Jump to content

Бранко Тапушковић

Члан
  • Content Count

    30
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to Гост in „ Оче МЕНИ БОГ НИКАД НЕЋЕ ОПРОСТИТИ“   
    Мислим да овде уопште није поента у покајању , него у приступу свештеника покајнику, што и говори претпоследња реченица постављеног текста.
    Чуо је вапај човека.
  2. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to Бјелопавлић in „ Оче МЕНИ БОГ НИКАД НЕЋЕ ОПРОСТИТИ“   
    Благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита Амфилохија обављам пастирску дужност у „Заводу за извршење кривичних санкција“ у Спужу и то од 2005 године.Ово је једна од прича:

    Био је Васкрс 2005 године,мој први одлазак у затвор ради причешћа.Лагао бих када би рекао да нисам имао трему,али телефонски разговор са митрополитом неколико дана пре ми је ипак разбијао трему.Чим сам завршио Васкршњу литургију у мојој парохијској цркви упутио сам се са монахињама из манастира Ждребаоника у КПД.На улазу ме је сачекао начелник и накратко ме упознао са правилима установе и планом где ћемо све ићи.Али један догађај те године заувек ће променити неке моје ставове којима сам „слепо“ робовао.
    Ушли смо у полуотворено оделење.Ту бораве затвореници који су полуслободњаци.После кратке беседе приступио сам причешћу,водећи рачуна ко је крштен.Монахиње су делиле васкршња јаја уз поздрав –Христос Воскресе- док су две певале тихо тропар васкрса.Иза мене су стајали чувари.Међутим ,док сам причешћивао чуо сам тихи глас који је рекао „-Мени,Бог никад неће опростити“.Нисам реаговао одмах јер сам мислио да је то рекао неко од стражар.Опет се зачуло,али овај пут мало гласније-„оче,мени Бог никад неће опростити“.Пажњу ми је привукло оно „оче“.Окренуо сам се и видео између два стражара човека који је био висок два метра.Вратио сам се причешћу и кад сам завршио са причешћивањем,окренуо сам се ка том човеку и рекао-„Брате уколико се покајеш,Бог не само што ће ти опростити,већ имаш шансу да постанеш нови Свети Василије (Острошки).Још увек ми је пред очима његов поглед кад сам поменуо светог Василија.

    Прошло је неколико дана после Васкрса,мислим да је био Источни петак.Звали су ме из затвора да дођем,пошто један затвореник је тражио „верски обред“.Спаковао сам се и отишао.Чим сам стигао одвели су ме у полуотворено оделење.Ушао сам у неку просторију која је имала шанк.Било је неколико затвореника који су одмах устали.Један од њих ме је повео у једну собу.Ушавши приметио сам да је у соби било мрачно,Познате зелене завесе су биле на прозорима и неко је седио за столом.Тај неко је проговорио-„значи,ипак Бог ће ми опростити“.Препознао сам тај глас.То је био онај брат што је два пута за Васкрс шапутао иза мене.Спуштајући торбу да седнем одговорио сам му –„То зависи од тебе“.Да скратим почео је брат М. да прича своју причу.У свет криминала је ушао сам 20 година,касније када је „пао“ због убиства,оптужница му је спојена и са разбојништвом,насилничким понашањем тако да је био осуђен на 20 година.Све је причао и то је трајало сигурно два сата.Рекао ми је како је већ 12 година у затвору.А имао је 21 годину кад је дошао.После ми је и признао да све што је стекао криминалом да је све продао и да од новца који му шаљу браћа из иностранства да тај новац већ 12 година шаље мајци од човека којег је убио.Значи покајање је имао и пре мене.Потом сам разговарао са њим и после разговора сам му прочитао разрешну молитву.Сутрадан сам отишао рано ујутро да га причестим.Брат М је заплакао после причешћа.После годину дана брат М је изашао из затвора.Биле су две амнестије (једна од преседника Вујановића).Оженио се (ја сам га венчао) и добио је сина (ја сам му крстио сина)


