Jump to content

maxina

Члан
  • Content Count

    39
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    maxina reacted to Avocado in Dr .Sc. Malenica: Nema dokaza da je GMO štetan, paniku i neznanje trebamo ostaviti iza sebe   
    Naravno... ko je još čuo za umiranje od gladi pre nego što su ovi naučnici počeli da se igraju sa hranom...
  2. Волим
    maxina reacted to Дидим in Свети Илија - слава или добра клопа (бити пастир у Сврљигу)   
    Не знам које је решење за ово, не може се само кривити народ? Није ово последица комунизма, многи наши крајеви у суштини никад нису били христијанизовани како ваља, а Црква се задовољавала тиме што је вековима представља некакву власт и што је имала право да узима порез. До комунизма. Ја сам читао историјске књиге које су описивале живот простих људи у 18. и 19. веку у свим нашим крајевима. Свугде је народ на неки свој начин веровао у Бога, "попове" доживљавао као нужно зло које им узима новац и пуни стомаке од њиховог рада, а саму литургију, ружно је рећи, али као неки магијски обред сличан бајању, јер се ради нешто што не разумеју, на језику који не разумеју, као влашке бајалице.
     
    У 18. веку су тај проблем решавали "просветитељи", попут нпр. Доситеја Обрадовића. Он се населио међу сељаке, међу људе и са њима причао и на прост језик им објашњавао многе црквене и цивилизацијске ствари оног времена које људи нису знали. Да ли је и данас коначно време за просветитеље, мисионаре и од чега да живе ти људи који би се тиме бавили?
     
    Зорице, немој погрешно да ме схватиш, али оваква је ситуација свугде у народу. Ја сам за веру кренуо да се интересујем као тинејџер, дакле у релативно зрелом добу када сам се о томе учио из књига и у живом контакту са вером, а не са народним празноверицама. Има чак и та празноверица да је угледати попа баксуз и да се треба ухватити за дугме да те не би неко зло снашло...
  3. Волим
    maxina reacted to Justin Waters in Imam 33 i nikad se nisam poljubila   
    Ne mora nikako da bude lazna. Ovaj tekst mozda jeste smisljen, ali opet i pored toga ovakvi ljudi postoje. E sad ja sam znao jednog koji je prevazisao to, a znam jos jednog koji nije i pitaj Boga kada ce. Za zenske ne znam nikoga, ali sam uvjeren da i one postoje tamo. 
     
    Po mom misljenju u pitanju su mahom introvertne i stidljive osobe koje su odrasle uz roditelje koji nisu imali manje vise zivu interakciju sa djecom. Takodjer nisu se pretjerano druzile sa drugim ljudima tokom odrastanja i maksimalno su izbjegavale drustvene prilike, i tako nisu prevazilazili svoje unutrasnje strahove od ljudi vec ih samo potiskivali dublje u sebe. 
     
    Ovo jeste tesko, i moze cak dovesti do depresije, ali osoba koja uspje da ovo prevazidje na duge staze moze da zavrsi sa osobom koja ce biti kao skrojena za nju. Dakle treba strpljena svakako i mozda pomalo i neke srece sto bi se reklo po pravoslavni Bozijeg promisla.
  4. Волим
    maxina reacted to gile23 in Атеисти питају вернике   
    Pa nisam ni mislio da u pogledima na smisao zivota mozemo ikako da se slozimo 89898989898989
  5. Волим
    maxina reacted to Gordana . in Силовање   
    Da ne brkamo pojmove.
    Silovatelj je jedini krivac, ma kako silovana osoba bila obucena.
    zrtva se svakako oseca krivom, to je psiholoski deo nasilja
     
    deo drugi:
    mi zene ne moramo da iznosimo sve u javnost na izvolte. niti je lepo, niti je zdravo, i sluzi  za privlacenje muske paznje.
    Pri tom povecavamo rizik da budemo zapazeni od one vrste muskaraca koji mrze zene.
    I ne pricam o lepo obucenim zenama u minicu, sorcu, dekolteu, pricam o zenama koje se obuku vulgarno, a takva je danasnja moda. Pri tom moze biti potpuno pokrivena. 
    bele pretesne helanke povucene do gore, uz recimo tesnu providnu majicu sa stiklama i silikonskim ustima i voila, i ja okrenem pogled neprijatno mi kao da gledam nekog ko je upravo izasao iz kupatila.
     
    Pa i ona da bude silovana, nije njena krivica. Za zlocin je uvek kriv samo zlocinac.
  6. Волим
    maxina got a reaction from Срђан Шијакињић in Kako savladati engleski?   
    Ono što su meni preporučivali od malena (nećeš verovati u školi), a dobra je stvar jeste da prepisujem, tada lekcije iz engleskog, a ti svakako engleske tekstove. Tako učiš nekoliko stvari: da pravilno pišeš, upotrebu glagola u pravilnom vremenu i sklop engleske rečenice. Bitno je i, ako imaš mogućnosti, rešavanje testova kroz koje sve ovo prethodno utvrđuješ. 
    E sada, što se tiče priče sa drugima, važno je i da slušaš kako ljudi pravilno izgovaraju reči i rečenice (ne da bi se pravio Englez, nego da bi što pravilnije i razgovetnije izgovarao, ali i da bi pokušavao da uočiš sve moguće primene jedne određene reči ili fraze). Uvek shvataj smisao rečenica i celokupnog razgovora, što je mnogo bitnije nego značenje reči, ono će doći vremenom. 
    Opet, dok sam ja učila engleski u osnovnoj školi, na TV-u su išle emisije za učenje engleskog, koje su meni dosta pomagale. (Možda da nađeš jako dobru seriju "Follow me" BBC-ja, koja je jako zanimljiva i svakako nije dosadna. Na žalost samo su je Rusi izbacili na Yutube.) Bitno je i čitanje tekstova na engleskom jeziku iz istog razloga zbog koga i prepisuješ. Ako odlučiš da pratiš ove emisije koje sam ti preporučila, ponavljanje onoga što se izgovori je isto tako bitno, jer učiš reči, njihovu upotrebu u razgovoru i u različitim situacijama.  
    Tek na kraju dolazi komunikacija, ali kada do nje dođeš, onda je važno da tražiš što više načina da razgovaraš i vežbaš . E da, važno je isto tako da kroz sve ovo što radiš shvataš logiku engleskog jezika, jer ona nije nikako ista kao i logika srpskog u građenju rečenica i fraza. 
    Ja sam našla "Follow me" na ovoj adresi na yutubu: 
    https://www.youtube.com/watch?v=y7Vj2JlQnRo&list=PLZLDGG5xCVjNWiIN7IRnlYHgv4WaWLpiV
     i to 17 epizoda, a ja sam obožavala ovu seriju kada sam bila mala.
  7. Волим
    maxina reacted to И.стојковић in Crkva i cenovnik - наплаћивање свештеничких услуга   
    Чињенице:
    1. људи које највише муче питања колики су свештеницима приходи, не одлазе на Литургије и Богослужења уопште, или кад оду, разлог је "ваља се"
    2. свештеници који не познају своје парохијане, не познају их далеко више зато што не налазе времена за њих, него зато што сами парохијани то неће
    Решење је у обрнутом редоследу:
    2. кад би свештеници понекад бар позвали телефоном понеког парохијана, који не долази редовно на Литургије и Богослужења ( Христос Се Оваплотио због свих, али више због "болесних"), из разлога због кога зову и своје пријатеље или родбину (сви смо створени Љубављу Божијом, Чија Је жеља да му се сви вратимо), а не само да закажу време за "водицу", можда би се бар један део тих парохијана и Литургијски утемељио. Касније,тај свештеник би имао све мање потребе да почетно телефонира, јер би био мањи број "неинформисаних" парохијана, како из разлога већ утемељених тако и из њиховог сведочења другима. Тада касније, свештенику би се "појавио" вишак времена које би могао да користи и за катихезацију, и за сопствено задовољство. Мало касније, после првог касније, свештеник би имао вишак времена које би могао да користи само за сопствено задовољство, а Христос Би Се радовао.
    1. Када људи почну редовно да одлазе на Богослужења и Литургије, осим што ће неминовно и у потпуности спознати Благодат Божију,као есенцијално важно за живот ради Живота, тако ће и издвајати помало, али често, али њих пуно. Тада свештеник неће, не тражити више него што парохијан може да дарива јер га познаје у потпуности, већ ће му бити драг сваки дар. Тада Ће Се Христос Радовати.
  8. Волим
    maxina reacted to Paradoksologija in Осмишљавање забране абортуса   
    Pozdrav. U Crkvi sam skoro 15 godina, ali do sada nikada nisam učestvovala u online razgovorima sa pravoslavcima niti previše čitala ovom slične sajtove i forume. Mnogo sam bolja vernica kada se družim gotovo isključivo sa ateistima, agnosticima i inovernima. Prijavila sam se na forum samo zbog ove teme, tako da ćete mi oprostiti što ću sad da se raspišem.
     
