост од Васкрса од Педесетнице. Овде на делу имамо једну стихијску ствар која је улетела у духовни живот цркве и обесмислила годишњи литургијски круг.
    5) Пост није ни дијета ни аскеза. Он треба да буде одраз само богослужбеног круга. Овде га обесмишљава. Зато је покојни патријарх Павле, поред све своје ригидности, био у праву када је изнео предлог да се овај пост сведе на 7 дана. То је и мој став.
    6) Предложио бих, не као учитељ васељене, него као неко ко ипак разуме здрав народни инстикт (не држим се vox populi vox Dei), али и богослужбени поредак, да верни посте недељу дана, а кад се великаши договоре, добродошло. Јер у овом случају ваља поступати као и са накарадним саветом духовника: Не послушати. Немаш после оправдања. Неки су слушали Артемија, јер се духовник ваља слушати, али како су слушали без расуђивања, пали су у јерес. Тако се и овде не треба држати кобајаги ствари на снази, него здравог разума. - Није ово никаква предлог који је против цркве, јер нема ниједног васељенског сабора који је канонизова 3 остала поста у цркви. Дакле, реч је о приватним мишљенима и стихијским убацивањем пракси које немају благе везе са промишљањем. Јасан је утицај монаха, који су од иконоборства добили на превази, јер се у дане на води, поред среде и петка уводи и понедељак, као дан посвећем анђелима, а монаси их, ваљда, изображавају. Ово није студија, него свођење на коску аргумената.

    Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
  13. Волим
    YOKA је реаговао/ла на obi-wan у Која вас песма дирне до суза?   
    ...
    Kako medju filmskom muzikom ima neverovatnih bisera, bukvalno svaki dugometrazni ima bar po jednu pesmu koja je remek-delo.
    Pazi ovu, secaju se svi koji su gledali flm sigurno (ne znam `el moz` da ima neko da nije gledao)... kako je uradio covek, nemoguce dobro... 
    ...
     
  14. Волим
    YOKA је реаговао/ла на JESSY у Која вас песма дирне до суза?   
  15. Волим
    YOKA got a reaction from Лапис Лазули in Srpski kompozitori   
  16. Волим
    YOKA got a reaction from Марко Цвијић in Црквене финансије   
    Пре 20 г. сам ишла службено први пут у Нови Пазар ради неких трговачких књига које је моја другарица радила једном предузетнику. Како то обично бива, тада још увек није било компјутерско вођење књига и све је морало број по број. Досађујући се, зевала сам кроз прозор и упало ми је у очи да осим прелепих кућа, уз сваку малтене има и минарет. Мало ми је то и бивало смешно , али , то је то, друга вера - друга правила. Пред крај дана зачу се оџина молитва са свих тих минарета и била је то галама над галамама. Запитах овог човека код кога смо дошли колико у Пазару има џамија и он нам рече 18- 20, одприлике толико. 
    Још  ми се тај догађај врти по глави, јер тада у мом граду је било само 4 цркве активне (ове друге су биле у изградњи) а 5 пута је већи од Пазара. 
    Сећам се оца Драгана, е то је још лепша прича од ове претходне... Јел те, он када је дошао овамо у мој град, ни сам није знао шта га чека, хахахаха, владика му је дао периферију града као парохију и од своје парохије  до цркве је имао близу 3км. Но, није то страшно, следеће је било од владике да мора сам да крене по парохији и са својим парохијанима договори да му помогну да са својим колегом подигну цркву ту у самој парохији. Ташта му је тада полууудееелаа, јер је удала ћерку за попа и очекивала Ауди и Малту, па затим Копаоник а можда и Кипар  t5504
    Ево, данас је ту и оца Драган и стварно прееелееепа црква на коју сам- смо поносни. Често се смејемо али док је трајала градња било је ту секирације за читаву васељену.
    Све је то Божија воља :10500:  
  17. Волим
    YOKA got a reaction from Лапис Лазули in Нешто што ми је важно...   
  18. Волим
    YOKA got a reaction from Veliki Marko in О опомињању других у храму   
    Срамота је, можда, али ја имам "сабрана дела" када су опомене у цркви у  питању... наслушала сам се свакаквих коментара и нагледала свачега...ево један пример од летос... отишли смо у један мали манастир и у исто време смо се договорили са мојим братом да се нађемо тамо. Брата сам нашла испред богомоље, поздравили смо се врло срдачно јер се нисмо видели пар месеци. Ушла сам у богомољу и пришла иконама по већ неком мом утврђеном ритуалу. Једно бабче ме је посматрало сво време и злурадо ми је скренула пажњу да прво требам да се поклоним до земље три пута на самом уласку (мени прође сцена кроз главу и би ми смешно), затим да се три пута поклоним икони испред олтара, па бла, бла бла... ћутала сам и све то одобравала и у том моменту , она се окомила на још једног младог човека који је држао молитвеник у рукама, и ту би свашта. Баба заколута очима и поче да шишти да се крсти и да чини метанија ка олтару, ухвати човека за рукав и поче га вући ка олтару, он је смирено слушао и али му је било баш непријатно... запишта баба, ОооОоо Боже Милосни , о Свети , опрости овом твом грешнику, не зна шта чини, о Прекрасни, он још није ни Оче наше на памееет научијааа! 
    Е ту сам била у дилеми, дал да зовем неког да спасавам човека, ил да је слажем како је зове игуман да је пита за неки савет...
    Изађох напоље и у трену заборавих на све... са братом сам отишла под терасу манастира да попијемо кафу и на миру се испричамо. Међутим у сред наше приче, приђе нам неки човек који је био сав обузет улогом неког главног ту и свечано нам рече да људи који су прекрстили ноге не заслужују да буду на таквом месту....
    Одмах након тога сам, онако успут, питала једну стару монахињу која је ту на испомоћи за ово двоје и за моје грехе које починих заједно са братом, жена се слатко кикотала и рече да су то нека луда жена која ту дође с времена на време са својим сином и праве сваки пут рације а да им они не могу ништа јер од силног посла око манастирске славе једноставно немају времена да их "среде".
    Е, па, реци ми да ти кажем, ух... 
  19. Волим
    YOKA got a reaction from drvce in Izreke naših nastavnika-profesora koje pamtimo....   
    ОоооОооо Цветуууууљооо, опет блејиш по карти к`о овца на ливади! - проф географије звани Влада "волина", Бог да му душу прости.
  20. Волим
    YOKA је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - ХУМАНИТАРНА ДЕЛАТНОСТ - ПРАВИЛНИК   
    ПОУКЕ.ОРГ
    ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - ХУМАНИТАРНА ДЕЛАТНОСТ
     