    Сада је 2012,брат М долази на сваку литургију,исповеда се једном месечно.Понекад ме и посрами каква му је исповест и шта све исповеда.Пости све постове.Питам се шта би било са њим да сам тог Источног петка 2005 године почео причу о канонима и епитимијама.Где би сада био брат М.
  3. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to zuti car in Raskrinkana "najveća naučna prevara": I dalje nedostaje KARIKA KOJA NEDOSTAJE   
    Englez lazov i prevarant , pa kako to njima da se desi ?
  4. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to Драгана Милошевић in "ВАЉА ЛИ СЕ, ОЧЕ, НЕДЈЕЉОМ..." - свештеник Дарко Ђого   
    Код мене је савим океј да не радим недељом, на пример.
    Међутим, уколико се заређају празници "на које не треба радити", почињем се врпољим од досаде.
    Уколико ме рад спашава од чамотиње, свакако је боље да радим и да се не ослањам на бапску теологију.
  5. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from Страле in Зашто се не Причешћујете?   
    Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   
  6. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from 3006 in Зашто се не Причешћујете?   
    Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   
  7. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from Биљана in Зашто се не Причешћујете?   
    Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   
  8. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from Срђан Шијакињић in Зашто се не Причешћујете?   
    Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   
  9. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from Милан Ракић in Зашто се не Причешћујете?   
    Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   
  10. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from АлександраВ in Зашто се не Причешћујете?   
    Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   
  11. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from Лапис Лазули in Зашто се не Причешћујете?   
    Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   
  12. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from JESSY in Зашто се не Причешћујете?   
    Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   
  13. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from Јелена011 in Зашто се не Причешћујете?   
    Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   
  14. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to Јелена011 in Зашто се не Причешћујете?   
    Ime, bojim se nista od iskrenih odgovora ovde.
    Mrka kapa, dodju ljudi procitaju nesto pametno kazu da vidis ima tu nesto lepo i vrate se u svoja cetri zida i svoje "dostojno" pricescivanje par puta godisnje. Svako sa svojim izgovorom koji pokriva strah.
    Jer da se pricescuju sta? Da li bi ziveli tako? Plaseci se da "ne mogu" "dostojno" da zive, kriju se iza floskula. Lakse biti prosecan.
    Samo mi ne ide u glavu kako misle da se udostoje, sa par molekula hrane i par listova teksta? A onaj duh koji ih vodi da zive nekim ucmalim zivotom, jok, to se ne dira.
    Sta bi se desilo da se pricescuju svake nedelje? Kakav zivot oni MISLE da treba da vode? A sta ih koci u tome da tako postupaju i sad? Na kraju dodjes do toga da covek trazi od sebe nesto sto nikad sam nece moci da ispuni ako se ne pricescuje Hristom, moze samo da se laze. I eto zacaranog kruga...
    Pricesce nije "kruna podviga", "nagrada za dobra dela", Hristos je uslov da uopste zivimo, uslov da uopstr "ne zivim vise ja nego Hristos u meni". I bez tog uslova sve je iluzija podviga. Dok god se na pricesce gleda kao na nagradu -dodji da ti da cika bonu sto si dobra, nikad se duhom necemo izmeniti.
  15. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to Лапис Лазули in Зашто се не Причешћујете?   
    Nikada nismo dostojni.Ali ako se kajemo, Gospod nas prima, On i nije dosap radi dostojnih nego radi nas gresnih.
  16. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to александар живаљев in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    Проблем и јесте што српска делегација, сасвим очигледно, није радила као "једно тијело". Зато ниједан суштински приједлог Светог Архијерејског Сабора СПЦ није усвојен на Криту.
  17. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to Panthera Leo in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    Мислим да сам схватио како је то замишљено.Није ту ништа битно шта ће да се одлучује или нешто слично.Битно је ово што је и било да се они као редовно састају јер нису решили све проблеме и да се тиме анулирају сабори или синоди помесних цркава.Дакле да ово замени седнице например нашег сабора и да тиме Цариград полако преузима контролу.Наравно они знају да други нису глупи али пошто фактички и не постоје као црква све им је у тој борби за власт па само то раде и на све начине па ако прође прође.
  18. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from verum est in beer in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    Стекао сам утисак да је Васељенски замислио Сабор као сједницу Владе БЈРЦГ, а Предстојатеље Цркава као министре у Миловој Влади- само да климају главама и да гласају што им се каже....