    Prvo, nikad mi neće biti jasna fascinacija jednog broja klira i vernika državnim aparatom. Kao da niko nikad nije pročitao "caru carevo, a Bogu Božije." Kako je uvek najpreča akcija neka koja se tiče uticaja na državu da nešto učini da bi se uskladila sa željama dela klira i vernika? Ne znam za vas, ali ja želim da živim u sekularnoj državi, ne teokratiji, pa makar bila i pravoslavna. Želim da živim u državi u kojoj se brane prava svih građana - a građani su, ne slučajno, oni koji su živorođeni. Iako moja lična definicija ljudskog bića uključuje zigot, kao organizam sa sopstvenom ljudskom DNK, to ne povlači sa sobom zakonsku regulativu koja bi zigot/embrion/fetus tretirala kao građanina, jer to ljudsko biće živi u i u potpunosti zavisi od ljudskog bića koje jeste građanka. Vidimo na primeru konzervativnijih delova SAD šta se dešava kad embrion dobije zakonska prava - žene ih gube, čak i kad ne nameravaju da abortiraju, samo jer neki sudija smatra da svojim ponašanjem ugrožavaju nerođeno dete. Tako je jedna majka koja je kod kuće imala dvoje male dece dobila sudsku naredbu da leži u bolnici i održava rizičnu trudnoću. Trudne žene se masovno procesuiraju i zatvaraju zbog, recimo, pokušaja samoubistva (koje je uzrokovalo smrt fetusa), padanja niz stepenice zbog nesvestice nakon uznemirujućeg razgovora sa bivšim mužem i priznavanja doktoru da se plaši kako će sama podizati troje dece (fetus je bio nepovređen, ali je žena ipak zadržana u policiji), ili nepristajanja na carski rez, čak iako se ispostavi da je bila u pravu i da se dete prirodno rodilo bez problema. Evo i registra tih slučaja, a i jednog članka.
     
    Nije mi jasna bila, recimo, "molitvena" litija za "zabranu" abortusa koja se odvila na Blagovesti u Sabornoj. Za zakonsku zabranu bilo čega organizuju se akcije, protesti, demonstracije. Molitva bi, recimo, mogla da bude primereno upotrebljena kao "oružje" protiv abortusa kao molitva da
     
    - Bog zaštiti sve trudnice i pomogne im
    - žene ne budu silovane van braka i u njemu ili indirektno primoravane na seks
    - žene ne budu prinuđene na abortus zbog sramote, straha od gubitka posla, straha od roditelja ili muža
    - sve trudnice mogu biti u sigurnosti, bezbednosti, okružene podrškom i ljubavlju
     
    Zašto se niko nikada nije setio da se zapita zašto se obavljaju abortusi i da pokuša da pomogne da se otklone ti razlozi? Od najradikalnijih feministkinja do najokorelijih tradicionalista, ne verujem da bi ikome smetalo da se tako pristupa tom pitanju. Ili neko možda misli da se razlozi svode na "Neću da upropastim liniju, a kako ću sa bebom po splavovima svaku noć? Uopstalom, dojenje nije dobro za silikone"? Znate li da više od 50% žena koje imaju abortus već imaju živorođenu decu?
     
    Kako bi bilo da se svi složimo da prvo dođemo dotle da abortus zaista bude ženina slobodna odluka? Ne nešto na šta je žena primorana iz različitih razloga? Da niko ne traži zakonsku zabranu dok
     
    - ne nateramo socijalne službe da rade svoj posao i zaštite žene i decu koji su žrtve nasilja (jedna žena koju znam je abortirala drugo dete jer je bila u nasilnoj porodičnoj zajednici iz koje je pokušavala da se iščupa - za nju je to bilo milosrdno prema nerođenom detetu; niko joj nije pomogao)
    - ne nateramo poslodavce i državu da zaštite trudnice i porodilje od otkaza
    - ne nateramo roditelje devojaka da stave svoju decu i unuke ispred toga "šta će reći komšija"
    - ne nateramo njihove mladiće da zaista učestvuju u roditeljstvu 50%, ne samo novčano, već i staranjem o detetu?
     
    Da pređemo na otvorenu etičku diskusiju, a manemo se zakonske. Da malo uznapredujemo od "kamenujmo sebičnu čedomorku"/"moje telo i tačka." T je etičko i filozofsko pitanje. Ateisti, možda znate da je Kristofer Hičens smatrao abortus vrlo moralno problematičnim. Naravno, nije mislio da zbog tog njegovog mišljenja treba da bude zakonski zabranjen.
     
