Jump to content

Slobodan Milošević

Члан
  • Број садржаја

    100
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  2. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  3. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  4. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  5. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на R.Žiskar у Патријарх Кирил на Светој земљи   
    Можемо ли да добијемо неки опис и објашњење појединих слика у овом фото албуму? Рецимо, ова је занимљива и да се објасни шта представља.
  6. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  7. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  8. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  9. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  10. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  11. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
  12. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла у Патријарх Кирил на Светој земљи   
    Патријарх Кирил на Светој земљи
    12 понедељак нов 2012
    Posted by radiosvetigora in Вијести, Из Цркве
    ≈ Оставите коментар



    Од 9. до 14. новембра 2012. Године, на позив Блажењејшег Патријарха јерусалимског Тефила и Светог синода Јерусалимске православне цркве Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил налази се у посјети Јерусалимској патријаршији.
    Главни догађај посјете је ходочашће поглавара Руске цркве и поклоњење највећим хришћанским светињама. Његова светост ће освештати саборни храм Горњенског манастира и воде Јордана на мејсту гдје је Спаситељ крштен. Осим тога, Његова светост ће се срести са руководством Израела, Палестинске Националне Аутономије и Краљевине Јордана. У оквиру посјете биће промовисана књига Његове светости „Слобода и одговорност“ на ивриту. Његову светост прати хор Сретењског ставропигијалног манастира који учесетвује у богослужењима и даје концерте руске духовне музике.
    This post has been promoted to an article
  13. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Guest у Патријарх Кирил на Светој земљи   
    Остатак нешто мало касније...
  14. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла у Полиција казнила Куршумљанина јер је чувао овце без личне карте   
    Зоран Миладиновић (68) из села Сагоњево, у општини Куршумлија, мораће да плати казну од 3.000 динара пошто га је полиција затекла како чува овце без личне карте. Он додаје да је добро прошао јер су полицајци хтели да му напишу и пријаву што његови пси немају заштитне корпе.

    - Потерао сам стоку као и сваког дана на испашу према Црној чуки. Тада су наишла два полицајца који су неким својим послом дошла у село. После краћег разговора један од њих ме је упитао да ли имам личну карту. Зачудио сам се и објаснио да сам ја чобанин и да често за стоком покиснем и да не носим личну карту са собом да се не би распала од воде - прича Миладиновић.
    Полиција није прихватала никаква објашњења, а у једном тренутку један од њих је ушао у аутомобил и извадио своју личну карту као доказ да она мора да се носи и на планини.
    - Да је враг однео шалу, схватио сам кад ми је полицајац рекао да ће осим за личну карту да ми напише пријаву и што моји пси немају заштитне корпе и што чувам стоку на државном земљишту. Рекао сам им да пси штите и мене и стоку од вукова и да ако им ставим корпе, могу само да се сликам с њима - наставља причу Зоран.
    Миладиновић каже да је заборавио на овај догађај, али онда му је стигао позив од судије за прекршаје. Када је отишао на суд Зорану је изречена "заслужена" казна по којој је морао да плати 3.000 динара, уз објашњење да је то по закону.
    (тројка.рс/извор, фото: Курир)
  15. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла у Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт . . .   
    среда 2. октобар (19.сеп)




    Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт




    У време цара Прова, у III столећу, када над Антиохијом начелствоваше неки Атик, дођоше у Антиохију два хришћанина, Трофим и Саватије, обојица угледни и чесни грађани. Но догоди се баш у то време нечисто празновање и жртвоприношење Аполону у Дафни код Антиохије. Атик се нарочито стараше, да сви грађани узму учешћа у том празновању. Па како неки видеше Трофима и Саватија и јавише Атику, да ови странци не узимају учешћа у њиховом празновању, узе их Атик на суд, па кад се не одрекоше Христа, врже их на муке једног по једног. Пошто изби и намучи Трофима посла га у Фригију неком Дионисију, још љућем мучитељу хришћана, а он изведе из тамнице Саватија и поче га судити. Када мучитељ упита Саватија ко је и каквога је чина, он одговори: „чин и достојанство моје, и домовина, и слава, и богатство јесте Христос Син Божји, вазда живи, чијим промислом васиона стоји и управља се." Зато га бише и трзаше и стругаше гвожђем, док му се кости под месом не указаше. У тим мукама и сконча. А Трофима мучитељ Дионисије удари на велике муке, и држаше га у тамници још за веће. Тада дође Трофиму у тамницу и служаше му сенатор неки Доримедонт, потајни хришћанин. Када ово дознаде мучитељ, стаде мучити обојицу подједнако, па их најзад баци пред зверове. Но зверови их не дирнуше. Доримедонт свети нарочито дражаше медведицу вукући је за уши, да би га растргала, али се медведица при свем том умиљаваше. Мучитељ нареди, на послетку, те посекоше мачем св. Трофима и Доримедонта. Душе ових св. мученика сад царују на небесима.