    Жива Дела Утехе представљају хуманитарну делатност организовану у оквиру сајта Поуке.орг, чији су саставни део. Овај пројекат представља организовану, добровољну, волонтерску, добротворну делатност спровођења различитих хуманитарних активности са циљем пружања потребне помоћи појединцима и породицама којe живе у тешким и неповољним животним условима.
    Хуманитарне активности у оквиру ЖДУ односе се на прикупљање помоћи потребитим појединцима и породицама у оквиру организованих акција у сарадњи са њиховим парохијским свештеницима.
    У акцијама прикупљања помоћи за потребите могу учествовати сва физичка и правна лица добровољним прилозима. Добровољни прилози могу бити у храни, одећи, играчкама, школском прибору, средствима за хигијену, новцу или другим прилозима. За сваку конкретну акцију биће унапред одређено која врста помоћи је потребна. Сва помоћ која се буде прикупила биће евидентирана и пописана.
    У оквиру ЖДУ, прикупљања помоћи биће организована у свим градовима који буду имали координатора, који мора бити члан Поука (Живе Речи Утехе или Црква.нет). Све активности организацијe ЖДУ обавља се искључиво на сајту Поуке.орг.
    Уручивање помоћи која се уз благослов парохијског свештеника на овај начин буде прикупила, уручиваће се у оквиру активности цркве, на начин како буде одредио парохијски свештеник.
    Жива Дела Утехе израсла су на  хришћанским вредностима љубави према ближњима, а реализују се уједињењем добрих дела, добрих речи и добре воље.
     