    Da li su svi koji su za zakonsku zabranu abortusa mladi dečaci bez dece? To me zanima kao majku troje dece koja zna šta sve to može da znači - šta znači trudnoća, šta znači rizična trudnoća sa potencijalno fatalnim ishodom i mnogim problemima koji rezultuju iz toga, šta znači dojenje i briga o bebama, o maloj deci, o većoj deci, o velikoj deci. A šta znači nekoga zakonski primorati da nosi krst koji je teško nositi i dobrovoljno, da se ne lažemo i ne foliramo.
  9. Волим
    maxina reacted to Небитан Лик in Осмишљавање забране абортуса   
    Ја лично не волим, о оваквим стварима, да говорим кроз категорије права и јуридике. За мене су ово фундаментална питања слободе и љубави. Живот почиње и траје не као нечије "право" већ као призив слободе и љубави. Бог не ствара човека зато што смо ми имали право да постојимо. Нисмо имали никакво право. Заправо, ако је право нека нужност, онда смо имали право да не постојимо, јер нам је порекло (по природи) у небићу. Дакле, Бог нас није створио због нашег права на постојање већ због своје љубави и слободе.
  10. Волим
    maxina got a reaction from Gordana . in Srpski kompozitor napravio svetski hit   
    Izvinjavam se na skretanju sa teme, ali me je inspirisalo to što je neko napisao da su samo dva kompozitora iz Srbije imala velike svetske hitove. Ovo je samo da vas obavestim (ili, ipak se nadam, podsetim) da je jedan od prvih srpskih kompozitora koji je imao svetski hit, bio i Stanislav Binički sa kompozicijom "Marš na Drinu" u verziji iz 1963 u izvođenju asambla Urošević.
    http://youtu.be/fZBAmlbyQk8
    I malo nekih informacija, čisto da vidite kako je to nekada išlo u popularnoj muzici.
     
    "Marš Biničkog je počeo polako da pada u zaborav, a na notni zapis moj otac je slučajno naišao početkom 1963, tražeći nešto u arhivi Doma armije. Kompozicija je pisana za bleh orkestar, a Bata je želeo da je uradi u narodnom aranžmanu, bez trubača, nego s akcentom na violini i harmonikama. Po završetku Drugog svetskog rata "Marš na Drinu" retko se izvodio, iako nikada nije bio zvanično zabranjen, kako su mnogi mislili. Zbog toga je moj otac od Generalštaba tražio i dobio overen dokument da pesma nije zabranjena. Onda je potražio ćerke Biničkog i od njih dobio dozvolu za snimanje. Tata je na jednu probu doveo Vlastimira Pavlovića Carevca, čuvenog violinistu i šefa Narodnog orkestra Radio Beograda. To je Carevčev prvi, zapravo jedini diskografski zapis, pošto postoje samo njegovi radijski snimci - kaže Gale.

    A Carevac je tada svirao istoriju svog naroda, ali i sopstvenu. Legendarni violinista kao podnarednik učestvovao je u odbrani Beograda 1915! Ansambl Urošević je završio snimanje ploče, ali PGP RTB nije bio zainteresovan da je objavi
     
    Konkurent Bitlsima
    - Nije pomoglo ni to što je direktor beogradske diskografske kuće bio tatin prijatelj. Strepeli su da bi neko mogao da to okarakteriše kao propagiranje srpskog nacionalizma. Ipak, otac je uspeo da nađe zajednički jezik sa zagrebačkim Jugotonom. Posle dva-tri meseca javili su se iz Jugotona, rekli da u magacinu imaju silne ploče jer prodaja ne ide. Predložili su mom ocu da za dva miliona dinara otkupi od njih kompletna prava. Da je kojim slučajem uradio to, verovatno bi obezbedio i praunuke. Jer, tokom leta te 1963. ekipa švedske televizije snimala je turistički film o našoj zemlji. Slučajno su čuli "Marš na Drinu" i došli do ploče koja se tada poklanjala uz časopis "Džuboks". Posle emitovanja priloga o Jugoslaviji na švedskoj televiziji, gde je kao muzička podloga išao "Marš na Drinu" u izvođenju Ansambla Urošević, nastao je pravi bum - priča Mitrović.
     

    Zbog velikog interesovanja javnosti, Šveđani su kontaktirali ljude iz Jugotona i ubrzo je diskografska kuća Metronom objavila ploču za njihovo tržište, a kasnije je Polidor imao prava za ceo svet. Licenca je prodata u 24 zemlje!
    - Ploča je, između ostalog, objavljena i u Japanu i Australiji. "Marš na Drinu" našao se na brojnim svetskim top-listama. Redovno je emitovana na Radio-Luksemburgu, u to vreme najslušanijoj stanici. Na njihovoj top-listi Ansambl Urošević nedeljama je bio glavni konkurent Bitlsima za čelnu poziciju. Saznali smo da je pored muzike iz filma "Most na reci Kvaj" naš marš bio jedini instrumental koji je bio na vodećem mestu. "Marš na Drini" u svojoj verziji izveli su mnogi inostrani izvođači kao što su Jirgen Ingman, Šedouzi, Klif Ričards i drugi - priča naš sagovornik."
    sa http://www.abronosa.rs/Film/mars-na-drinu-do-tokija-4
     
  11. Волим
    maxina got a reaction from Дијана. in Разговори о сектама - опасност око нас   
    Читам ову тему, која је на почетку била интересантна а на крају се свела на "бити или не бити вегетаријанац" . 
    Мене, поводом Харе Кришна учења мучи следеће:
    1) Како неко ко је у тој религији себи објашњава да по индијским градовима шетају пацови, мајмуни краве... које нико не сме да дира, јер су свети и живе у светим храмовима разних божанстава, а зато деца умиру од куге, колере, губе и осталих болести које ове животиње преносе? Ја на жалост не могу то да схватим да је некоме важнија нека животиња од сопственог детета. Разумела бих да су те животиње под неком контролом, и надам се да јесу, али, колико сам видела по путописним емисијама и нису нешто претерано. А то је све условљено религијским системом коме припада и Харе Кришна.
    2) Како особа која је у Харе Кришна објашњава себи систем каста, где се човек рађа у одређеној касти и не може да напредује? Према том религијском систему човек је одређен својим рођењем а не делом и животом који води! Није ли то страшно и жалосно? Колико се сећам робовласнички систем није био толико строг, јер робом се постајало у ратовима (али се могла и стећи слобода). 
    3) Реинкарнација је за мене још страшнија зато што се човек  може реинкарнирати небројено много пута и сваки пут правити исту грешку, јер не памти претходни живот и грешке које је тада правио! А још када се реинкарнира у муву, која није свесна свог постојања и условњена је инстиктима, није му чак дата ни прилика да исправи свој грех.  
    На крају, да се оградим, ово су информације које ја имам, па вас молим исправите ме ако нису тачне.
  12. Волим
    maxina got a reaction from Драшко in Благослови Цркве за зачеће, трудноћу и порођај   
    Prvo, ne znam gde treba da postavim ovu temu, pa molim administratore da to urade umesto mene.
    Naime, tema je pomalo lična, pa mnogima neće biti zanimljiva, ali da je započnem, pa šta bude. Nameravam da zatrudnim po drugi put. Prvi put je bilo nekako neplanski (ali sa nadom da će se dogoditi).Volela bih da sada od početka. pa do kraja svoju trudnoću predam u Božije ruke (valjda se tako kaže, ali verujem da me razumete), pa vas pitam nekolio stvari:
     
    1. Da li postoji neka molitva koju žena može da moli da bi zatrudnela i neka da bi trudnoća (ako Bog da da se desi) tekla u dobrom pravcu? Naime, pomalo se plašim, obzirom da sam prvu trudnoću, pred kraj provela dva meseca u bolnici i da je dete prerano rođeno zbog mog visokog pritiska i preeklampsije. Hvala Gospodu Bogu sve je prošlo dobro.
     