    Тропар (глас 8):

    У Тројици хваљени Бог, тројицу мученика прослави, Трофима, Савастија и Доримедонта. У Њега вероваше и ђавола победише: Њиховим молитвама, Христе Боже наш, смилуј се на нас.



    Свети мученик Зосим пустињак



    Неки кнез Киликијски Дометијан иђаше у лов у планину са слугама својим. У планини виде стара човека, окружена зверовима, кротким као јагањцима. Упитан ко је и шта је, старац одговори, да му је име Зосим, да је хришћанин, и да одавно живи са зверовима, који су бољи од мучитеља хришћана у граду. То увреди Дометијана, који и сам беше љути мучитељ хришћана, па окова Зосима и посла га пред собом у Назарет, где га нарочито хтеде мучити, да би тамо заплашио оне који верују у Христа. И када га свега израњави и искрвави ударцима веза му камен о врат, па га уздиже на једно дрво. Па му се ругаше кнез: „заповеди, да дође један звер, па да и ми сви верујемо!" Св. мученик се помоли Богу, и заиста појави се огроман лав, који приђе Зосиму и потури главу своју под камен, да олакша мученику. У великом страху одреши кнез Зосима, но овај убрзо затим предаде дух свој у руке Господа свога.


    Свети Теодор кнез Јарославски



    Праведан и милостив, пред смрт примио схимну и упокојио се 1298. год.
  16. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла у Чудотворна икона откривена након 100 година   
    Чудотворна икона откривена након 100 година
    28 петак сеп 2012
    Posted by radiosvetigora in Вијести, Занимљивости
    ≈ Оставите коментар



    Чудотворна икона Господа Исуса Христа „Хлеб живота“ враћена је у украјинску област Суми након 100 година. Икона, коју поштује не само православни, већ и римокатолици и лутерани, била је изгубљена у војним сукобима 20-тих година протеклог вијека.
    Упркос тако дугом периоду, светиња није била заборављена, у многим православним домовима у Сумију налазе се копије чудотворног образа Господњег.
    Икона је првобитно откривена на јесен 1887. године, у селу Мала Чернечња у Сумију. Тешко обољела житељка села примила је у сну обавештење да се у подруму цркве налази икона преко које ће бити исцјељена. Десет дана касније, на празник светог апостола Андреја Првозваног, у подруму цркве Свих Светих откривена је икона „Хлеб живота“. Након чудесног обретења иконе и исцјељења, рашила се ријеч о овој светињи, која је постављена у цркву ради поклоњења. Према предању, икона је 1892 спасила Суми од епидемије колере.
    Икона је нестала током сукоба 1920-тих година и потоњег инвазије Совјета, да би је почетком ове године пронашао колекционар умјетничких слика Олег Жданович. Бројна испитивања потврдила су аутентичност иконе из Мале Чернечње. Господин Жданович је у јулу светињу вратио Цркви, и након неколико мјесеци проведених у Почајевској лаври, 25. септембра је враћена у Суми.



    This post has been promoted to an article
  17. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла у Прочитајте причу која има више од милион и по "лајкова" на Фејсбуку!   
    На Фејсбуку се пре два месеца појавила потресна прича једног њујоршког таксисте, која је до данас прикупила преко милион и по "лајкова".
    Причу преносимо у целости:



