Jump to content

nikolay

Члан
  • Број садржаја

    106
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    nikolay је реаговао/ла на Danijela у Leptir koji je čuvao duh grada   
    Na današnji dan pre 28 godina umro je Nenad Radulović, svima znan kao Neša Leptir, rok muzičar, pevač “Poslednje igre leptira” i glumac Indeksovog radio pozorišta

    Di-džej Čupko, Lepa Brena, Vlada Perović i Neša Leptir u klubu "Duga" / Foto Arhiva "Novosti"
     
    NA današnji dan pre 28 godina umro je Nenad Radulović, svima znan kao Neša Leptir, rok muzičar, pevač “Poslednje igre leptira” i glumac Indeksovog radio pozorišta. Beogradski šmeker, tokom svog kratkog ali plodonosnog života, uvek je zračio optimizmom i širio ljubav i smeh, a prezirao negativne ljude, mržnju i osvetoljubivost.
    Karijeru je počeo kao pevač i vođa “Poslednje igre leptira”, a debi album “Napokon ploča” iz 1982. sa hitovima “Vrati se” i “Nataša” doneo im je veliku popularnost, pa su iste godine održali 15 rasprodatih koncerata u beogradskom Domu sindikata. PIL je do raspada 1989. objavio još četiri albuma sa hitovima “Sličuge”, “Srce od meda”, “Dečko ajde oladi”, “Grudi moje balkanske”, “Umiru jeleni”, “Taksi”, “Ruska čokolada”... Za jedini solo album “Niko nema što Piton imade”, parodiju “novokomponovane muzike”, Neša je osmislio lik pod imenom Slobodan Đorđević Piton. Tokom 1989. otkriveni su mu rak testisa u kasnom stadijumu i metastaze na mozgu. Uprkos operaciji, Neša Leptir je preminuo 12. februara 1990. Imao je samo 30 godina. Samo 20 minuta pre nego što je umro, na pitanje svoga brata Željka kako mu je, odgovorio je: “Ne mogu baš da igram fudbal.” Njegova poslednja pesma “Modra bajka” posthumno je objavljena na istoimenoj kompilaciji hitova PIL.
    - Neša je imao ogromnu energiju - seća se svog prijatelja i kolege Mićko Ljubičić. - Na momente sam imao utisak da i sam sebe nekako previše i prebrzo troši, dajući se tako bezrezervno. Iz njega su kuljali vanscenski šarm i duhovitost, bio je vrhunski profesionalac, koji je znao da oseti i najtananiju vibraciju publike. Neke pesme su mu bile lagane i lepršave, druge ozbiljne i duboke, ali uvek iskrene i emotivne, sa onom njegovom žicom pomerenosti i duhom, zbog čega su ljudi toliko voleli Nešu. Bio je jedna potpuno čista i naivna duša, ponekad ranjivija nego što bi se moglo očekivati kad je reč o nekom toliko zabavnom i ekstrovertnom.
     
    http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:711241-PRE-28-GODINA-UMRO-BEOGRADSKI-SMEKER-Leptir-koji-je-cuvao-duh-grada
  2. Волим
    nikolay је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Патријарх Павле: Како свађе утичу на наше срце   
    Једном је учитељ питао своје ученике:

    "Зашто људи вичу кад су љути?"
    Ученици су размишљали неко време:
    "Зато што изгубимо стрпљење - зато вичемо" - рече један
    " Али, зашто би викао ако је особа поред тебе?" - пита учитељ
    "Зар није могуће говорити тихо и лагано?"
    Ученици су давали неке одговоре, али ни један није задовољавао учитеља.
    На послетку је објаснио:
    "Када су две особе у свађи, љутите, њихова срца се јако удаље. Зато морају викати једно на другога, да њихов крик премости удаљеност и да се могу чути. Што су љући, гласније морају викати, јер је удаљеност међу њима све већа."
    "Шта се догоди када се две особе заволе?
    Не вичу један на другога, већ говоре тихо и нежно. Зашто? Њихова срца су веома близу. Удаљеност међу њима је веома мала.
    "А шта се догоди када се још више заволе?
    Не говоре. Само шапућу и још више се зближују у својој љубави.. Коначно, не требају више ни шапат. Само се гледају и то је све. Такве су две душе које се воле."
    Онда је рекао:
    "Када се свађате, немојте дозволити да се ваша срца удаље, не изговарајте речи које би вас могле још више удаљити, јер ће доће дан кад ће удаљеност бити тако велика, да више никад неће бити пута назад"

