Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Игор Зиројевић

Члан
  • Број садржаја

    67
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Последњи трофеј

Игор Зиројевић је имао/ла садржај са највише реакција!

1 Пратилац

О Игор Зиројевић

  • Ранг
    Ту је, мало гледа-мало пише

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

2967 посетилаца
  1. Имати знање о химнографији, и познавати дубински и писати на древни изворни начин химнографију су различите ствари. Ја нисам говорио о изучавању (историјском, филолошком, богословском) химнографије, већ о познавању језичких и музичких принципа химнографије. За то је неопходно добро знање и искуство византијског појања, и саме химнографије, а то знање и искуство, нажалост, велим, нико од Словена није стекао.... Иначе, постоје химнографи у Русији (познајем се са некима и лично, па чак и сарађујемо, који јако лијепо пишу, али ипак не по древним правилима химнографије.... ) О мом ставу сам говорио , како наведох, на мојим семинарима, предавањима, али и нпр у предговору моје Антологије Божанствене Литургије, 1. том, у предговору ЦД-а Српског византијског хора "Христос у граду Витлејему", у интервјуима (чини ми се на блогу Музика анђела, и на Слово љубве својевремено... ). Али, да би се схватио мој став о акцентуацији, морају се узети у обзир и моја мелотворења (=композиције), у којима се најбоље види третман језика. Наравно, иза тог третмана постоји читава прича Без музике се не могу схватити неке ствари у језику, и добро би било да лингвисти то схвате "Во благо времја" изаћи ће и опширнија студија о тој теми и о налазима мојих истраживања на том пољу....
  2. Братије, да се и ја са неколико мисли укључим у "разговор". С обзиром на посао којим се бавим, доста дуго сам директно суочен са проблематиком о којој је овдје ријеч, и о њој већ дуго размишљам, и њом се бавим. Ево неколико коментара на ставове који су најчешћи данас у СПЦ, а и у коментарима овдје. Као увод, да напоменем: Ја волим и српски и црквенословенски, користим оба језика, а и са старогрчки. Мислим да оба имају своје мјесто, и свој значај, и да не треба ни један одбацити на силу и преко ноћи, већ да се треба и једним и другим озбиљно позабавити. А сад, неколико мисли: 1. Често се говори о томе да је црквенословенски језик, за разлику од српског, милозвучан, мелодичан и сл. То је утисак људи који, сасвим сигурно, немају довољно развијену музичку перцепцију, а ни музичко знање, па доносе, на прву лопту (да не кажем на прву помисао или на први утисак) доста "одокативне" закључке (који се, као и у многим другим случајевима, одмах од већине прихвате за исправне без расуђивања). Теза да је црквенословенски мелодичан и ритмичан језик је потпуно исправна. Али, теза да српски није, је потпуно неоснована! Српски језик је веома богат, меодичан и ритмичан језик, а уз то и веома погодан за поезију! Ето, нека прост доказ буде поезија која је написана на том језику (присјетите се дјела наших великих пјесника). Осим тога, Имамо позамашну музичку традицију која је настала на том језику (без обзра на жанр или умјетнички квалитет те музике). То значи да је тај језик и пјевљив, и заиста се чудим како то неко тако олако мође српски језик прогласити непјевљивим и незграпним, а превидити ове чињенице (а има их још) о нашем језику. 2. Друга теза је да је српски језик сиромашан, у односу на црквенословенски. Слажем се да у црквенословенском постоје форме које су веома згодне, а које не постоје у српском језику. Али, далеко од тога да је српски језик сиромашан и језик на коме се не могу изразити веома дубоке, високе, широке и прецизне ствари. Ево, као примјер ћу навести ово: Познато је да је умир. херцегов. еп. Атанасије превео нека дјела Светих Отаца. Преводио их је са изворног старогрчког језика на говорни српски језик. Постоји превод тих текстова и на новогрчки језик. Вјерујте ми, и по поетичности, аи по смислу, српски превод је веома често блиђи оригиналу него новогрчки. (Можда ће неко рећи, има у тим преводима и незграпних ствари. Сложићу се са њим, али желим да покажем да има могућност српски језик да изрази изузетне ствари на изузетан начин). Ово ме наводи на питање, због чега ми, онда, осјећамо свој језик као сиромашан и немузикалан? Један од одговора би могао бити и тај да није проблем толико у језику , колико у нама самима који се изражавамо тим језиком. Наш језик је је одраз нас самих. Пошто смо ми попричично осиромашили, онда је потпуно јасно због чега је израз нас тј. језик, сиромашан. Како је наш језик богат када се њиме изрази један Дучић, Његош, св. Ава Јустин, св. Николај? како је диван наш језик када некоме кажеш да га волиш,јел' да? С обзиром да смо ми у великој мјери изгубили унутрашњу хармонију, јасно је да је не препознајемо ни у језику. То не значи да је језик не немелодичан и неритмичан, већ да смо м, усљед унутрашњег расула, а и звучних утисака којима смо, нажалост, тако агресивно изложени, готово сасвим отупили и не препознајемо ту изузетну мелодичност и ритмичност српског језика. 