    "Стигао сам на адресу и затрубио. Након неколико минута чекања, поновно сам затрубио. Како ми је то била задња вожња у смени, помислио сам да одем, али сам паркирао ауто, изашао из њега, дошао до врата и позвонио.
    "Само тренутак!", чуо сам крхак, старачки глас. Чуо сам како се нешто вуче по поду.
    Након подуже паузе врата су се коначно отворила. Преда мном је стајала малена жена од око деведесет година. Носила је хаљину с принтом и капу с тилом, баш као да је изашла из неког филма из '40. година. Поред ње се налазила најлонска кеса. Стан је изгледао као да већ годинама нико у њему не живи. Сав намештај је био прекривен чаршафима.
    Није било сатова на зиду, никаквих шољица или других ствари на сточићима. У углу је била картонска кутија у којој су се налазиле фотографије и стаклени предмети.
    "Можете ли да понесете моју кесу до аута?", упитала ме. Однео сам кесу у ауто и вратио се да јој помогнем да и она дође до аута. Ухватила ме за руку и полако смо ходали до аутомобила.
    Стално ми се захваљивала на љубазности. "Нема на чему", одговорио сам, "Само се према својим путницима понашам онако како бих желео да се људи понашају према мојој мајци". "Ти си тако добар младић", рекла ми је.
    Кад смо дошли у ауто, рекла ми је адресу и питала да ли би могао да је провозам кроз град. "То није баш најкраћи пут", рекао сам јој. "Мени се никуд не жури, идем у старачки дом", рекла је.
    Погледао сам у ретровизор. Очи су јој се зацаклиле. "Немам више никога од породице", благо је наставила. "Доктор је рекао да ми не остаје дуго времена". Полако сам се нагнуо и искључио таксиметар.
    "Којим путем желите да се возите?', питао сам је. Следећа два сата смо провели возећи се кроз град. Показала ми је зграду у којој је некада радила. Возили смо се кроз комшилук где су она и њен муж живели, кад су се тек венчали. Прошли смо и крај складишта намештаја, који је некад био плесна дворана у коју је, као девојка, ишла на плес.
    Понекад би ме замолила да станем испред неке зграде или угла и седела би гледајући у мрачну даљину, без речи. Пошто је први зрак сунца обасјао хоризонт, ођедном ми је рекла да је уморна и да кренемо. У тишини смо се возили до адресе, коју ми је дала. Била је то ниска зграда, с прилазом испред трема.
    Двоје старијих људи је изашло напоље чим смо стигли. Били су то њезини старатељи, који су пазили на сваки њен покрет. Мора да су је очекивали. Из пртљажника сам извадио њену кесу и однео је до врата.
    "Колико вам дугујем?", упитала ме, хватајући се за торбицу. "Ништа", рекао сам. "Али од нечега морате да живите", одговорила ми је. "Има и других путника", рекао сам јој.
    Готово без имало размишљања сагнуо сам се и загрлио је. Чврсто се прибила уз мене. "Усрећили сте старицу на тренутак. Хвала вам", рекла ми је. Стиснуо сам јој руку и отишао. Иза мене су се затворила врата. Звучало је као да се затвара живот.
    У тој смени нисам покупио ни једнога другог путника. Бесциљно сам возио, изгубљен у мислима. Остатак дана једва сам могао да причам. Шта да је по старицу дошао љути возач или неки који је нестрпљив да што пре заврши смену? Шта да сам одбио ту вожњу или отишао пошто сам затрубио први пут? С друге стране, мислим да никад у животу нисам урадио важнију ствар."
    Извор: СМедиа
  18. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Euthyphro у Sveti novojavljeni Jefrem Neamakrijski, Čudotvorac   
    Godine 1950. donesena je odluka o obnavljanju drevnog manastira Nea Makri na Atici, koji je vekovima čamio zapušten, zaboravljen i u ruševinama. Obnova manastira bila je poverena monahinji Makariji Despiri. Radeći na raščišćavanju manastirskih ruševina, e da bi se moglo pristupiti obnovi, monahinja Makarija je šetajući manastirskom zemljom razmišljala o drevnim monasima koji su se na tom mestu u prethodnim vekovima podvizavali. Pošto je manastir bio postradao od Turaka razmišljala je o nepoznatim mučenicima čija je krv zalila ovo svešteno mesto za vreme turskih progona. Shvativši svetinju tog mesta molila je Boga da joj otkrije mošti nekih od otaca koji su tu živeli i prolili svoju krv za pravoslavnu