Jump to content

Slobodan Milošević

Члан
  • Број садржаја

    100
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Тужан
    Slobodan Milošević got a reaction from Протомајстор in JERUSALIM   
    JERUSALIM, panorama Jerusalima, pogled sa Maslinove Gore.
  2. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на neca995 у Велики Петак - Тебе одјејушчагосја   
    На стиховње стихире Великог Петка. У ноте записао Ненад Барачки. Подржите рад и запратите канал, хвала.
     
  3. Волим
  4. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на PredragVId у Патријарх Кирил, 3.априла, пронеће у Литији икону Умиленије улицама Москве   
    Пре неки дан, уз благослов митрополита Санкт Петербуршког и Ладоге Варсануфија, представници Санкт Петербуршког Атонског подворја, такође, су организовали аутомобилску поворку (Крсни ход) око северне престонице са великом Иверском иконом Пресвете Богородице. Уз молитву Богу, Пресвету Богородицу и свете свеце за избављење од епидемије и здравље болесних, у Крсном ходу су провели око 12 сати. Духовно вођство на том путу вршио је шеф козачког одељења епархије Санкт Петербурга, протојерех Димитрије Василенков.
     
     
  5. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на PredragVId у Патријарх Кирил, 3.априла, пронеће у Литији икону Умиленије улицама Москве   
    У Републици Коми,  у аутомобилској поворци, Крсном ходу, одслужене су молитве против ширења корона вируса. Улицама Сикнивкара прошла је колона са свештенослужитељима који су попрскали град светом водом и молили се за здравље мештана.
     
     
  6. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на PredragVId у У Русији замироточила икона Мајке Божје «Знамење»   
    У Русији замироточила икона Мајке Божје «Знамење»

     
    У Тулској епархији Руске Православне Цркве замироточила је стара икона Мајке Божје «Знамење», саопштила је Московска Патријаршија, пренео сајт московског Сретењског манастира "Православие.ру", као и интернет страница Митрополије црногорско-приморске Српске Православне Цркве.
    У селу Урусово у руинираном Михаило-Архангелском храму, који припада Богојављенском храму града Венева (Тулска епархија), замироточила је икона из XVIII вијека Мајке Божије «Знамење», саопштава Патриархия.ru.
    Мироточење је примећено од 8. фебруара, откада икона мироточи сваких неколико дана. Чињеницу мироточења иконе потврдио је протојереј Николај Дудин.
    Према сведочењу очевидаца и настојатеља Богојављенског храма града Венева протојереја Олега Алејникова, који служи у селу Урусово, стару икону прије тридесет година нашао је на тавану напуштене куће сељак из Островке Анатолиј Николајев. Икона је привукла његову пажњу јер је на њеној полеђини насликана Мајка Божја «Чаша која се не испија».
    Чувар иконе је завјештао да се она након његове смрти преда храму, што су рођаци и учинили на јесен 2019. године.
    Извор радио Слово љубве
  7. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from Дуња in Акатист светом свештеномученику Харалампију   
    ПОМАЖЕ БОГ.
    Поштовани,
    шта мислите о следећем, упутите које молитве.
    У петак, 27.03.2020. у 21:00, сви манастири Свете горе ће одржати целоноћну молитву упућену
    пресветој Богородици и
    светом Хараламбосу,
    тражећи помоћ у време пандемије.
    Молимо да ова порука стигне до свих православних хришћана да би смо могли сви заједно и у исто време да спојимо наше молитве, да се сажали Бог на нас и ослободи нас овог зла.
    МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ у невољи
    Мене душом и телом невољнога удостоји твоје Божанске посете и старања, Jедина Богомајко, јер си као добра и блага постала родитељска доброта сина твога Христа Бога. Љути јади и грешне страсти кидају ми душу, као гладни вуци у својој невољи и муци. Приступам твојој руци, и ослободи ме терета који ме притискује као стење и даруј ми благословено исцелење. Амин.
  8. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from БанеЛ in Акатист светом свештеномученику Харалампију   
    ПОМАЖЕ БОГ.
    Поштовани,
    шта мислите о следећем, упутите које молитве.
    У петак, 27.03.2020. у 21:00, сви манастири Свете горе ће одржати целоноћну молитву упућену
    пресветој Богородици и
    светом Хараламбосу,
    тражећи помоћ у време пандемије.
    Молимо да ова порука стигне до свих православних хришћана да би смо могли сви заједно и у исто време да спојимо наше молитве, да се сажали Бог на нас и ослободи нас овог зла.
    МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ у невољи
    Мене душом и телом невољнога удостоји твоје Божанске посете и старања, Jедина Богомајко, јер си као добра и блага постала родитељска доброта сина твога Христа Бога. Љути јади и грешне страсти кидају ми душу, као гладни вуци у својој невољи и муци. Приступам твојој руци, и ослободи ме терета који ме притискује као стење и даруј ми благословено исцелење. Амин.
  9. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from Aleksandra_A in Акатист светом свештеномученику Харалампију   
    ПОМАЖЕ БОГ.
    Поштовани,
    шта мислите о следећем, упутите које молитве.
    У петак, 27.03.2020. у 21:00, сви манастири Свете горе ће одржати целоноћну молитву упућену
    пресветој Богородици и
    светом Хараламбосу,
    тражећи помоћ у време пандемије.
    Молимо да ова порука стигне до свих православних хришћана да би смо могли сви заједно и у исто време да спојимо наше молитве, да се сажали Бог на нас и ослободи нас овог зла.
    МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ у невољи
    Мене душом и телом невољнога удостоји твоје Божанске посете и старања, Jедина Богомајко, јер си као добра и блага постала родитељска доброта сина твога Христа Бога. Љути јади и грешне страсти кидају ми душу, као гладни вуци у својој невољи и муци. Приступам твојој руци, и ослободи ме терета који ме притискује као стење и даруј ми благословено исцелење. Амин.
  10. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Иван Ц. у Акатист светом свештеномученику Харалампију   
    Свештеномученик Харалампије се посебно поштује на Светој Гори јер је, по предању, негде у време турске владавине, избавио Светогорце од пошасти куге. У време велике епидемије која је захватила и Свету Гору, монаси су почели да умиру један за другим. Преживели су почели да напуштају манастире спашавајући своје животе. Тада се једном монаху који се управо спремао да напусти Свету Гору, указао старац, рекавши му да не одлази јер је Пресвета Богородица услишила ревносне молитве Светогораца и пребројала њихове кораке у литијама у свим крајевима Њеног Врта. По његовим речима, Она га је послала да заустави смрт. Старац је додао, да ако га монаси послушају, радост ће засијати на њиховим лицима (на грчком: ХАРА – ЛАМПИ, ΧΑΡΑ – ΛΑΜΠΗ). Тада је монах схватио да је пред њим Свети Харалампије и одмах је хтео да учини велику метанију пред светитељем. Међутим, Свети Харалампије је ишчезао а зараза је отишла са Свете Горе
    Од тада је одређено да се у свим манастирима сваке године служе свеноћна бденија у част Светог Харалампија, на његов спомен 23. фебруара. Такође, свакодневно се на крају свих богослужења на отпусту, међу дневним светитељима који се празнују, помиње и име овога светитеља.
    Нека би нас и сада Небеска Заштитница Пресвета Богородица, молитвама Божијег угодника Свештеномученика Харалампија, заједно са нашим даноноћним молитвеницима у духовном утврђењу Свете Горе Атонске, избавила од страдања и заразне болести која је преплавила читав свет.
  11. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Иван Ц. у Акатист светом свештеномученику Харалампију   
    Свештеномученик Харалампије беше епископ у Магнезији и пострада за Христа 202. године. Када наста гоњење хришћана у време цара Септимија Севера, старац Харалампије слободно и јавно проповедаше веру Христову. Све муке претрпе као у туђем телу. А кад с њега жива кожу одраше, светац рече царским војницима: "Хвала вам, браћо, за то што остругавши моје старо тело, ви обновисте дух мој за нови, вечни живот". Бројна чуда учини, и многе у веру обрати. И царева кћи Галина поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на губилиште свети Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе, да им Бог да телесно здравље и душевно спасење, и да им умножи плодове земаљске. "Господе, ти знаш, да су људи месо и крв; опрости им грехе, и излиј благодат Твоју на све!" После молитве овај свети старац преда душу своју Богу пре него што џелат спусти мач на његов врат. Његово тело узе Галина и чесно га сахрани.
    АКАТИСТ СВЕТОМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ ХАРАЛАМПИЈУ
    Свештеномученик ХАРАЛАМПИЈЕ - ЖИТИЈЕ
     
