Jump to content

YOKA

Члан
  • Број садржаја

    1055
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Posts posted by YOKA

  1. пре 5 часа, АлександраВ рече

    Да... било је то једно посебно време посебног студентског протеста против свега у друштву што је тада гушило живот... а ми данас нисмо нимало од тога одмакли, од те `92. Прошли смо још толико тога и горег и нанизаног у непрекинути ланац ужаса, невероватно, али ништа нисмо урадили... Долазили су нам тада разни гости, толико тога доброг и паметног се тада могло чути, долазили су и они други, али они су једноставно били одбачени као неприкладни, овај протест је имао свој идентитет. Сећам се када је био Вуков сабор, та ноћ је била посебно опасна (била сам у обезбеђењу студентског протеста, од првог до последњег дана), упадале су нам разне пијане будале витлајући нам пиштољима изнад глава, покушавајући да уђу на Филозофски, али нису могли, нисмо им дали. Било је ту разних ситуација, али смо ми дан-ноћ опстајали и остајали... Стизала нам је подршка са свих страна, од народа, сећам се да нам је један дека не сећам се из ког тачно места, донео печено прасе и печено јагње онако на штапу, скинуто са ражња... неке бакице доносиле воће и чајеве... доносио народ храну, давали нам подршку... дању је било ОК, пуно дешавања, пуно народа, ноћу је било тешко, неиспавани, на улазу у факс седели смо на два испред улаза избачена школска стола, кренеш да дремаш, ноћима нисмо спавали (када баш пукнеш и више не можеш, одеш у једну слушаоницу у којој смо на поду имали побацану неку ћебад, легнеш доле где има места, немаш појма ко ту већ спава, дремнеш сат-два па опет на улаз), таман мислиш мирна ноћ, искочи нека будала, срећом, наши момци су били спремни и нико није настрадао, а било је више пута веома близу, и тако, дође дан, нова дешавања, нови гости, трибине.... За време протеста сам укупно само петнаестак пута отишла кући, сећам се са колико сам енергије објашњавала мами како је то велика ствар и како не смемо да одустанемо и прекинемо... Са мог факултета, Дефектолошког, били су само дивни професор Бојанин и тада асистент а сада професорка Марина Арсеновић-Павловић и НИКО више, једино су нам они дали подршку, колико сам ја видела и колико знам, а знам. Било је и колега које су нам се подсмевале да ћемо видети ми наше протесте када попадамо годину. Ипак, нико од нас није пао годину, све смо успели да дамо у октобру. Али, са Дефектолошког је била шачица људи. Када смо ишли на Толстојеву, нас неколико из обезбеђења смо била на зачељу колоне, и када смо ушли у Кнеза Милоша, поглед ка доле је био невероватан, то је била река људи и пуно људи са стране који су изашли да нам дају подршку. Сећам се, тада су нам дали посебне беџеве на којима је писало само Студентски протест`92 - обезбеђење (до тада смо имали беџеве на којима је писало и наше име, са печатом Факултета и потписом декана), са образложењем да не мора да се види наше име због наше сигурности.. како је то било наивно, сви смо и тако били већ снимљени и пописани... било је доста наивности у свему, али то је била огромна енергија, огромна жеља, велика памет се тада скупила са добром идејом, људима је било мука од свих срања, а нисмо ни били свесни да права, тешка и језива срања тек долазе... и на крају, само - пуф! Више није било ничега, ни протеста, ни захтева ни ничега... Жао ми је што тада нисмо успели, мени је лично жао, можда би моја деца имала бољи живот, а нека друга деца прилику да буду жива или рођена. Сваки пут када се сетим тог времена проведеног на Факултету и тих протеста, имам потребу да се извиним свој деци, и рођеној и нерођеној и убијеној и преминулој, што нисмо имали довољно снаге, храбрости, памети и истрајности да нешто заиста и променимо.

    Ovaj deo tvog zivota nisam znala ali kao da sam naslucivala da smo istog stava da ne kazem kova :ok:

  2. Ostala sam bez teksta.... Slican slucaj prezivela sam pre 8 godina.... Evo sad smo drugi razred, ja sam sva felericna ali koga briga. Da nije bilo Bozije volje... ne smem ni da pomislim. 

    Od Boga Vam zdravlja obema MItra Jelena i Miodragu zelim puno zdravlja.

    Gospode Boze spasi ih gresne i daj im snage i strpljenja ..... 

  3. Браћо и сестре по Христу почените Ану у својим молитвама, следе јој тешки прегледи у Бечу и ако Бог да операција срца, скупљање помоћи је у току и надам се позитивном резултату ако Бог да

  4. Po nekom mom utisku, ne vezano za ovaj slucaj dobar broj zena definitivno ne zna da kontrolise sebe. Udajom za svestenika smatraju dobro obavljenim poslom. A kad zivis sa tim utiskom da te tvoja polovina smatra za biznis bato... pa I meni, obicnoj gresnici, koja definitivno nije popadija, zaigra dzigerica I tako mi dodje da ja odem I umlatim lujku.

    PS Nisam prsla.... samo realno gledam tu istu ekipu oko sebe.

    Послато са GT-I9100 уз помоћ Тапатока

    • Волим 1
×
×
  • Креирај ново...