veru. Dana 3. januara 1950 godine, radeći sa jednim radnikom na raščišćavanju drevnih ostataka čula je u sebi unutrašnji glas koji joj je poručivao da počne da kopa na određenom mestu. Ona je zamolila radnika koji je bio zaposlen radi popravki na manastiru da počne da otkopava na mestu koje joj je bilo ukazano, no on nije bio voljan da to učini. Smatrao je da je pogodnije kopati na nekom drugom mestu. Pošto je bio nepopustljiv, monahinja Makarija ga je ostavila da radi po svojoj želji , no istovremeno se molila da Bogu da se On sam pobrine i projavi tajnu koju je želeo ukazati našem vremenu. Radnik je , na mestu na kome je kopao, ubrzo udario u stenu. Pokušao je da kopa na nekoliko mesta, ali su rezultati bili isti. Zemlja je bila plitka i odmah bi došao do stenovitog tla. Napokon, pristao je da proba da kopa na mestu koje je monahinji bilo ukazano. Sa ruševina stare monaške kelije uklonio je šljunak i počeo da kopa ljutito, već umoran i nezadovoljan. Igumanija Makarija mu je rekla da uspori jer je slutila da će otkriti neko telo, a pribojavala se da bi ga radnik u žurbi i besu mogao slučajno oštetiti. No, on se podsmevao njenom uverenju da će pronaći mošti nekog svetitelja. No, kada iskopa rupu od oko 2 metra dubine, ukaza se ljudska lobanja. Istog trena predivan miomiris ispuni vazduh. Radnik je prebledeo kao krpa, počeo je drhtati i od uzbuđenja pred čudom nije mogao govoriti. Mati Makarija mu reče da je ostavi samu kraj groba nepoznatog ugodnika Božjeg. Klekla je i sa pobožnošću celivala blagouhane mošti nepoznatog svetitelja. Počela je sama, brižljivo odstranjivati zemlju sa tela nepoznatog svetitelja. Tada je ugledala i rukave svetiteljeve mantije koja se ne beše raspala. Tkanina je bila gustog tkanja, kao iz davnih vremena. No čije su to bile mošti? Ko je bio taj nepoznati Božji ugodnik?
  19. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на w.a.mozart у Ниче и Достојевски   
    drugi-starac Zosima
    Jer znajte mili moji da je svaki pojedini od nas kriv za sve i svašta na zemlji,ne samo usled sveopšteg svetskog greha nego i pojedinačno,svaki za sve ljude i svakog čoveka na ovoj zemlji.Ovo saznanje je kruna života ne samo svakog isposnika nego i svakog čoveka na ovoj zemlji.Jer,monasi nisu neki drugi ljudi nego onakvi kakvi bi svi ljudi na zemlji trebalo da budu.Tek tada bi naše srce ganula ljubav beskrajna,vasionska,koja ne zna za zasićenost. Tada će svaki od vas biti kadar ceo svet ljubavlju zadobiti i suzama svojim svetske grehe oprati.Svako neka vodi brigu o svom srcu,svako sebi neka se ispoveda neumorno.Greha se svoga ne bojte,čak i kada ga uvidite ,samo neka je tu pokajanje.Ali,ni sa kakvim uslovima Bogu ne prilazite,i opet vam velim-ne budite oholi!Ne budite oholi prema malima,ne oholite se ni pred velikima.Ne mrzite ni one što vas odbacuju,što vas grde i klevetaju.Ne mrzite ni ateiste,lažne učitelje,ni rdjave medju njima a dobre pogotovo ne,jer medju njima ima mnogo dobrih,naročito u naše vreme.Spominjite ih u molitvi ovako:  Spasi Gospode sve one za koje nema ko da se moli,spasi I one koji neće da ti se mole.Pa tu odmah dodajte ''Ne molim ti se ovo po svojoj gordosti,Gospode,jer sam grdji od svih I od svega.''
    Narod Božji volite,ne pustajte da vam stado vaše otimaju došljaci,jer ako zaspite zbog lenjosti I gadljive oholosti svoje,ili,što je najgore,zbog srebroljublja,tada će naići neprijatelj sa svih strana i odbiće od vas stado vaše.Tumačite narodu jevandjelje neumorno…ne kaišarite….srebro I zlato ne volite,ne držite ga uz sebe…..Verujte I zastavu držite,visoko je uzdižite….
    girl_jumping bleh bleh
  20. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на w.a.mozart у Ниче и Достојевски   
    moja 2 omiljena dela iz knjige "braca karamazovi"
    prvi-Aljoši (otac Pajsije)
    >>Imaj neprestano na
    umu,mladiću, da je svetska nauka, ujedinivši se u veliku silu, pretresla,
    naročito u toku poslednjeg veka, sve ono nebesko što nam je
    zaveštano u svetim knjigama; i posle nemilosrdne analize medju
    naučnicima ovoga sveta, od sve predjašnje svetinje ne ostade