    Кондак 1.
    Теби, мукотрпнику и угоднику Божјем, који се одважно за нас бориш, и који си земљу часном крвљу својом оросио и њену плодородност од Бога измолио, похвалне песме из дубине душе узносимо. Ти, пак, имајући велику одважност пред Господом, од сваке невоље избави нас који ти кличемо:
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Икос 1.
    Ангели се на небесима радоваху непорочном живљењу твоме, свештеномучениче Харалампије, јер си ти следио свете пророке и апостоле, упућујући народ на пут спасења. Тога ради кличемо ти овако:
    Радуј се, велико светило Цркве!
    Радуј се, проповедниче истине!
    Радуј се, учитељу речи живота вечнога!
    Радуј се, разобличитељу идолослужења!
    Радуј се, јер се тобом посрами сатана!
    Радуј се, јер се вера Христова прославља!
    Радуј се, јер си Именом Христовим силу вражију сакрушио!
    Радуј се, јер си силом Божјом замке демонске разрушио!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 2.
    Служитељи Господа Исуса Христа, видевши благочастивошћу и чистотом испуњено житије твоје и, будући укрепљени у вери и благочашћу пошто су чули огњену проповед твоју, обрадоваше се, појући Творцу свега: Алилуја!
    Икос 2.
    Будући испуњен од Господа просветљеним умом и украшен вечном мудрошћу, ти не хтеде послушати савет игемона Лукијана да са жртвама приступиш боговима бездушним, и великих се мучења не уплаши. Стога ти кличемо овако:
    Радуј се, ти, који си претње Лукијанове презрео!
    Радуј се, ти, што постом и молитвом дуговечност задоби!
    Радуј се, јер си за благом невидљивим трагао!
    Радуј се, победни носиоче Крста Христовог!
    Радуј се, јер си мучитеље своје узљуби!
    Радуј се, јер си им срца Христу обратио!
    Радуј се, јер се тобом вера истинита утврди!
    Радуј се, јер се тобом преласт бесов ска посрами!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 3.
    Силом Вишњега укрепљен, велика си мучења победио и, гвозденим ноктима струган, Господу си се молио, болести мучитеља твојих исцељујући и Богу песму узносећи: Алилуја!
    Икос 3.
    Имајући велику милост Господњу, удостојио си се, свештеномучениче Харалампије, да чујеш глас Божји који од облака исходи. Њега слушајући, са трепетом рецимо:
    Радуј се, светило земаљско!
    Радуј се, ти, који си се у небеске обитељи преселио!
    Радуј се, сабеседниче ангела!
    Радуј се, сажитељу пророка!
    Радуј се, сапрестолниче апостола!
    Радуј се, саборче мученицима!
    Радуј се, јер си се разговара са Господом удостојио!
    Радуј се, јер услиши Господ молитве твоје!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 4.
    Бура велика руши градове, села и сваку травку пољску повија, а љуће буре: животне злобе, неверја и злодела људских душе наше смућују и живљење наше тамом прекривају. Но ти, свештеномучениче преславни, помози нама који подвиге и страдања твоја поштујемо и тебе ради, дивног у Светима Божјим, Богу певамо: Алилуја!
    Икос 4.
    Нечастиви цар римски Севир, чувши како си се на мукама непоколебљивим показао, гневом се великим испуни. Ти, пак, дуготрпељиви, када оштри гвоздени клинови у чесно тело твоје забодени беху, све то у весељу и радости поднесе, ни речи не изустивши против мучитеља својих. Тога ради блажимо дуготрпљење твоје усклицима овим:
    Радуј се, образе кротости духовне!
    Радуј се, ти, који си дуготрпљењем Господа Исуса Христа подражавао!
    Радуј се, јер се и бесловесна твар пречудном трпљењу твоме с трепетом дивљаше!
    Радуј се, јер Господ Бог са тобом у мучењима твојим пребиваше!
    Радуј се, јер си мноштво људи дуготрпљењем својим Господу привео!
    Радуј се, од Господа прослављени!
    Радуј се, изворе исцељења!
    Радуј се, помоћниче људима!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 5.
    Као Богом вођена звезда јавио си се жени некој која, видевши страдања твоја и у срцу се умиљењем испунивши, из свега гласа објави:”Човече Божји, часна је старост твоја, и Бог је са тобом”. У Њега треба да верујем, појући Му: Алилуја!
    Икос 5.
    Видевши да је некакав човек у којем беше демон, исцељен, цар Севир се веома задиви чудотворној сили Христовој која обитава у теби, свештеномучениче који си дивљења достојан, те изусти: „Ваистину, велики је Бог хришћански”. Тога ради ти и ми, хвалећи страдања и чудеса твоја, радосно кличемо:
    Радуј се, чудотворче предивни!
    Радуј се, победоносни поборниче вере!
    Радуј се, јер си од паљења огњем сачуван остао!
    Радуј се, јер си чудесима твојим невернике светлошћу Богопознања озарио!
    Радуј се, јер си живљењем својим Име Божје прославио!
    Радуј се, јер пред тобом, као пред добрим војником Христовим, ђаво трепти и дрхти!
    Радуј се, јер се молитвама твојим немоћи исцељују!
    Радуј се, јер заступништвом твојим верни живот вечни наслеђују!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 6.
    Као неустрашиви проповедник показао си се, свехвални Харалампије, говорећи цару овако: „Велику ми корист муке доносе, јер док се тело моје у ранама распада, дух у мени ликује”. Примивши ове речи, мноштво људи исповеди Господа Христа и удостоји се мученичких венаца, појући Богу: Алилуја!
    Икос 6.
    Просија свемогућство Божје и јави се страшна претња Господња када нечастиви мучитељи твоји без стида хуле на Христа Господа изрицаху: „Земља попут листа уздрхта, а одозго, из облака, звуци се страшни зачуше, и показаше се муње и громови. А када ти сатвори молитву, престаде страшна опомена Господња. Тога ради кличемо ти овако:
    Радуј се, разобичитељу гордих!
    Радуј се, учитељу сиромаштва духовног!
    Радуј се, јер си хулитеље Имена Господњег оборио!
    Радуј се, ти који од гнева Божјег људе избављаш!
    Радуј се, ти који муње и громове небеске молитвама стишаваш!
    Радуј се, јер од страха умртвљене људе васкрсну!
    Радуј се, јер велику незлобивост према мучитељима својим показа!
    Радуј се, јер тебе ради Господ Бог загрме у облацима ваздушним!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 7.
    Желећи да спасе чисту душу цареве кћери Галине, Господ те, Харалампије, показа попут ангела светлоносног, учитеља мудрог и апостола вере Христове. И, пазећи на речи твоје, блажена Галина се у срцу умилењем испуни, те Богу појаше: Алилуја!
    Икос 7.
    Као новога Јосифа Господ Бог тебе показа, умудривши те да обзнаниш причу блажене Галине о сну који је уснила. Јер, она угледа велико пространство водено, које је дар Духа Светога, виде градину голему крај вода великих, рај Господњи, и у њему виноград свекрасни, обиталиште праведних, и чувара места тога, Христа Бога, где на рамена Своја овцу метну. Тога ради кличемо теби:
    Радуј се, украсу стараца!
    Радуј се, сместилиште дарова Духа Светога!
    Радуј се, јер са ангелским војскама Господа славословиш!
    Радуј се, јер си рај Господњи и живот вечни задобио!
    Радуј се, служитељу Пастиреначелника Христа Бога нашега!
    Радуј се, добри пастиру стада Христова и за васцели свет молитвениче!
    Радуј се, украсу винограда Господњег!
    Радуј се, тврђаво Цркве Христове!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 8.
    Проводећи своје странствовање на земљи, ти не хтеде испунити вољу нечастивих идолослужитеља, нити од вере истините одступити, него си, уразумљујући мучитеље своје речима богомудрим, страдања за Христа примио, појући Господу Богу победну песму: Алилуја!