  19. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from Лидија Миленковић in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    Стекао сам утисак да је Васељенски замислио Сабор као сједницу Владе БЈРЦГ, а Предстојатеље Цркава као министре у Миловој Влади- само да климају главама и да гласају што им се каже....
  20. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from poelbuster in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    Стекао сам утисак да је Васељенски замислио Сабор као сједницу Владе БЈРЦГ, а Предстојатеље Цркава као министре у Миловој Влади- само да климају главама и да гласају што им се каже....
  21. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from александар живаљев in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    Стекао сам утисак да је Васељенски замислио Сабор као сједницу Владе БЈРЦГ, а Предстојатеље Цркава као министре у Миловој Влади- само да климају главама и да гласају што им се каже....
  22. Волим
    Бранко Тапушковић got a reaction from Жељко in ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ЧЛАНОВИ САБОРА НИСУ ИМАЛИ ПРАВО ГЛАСА   
    Стекао сам утисак да је Васељенски замислио Сабор као сједницу Владе БЈРЦГ, а Предстојатеље Цркава као министре у Миловој Влади- само да климају главама и да гласају што им се каже....
  23. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to александар живаљев in Антицрквени сајтови и лажни "православни" сајтови   
    Својевремено сам се играо у коментару на "Стању ствари" са уредником ПЖВ, који је у својој "анализи" прилика у СПЦ дословно тврдио "да сада умерене јеретике (Иринеја бачког, Амфилохија), хоће да замене тврдокорни јеретици".
    Питао сам га, по ком то богословљу, постоје "умерени јеретици" (мало трудни ). После се испоставило да је тај уредник ПЖВ који се мученик трудио и да сазна нешто из историје Цркве, Јован артемијевац, погинуо у саобраћајној несрећи, па ми је било, наравно, жао што сам га исмијавао.
    Но, сви ти сајтови, показују многе "структурне слабости" СПЦ. Како је, нпр, тај несрећни Јован, (завршио "чувени" Учитељски факултет у Лепосавићу па се замонашио) добио свештенички чин у СПЦ са тако оскудним богословским и општим образовањем?
    Иначе, ако нећемо да се лажемо, све те сајтове, још из борбе за наслијеђе патријарха Павла, издржава и испуњава весела интернетска братија. (Својевремено је у Руској цркви био патријархов приједлог, не знам да ли је усвојен, да се иноцима забрани сурфовање интернетом)
    Разболио сам се, баш некако у вријеме болести патријарха Павла, па када сам мало повратио, кратки преглед "црквених" и "антицрквених" сајтова, лако ми је омогућио увид у то "ко је с ким". Бог и жена су ми свједоци да сам ковертирао тачан број гласова који ће добити епископ нишки Иринеј у круговима гласања за избор кандидата, да ће м. Амфилохије да добије највећи број гласова али да неће постати патријарх, а да ће за "треће мјесто" да се "боре" Иринеј бачки и Јефрем бањалучки. Исход те "борбе" нијесам могао да предвидим, касније је саопштено да је разлику представљао један глас.
    Како тада, тако и данаске, епархијски сајтови (част изузецима) највише служе да се покаже "ко је с ким", Информативна служба СПЦ и сама недефинисаног статуса упућена је на епархијске сајтове, њихово одржавање остављено на добру вољу владикама (што је у Русији још за вријеме Приснопамјатног патријарха Алексеја Другог када је дигитализација тек почињала, било незамисливо.
    Ево, тако нпр. у послиједње вријеме на централном црквеном сајту нијесмо могли ништа да прочитамо, јер није било извора, о освећењу (коначном) Цркве Светог Луке у Смедереву или о Вазнесењској прослави градске славе у Бања Луци. Зато смо у таблоидима (лака је претрага: само укуцајте "владика" у наслови.нет) поводом Смедерева нпр. читали о новом мерцедесу од 50 000 евра итд.
    Са штампаним црквеним новинама је још горе. Јесте да је тешко одржати штампу у вријеме интернета, али и ту могу да се пронађу адекватне форме. "Светосавско звонце" је добар примјер, мада је мени жао што, као у доба мог детињства нема јеванђелски стрип. Зашто се "Православље" нпр. не би дијелило уз нафору послије Свете Литургије. Шта је са издањем на енглеском "СПЦ у прошлости и садошњости" које је покренуо Блаженопочивши владика Сава, па покушао да обнови исто Блаженопочивши епископ жички Хризостом, издањем које би сада било преко потребно и на интернету и у библиотекама широм свијета? Шта је са Гласником СПЦ, који је у вријеме између два свјетска рата био првокласан лист? Шта је са једним централним листом за катихекте?
    Штампани медији незаменљиви су и у мисији Цркве у болницама, тамницама, касарнама...
    Покојне проте Благоје Крупниковић и Пуниша Вранић су неуморно дијелиле црквену штампу, свјесним пацијентима Болнице "Свети Сава". Немам научни доказ, али имам искуство да је читање текстова из црквене штампе, посебно Светог Серафима Саровског, дјеловало исцјељујуће на пацијенте.
  24. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Где испари Чистилиште?   
    Верујем да улазимо у оно што нам је Бог припремио пре постања света. Дакле, нема подвизавања, али има бесконачног напредовања. На шта то личи, питај Павла, не мене. Мени ни овде није досадно, тако да не верујем да ће да ме разочара тамо горе. 
  25. Волим
    Бранко Тапушковић reacted to Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Где испари Чистилиште?   
    Зоран Ђуровић: Где испари Чистилиште?