    savršeno ništa. Ali oni su pretresli deo po deo, a celinu su prevideli, i
    to sa takvom slepošću da se čovek mora diviti! Jer celina stoji pred njihovim rodjenim očima,čvrsta i nepomična kao i pre, i vrata paklena ne mogu joj odoleti.
    Zar nije ta celina živela devetnaest vekova? Zar ne živi i sada u
    kretanjima pojedinačnih duša i u kretanjima narodnih masa? Čak i u
    kretanjima duša tih što su sve razrušili, u dušama ateista ta celina
    živi čvrsta i nepomična! Jer i oni što se odrekoše hrišćanstva, i koji
    ustaju protiv njega, u suštini svojoj su zadržali Hristov oblik, pa su
    takvi i ostali, jer do danas ni mudrost njihova, ni plamen srca njihova
    ne behu kadri stvoriti neki viši obrazac čoveku i njegovom
    dostojanstvu, nego što je obrazac koji je u davnoj davnini ukazao
    Hristos. A što je bilo pokušaja za to,behu sve samo rugobe.To naročito zapamti mladiću,jer te tvoj starac u svom samrtnom času namenjuje I odredjuje za svet.Ti,sećajući se današnjeg velikog dana,nećeš možda zaboraviti ni moje reči koje ti rekoh kao srdačno I iskreno uputstvo ,jer mlad si a sablazni su u svetu teške, a tvoje sile male da bi im odoleo .A sad podji,siroto moja!<<
    Tim rečima ga otac Pajsije blagoslovi.
  21. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from Биљана in О народном Српском поздраву и отпоздраву помози Бог и Бог ти помогао!   
    Помаже Бог и Здраво
    Помози Бог
    и
    Здраво
    Смирени молитвеник у Бога свети Епископ Николај, у својим бројним беседама, позивао је свој народ и свештенство на поштовање традиције својих предака, саветовао и духовно уздизао. Почесто је и расписе свештенству слао и кроз њих корио народ и његове пастире због изобичавања устаљених и вековима поштованих обичаја. У време када је српском роду, и православљу уопште, запрећено са свих страна, када се са устезањем и стидљиво враћамо светој мајци Цркви и духовним вредностима, један већ заборављени распис Епископа Николаја добро ће нам доћи да схватимо сву тежину странпутице у коју нас гоне "цивилизацијске норме понашања" и помодарство "потрошачког друштва". Тај распис, упућен свештенству Жичке епархије, објављен је у Сабраним делима Епископа Николаја, књига IX, стр. 689-690:
    О НАРОДНОМ СРПСКОМ ПОЗДРАВУ И ОТПОЗДРАВУ
    ПОМОЗИ БОГ И БОГ ТИ ПОМОГАО!
    Опште познати и опште употребљавани поздрав код српског народа јесте:Помози Бог! То је познато. Познато је то чак и странцима. Када је турски председник владе долазио у Београд и у Крагујевац, он је поздравио масу народа на станицама српским поздравом и на српском језику: Помози Бог!Истим поздравом поздравио је недавно шеф француских ратника окупљени народ свуда, од Београда до Кајмакчалана.
    Међутим, искусили смо, у више прилика, да се тај класични српски поздрав изобичајава и заборавља код наше омладине. Y више прилика, при доласку на неку црквену свечаност, ми смо поздрављали школску децу са Помози Бог!, на шта су деца ћутала (јер нису умела да одговоре), или пак одговарала са Добар дан! и Здраво! И тако доживљујемо једну аномалију да оно што је код нас добро, странци цене и држе, а ми сами заборављамо и одбацујемо.
    Ово непријатно искуство побуђује нас да распишемо свештенству Жичке епархије следеће:
    1. Нека се свештеници сами што чешће у сусрету с људима служе са овим поздравом: Помози Бог! Нека то нарочито чине кад ословљавају масе и групе народа.
    2. Нека свештеници поучавају своје парохијане, а нарочито омладину, како сеоску тако и варошку, особито школску, да се служе овим добрим поздравом.
    3. Нека свештеници, вероучитељи, приме ово к срцу и науче ђаке да на поздрав: Помози Бог! одговарају: Бог ти помогао!
    4. Тамо, где световна лица предају веронауку, нека надлежни пароси упознаду их са овим нашим расписом, и подејствују да се и они потруде у овој ствари у истом правцу.