3. Говоримо често о потреби превођења текстова из разлога разумијевања и учествовања. Мишљења сам да је учествовање у богослужењу суштинско питање! Такође, свјестан сам и то да разумијевање језика доприноси томе. Али, никако се не могу сложити да је то све. То је, чини ми се, најпогрешнија ствар у приступу овој теми. Не вјерујем да ће се нечији живот промијенити ако чује у цркви "Господе, смилуј се," умјесто "Господи помилуј". Ево, постављам два питања, за која сматрам да, ако их одговоримо, могу помоћи много у сагледавању и других слојева ове проблематике. а) Шта значи "разумијевање богослужбених текстова"? Ако преведемо све текстове, разумићемо их? Нећемо! Разумијевање богослужбених текстова је у суштинској вези са нашим животом. (Прочитајте овдје на Поукама диван одговор о. Саве Дечанца о гријесима које нисмо познавали, у коме наводи и примјер из житија св. Марије Египћанке). У мјери у којој суштински учетвујемо у животу Цркве, или ако хоћете, у животу Пресвете Тројице, у тој мјери и разумијемо живот Цркве, предање Цркве, богослуђење, или у најширем смислу речено: језик Цркве. (Потпитање 1: Прије 200 година, наши побожни предаци су били на вишем образовном и интелектуалном нивоу, па су разумијели црквенословенске текстове? Потпитање 2: Ако прочитате превод, нпр канона на Педесетницу, који проценат вјерних ће разумјети о ему се ту ради?) Шта је, дакле, то разумијевање и да ли превод може да га обезбиједи. (Напомињем да сам већ рекао да превод може допријнијети томе). б) Шта значи "Учествовање на богослужењу" или конкретно "на Литургији"? Код нас се усталило миђљење да сви у храму треба да поју, и онда на тај начин сви учествују.... Занимљива теза... Могу ли сви да свештенослуже? Не могу. А, могу ли сви да буду градитељи храмова? Не, не! А, могу ли сви да иконопишу храмове? Ни то не могу сви. А ха... значи,. само сви могу да поју.. Е, па, неће бити да је тако. И, што је најзанимљивије, то појање (које је, најчешће, мрмљање, драње и надвикивање са пјевницом или хором) се проглашава за апсолутни критеријум учествовања на Светој Литургији. Дакле, ако народ пјева, учествује. Ако не пјева, не учествује... Проблематичан став. Дакле, појање је критеријум учествовања на Светој Литургији?????????????? Појање има веома важно мјесто у животу Цркве, али далеко од тога да је оно критеријум учешћа у богослуђењу, у смислу који сам претходно навео. Јер, шта ћемо са малом дјецом, нпр? Она не поју, значи не учествују? Шта ћемо са нијемим или глувим људима? Ни они не учествују? Занимљиво да ријеч "причешће" значи управо "учешће".... 4. Постоји, заиста, проблем неразумијевања или барем недовољног разумијевања црквенословенског језика. Али, чини ми се, да постоји и проблем небриге нас који смо чланови Цркве да се нешто промијени. Прилично тужно ми изгледа призор да смо у стању да научимо по неколико страних језика, а нисмо у стању да научимо црквенословенски.... А, некако, ни од клира нема подстицаја... чак, у неким случајевима, има и супротног подстицања Ето, има доста Срба који су научили шпански да се не би морали да се замарају са титловима када гледају шпанске серије. Рећићете ми "па, добро, али то су свјетски људи" (мада нису само свјетски) Па.... ако свјетски људи могу такав труд и жртву да учине за свјетске ствари, зар ми Хришћани не бисмо требали да будемо спремни на још веће жртве за духовне ствари? 