    Икос 8.
    Пошто испуни све срце своје јарошћу, нечастиви цар те предаде удовици некој на поругу. У дом њен улазећи, ти си се, Харалампије свети, прислонио на стуб који украј куће стајаше, и истог трена се он расцвета, премда сув бејаше. Ужаснувши се веома, жена се тада Богу обрати. Ми ти, пак, у умиљењу срца кличемо овако:
    Радуј се, Харалампије, светилниче свесветли!
    Радуј се, угодниче Христов, благодаћу преизобилном испуњени!
    Радуј се, јер се и само име твоје чудесним живљењем твојим оправда!
    Радуј се, заступништво и посредовање удовица!
    Радуј се, јер си поукама својим многе Христу привео!
    Радуј се, узданице и крепости сиротих!
    Радуј се, дивна лепото мученика!
    Радуј се, многосветло огледало човекољубља!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 9.
    Све богаство ума свога, све дарове благодатне које си од Господа Бога примио, дао си, свети Харалампије, да људима послуже, учећи све вери и благочашћу, и у часу кончине своје свете ниси се за себе самога молио, већ за спасење и благовање свих оних који свештени спомен твој поштују, да се даровима Господа Бога насладе, појући Му: Алилуја!
    Икос 9.
    Речити говорници не беху кадри достојно опевати величанство душе твоје и неизрециво твоје милосрђе. Теби се дивећи, ми, недостојни у простоти срдаца својих кличемо:
    Радуј се, светило што тмину греховну од људи, светлошћу вере, одгониш!
    Радуј се, ти, који венцем мученичким више од звезда на небу блисташ!
    Радуј се, ти, који молитвама својим од Христа Господа прорастање жита измољујеш!
    Радуј се, јер си крв своју чесну на земљу пролио!
    Радуј се, јер си крвљу овом штедрост Господњу за нас грешне задобио!
    Радуј се, јер теби Господ каза: „Нека реч твоја исцељење болнима буде”!
    Радуј се, јер мољење усана твојих прими Бог!
    Радуј се, благодатна утехо паћеницима!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 10.
    Желећи да спасеш душу своју, тело своје ни за шта сматрао ниси, мучениче свети, и радовао си се осуди да мачем посечен будеш, појући Господу Богу Који вазда добро твори: Алилуја!
    Икос 10.
    Господ Бог ти беше стена и уточиште, Харалампије велики, јавивши ти се у слави Својој у часу блажене кончине твоје. Тога ради кличемо ти:
    Радуј се, пријатељу Господњи!
    Радуј се, јер ти Господ дарује што год затражиш!
    Радуј се, јер си страшну славу Господњу угледао!
    Радуј се, заштитниче од глади и помора!
    Радуј се, јер силом Божјом одгониш шкодљиви ваздух који плодове земаљске уништава!
    Радуј се, трудољубља учитељу!
    Радуј се, јер за здравље телесно и душевно заступаш!
    Радуј се, јер се за стоку, људима на потребу створену, стараш!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 11.
    Премного и умилно појање приносимо ти, чудотворче, јер, пошто не можемо да учинимо ништа што би било равно чудесима твојим и превеликом твоме милосрђу према нама грешнима, теби се дивећи, Господу кличемо: Алилуја!
    Икос 11.
    Светило путоводно буди нама, Харалампије, који у тами греховној ходимо, и Господу се моли да свако сујеверје од нас одбаци, да ум наш светлошћу Еванђеља и наукама корисним за трудове земљоделаца и за сваку добру ствар просветли, да умом просветљени, у умилењу срца, кличемо теби:
    Радуј се, миро непресушно, на трудове људске изливено!
    Радуј се, миомирно пролеће Господње!
    Радуј се, прекрасно дрво раја Господњег!
    Радуј се, ти, који молитву, као кад миомира Господу приносиш!
    Радуј се, ти, који дахом своје свете молитве земљу загреваш!
    Радуј се, јер заступништвом својим пред Господом земаљске плодове росом орошаваш!
    Радуј се, покровитељу земљоделаца!
    Радуј се, живљења њихова устројитељу!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 12.
    Знајући за обећану ти благодат од Господа Бога, да се свака молба твоја испуни, рекао си: „Молим Ти се, Господе, Имену Своме славу подај; да на месту где се мошти моје положе, не буде глади и помора, нити ваздуха који плодове уништава, него мир међу људима и телесно здравље, а душама спасење, и нека се оно изобиљем плодова земаљских испуни”. О, Господе Боже наш. Излиј део благодати Своје и на све нас који Теби појемо: Алилуја!
    Икос 12.
    Опевајући чудеса твоја, Харалампије преславни, славимо дуготрпљење, страдања и чудесну кончину твоју, и, дивећи се милосрђу твоме, кличемо ти овако:
    Радуј се, ти, који за кишу пред Господом правовремено посредујеш!
    Радуј се, ти, који нас молитвама својим од града и буре заклањаш!
    Радуј се, јер си за место где си пострадао плодност молио!
    Радуј се, јер си ниспослање благослова на труд земљоделца од Господа Милосрдног просио!
    Радуј се, страдалниче непобедиви и несавладиви!
    Радуј се, свештениче Божји, који васцели свет заступаш!
    Радуј се, уздање свих они који ти се моле!
    Радуј се, светла радости земљоделаца!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 13.
    О, предивни Харалампије, заступниче наш премилосрдни, услиши глас недостојне молитве наше и моли се Господу за нас, да нас сачува од глади и помора и међусобне борбе, и да на сваки мирни рад људски ниспошље благослов Свој, да Му у векове појемо: Алилуја!
    Икос 1.
    Ангели се на небесима радоваху непорочном живљењу твоме, свештеномучениче Харалампије, јер си ти следио свете пророке и апостоле, упућујући народ на пут спасења. Тога ради кличемо ти овако:
    Радуј се, велико светило Цркве!
    Радуј се, проповедниче истине!
    Радуј се, учитељу речи живота вечнога!
    Радуј се, разобличитељу идолослужења!
    Радуј се, јер се тобом посрами сатана!
    Радуј се, јер се вера Христова прославља!
    Радуј се, јер си Именом Христовим силу вражију сакрушио!
    Радуј се, јер си силом Божјом замке демонске разрушио!
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    Кондак 1.
    Теби, мукотрпнику и угоднику Божјем, који се одважно за нас бориш, и који си земљу часном крвљу својом оросио и њену плодородност од Бога измолио, похвалне песме из дубине душе узносимо. Ти, пак, имајући велику одважност пред Господом, од сваке невоље избави нас који ти кличемо:
    Радуј се, свештеномучениче Харалампије, наш милосрдни заступниче пред Богом и предивни чудотворче!
    МОЛИТВА СВЕТОМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ ХАРАЛАМПИЈУ
    О, предивни свештеномучениче Харалампије, мукотрпниче несавладани, свештениче Божји који васцели свет заступаш. Погледај на мољење нас који поштујемо свештени спомен твој, измоли нам од Господа Бога опроштај грехова наших, да се не разгневи на нас до краја, што сагрешисмо и недостојни се милосрђа Његовог показасмо. Моли се Господу Богу да ниспошље мир на градове и села наша, да нас избави од најезде туђинаца, међусобне борбе и сваког раздора и нереда. Утврди, свештеномучениче, веру и благочешће у свим чедима православне Цркве хришћанске, и моли се да нас избави Господ Бог од јереси, раскола и свакога сујеверја. О, милосрдни мучениче, моли се Господу за нас, да нас сачува од глади и сваке болести, и да нам подари изобиље плодова земаљских, и умножење стоке потребне људима и свега што нам је на корист а понајвише да се удостојимо, молитвама твојим, Царства Небеског Христа Бога нашега, Коме приличи част и поклоњење, са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
     