    Распис овај епископа Николаја изаслат је пред Други светски рат. Дошло је до великог пострадања српског. Братоубилачки рат десетковао је српски пук. Наместо једног дошао је други облик државног уређења, стран патријархалној свести и православљу. Традиционална породица, заснована на достојанству човека, поштовању обичаја и Христовом учењу, полако је раслојавана. Под сваковрсним притисцима безбожничке власти, уз девизу Индустријализација повлачи пролетеризацију сељаштва, село и њени житељи, познати по свом родољубљу, вери и поштовању обичаја, полако су нестајали. Зла коб тог наказног друштва, комунистичког или социјалистичког, прати и данас српски род. Педесет и више година трајао је, и још истрајава, атеистички начин живљења, разарајућиживот народни као храм највише науке, као што казиваше епископ Николај. Тајхрам Господњи, где влада страх од Бога, стид од људи и понос због чојства и витештва предака... у крајњој самодисциплини, у разложности и одмерености свога поступка, у скрушеној побожности, у поштовању човека, уздрман је до пада без повратка. Народни живот, у сфери етнологије или фолклора, више није онако компактан и стамен, попут истине из Светог Писма и српског духовног наслеђа. Све је поремећено до безнађа.
    Свети Николај, у време писања овог расписа, ни слутио није да ће породицу, каонепомични камен темељац друштвеног и државног живота кроз столећа, која је надживела и векове царовања и векове робовања, коњ блиједи, са коњаником коме је име смрт, претурити српски дом, потабати огњишта, погасити славску свећу, раздвојити и разјурити чељад на све стране...
    У предвечерје Другог светског рата распис епископа Николаја, писан са пастирском бригом за својy децу, дотакао се само једног класичног српског обичаја. Свакако и најдоличнијег српском народу. Друге није ни поменуо. Оно безбожничко Здраво, у време комунистичке страховладе, потпуно је изобичајило све српске поздраве. Комунистичке писане и неписане норме, у складу санаучним достигнућима, нису признавале ни Бога ни Христову науку. Прогласили су све што није у складу са научним социјализмом (а социјализам је само теорија), назадним и штетним, простачким атавизмом.
    Уместо Добро јутро, Добар дан и Добро вече дошло је Здраво! Старешина своје војнике поздравља са истим поздравом, уместо Помози Бог јунаци! Спортисти се поздрављају са чак Трипут здраво! Овај једино дозвољени поздрав заменио је иЛаку ноћ, Довиђења и Збогом! Та нова цивилизација је све мењала, па и поздраве. Изобичајио се и поздрав при сусрету познаника. У то старо време, уместо питања: Где ћеш или где си пошао?, говорило се АКОБОГДА! што би значило исто, уз добру жељу и за срећна пута. Уз помоћ Божију. При растајању, на питање: кад ћемо се видети, одговарано је: Акобогда и Боже здравља ... тада и тада. Остало је само: Видећемо се, Чућемо се, Отишао-ла сам, Ћао и Ајде.
    У последње време, а и дошло је задње време, уобичајено је поздрављање без аваза. Било како да поздравите пролазника, он, као да је без језика, одговара климањем главе или подизањем руке, попут нациста. Тај нови поздрав назвасмоклимоглав!??
    Који би распис данас требало да пошаље Свети Синод, Патријарх српски или епископ? И да ли ће бити поштован?
    Свети епископ Николај је говорио да ће и томе доћи крај, када друга настане судија. Тада ће, када томе дође крај, и кад се на рушевинама почне зидати, породица ће опет морати бити камен темељац свега друштвеног живота. Да, породица српска, као освештани храм Господњи. Ако се не поврати стари српски породични живот у свим својим детаљима... у духу и истини старе српске породице, на којој је почивао благослов Божији, она злокобна судија, која је ударила оштром секиром у корен живота организма народног, на замагљеном небу атеизма, неће се појавити ни зрачак светлости спасења за православни род српски.
    Један од детаља из старог породичног живота је, свакако, стари српски поздрав. О њему треба говорити у свакој прилици. Јер, добро је познато, да ни једно од помодарских навика није било дуга века.
    Дај боже да и овом злу дође крај! Уважавања и поштовања вере наше, особености и идентитета српског ради.
    Манастир Ћелије – 1999. год.
    [ Назад ]

  22. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Mironosica у Тражим ''Јеванђелски неимар'', бр. 1, јануар-март 1990.   
    dobro dosao Slobodane Milosevic-u !
    nadam se da ces ovde naci to sto trazis
×
×
  • Креирај ново...