5. Постоји, свакако и велики проблем акцентуације црквенословенског језика. Лично не могу да прихватим ни један ни други став који код нас постоје, тј. начин на који се он пројављује у пракси. Један је тај да га треба по "српском" акцентовати... Просто, то није српски! Како ћу акцентовати по српском ријечи које не постоје у српском? Како ми наиђе Е, управо се тако то "по српски" најчешће и акцентује. И то је веома проблематично, а најупечатљивије је у појању. Безброј пута се дешава да исту ријеч која се двапут појављује у истој пјесми акцентујемо различито.... То би требало да је проблем.. али,е то, ми смо изнад тога С друге стране, они који се залажу за акценте који пишу, раде то у пракси толико нереално, да то не мође нико да прихвати као свој језик. И, то није моја претпоставка или миђљење, то је показало вријеме. То не звучи ни као бугарски, то је језик којим нико не говори. (Причали су ми у једном манастиру у коме се тако чита да су неки Руси који су били 4 сата на бгослуђењу код њих, пришли послије службе да се информишу о томе који је то језик на кме они врше богослужења) Толико о томе да ли је то исправно.... Мој став о акцентуацији црквенословенског је познат, и о томе сам говорио и писао више пута (у текстовима, на предавањима, семинарима, дисковима, интервјуима), али и самим радом на црквеној музици и црквеној поезији доказао да је могуће и треће рјешење, које је прихватљиво и једној и другој "страни", а сасвим је научно утемељено. 6. Чујемо понекад и тезу о важности језичког јединства међу Словенима. Сматрам да је то једна ваћжна тема. Неки је олако ниподаштавају и маргинализују, а други јој дају превише важности, Мислим да јој треба дати право мјесто. Дакле, нити да занемаримо и тај аспекат, али нити да му дамо мјесто које му не припада. Дакле, да буде приоритет онолико колико заист јесте приоритет таква ствар. Колико је то, тема је о којој се може дискутовати, али мислим да наћи мјеру нећемо овдје Широка је то тема, и треба јој приступити са дужним поштовањем. 7. Једно од рјешења би, евентуално, могло бити и српскословенски језик. Дакле, старија српска редакција. Она има сву љепоту и дубину црквенословенског, а ближа је српском језику. Оно што је добро, у том смислу, је то да постоје богослуђбене књиге. Додуше, постоји и реалних проблема (граматика, ријечник, акцентуација) који, ипак, сматрам да нису нерјешиви. Чини ми се да се исувише олако одбацује једна оваква могућност. Кажем олако, јер у тренутку када ствари, очигледно, код нас нису сазрјеле да имамо адекватне преводе на српски, ово би евентуално могло да буде разумљивије.. Иако сам свјестан практичних тешкоћа једног таквог подухвата, сматрам да уз озбиљан и одговоран приступ, полако и стрпљиво, може да се значајно допринесе разумијевању текстова. 8. Чини ми се да Augustinus рече (парафразирам): Да ли су преводиоци богослужбених текстова на разне језике обраћали пажњу на музик којом ће се појати текстови? И, да ли су мелодичност и ритмичност толико битни? Да, сваки озбиљан преводиоц је имао у виду музику, јер ако није, онда сигурно није озбиљан преводиоц. На крају крајева, знамо да су свети Кирило и Методије, а и Наум и Климент, придавали посебан значај појању. Да, веома је битна музика. Зато је Црква и дала појању тако значајно мјесто, па се вечина богослужења поје! 9. Неко је поменуо да те преводе би требало да ураде људи који познају одлично језик, историју, богословље, музикологију... итд... Хм! прво, музикологија нема везе са овим Ово друго је у реду, али није довољно,. Богослужбеним текстовима се мора позабавити неко ко је химнограф. А химнограф треба да има сва ова знања, а и многа друга. Проблем је што код нас не постоји свијест о томе шта је химнографија и како се она пише. Уопште код Словена је то случај.... Постоје у химнографији многа правила (а није довољно да неко наулчи само та правила, већ и да има огромно појачко и језичко знање и искуство!!!) која стриктно одређују начин писања текстова. Ако постоји начин писања, па онда се он мора узети у обзир и приликом превођења! Нико од Словена се није бавио овом проблематиком нити познаје та правила (осим "потписника овог текста", што би рекао један слаткорјечиви епископ ) Уствари, химнографска проблематика превода је најсуштинскији, најтежи и најважнији можда аспекат превода богослужбених текстова. Бавио сам се прилично и бавим том проблематиком (ускоро ће бити доступан на српском тржишту један мали дио тог рада), и могу да посвједочим, имајући искуство и познавање оригиналних богослужбених текстова на старогрчком језику, црквеног појања, али и црквенословенских, па и српскословенских превода, да је то аспекат који не само да је занемарен у расправама о преводу, већ постоји апсолутно неразумијевања проблематике и њеног значаја. Ето, опростите што сма одужио. Али, видјех озбиљно интересовање од неколицине, па рекох да и ја изложим из скромне ризнице понешто, не бисмо ли реалније сагледали проблем, и посебно да би скренуо пажњу на неке аспекте о којима се не говори.