    Објаву припремила
    Анђелка Кузмановић
  12. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на fsa у Свети Старац Порфирије Кавсокаливит – житије и поуке   
    ŠTAP SVETOG GERASIMA
        Kraj u kome smo stanovali - Turkovunija -bio je sve sama uzbrdica i nizbrdica. Ja sam izjutra ustajao veoma rano i odlazio u svoju crkvu Svetoga Gerasima, a vraćao se tek uveče. Ulica u kojoj je bila naša kuća bila je vrlo nezgodna i vrlo strma. Tako sam ja jednog jutra pao i slomio nogu. To se dogodilo u nedeljno jutro; još se nije bilo čestito ni razdanilo i svuda unaokolo vladao je potpuni mir. Zahvaljujući tome, neki ljudi su čuli moje jauke, izišli su odmah i pozvali hitnu pomoć. Stigla je hitna pomoć i preneli su me u bolnicu. Bila mi je slomljena leva potkolenica. Sve su mi kosti na tom delu noge bile smrvljene. Osećan sam nepodnosive bolove. Kada su me doneli u Polikliniku, spuste me iz bolničkog vozila i polože u postelju. Lekari odluče da mi stave nogu u gips. Narod je čekao da služim Liturgiju, ali su bili primorani da svi odu.
        Petnaest dana sam ostao u bolničkoj postelji. Čitavo to vreme molio sam se Gospodu. I tako, u molitvi, najzad spontano bacim pogled na svoju nogu. I šta imam da vidim! Blagodaću Božjom vidim da su mi nogu pogrešno stavili u gips. Zatražim od lekara da otvore gips. Saznavši za to, profesor reče smejući se:
        - Ovaj pop, umesto da gleda svoju crkvu za koju je nadležan, hoće, izgleda, ovde nas da kontroliše! Mi smo svoj posao ispravno uradili, a nogu smo mu pregledali preko rengena. Šta sad hoće? Šta nas muči?
        Niko od lekara nije pokazao nikakvo interesovanje. Ja sam ostao uporan tražeći da pogledaju moju nogu. Oni ni da čuju! U podne mi donesoše jelo, ali ja odbih da jedem ponavljajući kako tražim da me ponovo pogledaju na rendgenu. Insistiram da to urade, jer će, inače, kost krivo da zaraste i takva će ostati zauvek. Na sve to profesor mi je poručio:
        - Neka on gleda svoju svešteničku službu! Noga mu je u redu.
        Dođe veče. Opet mi donesoše jelo; ja opet odbih da jedem, uporno tražeći da pogledaju moju nogu. Sutradan izjutra dođe profesor, pa će mi reći ljutito:
        Šta, bre, hoćeš ti, oče? Šta sve ovo znači? Valjda hoćeš da nas mučiš?
        Na moje uporno navaljivanje, odvedu me ipak ponovo na rendgenski pregled. Stvarno, vide da su mi nogu pogrešno namestili i da je u takvom stanju već prilično zarasla. Profesor poče da se smeje.
        - Bre, oče, - kaže mi -mora da si vrlo grešan! Sada je to i meni jasno, sada ćeš tek da vidiš šta ćeš pretrpeti! Moramo ti ponovo slomiti nogu da je postavimo kako treba.
        Počeše svom snagom da udaraju gips da bi ga razbili. Ja nisam govorio ništa. Samo sam u sebi vršio svoju smirenu molitvu.
        - A, sada ne govoriš! - komentarisao je profesor. - Ali sada ću ti ja oprostiti sve tvoje grehove!
        U jednom trenutku povukoše i svukoše gips. Ja sam osećao strahovit bol. Dva lekara su me vukla za nogu, a profesor je pesnicom udarao po nozi ispod kolena svom snagom da bi je slomio.
        - E, bre, oče, oprostiću te od svih tvojih grehova, ali, zahvaljujući tebi, i meni će biti oprošteni moji gresi!
        lomili su mi kost. Već je bila malo zarasla, te sam trpeo neizdržive bolove. Stegao sam usne. Najzad, slomiše mi nogu. Položiše me pod rendgenski aparat, učvrstiše nogu i vratiše je pravilno u njen prirodni položaj. Potom ponovo pažljivo postaviše gips i vratiše me u krevet.
        Dva - tri meseca - već se i ne sećam koliko je to trajalo - ostao sam da ležim u krevetu. Posle tog dugog vremena postavili su me da sedim na krevetu, a onda su mi dali da se pridržavam pomoću dve štake i da polako počnem da hodam. Ja, međutim, nisam hteo štake. Profesor mi kaže:
        - Uzmi ih da bi mogao da ustaneš, pošto te je ležanje iscrpelo.
        Ovo sa štakama nije dugo trajalo, jer sam i sam počeo da stičem ravnotežu. Zazirao sam od štaka pošto sam se plašio da ću se na njih navići, pa neću posle moći da ih ostavim. Profesor mi reče:
        - Postaraj se da kupiš sebi štap.
        - Neću - odgovorim ja. - Ne želim štap.
        - Pa zar ti kao pop smeš da budeš neposlušan? Slušaj me, inače ćeš pasti, pa ćeš slomiti sve svoje kosti.
        Tada sam bio primoran da kažem svojoj sestri:
        - Kupite mi jedan štap. Mi jesmo siromašni, ali treba da mi kupite štap. Hoću da bacim ove štake, jer mi teško pada da ih nosim.
        Bilo je jedanaest sati pre podne. Ja sam na štakama sišao u bolničku crkvu.
        Moja sestra se odmah spremila da ode u Eolovu ulicu da mi kupi štap. Dok je polazila, eto ti neke gospođe sa štapom u ruci; ulazi u crkvu.
        - Je li ovo crkva Svetog Gerasima? - upita.
        Da, čedo moje, ovo je ta crkva - odgovori crkvenjak.
        - A gde je tu ikona Svetoga Gerasima?
        - Eto je tu - odgovori crkvenjak i pokaza joj ikonu.
        Tada ova nepoznata gospođa pade ničice pred ikonom Svetoga i sa suzama poče da govori naglas dok smo mi svi slušali njene reči:
        - Sveti ugodniče Božji, ja nisam znala za tebe, nikada nisam čula za tebe, čak ni tvoje ime nisam nikada čula, pa ipak si me počastvovao da me posetiš i da mi zatražiš ovaj štap koji sam u svoje vreme kupila u Jerusalimu. Tražio si da ga donesem u tvoj dom; i evo, donela sam ti ga, sveti ugodniče Božji. Rekao si: "želim da mi taj štap doneseš sutra ujutru!" Ja nisam znala gde se nalaziš, pa sam se raspitivala, saznala sam, i evo, našla sam tebe i tvoj dom.
        Ja, moja sestra i starica - crkvenjak, sedeli smo za crkvenim stolovima pored tutorskog stola. Nepoznata gospođa nam priđe, pa će nas upitati:
        - Šta je to bilo? Zašto je Sveti Gerasim tražio od mene štap? Šta će mu tako nešto?
        A starica crkvenjak odgovori:
        - Slušaj da ti objasnim zašto je svetitelj hteo štap: njemu ne treba, ali sveti Gerasim ima i svoga slugu. Njegov sluga je ovaj sveštenik koga vidiš. On je slomio nogu i već mesecima trpi silne bolove. Danas je ustao posle dužeg ležanja, a lekari su mu rekli da se mora oslanjati na štap. I eto, njegova sestra je taman bila spremna da pođe u Eolovu ulicu da mu kupi štap. Hodi, dakle, uzmi štap od Svetoga, i donesi ga ovamo, pa ga predaj njegovom služitelju.
        Uzbuđena gospođa mi prinese štap i celiva mi ruku.
        - Uzmi ga, oče, i oprosti mi grehe moje. To je štap koji je bio na Grobu Gospodnjem. Ja stanujem u četvrti Provone, na kraju ulice Patision. Tamo stanujem i tamo sam videla Svetoga u snu.
        Ja joj zahvalih. Uzeh štap i počeh odmah da ga koristim, odbacivši štake. Taj štap sam zatim nazvao štapom Svetog Gerasima i veoma sam ga zavoleo. Mnogo pazim da ga ne izgubim. Ali to je i divan, vrlo čudesan štap. Jer, kad neko ima teške telesne bolove, ja ga malo dotaknem štapom i čovek ozdravi. Zaista je to čudesan štap. Kako je sve bilo divno! Potpuno živ pojavio se pred gospođom, koja nikada nije bila čula ni za njega ni za mene. predivna i čudesna dela tvore sveti Božji ljudi! Stoga treba da ih poštujemo. I ja se klanjam svetome Gerasimu, koji i jeste palica nemoćnima, zahvaljujući svojoj svetosti i blagodati.
    ( ŽIVOT I POUKE STARCA PORFIRIJA KAVSOKALIVITA, str.144. )
  13. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на fsa у Свети Старац Порфирије Кавсокаливит – житије и поуке   
    "U ovoj kratkoj Reči nećemo, razume se, ulaziti u pojedinosti Starčeva života, podviga i svedočenja životnosti i delotvornosti Jevanđelja Hristova. Ipak, ne možemo, a da ne istaknemo - ovde i sada ukratko, a u dogledno vreme, ako Bog da, opširnije i ozbiljnije - njegovu ljubav prema našoj pomesnoj Crkvi, Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, i njegovu brigu za nju, odnosno njegovu ljubav prema našem, srpskom narodu i brigu za njegovo dobro. Ovo naše svedočenje jeste lično svedočenje, svedočenje iz prve ruke, i za njegovu autentičnost potpisnik ovih skromnih redaka rado snosi punu odgovornost pred Bogom i pred ljudima, budući da je on sticajem okolnosti - bolje reći po nedokučivom Promislu Božjem - bio u neposrednom duhovnom kontaktu sa Starcem pune dve decenije. Starac je uvek, u razgovoru sa potpisnikom ove Reči, insistirao na potrebi pastirske odgovornosti, budnosti i revnosti za duhovni preporod srpskog naroda. Ne smemo prećutati zadivljujuću i zapanjujuću činjenicu da je tada, sredinom sedamdesetih godina prošloga, 20. veka, iako fizički nikada nije posetio Srbiju niti je imao prilike da izučava srpske prilike i neprilike, savršeno precizno poznavao, razumevao i opisivao duhovno stanje našeg naroda. Što je još važnije i upečatljivije, sa jednakom jednostavnom izvesnošću govorio je i o budućim događajima u životu Srpske Crkve i o budućem duhovnom razvoju i traganju srpskog naroda.