    Патријарх Павле

    View full Странице
  3. Свиђа ми се
    nikolay је реаговао/ла на Ромејац у Тема јасна из прве поруке   
  4. Волим
    nikolay је реаговао/ла на Дуња у Тема јасна из прве поруке   
  5. Волим
    nikolay је реаговао/ла на Dominika у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Restoran Pierre, okoline Batrun, Liban






  6. Волим
  7. Волим
    nikolay је реаговао/ла на Sofija_ у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    bajs staza izmedju grada i sela

  8. Волим
    nikolay је реаговао/ла на Ромејац у Индонежанска принцеза искушеница у Жичи!   
    У манастиру код Краљева и племкиња из Џакарте која жели да се замонаши. Не примамо жене старије од 35 година, али искушеница Јелисавета је имала препоруке којима смо веровали. Под окриље православља довела и супруга

    ЖИЧА. Сваки камен има причу. Најновија је стигла с једног индонежанског острва. Одатле је понела своју прошлост и краљевско порекло искушеница Јелисавета и шапуће их међу зидинама древног српског манастира, у сталној молитви са сестринством светиње. Било је необично када је стигла. А било би необично и да прекрши манастирска правила и личну животну причу простре пред наше читаоце. Зато нам о њој говори монахиња Нектарија.
    - Њен супруг потиче из краљевске породице - започиње причу монахиња Нектарија. - Њих двоје су се нашли негде између Јаве и Балија и неко време живели у Џакарти. У једном тренутку пожелели су да промене веру и определили су се за православље. То њихово опредељење пратила су и велика одрицања. Породице су им поручиле да више нису део краљевске лозе и оспорили су им право на сваку имовину.
    Мајка искушенице Јелисавете била је католикиња. Удајом, жена у Индонезији прихвата веру свог супруга. Али у њеном случају није било тако. Јелисавета је прва примила православље, па је под његово окриље довела и супруга. Православље у Индонезију доносе Руси. Они отварају верске центре, мисионаре.
    - Буквално су изгубили све и наставили да живе од мисионарског рада - прича нам Нектарија. - Њен супруг је преводио књиге на један од индонежанских дијалеката. Брзо се упокојио, а наша сестра искушеница је одлучила да се замонаши. И тако је дошла у нашу кућу.
    Када јој је умро муж, искушеница Јелисавета намеравала је најпре да оде у Аустралију. Али није добила визу. Жарко је желела да живи монашким животом. Поднела је захтев за Русију, Белорусију и Србију и чекала с које ће адресе најпре да стигне одговор.
    - Први су одговорили Срби - каже монахиња Нектарија. - А како је доспела овде? Распитивала се о значају наших манастира и сви су јој предложили да дође у Жичу. Ово је велики манастир и искушенацама које долазе из света и које не говоре српски је лакше да се снађу и уклопе.

    Јелисавета ради све послове као и остале монахиње
     
    Монахиње су биле изненађене када је искушеница Јелисавета закуцала на манастирска врата и рекла: "Ево, ја сам дошла."
    - Нашли смо се у чуду - објашњава сестра Нектарија. - Не можете у кућу да пустите свакога, посебно што не примамо жене старије од 35 година. Искушеница Јелисавета је, ипак, имала препоруке којима смо веровали и примили смо је иако има више од 60 година.

    Монахиње са патријархом Иринејом
     
    Тешко јој полази за руком да научи српски језик, мада већ неке наше речи зна. Са сестринством разговара на енглеском.
    - Индонежани су народ са израженом културом у опхођењу, говору, понашању. Учтиви су. И то смо сазнали посматрајући Јелисавету и разговарајући са њом. Она никад не каже дебео, него мање мршав. Никад не каже низак, већ мање висок. Замислите да је она са таквом учтивошћу препуштена суровости савременог живота. Срећа да је у манастиру. У нашој, као у својој кући. Вредна је, ради све што и ми. Причала нам је да јој у земљи из које је дошла, није било лако да опстане у православној вери. Не само због тога што је породица потпуно обесправила и њу и њеног мужа, већ и због исламског екстремизма. Тако, једног Божића умало главом нису платили своју приврженост православљу. Њена животна прича је као из житија светих.