    2.  Da li se trudnica može pričešćivati bez posta? Da li postoji neki trenutak kada se žena u crkvi prihvata kao trudnica ili je to onda kada se to medicinski utvrdi? (prosto pitam zbog svog ličnog osećanja krivice, koje se javlja kada se slične situacije dese).
     
    Nadam se da su pitanja dovoljno interesantna da bi ih neko pogledao i na njih odgovorio
  13. Волим
    maxina got a reaction from Драшко in Da li treba uvesti seksualno vaspitanje u škole u Srbiji?   
    Pre 40-ak godina i nešto malo više postojala je slična diskusija o istom predmetu i zaključeno je da se ne uvodi "sexualno vaspitanje". Mene je porazila sledeća činjenica: uvođenje sexualnog vaspitanja zaustavili su niko drugi do nastavnici biologije. Tada još nije bilo vreme za uvođenje ovog predmeta u naše škole, a izgleda nikada neće ni biti.
    Vidite, ja imam ćerkicu od skoro 4 godine koja sada već uči da razlikuje "bate" od "seka". Kako bude rasla njeno shvatanje sveta će se manjati. Ali svi roditelji već to znaju. Meni, ali i mnogim mojim drugaricama i drugarima je predmet kao što je seksualno vaspitanje itekako nedostajao, jer ono što smo učili iz biologije nije bilo dovoljno da nas pripremi za ono što je nastupalo u daljem našem odrastanju. I u mojoj generaciji (80-te godine XX veka) je bilo mnogo mladih majki od  14 godina, koje nisu znale šta ih čeka, jer im niko nije objasnio, čak ni roditelji. Bila je sramota o tome govoriti. Izgleda da je i danas tako. Na ovim temama se vidi koliko nismo zaista spremni da se uhvatimo u koštac sa današnjim problemima mladih i da pokušavamo da ih bacimo u zapećak. 
    Radeći u školi (ne nešto mnogo vremena, čitavo jedno polugođe) kao profesor biologije od V-VIII razreda doživela sam da me deca zamole da im govorim o sexu u V-om razredu. Ali ja nisam bila spremna i donela sam im knjigu o ljudskom telu da bi izbegli da govorimo o "osetljivoj" temi (za mene). Deca su se razočarala. Meni je bilo vrlo žao zbog toga, jer sam propustila priliku da ih obrazujem već u tom dobu. E sada vidite, kada bi deca, uz nastavu biologije, imala i neki predmet koji bi im pružao saznanja o svemu što se tiče funkcionisanje njihovog tela, i gde bi oni mogli da postavljaju pitanja o svemu što ih zanima u toj oblasti (njihovog tela) mislim da bi i oni počeli drugačije da gledaju na sebe i svoje zdravlje. Makar da razmišljaju. Možda bi se takav predmet nazivao pre ZDRAVSTVENO nego sexualno vaspitanje. 
    Problemi koji se tiču homoseksualnosti (nametanja iste ili njenog propagiranja kao pozitivne pojave) i sexa pre braka bi trebalo da se, ipak, pozabavi i veronauka. Veroučitelji bi trebalo da budu spremni da ih deca pitaju najosetljivija pitanja o odnosima muškaraca i žena, sexualnosti (tipovima, ispoljavanju i.t.d.) Bežati od toga nije rešenje. Na to moramo biti spremni, jer će deca odrastati i sa nama i bez nas. A do sada su, najčešće, odrastala bez nas. Ne mislim da su roditelji jedini krivi za sva ponašanja dece. Nakvećim delom jesu, ali, na kraju krajeva, deca u školi provode najviše vremena, pa je tako ono što tamo vide je i ono što tamo nauče - ponašanje u društvu. 
  14. Волим
    maxina got a reaction from JESSY in Благослови Цркве за зачеће, трудноћу и порођај   
    Hvala. Tema je na ovaj način potpunija.
  15. Волим
    maxina got a reaction from JESSY in Благослови Цркве за зачеће, трудноћу и порођај   
    Prvo, ne znam gde treba da postavim ovu temu, pa molim administratore da to urade umesto mene.
    Naime, tema je pomalo lična, pa mnogima neće biti zanimljiva, ali da je započnem, pa šta bude. Nameravam da zatrudnim po drugi put. Prvi put je bilo nekako neplanski (ali sa nadom da će se dogoditi).Volela bih da sada od početka. pa do kraja svoju trudnoću predam u Božije ruke (valjda se tako kaže, ali verujem da me razumete), pa vas pitam nekolio stvari:
     
    1. Da li postoji neka molitva koju žena može da moli da bi zatrudnela i neka da bi trudnoća (ako Bog da da se desi) tekla u dobrom pravcu? Naime, pomalo se plašim, obzirom da sam prvu trudnoću, pred kraj provela dva meseca u bolnici i da je dete prerano rođeno zbog mog visokog pritiska i preeklampsije. Hvala Gospodu Bogu sve je prošlo dobro.
     
    2.  Da li se trudnica može pričešćivati bez posta? Da li postoji neki trenutak kada se žena u crkvi prihvata kao trudnica ili je to onda kada se to medicinski utvrdi? (prosto pitam zbog svog ličnog osećanja krivice, koje se javlja kada se slične situacije dese).
     
    Nadam se da su pitanja dovoljno interesantna da bi ih neko pogledao i na njih odgovorio
  16. Волим
    maxina reacted to Милан Б in Благослови Цркве за зачеће, трудноћу и порођај   
    Ево једне молитве за пород:
     
    Услиши нас Милосрдни и Свемогући Боже, да мољењем нашим буде нам послана благодат Твоја. Буди милостив, Господе, према молитви нашој, сети се Закона Твог о умножењу рода људског и буди милостив Покровитељ, да се Твојом помоћу сачува оно што си Сам установио. Ти си Твојом влашћу и силом из ничега све створио и поставио почетак свему што у свету постоји. Створио си човека према Свом лику и као високу тајну си осветио супружнички савез и унапред указао на тајну сједнињења Христа са Црквом. Погледај , Милосрдни, на слуге Твоје (кажете имена супружника који желе пород), спојене брачним савезом, који те моле за Твоју помоћ, да на њима буде милост Твоја, да буду плодни, и да угледају они сина синова својих чак до трећег и четвртог колена, и да доживе жељену старост и уђу у Царство Небеско кроз Господа нашег Исуса Христа, Коме доликује свака слава, част и поклоњење са Светим Духом у векове. Амин
     
    И једна у време трудноће:
     