        Izdaleka je, blagodaću Božjom, video da srpski narod, podsvesno, gaji samo još jednu nadu, nadu u svoju Crkvu, i da će jednoga dana, i to uskoro ( a sve je ovo govoreno još u vreme dok je "pleme naše" duhovno spavalo "snom mrtvijem"!), "iznenada nagrnuti" u Crkvu. Pri tom je izražavao bojazan da Crkva - zbog nedostatka pastira uopšte, a zbog nedostatka duhovno zrelih i sposobnih pastira posebno - neće biti u stanju da se u punoj i pravoj meri odazove toj ogromnoj duhovnoj potrebi istinske pastirsko-misionarske delatnosti i preporoda pravoslavne vere i tradicije. "Vaš narod je na sve načine, a posebno u duhovnom pogledu, izmučen, ojađen, izranavljen, jer je dugo bio lišavan Hrista; jednom rečju, pod bezbožnom i čak protivbožnom vlašću, narod vam je bio kao ovce bez pastira..." - "U takvim okolnostima - nastavljao je - lako vam mogu doći razne jeresi i sekte, pa i razni gurui, i duhovno zavoditi narod Božji, a mnoge i prigrabiti." Videći sve to - verovatno vidovitije od većine nas, poniklih i odraslih ovde - naglašavao je, veoma često i izričito, nasušnu potrebu za duhovno zrelim, prosvećenim, obrazovanim i požrtvovanim sveštenicima.