    Манастир Жича
     
    Најбројнији женски манастир живи живу цркву. У њој у раду и молитви свакодневно четрдесетак монахиња кући своју кућу. Своје домаћинство. И свака има своја задужења. Док су једне у иконописачкој радионици, друге везу црквене одежде. Неке брину о воћњаку и порти, а неке су у кухињи, трпезарији, сувенирници или манастирској апотеци.
    - Игуманија Јелена је сликала иконе, можда најбоље од свих - каже монахиња Нектарија. - Свакодневне обавезе су је удаљиле од сликарства. Сликали смо иконе за друге цркве, али ове године радимо само за наше. Планирале смо да завршимо све иконостасе. Овде ће бити велика литургија у октобру поводом прославе осам векова самосталности Српске православне цркве. Украшавамо храм и вежбамо појање за тај дан. Појање је веома важно.

    У манастиру нема телевизора. Нема ни радија. Интернет није доступан свима, већ само монахињама које се баве администрацијом.
    - Медији лако растроје човека - објашњава монахиња Нектарија. - Пуни су негативних информација и то смета унутрашњем животу. Отац Тадеј је говорио: Какве су ти мисли, такав ти је живот. Ко је у контакту са спољашњим светом мора да зна како тај свет функционише. Али сестра која слика или везе не мора тиме да се бави. Углавном читамо духовну литературу и историјске књиге.
    Монахиње у Жичи живе као велика породица.
    - Игуманија Јелена се према нама понаша као да нам је мајка - прича нам Нектарија. - Међу нама има лекара, стоматолога, економиста, правника, агронома... Овде не долазе разочарани, већ особе које верују у Бога и којима је благодет коју осете незаменљива. Многи људи не знају да овде долазе остварене личности, а не они који имају проблеме и траже духовни мир. Многе девојке, које желе да упознају манастирски живот, изненада се када наиђу на заједницу каква би требало да буде ван ових зидина. Заједницу пуну поштовања, искреног пријатељства и саосећања. 

    ДОЧЕКУЈУ СТРАНЕ ГОСТЕ
    ЖИЧА је све привлачнија дестинација на туристичкој мапи страних, али и домаћих туриста. Древну светињу најчешће посећују Руси и Грци. Монахиње спремно дочекују стране госте, посебно се води рачуна да правила понашања буду доступна и на светским језицима. Образоване монахиње говоре више страних језика и гостима на њиховим језицима представљају историју и знамења манастира.
     
    http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:791900-Индонежанска-принцеза-искушеница-у-Жичи
  9. Свиђа ми се
    nikolay је реаговао/ла на Зосима у Слике форумаша   
  10. Волим
    nikolay је реаговао/ла на Adelaida у Слике форумаша   
  11. Волим
    nikolay је реаговао/ла на Dominika у Слике форумаша   
    Za Nedelju Krstopoklonu - ja na Svetoj Gori Grabarki (Poljska), Preobrazenje 2018
     

  12. Свиђа ми се
    nikolay је реаговао/ла на Sofija_ у Слике форумаша   
    Nekad sam bila mlada i lepa, sad sam samo lepa 

  13. Свиђа ми се
  14. Свиђа ми се
    nikolay је реаговао/ла на Sofija_ у Ђенерале, нек је твојој мајци хвала - сећање на официра полиције Вељка Раденовића   
    Generale, nek je tvojoj majci hvala Песма која Србима тера сузе на очи, а коју изводи хор „Косовски божури“ посвећена је официру српске полиције Вељку Раденовићу. Командовао је Посебном јединицом полиције у Призрену све до повлачења српских снага 1999. године. Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. године када су шиптарски терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце. Својом храброшћу лично се истакао у одбрани и ослобађању талаца од шиптарских терориста. Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али се на то није обазирао. Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и каже својим момцима: „За мном браћо!“ Учествовао је у отаџбинском рату за Републику Српску, а бранио је свој народ и у Крајини. Иако нижи по чину, његово јунаштво, које је исказивао у борбама, га је у народу подигло на пиједестал највећих легенди модерног доба Србије. Није имао чин генерала, али су га и саборци, као и народ који је ослобађао, сматрали ђенералом, и тако су га звали. Њему у част композитор из Ораховца Гаврило Кујунџић је написао и компоновао песму „Ђенерале“. Преминуо је 29. септембра 2012. у Крушевцу у 57. години живота. На нашу срамоту, није испраћен уз највише државне почасти, али је зато остао заувек запамћен у народној песми „Ђенерале, ђенерале“.
     