  3. ТРЕЋИ СЕМИНАР ВИЗАНТИЈСКОГ ПОЈАЊА БУДВА, 15-22. СЕПТЕМБРА 2013. ТРЕЋИ СЕМИНАР ВИЗАНТИЈСКОГ ПОЈАЊА БУДВА, 15-22. СЕПТЕМБРА 2013. С благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског и Егзарха Пећкога Трона г. г. Амфилохија, свештени манастир Успења Пресвете Богородице (Подмаине) код Будве (Црна Гора) и Интернет школа црквеног појања „Тројеручица“ организују Трећи семинар византијског појања, намијењен клирицима и лаицима. Предавања су на српском језику. Програм семинара усмјерен је првенствено на основне теме представљања црквене музике, и то на почетном и на напредном нивоу. Предавања се одржавају у манастиру Подмаине. Програм семинара, осим предавања, подразумијева и редовно учествовање у манастирском богослужењу. Тако ће рад семинара започети у недјељу 15. септембра вечерњим богослужењем, а завршити се недељном Литургијом 22. септембра. Предавач: Игор Зиројевић, професор појања из Атине. Теме које ће бити обрађене на семинару: Почетни ниво: - Уводно упознавање са црквеним појањем и основном терминологијом. - Упознавање са историјским развојем неумске нотације. - Упознавање са неумском нотацијом, као темељ за учење појања. - Упознавање са свим карактерима (гласовним, временским и израза) неумске нотације кроз посебне вјежбе. Напредни ниво: - Врсте химнографских богослужбених текстова. - Врсте напјева у црквеном појању. - Врсте напјева у српском народном („мокрањчевом“) појању. Проблеми и могућа рјешења. - Метод Симона Караса и његово мјесто у историјском развоју византијске неумске нотације. - Појачка радионица: Практична употреба стеченог знања (са учешћем полазника семинара) Након сваког предавања, у обје групе, учесницима ће бити на располагању одређено вријеме за разговор, појашњења и изношење личних ставова. Цијена учешћа на семинару: 100 ЕВРА Попусти: - за полазнике Интернет школе византијског појања Тројеручица: - 30% - за студенте Одсјека за Словене школе Симона Караса у Атини: - 30% - за монахе: - 40% - за ђаке (основних и средњих школа) и студенте (било ког факултета): - 20% - за свештенство Митрополије Црногорско-приморске и Епархије Будимљанско-никшћке: - 40% - за монаштво Митрополије Црногорско-приморске и Епархије Будимљанско-никшћке: - 40% по братству (без обзира на број монаха из истог братства који учествује)! У цијену су укључени: - 7 дана предавања, на изабраном нивоу - Сертификат (на српском и енглеском језику) о похађању семинара - Смјештај - Храна Уплате за семинар се врше на лицу мјеста, првог дана семинара. Минимални број учесника семинара (укупно на оба смијера): 15 Максимални број учесника семинара (укупно на оба смијера): 60 Процедура пријаве: За пријављивање, попуните формулар на адреси: 1. за мирјане: http://trojerucica.wufoo.com/forms/z7x3k7/ 2. за монахе: http://trojerucica.wufoo.com/forms/m7x3w7/ Пријава ће Вам бити потврђена путем електронске поште. Пријаве за семинар трају до 31. августа 2013. године. НАПОМЕНА: а) Молимо вас да се благовремено пријавите електронским путем на начин који је претходно објашњен, будући да је то једини начин да осигурате своје учешће на семинару! б) У случају да из једног манастирског братства учествује више монаха, неопходно је да се свако од њих појединачно пријави. в) О тачној локацији манастира ће учесници бити обавијештени након завршетка рока за пријављивање и потврде о пријему пријављених. За све додатне информације можете нас контактирати на: +306945588434 zirojevic@gmail.com Контакт особа: Игор Зиројевић Пратите и http://www.facebook.com/groups/237452832949270 ____ Шта је византијско појање? Византијско појање, или тачније црквено појање, је древно једногласно појање Православне Цркве. Оно је првобитно писано за грчке химнографске текстове, али је касније кориштено и у свим другим помјесним Црквама, па тако и међу Србима и другим Словенима. То је, дакле, не само древно грчко појање, већ и древно српско и свеправославно појање. Сви стари српски музичари (Стефан