        Mladim sveštenicima, monasima, monahinjama, teolozima, revnosnim u veri hrišćanima - svima je savetovao: "Radite neprestano i neumorno, jurite i stižite svuda, svima propovedajte Hrista, padajte s nogu od umora trudeći se za Hrista i za Crkvu Njegovu, ne žalite svoju mladost... Sve dajte za Hrista i za Crkvu Njegovu! Ona treba da raste, a mi da se smanjujemo smirenošću... " Ove potresne reči ljubavi i pouke, upućivao je svima, a posebno nama, pripadnicima srpskog naroda koji smo imali blagoslov i sreću da ga na svom životnom putu sretnemo i upoznamo i da sa njime s vremena na vreme razgovaramo. Svetog i dobrog Starca zaista je, uz sve ostalo, krasio duh nepatvorene sabornosti, krasilo ga je osećanje svepravoslavnog jedinstva i prožimanja kao što mu je i srce bilo ispunjeno svečovečanskom ljubavlju.

        On ni po kom osnovu nije pravio razlike među narodima. Sve je voleo jednako: sa istom ljubavlju, predanošću i žarom molio se za naš, srpski narod i za ostale pravoslavne narode kao što se molio i za sopstveni, grčki narod. Čini mi se, ipak, da je srpskom narodu poklanjao naročitu molitvenu pažnju, svakako i zato što je najpre predosećeo, a zatim i osećao, po daru Duha Svetog, sve njegove patnje i nevolje. Često je, naime, i noću budio svoju duhovnu decu i hrišćane koje je poznavao i pozivao ih da se mole za svoju braću Srbe. Predvideo je izbijanje ratnog sukoba na prostoru naše otadžbine. Na tri meseca pre početka ratnih dejstava i stradanja telefonirao je piscu ovih redaka i poručio mu da padne na kolena i da se moli Gospodu; jer, rekao je, "sve mi kod vas izgleda crno i bojim se da će brzo doći do rata..."

        Ali ovo svoje prvo javno svedočenje o velikom podvižniku ljubavi i prozorljivom iscelitelju završićemo, u okviru ove skromne uvodne Reči, njegovim predskazanjem da će se život Crkve u srpskim zemljama obnoviti i da će pravoslavna pobožnost u srpskom narodu ponovo procvetati, uprkos dugotrajnom duhovnom pustošenju tokom 20. veka. Navodimo njegove karakteristične reči: "Vidim Hrista kako hodi srpskom zemljom i odabira one koji su Njegovi". Izgovorene su, napominjemo, u dane kada nije bilo skoro nikakvih vidljivih znakova koji bi ih opravdali.

        Danas su one, hvala Bogu, stvarnost. Sutra, nadamo se, biće još opipljivija stvarnost - blagodaću Božjom i molitvama svetih Njegovih. Sledstveno, i molitvom i zastupništvom dobrog i vernog sluge Hrista Spasitelja, jednog od blagodatnih svetilnika naših dana, čiji lik će se ocrtavati i na stranicama knjige koju trenutno držite u rukama"