     
    На Поукама покренух једно питање о Чистилишту и Митарствима, иако сам се у старту оградио да нећу да расправљам о консистентности тих веровања, већ ми је било битно само једно, наиме да покажем да се неко уверење не може догматизовати на основу мишљења или визија неких отаца, као да и нагласим како је теологија захтеван посао и да цитатологија не може да води никуда. Имао сам на првом месту у мислима ове наше, православне фантоме, који су одузели Исусу суд и пребацили у ингеренцију разноразних ђавола, па тиме плаше народ, али како чачнух ђаволе, тако се јавише и католички фундаменталисти да ми објасне како је Чистилиште библијска наука. То нико из католичког света науке неће тврдити, само ће у студијама рећи: У оправдање те доктрине су се наводила ова места из Библије. То је све. Нема силовања. Овде пак имамо посла са неким католицима који су већи од папе, па зато, доносим у преводу један кратак одговор Алберта Мађија, а на крају и кратак осврт на ово питање. Дакле:


     
    Alberto Maggi из Ordo Servorum Beatae Virginis Mariae, L’ULTIMA BEATITUDINE, Incontro di approfondimento biblico con padre Alberto Maggi, Vittorio Veneto 26-28 gennaio 2007 (http://www.studibiblici.it/Conferenze/ultima_beatitudine.pdf).



     
    ПИТАЊЕ... ЧИСТИЛИШТЕ.


     
    ОДГОВОР. Потребно је видети како је настало чистилиште. Покајничка пракса у антици, у првим вековима, била је веома строга, опроштај грехова, исповест, бивали су кроз крштење, а могло се крстити, као и сада, једном у животу. То је чинило да су људи чекали да се крсте када су били скоро једном ногом у гробу. Затим преко ирских монаха у раном средњем веку, почев од св. Колумбана, започела је пракса могућности да се добије сакрамент исповести неколико пута, али кроз покору, која је за наше очи, данас, језива. Данас ми, у најгорем случају, са 3 pater ave и gloria се чупамо, али у то доба нисмо могли. На пример: оклеветао си особу? За 25 година мораш да се молиш на коленима сваки дан са 150 псалама; украо си? Добро, за 15 година не можеш да имаш сексуалне односе са твојом женом. То су биле тешке казне, а затим, да би се ублажиле те казне настају индулгенције. Ако се сећате папирних иконица од некада, на дну је било написано: 300 дана индулгенција, 200 дана индулгенција; шта то значи? Када је нпр. један бискуп трабало да изгради неку цркву говорио је: ко ми да прилог за узврат му дајем 300 дана индулгенција (поштеде). Ако сам био осуђен на 15 година покајања, са индулгенцијама од 365 дана ћу морати да одслужим само 14 година и тако даље.

    Али, да се изразимо на духовит начин, могло се десити да је лукавац (досетљиви) умро пре; имао си 14 година покоре, опет, нема бежаније, мртав си? Тада ћеш имати 14 година испаштања у загробном животу. И одаве је рођено чистилиште где се морала одслужити покора која се за време земаљског постојања још није стигла испунити. Данас, са библијском обновом, овакво схватање припада прошлости и примитивно је, тако да здрав разум људи има право као и Свети Дух који постоји у цркви.


    Када кажемо да је Бог Отац, мора се потсетити на културу тог доба, на јеврејски свет где не постоји термин, појам родитеља, него имамо само оца, онога који рађа и мајку, она која се порађа. Све је радио отац, мајка је сматрана као инкубатор која је примила семе мужа, узрастала га и потом избацивала. Дакле, када Исус каже да је Бог Отац то означава да живот долази од Бога, Оца, у том смислу. Онда, који родитељ, када види повратак свога сина, чак и ако је починио нешто лоше, и враћа се прљав, каже му: сада иди да се опереш, скрати косу, обриши се, намириши се и онда дођи код мене. Али који родитељ неће да се упрља да би скинуо прљавштину са свог сина!!! То је оно што чини отац из параболе о сину губитнику. Отац, како види сина, трчи у сусрет чеду које је било свињар и грли га, не чека да се син очисти. И тако Отац не чека да се ми очистимо, него је сусрет са Њиме то што нас чисти.