    О, Преславна Мајко Божја, помилуј ме, слушкињу Твоју, дођи ми у помоћ у време мојих болести и опасности с којом рађају чеда све јадне кћери Евине.
    Сети се, о благословена међу женама, с каквом радошћу и љубављу си ишла журно у Горњу Земљу да посетиш Своју рођаку Јелисавету за време њене трудноће и какав чудесан утисак је оставила Твоја благодатна посета и на мајку и дете у утроби њеној.
    И из неисцрпног благосрђа Свога даруј и мени, најпониженијој слушкињи Твојој, да срећно завршим трудноћу; даруј ми благодат да се дете које сад мирује под мојим срцем, чим оживи, с радосним разиграњем, слично светом младенцу Јовану, поклања божанственом Господу Спаситељу, који се из љубави према нама грешнима, није узгнушао да и сам постане дете. Неизрецива радост која је испунила Твоје девствено срце при погледу на Твог новорођеног Сина и Господа, нека ублажи муку која ми предстоји услед болести рађања.
    Живот мира, мој Спаситељ, кога си Ти родила, нека ме спасе од смрти, која пресеца живот многих мајки у тренутку порођаја и нека уброји плод моје утробе међу своје изабранике.
    Услиши, Пресвета Царице Небеска, смирену молбу моју и узми мене, јадну грешницу, у Своје окриље, оком Твоје благодати; не постиди моје уздање у Твоје велико милосрђе и осени ме. Помоћнице Хришћана, исцелитељко болести, удостој и мене да осетим на себи да си Ти мајка милосрђа и да увек прослављам Твоју благодат, која никад није одбацила молитве јадних и која је избављала све који су Те призивали у време туге и болести. Амин.
  17. Волим
    maxina got a reaction from Милан Б in Благослови Цркве за зачеће, трудноћу и порођај   
    Prvo, ne znam gde treba da postavim ovu temu, pa molim administratore da to urade umesto mene.
    Naime, tema je pomalo lična, pa mnogima neće biti zanimljiva, ali da je započnem, pa šta bude. Nameravam da zatrudnim po drugi put. Prvi put je bilo nekako neplanski (ali sa nadom da će se dogoditi).Volela bih da sada od početka. pa do kraja svoju trudnoću predam u Božije ruke (valjda se tako kaže, ali verujem da me razumete), pa vas pitam nekolio stvari:
     
    1. Da li postoji neka molitva koju žena može da moli da bi zatrudnela i neka da bi trudnoća (ako Bog da da se desi) tekla u dobrom pravcu? Naime, pomalo se plašim, obzirom da sam prvu trudnoću, pred kraj provela dva meseca u bolnici i da je dete prerano rođeno zbog mog visokog pritiska i preeklampsije. Hvala Gospodu Bogu sve je prošlo dobro.
     
    2.  Da li se trudnica može pričešćivati bez posta? Da li postoji neki trenutak kada se žena u crkvi prihvata kao trudnica ili je to onda kada se to medicinski utvrdi? (prosto pitam zbog svog ličnog osećanja krivice, koje se javlja kada se slične situacije dese).
     