    EPISKOP BAČKI IRINEJ, u predgovoru knjige: "STARAC PORFIRIJE, podvižnik ljubavi prozorljivi čudotvorac"
  14. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from Jestira. in СВЕТА ГОРА, позив на молитву упућену ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ и светом Хараламбосу   
    У петак, 27.03.2020. у 21:00, сви манастири Свете горе ће одржати целоноћну молитву упућену
    пресветој Богородици и
    светом Хараламбосу,
    тражећи помоћ у време пандемије.
    Молимо да ова порука стигне до свих православних хришћана да би смо могли сви заједно и у исто време да спојимо наше молитве, да се сажали Бог на нас и ослободи нас овог зла.
    МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ у невољи
    Мене душом и телом невољнога удостоји твоје Божанске посете и старања, Jедина Богомајко, јер си као добра и блага постала родитељска доброта сина твога Христа Бога. Љути јади и грешне страсти кидају ми душу, као гладни вуци у својој невољи и муци. Приступам твојој руци, и ослободи ме терета који ме притискује као стење и даруј ми благословено исцелење. Амин.
  15. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на PredragVId у Румунски патријарх Данило саставио молитву за избављење од корона вируса   
    Румунски патријарх Данило саставио молитву за избављење од корона вируса
     
    У среду, 11. марта 2020, Његово Блаженство румунски патријарх Данило упутио је следећу молитву свима епархијама Румунске патријаршије за избављење од епидемије вируса корона:
    Посебна молитва за избављење од нове епидемије:
    Пре отпуста (Божанска литургија, вечерња, јутрења) свештеник каже: Господу се помолимо!
    Верници: Господе, смилуј се!
    Свештеник чита ову молитву окренут према истоку:
    Господе, Боже наш, који си богат милосрђем и мудрим промислом управљаш нашим животом, услиши нашу молитву, прими наше покајање за наше грехе, заустави нову заразну болест (нову епидемију), као што си једном престао да кажњаваш народ у време цара Давида.
    Ти који си Лекар душа и тела наших, подари опоравак болеснима, подижући их хитро са одра патње како би могли да прослављају Тебе, нашег Милостивог Спаситеља, а заштити здраве од било које болести.
    Благослови, Господе, ојачај и заштити својом благодаћу све оне који се човекољубљем и жртвовањем старају о болеснима у њиховим домовима или у болницама.
    Уклони све болести и патње међу људима и научи нас да ценимо живот и здравље као Твоје дарове.
    Дај нам, Боже, свој мир и испуни наша срца чврстом вером у Твоју заштиту, надом у Твоју подршку и љубављу према Теби и према ближњему.
    Јер си Ти Бог који милује и спасава нас,  и Теби славу узноаимо: Оцу и Сину и Духу Светому, сада и увек и у векове векова.
    Верници: Амин.
    Извор: Basilica.ro (с енглеског Информативна служба Српске Православне Цркве)
    Преузето са странице:  Радио Слово љубве
  16. Волим
  17. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from PredragVId in СВЕТА ГОРА, позив на молитву упућену ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ и светом Хараламбосу   
    У петак, 27.03.2020. у 21:00, сви манастири Свете горе ће одржати целоноћну молитву упућену
    пресветој Богородици и
    светом Хараламбосу,
    тражећи помоћ у време пандемије.
    Молимо да ова порука стигне до свих православних хришћана да би смо могли сви заједно и у исто време да спојимо наше молитве, да се сажали Бог на нас и ослободи нас овог зла.
    МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ у невољи
    Мене душом и телом невољнога удостоји твоје Божанске посете и старања, Jедина Богомајко, јер си као добра и блага постала родитељска доброта сина твога Христа Бога. Љути јади и грешне страсти кидају ми душу, као гладни вуци у својој невољи и муци. Приступам твојој руци, и ослободи ме терета који ме притискује као стење и даруј ми благословено исцелење. Амин.
  18. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Иван Ц. у На гробу неимара Цркве Живе - У спомен брата Драгослава Живановића из Крњева   
    Налазимо се данас, овог другог дана Успења Пресвете Богородице, молитвено сабрани у храму Св. Саве у Крњеву, и овде око гроба његовог надалеко познатог неимара брата Драгослава Живановића, пресељеног „из смрти у живот“ пре 40 година – управо на овај дан. Налазимо се око гроба човека, свецело утемељеног и узиданог у овај видљиви храм славе Божије. Узиданог и својим знојем и својом молитвом, и својом душом и својим телом. Налазимо се у храму који је, не само видљиви синоним Цркве Бога Живога, већ и вечни сведок и путоказ томе, како се изграђује Црква Христова у нама самима.
    А брат Драги је управо такву, Живу Цркву, изграђивао, и у сeби и у свима око себе. Заједно са растом сводова овога храма, и он сам је узрастао: „у човека савршена, у меру раста висине Христове“, по речима Св. апостола Павла. Јер, пре свега и изнад свега, брат Драги је био – неимар душа људских, Јеванђелски Неимар – како је Владика Атанасије насловио књигу о њему.
    Сведок и проповедник Христа Спаситеља – Распетог и Васкрслог, победника греха и смрти; и то проповедник попут самих апостола светих, по свој земљи и свим крајевима српским и несрпским. Није познато (бар не мени лично), да је икад у нашем народу, у историји Српске Цркве, било већег путујућег мисионара од брата Драгослава, који је тако делатно сведочио Христа у сваком тренутку свога живота, свуда и на сваком месту. Нити пак, ко је више од њега саборизовао „једну, свету, саборну и апостолску Цркву“ у српском народу.

    Црква у Крњеву
    Свуда је стизао и сви су му долазили, и заједно са њим саборовали и љубвеобилно заједничарили у литургијским и молитвеним сабрањима око Христа и са Христом, у љубави Бога Оца и заједници Св. Духа. Јер Драги је био, како је неко запазио, прави уметник у приређивању радости. Зато је за њим и ос тало толико благодатног мириса у нашем народу, па и широм православља. Јер је истински и све цело, душом и телом својим, управо и у зидао себе пре свега у Цркву Бога Живога, у тело Христа васкрслога. У оно, што никада не може бити уништено, као што је неуништиво дело и тело Св. Саве – макар спаљено, а на кога се брат Драги у свему угледао, и за исто дело и сам „сагорео“.
    Стога, заиста не знам не ког већег православног „народњака“, лаика богомољца, нерукоположеног свештеника, односно човека из крштеног народа Божијег (лаоса, које Свето Писмо и Света Литургија називају „светима“, „родом изабраним и царским свештенством“), да је тако свецело био у служби Цркве и свога народа. Да је са толиком вером и љубављу делотворном, изграђивао у себи и у сви ма око себе Живу Цркву Божију, одушевљени храм Духа Светога, обитавалиште Божије и престо Христа Спаситеља.
    О свему томе је спољна. видљива слика, управо овај велелепни храм покрај аутопута на брежуљку између Шумадије и Поморавља, у кога је Драги у потпуности себе узидао.Реч је о храму који ће бити вечно сведочанство дела брата Драгослава и светог и светлог лика његовог. Али и печат, и вечни показатељ управо тога, каква је заправо улога лаичког (народног) апостолата у Цркви, а што је управо био Богомољачки покрет у Србији.
    Покрет, коме је брат Драги свим срцем припадао, и исти називао покајничким покретом, духовним устанком против греха у самом себи, покретом покајања и преображаја духовног, покретом васкрса и саваскрсења са Христом, покретом – у коме је Христос центар живота и смисао свега. Био је то заиста, покрет подмлађивања и оживљавања нашег „парализованог осећања православности“ – како се о њему изразио Ава Јустин Ћелијски. Захваљујући коме је – по Божијем промислу, СПЦ преживела време комунизма и атеизације овог народа. Јер, у том тешком комунистичком времену, управо је из овог покрета регрутовано свештенство за наше парохије, и монаштво за наше манастире. Каква је то била Божија промисао!...