Србин, Исаија Србин, Никола Србин) су писали и појали ово појање, на српскословенском и грчком језику. Оно је основа и српског народног појања. Кроз вијекове ово појање је најутентичније очувано у Цариграду и на Светој Гори. ____ Игор Зиројевић Игор Зиројевић је рођен 1977. године у Требињу. Од 1997. године се налази у Атини ради студија црквене музике. Студирао је и дипломирао на конзерваторијуму „Никос Скалкотас“ у Атини, учећи се уз познате атинске протопсалте и учитеље Ангелопулоса, Констандинуа, Арванитиса и Ангелидиса. Постдипломске студије је завршио на „Атинском конзерваторијуму“, такође у Атини. Бави се мелотворењем на словенском, грчком и српском језику, тумачењем (=дешифровањем) старих српских, словенских и грчких рукописа, изучавањем теорије музике, музичке палеографије, писањем научних радова и чланака, химнографијом на српском, словенском и грчком језику и образовним радом. Мелотворио је мноштво црквених пјесама и служби на црквенословенском, грчком и српском језику. Припрема издање цјелокупног богослужбеног и образовног репертоара црквеног пјенија на црквенословенском и српском језику. На тржишту се већ налази први том историјског и луксузног издања Антологије Божанствене Литургије (прве штампане српске неумске књиге) која је изашла у издању манастира Хиландара! Као професор појања сарађивао је са више српских и грчких манастира. У Атини је као протпопсалт служио у више храмова. Професор је и оснивач школе византијског појања при храму Св. Герасима у Атини. Године 2011. при чувеној атинској школи Симона Караса отвара одсјек намјењен Словенима. Оснивач је Научно-истрживачког центра Тројеручица, у оквиру кога води Српски византијски хор, Хор појаца Тројеручица и Интернет школу појања Тројеручица (која је уједно и прва интернет школа појања на свијету). Организатор је и главни предавач неколико семинара византијског појања, а као предавач је држао и мастер класу. Његови најзначајнији научни радови тичу се музичке теорије, палеографије, нотације и израза. Посебно интезивно се бавио изучавањем музичког израза и музичког предања Свете Горе. До сада је снимио 6 ЦД-ова (три дупла ЦД-а) са својим мелотворењима, али и химнографским текстовима, на црквенословенском и грчком језику. На српском тржишту је доступан ЦД под насловом „Христос у граду Витлејему“ са божићним пјенијима. У оквиру сарадње са манастиром Хиландаром истражује хиландарску рукописну библиотеку и припрема издавање детаљног каталога музичких рукописа овог манастира. Такође, бави се изучавањем српског народног појања, и његове повезаности са византијским. http://www.youtube.com/watch?v=cNusBj4x5_0 http://www.youtube.com/watch?v=IIRRWUIhxwk&feature=relmfu http://www.youtube.com/watch?v=R_iznrIXST0&feature=relmfu http://www.youtube.com/watch?v=m7ms5urhFSU&feature=channel&list=UL http://www.youtube.com/watch?v=SBTXkiVjwo0&feature=channel&list=UL http://www.youtube.com/watch?v=52lEethhS-0&feature=channel&list=UL http://www.youtube.com/watch?v=fpav-bga4pI&feature=channel&list=UL http://www.youtube.com/watch?v=B2KphmVJX-U&feature=channel&list=UL http://www.youtube.com/watch?v=RT_GE98EYmc&feature=channel&list=UL
  4. Драги Fila, Прије свега, хвала Вам на осврт на моју књигу и на лијепим ријечима. Што се тиче употребе црквенословенског, вјерујем да није нешто на чему би требало да ми честитате Просто, с обзиром да су сва пјенија на црквенословенском, и наслови тих пјнија су на истом језику. Прмеа томе, просте и логичне ствари. Сад, што се тиче овога што велите "kako je ovo moglo proći? Tko je tekst pisao i zar je bio problem obratiti se profesorima i stručnjacima", обавјештавам Вас да, као што се може видјети и на почетку књиге гдје се налазе подаци о свим сарадницима на овом тому, сав материјал на црквенословенском је послан стручњацима и професорима (баш као што велите). Текстове су прегледали и лекторисали професор црквенословенског језика на ПБФ у Београду г. Ранковић и проф. гђа Ксенија