    Новина Исусова коју и даље тешко разумемо, је у томе што, док религија каже да Бог воли људе у складу са њиховим заслугама, са Исусом, Отац воли људе зарад њихових потреба. И то је велика разлика, када кажемо да Бог воли људе, јер то они заслужују, што значи искључити већи део човечанства, јер већина људи не може да се похвали заслугама, већина људи не жели, велики део особа због њихове ситуације никада не могу да заслуже Божију љубав. Дакле, три четвртине човечанства је искључено из љубави Божије. То је религија. Исус учи да Бог није привучен заслугама људи, него њиховим потребама; заслугама се не можемо сви похвалити, али сви смо потребити. Погледајте епизоду из приче о фарисеју и царинику, фарисеј је пун заслуга, али га Бог прелеће, Бог не види заслуге фарисеја, него је привучен бедом цариник, и на њега се излива. Дакле, новина Исусова није како нас религија учи да је неопходно очистити се да бисмо били достојни да га примимо. Одређене особе се никада неће моћи очистити и стога морају да се држе ван; али, прихватање Господа је оно што нас прочишћава и чини нас достојнима за Њега. Исус људима, који су сматрали нечистима, онима који су се држали за грешнике, није рекао: Пре него што ми приђеш, очисти се, изврши покору, него: прихвати ме и то те чини чистим, чини достојним. Тако дакле, религија је та која каже да нечисти човек мора да се очисти да буде достојан да прими Господа; Исус каже управо супротно: Пригрли ме и ја ћу те очистити и учинити достојним мене.


     
    На другом месту Мађи (http://www.studibiblici.it/FAQ/FAQv.3.pdf) гледа да утеши католичке талибане па вели:  «Никада нећемо престати да будемо захвални Другом Ватиканском сабору где се тврди: Не можете научавити доктрине које не припадају Светом Писму, и традицији коју је Свето писмо преносило током векова; многе ствари које су узете за готове су почеле да се распадају.

    Неке су нестале дефинитивно, друге имају натпис који гласи: затворено због реновирања. На пример, једна од ствари (то није била једна истина вере, али смо је учили преко катихизама као такву) која - знате - је елиминисана је лимбо. Пре Сабора је научавано у катихизмима да бебе које умру без крштења завршавају у 'Сивом Дизниленду'; није је патило као у паклу, нити се радовало као у рају, али није било ни чистилиште јер су ови из чистилишта после неколико хиљада векова завршавали у рају... ови не, заувек су остајали у лимбу. Ето, једна од славних жртава Сабора је био Лимбо; и ако је лимбо био једна жртва, у другим случајевима имамо натпис: затворено због реновирања».

     Друга велика фигура која одбацује Чистилиште је Еnzo Bianchi, приор заједнице манастира Bose, а кога је папа Франциско узео за свог саветника за екуменизам. Он признаје (http://www.famigliacristiana.it/articolo/enzo-bianchi-la-misericordia-e-uno-scandalo-che-gli-uomini-religiosi-non-hanno-capito.aspx) да «Тема опроштаја ми не припада ни од детињства, ни од католичког образовање. До 30е године сам био ригориста, моји модели су били Јованка Орлеанка и Томас Бекет». Затим се сусрео са библијским текстом и заиста скандалозном и револуционарном изјавом, коју пророк Осија ставља у уста Богу: Желим милосрђе а не жртве, познање Бога више него спаљенице.» Жртве и спаљенице иду заједно и лако их разумемо, али је радикално ново, помирити милосрђе и познање Бога. То значи да Бога можемо знати само пасивно кроз искуство милосрђа које он излива на нас, кроз љубав и помирење, «иначе Он постаје идол који производимо по нашој мери, производ наших пројекција. Пакао за човека, за сваког од нас, је не бити  опроштен од икога».


    Дијалог са Бјанкијем је затворио психоаналитичар Рекалкати: «Жртва постаје патолошка када ствара уживање у субјекту и постаје критеријум моралне супериорности у односу на друге. Ово је увек присутан ризик за психологију религиозног човека. Исус Христос је умро на крсту и врши последњу, велику жртву, која ослобађа дефинитивно човека од потребе да приноси жртве».



     
    Зоран Ђуровић

    Рим, 24.06.2016

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...