    И нема сумње, овај храм – који већ обележава педесет година своје изградње – остаће у историји као вечни Спомен-храм самог Богомољачког покрета у српском народу, печат делатне вере и љубави богомољачке, који су своје христољубље претварали у братољубље. Јер из свих српских крајева богомољци су учествовали у изградњи овог храма тог „лаичког апостолата“ у Српској Цркви. Стога, никако се не сме заборавити да је у наредној, 2020-ој години, управо стогодишњица првог свесрпског Богомољачког сабора, одржаног управо овде у Крњеву на дан Св. Илије – горе код старе цркве, која – хвала Богу и даље постоји. Јер, управо је на том Сабору Свети Владика Николај Српски, као изасланик Патријарха Димитрија, „по први пут дошао у додир са многобројном богомољачком војском“, кажу записи. И управо је тај Сабор био полазна тачка организације овог великог препородилачког покрета, духовног устанка за чи јег су человођу и духовника сами богомољци изабрали Светог Владику Николаја.
    Брат Драгослав ће придавати велики значај овом првом оснивачком Богомољачком сабору, као двадесет година касније и другом таквом Сабору – такође овде у Крњеву; а нарочито овом доласку Владике Николаја у његово родно село и његовом учешћу на тим саборима. И управо је то оно, што ће Драги и узети за основну смерницу свог животног пута, свог богомољачког и мисионарског подвига – односно делања, и то највише међу децом и омладином, а на равно и старијима. За Владику Николаја,
    Драги ће доживотно бити везан, и управо ће њему, тада још увек званично неканонизованом, односно Свим Српским Светитељима (у које сада можемо и самог Драгослава убројати), посветити мањи десни олтар у овој цркви. Наравно, као и све друго, и то је Драги учинио по сагласности и садејству достојног вечног помена проте крњевског Богољуба Момировића (хапшеног због изградње ове цркве), а касније и сахрањеног поред гроба Драговог; а пре све га чинио је то по благослову, исто тако достојног вечног помена светог и богомудрог Епископа браничевског Хризостома, тихог гласа ове епархије, који је душом и срцем стајао иза Богомољачког покрета у својој епархији, а брата Драгослава неизмерно волео.

    Укратко, Господ наш Исус Христос, Свети Сава, Владика Николај и богомољство, за брата Драгог су били једно исто богочовечанско јединство у саборној пуноћи Цркве Божије. И управо је Драги био најверодостојнији пример тог светосавског, односно јеванђељског и николајевског богомољства. Јеванђељски покајник и подвижник, посник, задужбинар, мисионар, неимар, и све друго... Упознао сам се са њим још као студент, сусревши га на Светој Гори далеке 1971. године, и већ тада (а касније још више), схватио о каквом великом човеку је реч.
    Стидео сам се своје недостојности познанства са њим. И ми слим да ће се житељи села Крњева вековима поносити како Светим Савом и Светим Владиком Николајем, тако и својим братом Драгославом, истинским човеком Божијим, светосавским подвижником и Јеванђелским Неимаром видљиве и невидљиве Цркве Христове. Али, не само поносити, већ и угледати се на њега заједно са свима нама, како бисмо и сви ми били истински хришћани у својој делатној вери и љубави, у покајању и препороду духовноме, у живом сведочењу Христа, у саборовању са Њим и свима око себе у Чаши Тела и Крви Христове, у пуноћи самог јединства са Христом и свима светима...
     
    Вечан Ти спомен брате Драгославе, радуј се у Царству Божијем, и моли Бога за нас!
     
    Беседа на четрдесетогодишњем помену Јеванђелског Неимара брата Драгослава
    Протојереј-ставрофор Милосав Радојевић
     
    Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ
     

    View full Странице
  19. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from Jecić in СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ   
    „Всјакоје диханије да хвалит Господа!”
    Manastir_Hilandar_Loza_Svetog_Simeona_Mirotočivog.mp4
  20. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from Jecić in СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ   
    „Всјакоје диханије да хвалит Господа!”

  21. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from Jecić in СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ   
    „Всјакоје диханије да хвалит Господа!”
    Hilandar,_Sveti_Simeon_Mirotočivi_i_Služba.mp4
  22. Свиђа ми се
    Slobodan Milošević got a reaction from Срђан Шијакињић in Бесплатни правни савети за чланове ЖРУ (пре писања на теми обавезно прочитати први пост)   
    ПОМАЖЕ БОГ,
    поштовани чланови ЖРУ,
    адвокат сам у пензији, па могу да своје скромно знање ставим на услугу члановима ЖРУ.
    С поштовањем.
    адвокат у пензији, Слободан из Зајечара.
  23. Волим
  24. Волим
    Slobodan Milošević је реаговао/ла на Рапсоди у Бесплатни правни савети за чланове ЖРУ (пре писања на теми обавезно прочитати први пост)   
    У сваком случају хвала, ми смо то давно прегурали, нисмо имали адвоката, (они јесу) ми смо ишли преко социјалне службе. Све је било на нашој страни, и хвала Богу сада је та прича иза нас. Чак их је и ангажована адвокатица, напустила (преклинула случај или како се то правнички каже) .
  25. Волим
    Slobodan Milošević got a reaction from Milica Bajic in Бесплатни правни савети за чланове ЖРУ (пре писања на теми обавезно прочитати први пост)   
    POMAŽE BOG.
    Poštovana "Rapsodi" i Poštovana Milice,
    sve što bi se odnosilo na vaše slučajeve, moralo bi da se odluči presudom našeg nadležnog suda i to stvarno i mesno nadležnog prema mestima vaših boravišta, morao bi neko da vas utuži za viđenje deteta, smatram da rodbina poč. bračnog druga nije aktivno legitimisana za podnošenje tužbe. U koliko do tužbe dođe predlažem da angažujete nekog od advokata. Pretpostavljam da takve tužbe a ni presude nema pa nema mesa vašoj zabrinutosti. O "rekla-kazala" u robinskim odnosima ne bih jer nisu u oviru zakona.
×
×
  • Креирај ново...