     
  15. Волим
  16. Волим
    nikolay је реаговао/ла на emilija у Јеретик- Бранко Ћопић документарни филм   
    Vjecnaja pamjat najvecem srcu kojeg sam upoznala kroz pisanu rec
    Hvala za video!!
  17. Не свиђа ми се
    nikolay је реаговао/ла на Avocado у Наташа Пејин: Понижење Србије у Српском културном центру у Паризу - без мене !   
    Ne znam koje su joj kvalifikacije, ali kompetencije za to mesto očigledno nema.
    Da ne bude sporno nema ih ni ambasador ili ako to nije on lično organizovao, onda onaj iz ambasade koji:
    a) ne zna koja i kakva izložba je u toku u Kulturnom centru Srbije u Parizu (što je problem samo po sebi ako si srpski diplomata u Parizu),
    b) organizuje neki skup u tom KC, a da tek dan pred skup proveri šta je na zidovima u tom trenutku.
    Međutim, kad je već sve to organizovano i pozvani gosti, između ostalog i oficiri NATO, potpuno neprimereno i nekulturno bi bilo da ovi radovi stoje na tom skupu i jedina normalna reakcija je da se taj dan sklone i posle vrate.
    Dakle, nije uopšte izložba problem (izbor slika koje bi trebalo da Parižanima predstave našu kulturu ne komentarišem), ali je nekulturno da zoveš goste iz NATO na nešto drugo, a da takve slike budu na zidovima... ili da bilo kojeg gosta zoveš u svoju kuću, a na zidove postaviš nešto što je upereno direktno protiv njega... ako ova žena to ne kapira, onda je svakako nekompetentna da bude Koordinator za medije Kulturnog centra.
     
  18. Тужан
    nikolay је реаговао/ла на Милан Ракић у Наташа Пејин: Понижење Србије у Српском културном центру у Паризу - без мене !   
    Париз, 26. март 2019.
    На посао сам дошла у 11:30 и затекла зидове галерије Културног центра Србије у Паризу празне. Изложба Историјског музеја Србије, која је отворена 23. марта, ”Србија 1999. – 20 година после - Док су падале бомбе”, Биљане Вилимон и Владе Величковића је склоњена, платна Биљане Вилимон су уролована, документарне фотографије које су део изложбе такође, слика Владе Величковића је остала у приземљу галерије.

    У моменту док сам гледала и чудила се наишао је Директор Културног центра Србије, Радослав Лале Павловић и рекао да данас имамо пријем званица у 18 часова и да је из амбасаде добио налог да се слике скину како, цитирам, официрима НАТО-а не би било непријатно. Вече пре, синоћ, све је било уклоњено са зидова. Званице, војни аташеи земаља, између осталих и оних, које су бомбардовале Србију 1999. Не знам прецизан назив конференције…Директор је наставио да ми објашњава да ће бити коктел, шта ја треба да радим…

    Рекла сам му : ви Лале Павловићу учествујете у страшној срамоти и понижењу Србије и српских жртава и треба да вас је срамота. Одбијам да учествујем у овоме, а што се коктела тиче, у оваквим условима, ни чашу хладне воде нећу изнети никоме. Отишао је без речи.

    Пред почетак конференције, један момак из организације је дошао у канцеларију и донео све каталоге изложбе који су били у галерији, са питањем где то да склони? Питала сам, зашто? Одговорио је да не сме ништа од тога да се види у сали. Потом је дошао и директор и рекао ми да донесем микрофоне да урадим тонску пробу.

    Одбила сам да на било који начин учествујем у тој срамоти у Српском културном центру где се понижава Србија, уметници који излажу и жртве бомбардoвања 1999., а да као врхунац понижења то сами Срби организију ! Напустила сам канцеларију пре доласка званица.

    Уједно објављујем да од 31. марта не радим у тој институцији, јер су надлежни, недавно, после годину и по дана мога рада, установили да немам квалификације нити компетенције за то радно место. 
    Сад и ја видим да немам.
    Наташа Пејин
    Координатор за односе са медијима КИЦ-а
     
     
  19. Волим
    nikolay је реаговао/ла на Flojd у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Црква С. Богородице у Станишинцима.О. Јовица и ја чистимо црквено двориште.



  20. Волим
  21. Волим
  22. Волим
  23. Свиђа ми се
    nikolay је реаговао/ла на Просечан србенда у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Планина Јастребац: Импровизован мост на набујалом потоку:)

  24. Свиђа ми се
  25. Свиђа ми се
×
×
  • Креирај ново...