Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Fila

Члан
  • Број садржаја

    22
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Fila

  • Ранг
    Почетник

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

2101 посетилаца
  1. Eto, pravio sam se pametan, pa sam i sam pogriješio. Treba jednina: "O snošljivosti prema tuđem verskom uverenju" ili "O podnošenju tuđeg verskog uverenja". Još bih dodao, preporučljivo je izbjegavati posuđenice, inače bi mogli i ovako: "O toleranciji prema tuđoj religioznoj persuaziji"
  2. Hvala na trudu, zanimljiv tekst. Pretpostavljam da nećete uvažiti, ali ipak, radi točnosti: 1. Pravilan prijevod naslova je "O snošljivosti prema tuđim verskim uverenjima" ili "O podnošenju tuđih verskih uverenja". Možda Vas je zbunilo "aliorum", koje je ovdje posvojni genitiv i prevodi se našim posv. pridjevom, a ne genitivom (osim u slučaju da uz gen. posvojni stoji atribut). 2. Treba uvijek navesti izvor latinskog teksta, pogotovo s obzirom na neke čudne greške: intenzione umjesto intentione, sospendere umjesto suspendere
  3. Što se tiče pjesama Ivanskog i sličnih, morate znati da je ovakva sentimentalnost i sladunjavost rak rana moderne katoličke muzike, i (po meni) jedva spada u istinsku kršćansku duhovnost. Oduvijek postoji ne-liturgijska duhovna muzika, ali ona danas očito ide u jednom neželjenom smjeru.
  4. Zayrone, stranica za koju ste mi dali link ima tekst "Otče naš" čiste suvremene ruske redakcije (jedina razlika je u čitanju, unijati izgovaraju jat kao i), kao što je i taj na slici u Vašem odgovoru. Otkud Vam ideja da spada u južnoslovenske redakcije? Ja sam samo pokušao objasniti da ovo nije "Otče naš" srpske redakcije. Iako bi redakcija bi trebala biti rusinska (što se tiče izgovora), zbor koji je otpjevao molitvu nije dosljedno izgovarao nazalno "e" pa sad ne znam kako ovo nazvati. Hvala za ovaj glagoljaški Otče naš!
  5. Ne! Ovo je neka mješavina redakcija, što je očito iz: 1. izgovora - nosno "e" kao "ja" (istočnoslovenski), "jat" kao "i"(slovački, hrvatsko-čakavski, ukrajinski?), jednom nosno "e" kao "e" u riječi "naše" (južnoslovenski), "šta" kao "šč/šš" (istočnoslovenski) itd. 2. istočnoslovenskog punoglasja - dolgi, itd. i istočnoslovenske vokalizacije poluglasova - dnes, itd. 3. samog teksta prijevoda, koji je suvremeni crkvenoslavenski ruske sinodalne redakcije 4. naglasaka Da je srpska redakcija nosno e izgovaralo bi se kao e, jat kao je/e, ne bi bilo punoglasja (dlgim, dlžnikom), izgovor šta kao št, leksik prijevoda je malo drugačiji, vokalizacija južnoslovenska itd. Takođe, moglo bi se pisati i o razlikama u naglasnom sustavu... Ukratko, ovo nije stari crkvenoslovenski kakav je nekad bio u Srbiji, ovo je standardni c-slov. tekst rus. sinodalne redakcije, a u izgovoru su pomiješani utjecaji raznih slovenskih jezika.
  6. Zar ovo nije dovoljno jasno? Kol 3, 8 A sad odbacite i vi to sve: gnev, ljutinu, pakost, huljenje, sramotne reči iz usta svojih. Mt 15, 11 Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka. Ef 4, 29 Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo šta je dobro za napredovanje vere, da da blagodat onima koji slušaju. Jak 3, 5 – 13 (pročitajte sve) ... 10 Iz tih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, braćo moja da ovo tako biva. 11 Može li izvor iz istoga otvora točiti slatko i gorko? ...
  7. Da, naravno, ali ima kvaka. Da bi izvlačili pouku iz poganskih učenja potrebno je biti učen i obrazovan, kakav je bio Sv. J. Damaskin, kojega navodite. A da se neuka osoba bavi takvim stvarim, ne znam koliko je pametno.
  8. Яко вси бози язык бесове: Господь же небеса сотвори. Jer su svi bogovi naroda zlodusi; a Gospod je nebesa stvorio. (Ps 96, 5) яже жрут языцы, бесом жрут, а не Богови: не хощу же вас общников быти бесом. Ali što žrtvuju neznabošci, zlim duhovima žrtvuju, a ne Bogu. A ja neću, da vi budete zajedničari s zlim duhovima. (1 Kor 10, 20)
  9. Зашто се ова неистина упорно понавља? Молим вас, прочитајте, иако се чини дуго и досадно. Најкраће речено: Староцрквенословенски, или једноставно старословенски, није ничији говорни језик. То је наднационални опћесловенски (lingua franca) књижевни (литерарни) језик којега је по узору на грчки, а на темељу једног јужнословенког дијалекта, саставио Свети Константин Филозоф (Кирил). Као литерарни језик, кориштен је само у писменом облику. Нико никада није говорио старословенски, у ниједној од његових фаза до данас. Словени се у вријеме доласка Свете Браће налазе у аграфијском периоду - неписмени су. Константин, захваљујући својој учености, један дијалекат једног неписменог племена унапређује у књижевни језик који одражава достигнућа око 1700 година дотадашњег развоја грчког језика, тј. развија лексик, морфологију, синтаксу, стилистику. Тек тада је могао превести грчке књиге (са литерарног грчког) на нови (литерарни) словенски језик. Од тог тренутка тај језик називамо старословенским (и бројним другим именима). Старословенски језик и живи народни говорни језици од настанка старословенског коегзистирају. Модерни словенски језици нису настали из старословенског него из говорних језика (на које је старославенски више или мање утјецао, то је засебна тема: развитак националних књижевних језика), на исти начин као што модерни романски језици нису настали из књижевног латинског, него из вулгарног (говорног, народног) латинског (sermo vulgaris). Оно што је говорни латински према књижевном латинском, то је говорни словенски према старословенском.
  10. @ Zayron S velikom mukom sam pročitao što se napisali. To je gomila poluistina, ocjena i neosnovanih stavova, a sve napisano veoma nerazumljivim, čudovišnim hibridom raznih jezika i narječja. Predlažem da ova pitanja ostavimo stručnijima od nas. Jedino me tješi što gotovo nitko ne čita vaše postove, pa tako i mnogi nemaju štetu od ovoga što pišete.
  11. @ Zayron Napisali ste da je staroslovenski u trenutku nastanka bio 90% sličan kolokvijalnom govoru. Zasigurno znate da su Sveta Braća su prevodili s grčkog, koji je iznimno složen jezik s dugim razvojem. Prema Vašoj teoriji, Sloveni su imali jezik koji je skoro (90 %) sposoban za prijevode s grčkog, a u to vrijeme Sloveni nemaju ni pismo. Dakle, bez pisma i književnosti, već imamo jezik koji "parira" grčkom, samo mu 10% nedostaje. Ta teorija ne stoji. Sveta Braća su morali uraditi mnogo zahvata na jednom slovenskom narječju da bi ga koliko-toliko osposobili za prijevod sa jezika koji ima višetisućljetnu tradiciju, tako da, ako ćemo već izbacivati divlje postotke, morali bi i ovo uzeti u obzir, zar ne?
  12. Kako reče jedan naš profesor: Što ti je, sinko, jesi se napio lude vode? 0110_hahaha
×