    Nadam se da su pitanja dovoljno interesantna da bi ih neko pogledao i na njih odgovorio
  18. Волим
    maxina got a reaction from ines in Бруно Гроенинг   
    Хвала на одговору. Немам намеру да идем уопште на та предавања, али је, како рекох столови у нашем Дому здравља су пуни њихових флајера.  Просто ми је требало да чујем да ли је још неко чуо нешто о овој појави.  Нисам досад чула за ово, а верујем да ни многи нису. 
  19. Волим
    maxina got a reaction from ines in Бруно Гроенинг   
    Да ли је неко чуо можда нешто о Бруни Гроенингу, Немцу који је могао да исцељује и његовом учењу? По мом Дому здравља налазим флајере који позивају на уводна предавања. Постоји чак и "Клуб пријатеља Бруна Гроенинга" 
    У свом учењу Б. Гроенинг помиње Бога, али опет нисам сигурна да то није секта или неки отпад од вере, па вас питам да ли црква одобрава оваква учења или не. На крају, ако сам ја дошла до огласа, доћи ће и други људи. 
    Ако је неко  заинтересован да нешто прочита о томе, па и да одговори (можда):
    http://www.bruno-groening.org/srpski/
  20. Волим
    maxina got a reaction from Милан Ракић in Da li treba uvesti seksualno vaspitanje u škole u Srbiji?   
    Pre 40-ak godina i nešto malo više postojala je slična diskusija o istom predmetu i zaključeno je da se ne uvodi "sexualno vaspitanje". Mene je porazila sledeća činjenica: uvođenje sexualnog vaspitanja zaustavili su niko drugi do nastavnici biologije. Tada još nije bilo vreme za uvođenje ovog predmeta u naše škole, a izgleda nikada neće ni biti.
    Vidite, ja imam ćerkicu od skoro 4 godine koja sada već uči da razlikuje "bate" od "seka". Kako bude rasla njeno shvatanje sveta će se manjati. Ali svi roditelji već to znaju. Meni, ali i mnogim mojim drugaricama i drugarima je predmet kao što je seksualno vaspitanje itekako nedostajao, jer ono što smo učili iz biologije nije bilo dovoljno da nas pripremi za ono što je nastupalo u daljem našem odrastanju. I u mojoj generaciji (80-te godine XX veka) je bilo mnogo mladih majki od  14 godina, koje nisu znale šta ih čeka, jer im niko nije objasnio, čak ni roditelji. Bila je sramota o tome govoriti. Izgleda da je i danas tako. Na ovim temama se vidi koliko nismo zaista spremni da se uhvatimo u koštac sa današnjim problemima mladih i da pokušavamo da ih bacimo u zapećak. 
    Radeći u školi (ne nešto mnogo vremena, čitavo jedno polugođe) kao profesor biologije od V-VIII razreda doživela sam da me deca zamole da im govorim o sexu u V-om razredu. Ali ja nisam bila spremna i donela sam im knjigu o ljudskom telu da bi izbegli da govorimo o "osetljivoj" temi (za mene). Deca su se razočarala. Meni je bilo vrlo žao zbog toga, jer sam propustila priliku da ih obrazujem već u tom dobu. E sada vidite, kada bi deca, uz nastavu biologije, imala i neki predmet koji bi im pružao saznanja o svemu što se tiče funkcionisanje njihovog tela, i gde bi oni mogli da postavljaju pitanja o svemu što ih zanima u toj oblasti (njihovog tela) mislim da bi i oni počeli drugačije da gledaju na sebe i svoje zdravlje. Makar da razmišljaju. Možda bi se takav predmet nazivao pre ZDRAVSTVENO nego sexualno vaspitanje. 
    Problemi koji se tiču homoseksualnosti (nametanja iste ili njenog propagiranja kao pozitivne pojave) i sexa pre braka bi trebalo da se, ipak, pozabavi i veronauka. Veroučitelji bi trebalo da budu spremni da ih deca pitaju najosetljivija pitanja o odnosima muškaraca i žena, sexualnosti (tipovima, ispoljavanju i.t.d.) Bežati od toga nije rešenje. Na to moramo biti spremni, jer će deca odrastati i sa nama i bez nas. A do sada su, najčešće, odrastala bez nas. Ne mislim da su roditelji jedini krivi za sva ponašanja dece. Nakvećim delom jesu, ali, na kraju krajeva, deca u školi provode najviše vremena, pa je tako ono što tamo vide je i ono što tamo nauče - ponašanje u društvu. 
  21. Волим
    maxina got a reaction from Млађони in Како заинтересовати младе за Цркву   
    По мени, ово би били неки разлози зашто деца и млади беже од Цркве:
    Не осећају заједницу о којој се прича; Нема љубави исказане на делу,  раније, када сам ја била млађа свештеници нису имали времена за питања Збуњени су оним што им се нуди да читају - пречесто књигама које од њих траже монашку аскезу у свету у коме је то тешко спровести нема некога са ким могу да поразговарају (црквењак, вршњак, па и свештеник), а ко би им помогао да разреше своје дилеме и по претходном питању, али и оне везане за њихов младалачки живот.  1. По мени, потребно је младе укључити у различите акције које сама црква (парохија или више њих) може да организује: хуманитарне, еколошке, друштвене... Млади нису укључени у мисионарење. Да се разумемо, сви јесмо призвани и позвани да будемо мисионари, али мислим да много мало парохија (надам се да грешим) има неки вид школе или окупљања на коме би се различита питања и нејасноће око читања Светог писма или око светог предања могле разјаснити. На крају практичан живот ставља пред младе многе дилеме, па је и ту потребна велика помоћ.
    2. Многи су пре мене говорили о овоме, а ја бих само додала: мени не смета чак и ако неко уђе недолично обучен, јер можда друго нема шта да обуче? Ја то тако гледам. Не судим, на крају и Христос је рекао: Каквим судом судиш, онаквим ће ти се и судити. Не одобравам недолично понашање и облачење, али не судим никоме, или се барем трудим. Али постоји још једна ствар коју мислим нисте поменули. Покушаћу да је објасним кроз пример. У септембру претходне године у Србију је дошао најбољи светски мотивациони говорник Ник Вујичић. Он је Христа представио и представља као некога ко свакога разуме и свакоме помаже, без обзира на то ко је или шта је био у прошлости. На овај начин привлачи много више младих у протестантизам. Када млади дођу у нашу цркву они налазе Христа који задаје правила, тешко му је прићи, морамо да му се обраћамо на одређен начин, а о томе да се од нас очекује да све знамо одмах о томе нећу ни да причам. Свакако не мислим да је баш свуда тако, али најчешће јесте. Када се каже да Црква треба да промени приступ, ја мислим да младима треба да понуди управо Христа који је близак њима: бунтовника пуног љубави за оне против којих се буни. Донекле Он то и јесте био и због тога би, можда, био "cool" (кул) омладини, а тиме их не бисмо лагали. Потребно је да они схвате да Христос њих воли, ма колико и ма шта згрешили (чак и ако су ишли на абортус, а знамо да је данас много таквих), јер и такви млади људи могу да се спасу до год не премину. Ја сам као дете поверовала у Христа, због онога како је он проповедао о љубави, али сам ту љубав ретко налазила у Цркви.
    3. Ни данас многи свештеници немају. На крају, не знам да ли је то могуће, али је мој предлог да свештеници треба бар четири пута годишње да обилазе породице по својим парохијама и да на тај начин стварају навику људима да их питају, па можда и да се исповедају. Тако би свештеник упознао оне који не долазе на литургију, а и они њега. То би неке, можда и довело у цркву, а свештенику смањило број породица које на овај начин обилази.
    4. У понуди је све, па ако је неко нов у вери може да дође и до књига које баш и нису за "почетнике". Мало је књига које се баве савременим проблемима живота, одгајања деце, или савременим проблемима младих, а да их већ не осуђују за грех блуда. Не пружају им се аргумент зашто да нешто раде или не раде, што је данас много потребније него стварање страха од казне код младих.  Друге књиге су везане за монашки живот, који захтева одрицање и борбу против себе, а треће говоре искључиво о казни за грех. Е сада, све три врсте књига су потребне, али за младог човека је врло важно да осети да Црква као заједница осећа њега и његове проблеме, да га прихвата таквог какав је и да му помаже да постане бољи. А то млади данас не осећају и зато беже. Што ме доводи до петог:
    5. Оне које сам горе навела су "први фронт" оних на које млади у цркви наилазе. То су они који би требало да примете када неко први пут долази (ако већ постоји заједница) и да му приђе и пожели добродошлицу. Да му се стави на располагање или да га повеже са групом и самим свештеником.  Црквењаци би требало да, осим бриге о цркви, можда, буду обучени да препознају у разговору која и каква врста књиге би некоме добро дошла (мада би то било дискутабилно, јер то је ипак само људски фактор).  
    Проблем доласка младих је комплексна тема. Млади су пуни идеала, желе бољи и праведнији свет, што им Христос и нуди. На жалост, онда наиђу на нас "маторе" који им затворимо пут својим "правилима" које они морају да поштују (а које ми сами не поштујемо). Деца одустају, јер схвате да се свет на овај начин не може мењати, пошто се ни њихови родитељи нису променили нити побољшали свет, а и они су били млади.
  22. Волим
    maxina got a reaction from Megas Doux in Како заинтересовати младе за Цркву   
    O tome i govorim. Tamo ljude pozivaju da čine dobro, nude im različite akcije (koje ne obuhvataju samo gradnju hramova), sveštenici obavezno pitaju zašto neko nije bio prošle nedelje u crkvi... Obilaze svoje parohijane često itd. Zato su ljudi tamo vezaniji za svoju crkvu. Na kraju tamo niko od vas ne očekuje da sve znate, već vas polako uvodi u zajednicu. A ja u svom postu nisam govorila o "lošim sveštenicima" nego o tome šta je uzrok i šta bi se moglo uraditi i promeniti. Mi se jesmo odaljili, ali ni Crkva ne nudi mnogo akcija u kojima bi ljudi učestvovali. Osim horova ništa drugo.
    Iskreno bih volela da čujem ako postoje neke organizovane akcije u kojima su deca učestvovala na veronauci. Da li je neki sveštenik ili veroučitelj odveo decu u neko prihvatilište za napuštenu decu u vreme Božića? Na taj način bi smo mogli da deci ponovo vratimo empatiju prema drugim ljudima. Na takve stvari sam mislila, da se sa decom zaista radi, da im crkva pomogne da teže ka boljem, da vide da mogu i oni nešto da urade da nekoga učine srećnim i zadovoljnim, i da bi to postigli, potrebno je tako malo - ljubav. I to bi im promenilo pogled na život, na rađanje, na sebe kao ličnosti.
     