Кончаревић. Дакле, као што је јасно, покушао сам да нађем најбоље лекторе у СПЦ, барем према сазнањима која сам имао, али и према мјестима на ојима се дотични налазе и раде. Мој принцип сарадње са другим стручњацима је тај да дио посла који ја не познајем толико добро препустим сарадницима за које вјерујем да су најбољи у том послу, али и да послушам њихово мишљење у том дијелу посла. С друге стране, ово је била грађа доста тешка (ако погледате читав том) јер има много стручних израза као и употребе појачког "жаргона", као што је и обичај у појачким књигама. Према томе, оно што је била моја дужност је да текстове дам стручњацима, али и да их послушам. О детаљима о којим говорите, свакако, треба да видимо и са њима. Уколико се сложе и они, тј,. уколико заиста видимо да сте у праву, у наредним издањима ћемо свакако исправити. Не пребацујем одговорност, наравно, на лекторе који су са много љубави и труда приступили послу и добро, вјерујем, урадили посао (без обзира на евентуалне пропусте), али просто не могу да научно оправдам ја ставове других стручњака, просто није мој дио посла. Да сте ме питали нешто у вези са музички дијелом, е ту бих Вам ја одговорио директно и дао образложење зашто сам тако написао, нпр, нешто. У сваком случају, хвала Вам најљепше на добронамјерној и сврсисходној приједби! Начин на који сте упутили критику, али и поткрепљивање и рјешењем, не оставља простора да је не прихватимо веома радо! Игор
  5. Ne, ne prati. Cijena je 4200 dinara, sto je (s obzirom na sadrzaj i sam kvalitet izrade knjige vise nego jeftino).
  6. Затворен Семинар Вечерас смо у присуству свих ученсика семинара званично окончали рад семинара, који је започео у недељу вече. За мене је ово било, заиста, још једно предивно искуство Дивни људи, диван повод, дивно дружење и размијена искустава, фантастично друшење и атмосфера. Вјерујем да сви одлазимо са семинара барем мало богатији. Надам се да ће и учесници написати барем по коју ријеч Ако Бог да, видимо се ускоро поново! Хвала Богу, и Мајци Божијој и свима Светима на свему! И хвала свим учесницима на повјерењу, љубави, пожртвованости и труду!
  7. Пети, шести и седми дан Толико сам био уморан вих дана накн предавања да ниса имао снаге да пишем овдје Укратко, ова три дана смо имали појачку радионицу, то јест бавили смо се праксом. Мој утисак је да је било много корисно (баре мени). Надам се да су и учесници задовољни колико и ја Ево, управо сада со завршили са псљедњим предавањима. Вечерас у 19 часова свечано затварање Семинара...
  8. Четврти дан семинара Након готово девет и по сати предавања данас... имали смо вечерас дивног госта, као што сам и обећао Наиме, имали смо дружење и разговор са једним великим човјеком... мојим драгим пријатељем, са којим сам отпјевао приличан број бдења на Светој Гори..... старцем Спиридоном, чувеним светогорским појцем и духовником братства Герасимеја у Малој светој Ани, на Катунакији на Светој Гори. Био је уживо са нама, и предивно нам је говорио о црквеној музици из великог искуства које има. Веома је добро музички поткован, на Светој Гори је имао благослов да упозна све велике старе светогорске појце, а светогорац је већ 44 године. Заиста, не могу да престанем да благодарим Богу за овај вечерашњи благослов, али и за багослов свих ових дана! Сутра настављамо ударнички, као и до сад
  9. Након неких 9 сати рада (укупно са све три групе), сада завршисмо са данашњим програмом. Синоћ смо представили учесницима ЦД Српског византијског хора "Христос у граду Витлејему", а вечерас нашу књигу која је у штампи "Антологија Божанствене Литургије, том први". Послије те промоцие баш лијепо разговарали на разне теме. Прави теферич, што би рекли Босанци Сутра вече.... имамо једног госта... и то изузетног!!!! Права посластица за све нас који ових данa радимо заједно! Више о томе, сутра вече, ако Бог да
  10. Хвала ти о. Иване што си био присутан.. и хвала ти за лијепе ријечи
×
×
  • Create New...