    Подфорум води дефектолог Александра Вукосављевић са сарадницима
     
  21. Волим
    YOKA got a reaction from Feniks. in Патолошки лажови   
    Moja komsinica kada laze povija obrve, iskrene glavu i drmusa nogom koju je prekrstila preko druge, tako da nas ludo zabavlja kada se uplete u svoje fikcije, a kako krene da laze sve dublje i dublje ona sve brze drmusa nogicom ko kuce repom.  
  22. Волим
    YOKA got a reaction from александар живаљев in Улога будућих владика Григорија и Максима као вођа студентских протеста 1992.   
    Ovaj deo tvog zivota nisam znala ali kao da sam naslucivala da smo istog stava da ne kazem kova 
  23. Волим
    YOKA got a reaction from АлександраВ in Улога будућих владика Григорија и Максима као вођа студентских протеста 1992.   
    Ovaj deo tvog zivota nisam znala ali kao da sam naslucivala da smo istog stava da ne kazem kova 
  24. Волим
    YOKA је реаговао/ла на АлександраВ у Улога будућих владика Григорија и Максима као вођа студентских протеста 1992.   
    Да... било је то једно посебно време посебног студентског протеста против свега у друштву што је тада гушило живот... а ми данас нисмо нимало од тога одмакли, од те `92. Прошли смо још толико тога и горег и нанизаног у непрекинути ланац ужаса, невероватно, али ништа нисмо урадили... Долазили су нам тада разни гости, толико тога доброг и паметног се тада могло чути, долазили су и они други, али они су једноставно били одбачени као неприкладни, овај протест је имао свој идентитет. Сећам се када је био Вуков сабор, та ноћ је била посебно опасна (била сам у обезбеђењу студентског протеста, од првог до последњег дана), упадале су нам разне пијане будале витлајући нам пиштољима изнад глава, покушавајући да уђу на Филозофски, али нису могли, нисмо им дали. Било је ту разних ситуација, али смо ми дан-ноћ опстајали и остајали... Стизала нам је подршка са свих страна, од народа, сећам се да нам је један дека не сећам се из ког тачно места, донео печено прасе и печено јагње онако на штапу, скинуто са ражња... неке бакице доносиле воће и чајеве... доносио народ храну, давали нам подршку... дању је било ОК, пуно дешавања, пуно народа, ноћу је било тешко, неиспавани, на улазу у факс седели смо на два испред улаза избачена школска стола, кренеш да дремаш, ноћима нисмо спавали (када баш пукнеш и више не можеш, одеш у једну слушаоницу у којој смо на поду имали побацану неку ћебад, легнеш доле где има места, немаш појма ко ту већ спава, дремнеш сат-два па опет на улаз), таман мислиш мирна ноћ, искочи нека будала, срећом, наши момци су били спремни и нико није настрадао, а било је више пута веома близу, и тако, дође дан, нова дешавања, нови гости, трибине.... За време протеста сам укупно само петнаестак пута отишла кући, сећам се са колико сам енергије објашњавала мами како је то велика ствар и како не смемо да одустанемо и прекинемо... Са мог факултета, Дефектолошког, били су само дивни професор Бојанин и тада асистент а сада професорка Марина Арсеновић-Павловић и НИКО више, једино су нам они дали подршку, колико сам ја видела и колико знам, а знам. Било је и колега које су нам се подсмевале да ћемо видети ми наше протесте када попадамо годину. Ипак, нико од нас није пао годину, све смо успели да дамо у октобру. Али, са Дефектолошког је била шачица људи. Када смо ишли на Толстојеву, нас неколико из обезбеђења смо била на зачељу колоне, и када смо ушли у Кнеза Милоша, поглед ка доле је био невероватан, то је била река људи и пуно људи са стране који су изашли да нам дају подршку. Сећам се, тада су нам дали посебне беџеве на којима је писало само Студентски протест`92 - обезбеђење (до тада смо имали беџеве на којима је писало и наше име, са печатом Факултета и потписом декана), са образложењем да не мора да се види наше име због наше сигурности.. како је то било наивно, сви смо и тако били већ снимљени и пописани... било је доста наивности у свему, али то је била огромна енергија, огромна жеља, велика памет се тада скупила са добром идејом, људима је било мука од свих срања, а нисмо ни били свесни да права, тешка и језива срања тек долазе... и на крају, само - пуф! Више није било ничега, ни протеста, ни захтева ни ничега... Жао ми је што тада нисмо успели, мени је лично жао, можда би моја деца имала бољи живот, а нека друга деца прилику да буду жива или рођена. Сваки пут када се сетим тог времена проведеног на Факултету и тих протеста, имам потребу да се извиним свој деци, и рођеној и нерођеној и убијеној и преминулој, што нисмо имали довољно снаге, храбрости, памети и истрајности да нешто заиста и променимо.
  25. Волим
    YOKA је реаговао/ла на JESSY у ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!   
×
×
  • Креирај ново...