    Slažem se sa tobom. No to smatram izgovorom da se ništa ne uradi. "Eto, vidite, deca su grozna, pijanče, ni o čemu ne vode računa... Mi smo bili bolji, u naše vreme..." i tako iz generacije u generaciju. Niko se ne potrudi da ih razume i pokuša da približi Hrista njima, da im otvori put ka Njemu. Mladi beže od stega, jer crkvu takvom shvataju, pošto im je ona takvom i predstavljena. 
  23. Волим
    maxina got a reaction from Пг in Како заинтересовати младе за Цркву   
    По мени, ово би били неки разлози зашто деца и млади беже од Цркве:
    Не осећају заједницу о којој се прича; Нема љубави исказане на делу,  раније, када сам ја била млађа свештеници нису имали времена за питања Збуњени су оним што им се нуди да читају - пречесто књигама које од њих траже монашку аскезу у свету у коме је то тешко спровести нема некога са ким могу да поразговарају (црквењак, вршњак, па и свештеник), а ко би им помогао да разреше своје дилеме и по претходном питању, али и оне везане за њихов младалачки живот.  1. По мени, потребно је младе укључити у различите акције које сама црква (парохија или више њих) може да организује: хуманитарне, еколошке, друштвене... Млади нису укључени у мисионарење. Да се разумемо, сви јесмо призвани и позвани да будемо мисионари, али мислим да много мало парохија (надам се да грешим) има неки вид школе или окупљања на коме би се различита питања и нејасноће око читања Светог писма или око светог предања могле разјаснити. На крају практичан живот ставља пред младе многе дилеме, па је и ту потребна велика помоћ.
    2. Многи су пре мене говорили о овоме, а ја бих само додала: мени не смета чак и ако неко уђе недолично обучен, јер можда друго нема шта да обуче? Ја то тако гледам. Не судим, на крају и Христос је рекао: Каквим судом судиш, онаквим ће ти се и судити. Не одобравам недолично понашање и облачење, али не судим никоме, или се барем трудим. Али постоји још једна ствар коју мислим нисте поменули. Покушаћу да је објасним кроз пример. У септембру претходне године у Србију је дошао најбољи светски мотивациони говорник Ник Вујичић. Он је Христа представио и представља као некога ко свакога разуме и свакоме помаже, без обзира на то ко је или шта је био у прошлости. На овај начин привлачи много више младих у протестантизам. Када млади дођу у нашу цркву они налазе Христа који задаје правила, тешко му је прићи, морамо да му се обраћамо на одређен начин, а о томе да се од нас очекује да све знамо одмах о томе нећу ни да причам. Свакако не мислим да је баш свуда тако, али најчешће јесте. Када се каже да Црква треба да промени приступ, ја мислим да младима треба да понуди управо Христа који је близак њима: бунтовника пуног љубави за оне против којих се буни. Донекле Он то и јесте био и због тога би, можда, био "cool" (кул) омладини, а тиме их не бисмо лагали. Потребно је да они схвате да Христос њих воли, ма колико и ма шта згрешили (чак и ако су ишли на абортус, а знамо да је данас много таквих), јер и такви млади људи могу да се спасу до год не премину. Ја сам као дете поверовала у Христа, због онога како је он проповедао о љубави, али сам ту љубав ретко налазила у Цркви.
    3. Ни данас многи свештеници немају. На крају, не знам да ли је то могуће, али је мој предлог да свештеници треба бар четири пута годишње да обилазе породице по својим парохијама и да на тај начин стварају навику људима да их питају, па можда и да се исповедају. Тако би свештеник упознао оне који не долазе на литургију, а и они њега. То би неке, можда и довело у цркву, а свештенику смањило број породица које на овај начин обилази.
    4. У понуди је све, па ако је неко нов у вери може да дође и до књига које баш и нису за "почетнике". Мало је књига које се баве савременим проблемима живота, одгајања деце, или савременим проблемима младих, а да их већ не осуђују за грех блуда. Не пружају им се аргумент зашто да нешто раде или не раде, што је данас много потребније него стварање страха од казне код младих.  Друге књиге су везане за монашки живот, који захтева одрицање и борбу против себе, а треће говоре искључиво о казни за грех. Е сада, све три врсте књига су потребне, али за младог човека је врло важно да осети да Црква као заједница осећа њега и његове проблеме, да га прихвата таквог какав је и да му помаже да постане бољи. А то млади данас не осећају и зато беже. Што ме доводи до петог:
    5. Оне које сам горе навела су "први фронт" оних на које млади у цркви наилазе. То су они који би требало да примете када неко први пут долази (ако већ постоји заједница) и да му приђе и пожели добродошлицу. Да му се стави на располагање или да га повеже са групом и самим свештеником.  Црквењаци би требало да, осим бриге о цркви, можда, буду обучени да препознају у разговору која и каква врста књиге би некоме добро дошла (мада би то било дискутабилно, јер то је ипак само људски фактор).  
    Проблем доласка младих је комплексна тема. Млади су пуни идеала, желе бољи и праведнији свет, што им Христос и нуди. На жалост, онда наиђу на нас "маторе" који им затворимо пут својим "правилима" које они морају да поштују (а које ми сами не поштујемо). Деца одустају, јер схвате да се свет на овај начин не може мењати, пошто се ни њихови родитељи нису променили нити побољшали свет, а и они су били млади.
  24. Волим
    maxina got a reaction from feeble in Како заинтересовати младе за Цркву   
    По мени, ово би били неки разлози зашто деца и млади беже од Цркве:
    Не осећају заједницу о којој се прича; Нема љубави исказане на делу,  раније, када сам ја била млађа свештеници нису имали времена за питања Збуњени су оним што им се нуди да читају - пречесто књигама које од њих траже монашку аскезу у свету у коме је то тешко спровести нема некога са ким могу да поразговарају (црквењак, вршњак, па и свештеник), а ко би им помогао да разреше своје дилеме и по претходном питању, али и оне везане за њихов младалачки живот.  1. По мени, потребно је младе укључити у различите акције које сама црква (парохија или више њих) може да организује: хуманитарне, еколошке, друштвене... Млади нису укључени у мисионарење. Да се разумемо, сви јесмо призвани и позвани да будемо мисионари, али мислим да много мало парохија (надам се да грешим) има неки вид школе или окупљања на коме би се различита питања и нејасноће око читања Светог писма или око светог предања могле разјаснити. На крају практичан живот ставља пред младе многе дилеме, па је и ту потребна велика помоћ.
    2. Многи су пре мене говорили о овоме, а ја бих само додала: мени не смета чак и ако неко уђе недолично обучен, јер можда друго нема шта да обуче? Ја то тако гледам. Не судим, на крају и Христос је рекао: Каквим судом судиш, онаквим ће ти се и судити. Не одобравам недолично понашање и облачење, али не судим никоме, или се барем трудим. Али постоји још једна ствар коју мислим нисте поменули. Покушаћу да је објасним кроз пример. У септембру претходне године у Србију је дошао најбољи светски мотивациони говорник Ник Вујичић. Он је Христа представио и представља као некога ко свакога разуме и свакоме помаже, без обзира на то ко је или шта је био у прошлости. На овај начин привлачи много више младих у протестантизам. Када млади дођу у нашу цркву они налазе Христа који задаје правила, тешко му је прићи, морамо да му се обраћамо на одређен начин, а о томе да се од нас очекује да све знамо одмах о томе нећу ни да причам. Свакако не мислим да је баш свуда тако, али најчешће јесте. Када се каже да Црква треба да промени приступ, ја мислим да младима треба да понуди управо Христа који је близак њима: бунтовника пуног љубави за оне против којих се буни. Донекле Он то и јесте био и због тога би, можда, био "cool" (кул) омладини, а тиме их не бисмо лагали. Потребно је да они схвате да Христос њих воли, ма колико и ма шта згрешили (чак и ако су ишли на абортус, а знамо да је данас много таквих), јер и такви млади људи могу да се спасу до год не премину. Ја сам као дете поверовала у Христа, због онога како је он проповедао о љубави, али сам ту љубав ретко налазила у Цркви.
    3. Ни данас многи свештеници немају. На крају, не знам да ли је то могуће, али је мој предлог да свештеници треба бар четири пута годишње да обилазе породице по својим парохијама и да на тај начин стварају навику људима да их питају, па можда и да се исповедају. Тако би свештеник упознао оне који не долазе на литургију, а и они њега. То би неке, можда и довело у цркву, а свештенику смањило број породица које на овај начин обилази.
    4. У понуди је све, па ако је неко нов у вери може да дође и до књига које баш и нису за "почетнике". Мало је књига које се баве савременим проблемима живота, одгајања деце, или савременим проблемима младих, а да их већ не осуђују за грех блуда. Не пружају им се аргумент зашто да нешто раде или не раде, што је данас много потребније него стварање страха од казне код младих.  Друге књиге су везане за монашки живот, који захтева одрицање и борбу против себе, а треће говоре искључиво о казни за грех. Е сада, све три врсте књига су потребне, али за младог човека је врло важно да осети да Црква као заједница осећа њега и његове проблеме, да га прихвата таквог какав је и да му помаже да постане бољи. А то млади данас не осећају и зато беже. Што ме доводи до петог:
    5. Оне које сам горе навела су "први фронт" оних на које млади у цркви наилазе. То су они који би требало да примете када неко први пут долази (ако већ постоји заједница) и да му приђе и пожели добродошлицу. Да му се стави на располагање или да га повеже са групом и самим свештеником.  Црквењаци би требало да, осим бриге о цркви, можда, буду обучени да препознају у разговору која и каква врста књиге би некоме добро дошла (мада би то било дискутабилно, јер то је ипак само људски фактор).  
    Проблем доласка младих је комплексна тема. Млади су пуни идеала, желе бољи и праведнији свет, што им Христос и нуди. На жалост, онда наиђу на нас "маторе" који им затворимо пут својим "правилима" које они морају да поштују (а које ми сами не поштујемо). Деца одустају, јер схвате да се свет на овај начин не може мењати, пошто се ни њихови родитељи нису променили нити побољшали свет, а и они су били млади.
  25. Волим
    maxina got a reaction from Danijela in Како заинтересовати младе за Цркву   
    По мени, ово би били неки разлози зашто деца и млади беже од Цркве:
    Не осећају заједницу о којој се прича; Нема љубави исказане на делу,  раније, када сам ја била млађа свештеници нису имали времена за питања Збуњени су оним што им се нуди да читају - пречесто књигама које од њих траже монашку аскезу у свету у коме је то тешко спровести нема некога са ким могу да поразговарају (црквењак, вршњак, па и свештеник), а ко би им помогао да разреше своје дилеме и по претходном питању, али и оне везане за њихов младалачки живот.  1. По мени, потребно је младе укључити у различите акције које сама црква (парохија или више њих) може да организује: хуманитарне, еколошке, друштвене... Млади нису укључени у мисионарење. Да се разумемо, сви јесмо призвани и позвани да будемо мисионари, али мислим да много мало парохија (надам се да грешим) има неки вид школе или окупљања на коме би се различита питања и нејасноће око читања Светог писма или око светог предања могле разјаснити. На крају практичан живот ставља пред младе многе дилеме, па је и ту потребна велика помоћ.
    2. Многи су пре мене говорили о овоме, а ја бих само додала: мени не смета чак и ако неко уђе недолично обучен, јер можда друго нема шта да обуче? Ја то тако гледам. Не судим, на крају и Христос је рекао: Каквим судом судиш, онаквим ће ти се и судити. Не одобравам недолично понашање и облачење, али не судим никоме, или се барем трудим. Али постоји још једна ствар коју мислим нисте поменули. Покушаћу да је објасним кроз пример. У септембру претходне године у Србију је дошао најбољи светски мотивациони говорник Ник Вујичић. Он је Христа представио и представља као некога ко свакога разуме и свакоме помаже, без обзира на то ко је или шта је био у прошлости. На овај начин привлачи много више младих у протестантизам. Када млади дођу у нашу цркву они налазе Христа који задаје правила, тешко му је прићи, морамо да му се обраћамо на одређен начин, а о томе да се од нас очекује да све знамо одмах о томе нећу ни да причам. Свакако не мислим да је баш свуда тако, али најчешће јесте. Када се каже да Црква треба да промени приступ, ја мислим да младима треба да понуди управо Христа који је близак њима: бунтовника пуног љубави за оне против којих се буни. Донекле Он то и јесте био и због тога би, можда, био "cool" (кул) омладини, а тиме их не бисмо лагали. Потребно је да они схвате да Христос њих воли, ма колико и ма шта згрешили (чак и ако су ишли на абортус, а знамо да је данас много таквих), јер и такви млади људи могу да се спасу до год не премину. Ја сам као дете поверовала у Христа, због онога како је он проповедао о љубави, али сам ту љубав ретко налазила у Цркви.
    3. Ни данас многи свештеници немају. На крају, не знам да ли је то могуће, али је мој предлог да свештеници треба бар четири пута годишње да обилазе породице по својим парохијама и да на тај начин стварају навику људима да их питају, па можда и да се исповедају. Тако би свештеник упознао оне који не долазе на литургију, а и они њега. То би неке, можда и довело у цркву, а свештенику смањило број породица које на овај начин обилази.
    4. У понуди је све, па ако је неко нов у вери може да дође и до књига које баш и нису за "почетнике". Мало је књига које се баве савременим проблемима живота, одгајања деце, или савременим проблемима младих, а да их већ не осуђују за грех блуда. Не пружају им се аргумент зашто да нешто раде или не раде, што је данас много потребније него стварање страха од казне код младих.  Друге књиге су везане за монашки живот, који захтева одрицање и борбу против себе, а треће говоре искључиво о казни за грех. Е сада, све три врсте књига су потребне, али за младог човека је врло важно да осети да Црква као заједница осећа њега и његове проблеме, да га прихвата таквог какав је и да му помаже да постане бољи. А то млади данас не осећају и зато беже. Што ме доводи до петог:
    5. Оне које сам горе навела су "први фронт" оних на које млади у цркви наилазе. То су они који би требало да примете када неко први пут долази (ако већ постоји заједница) и да му приђе и пожели добродошлицу. Да му се стави на располагање или да га повеже са групом и самим свештеником.  Црквењаци би требало да, осим бриге о цркви, можда, буду обучени да препознају у разговору која и каква врста књиге би некоме добро дошла (мада би то било дискутабилно, јер то је ипак само људски фактор).  
    Проблем доласка младих је комплексна тема. Млади су пуни идеала, желе бољи и праведнији свет, што им Христос и нуди. На жалост, онда наиђу на нас "маторе" који им затворимо пут својим "правилима" које они морају да поштују (а које ми сами не поштујемо). Деца одустају, јер схвате да се свет на овај начин не може мењати, пошто се ни њихови родитељи нису променили нити побољшали свет, а и они су били млади.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...