Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
АДМИН

Иван Ц.

САЈТ АДМИНИСТРАТОР
  • Број садржаја

    311
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    1

You can change the content in the translations: aXenProfilePro_Title_1

You can change the content in the translations: aXenProfilePro_Text_1

Последњи трофеј

Иван Ц. је имао/ла садржај са највише реакција!

8 Пратилаца

О Иван Ц.

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 02/05/1980

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Krusevac

Contact Methods

  • Website URL
    www.crkva.net
  • Facebook
    ivanzru
  • Crkva.net
    http://crkva.net/urednik

Скорашњи посетиоци профила

3636 посетилаца

Расположење

  • уморно
  • Тренутно се осећам уморно
  1. Све од Aqcua di Parma... посебно Colonia, Colonia Assoluta, Sandalo, Fico di Amalfi, Arancia di Capri... Да ли је неко од вас пробао Alexandria мирисе? Они су рађени као клонови најпопуларнијих niche парфема, али много, много бољи, у extract концентрацији. Пробао сам пар комада и могу да кажем да су фантастични. Alexandria Fragrances UK WWW.ALEXANDRIAUK.COM Hard work, dedication, commitment to excellence. You follow this pathway to success, which is why you deserve to wear Hafez... ,
  2. Свакако... закључио сам то захваљујући софистицираним одокативним алатима Колико сам ја проверио, није никако реч о о. Зорану, а сад свако има право да тумачи како хоће... иначе и сам о. Зоран је често оптуживао неке људе да су неки други, тако да је ово као, што би људи рекли, бумеранг... Али истина је негде тамо
  3. Свакако није ово Ђуровићев дупли налог... некакав тип који је, изгледа, покушао да дође мало до тренутка "славе"... али аввину славу нико не може да надмаши
  4. @Zoran Đurović Није твој налог, тај никшићанин или како се већ зове због троловања је уклоњен са сајта, тј. банована му је ип адреса.
  5. Можда нема себичнијег осећања на свету од самосажаљења. Жаљење због својих поступакâ и погрешних изборâ је понекад сасвим у реду, па чак је и неопходан почетак промене. Погрешно је кад особа остане на томе и не промени ни себе, ни свој живот, већ само жали. Можда је још горе кад човек жали због свега осталог, осим због себе самог, при том стално налазећи оправдањâ да остане у том патетичном и непродуктивном стању. Увек је крив неко други: друштво, околности, фамилија, пријатељи, непријатељи, странка, средина, неморал, немаштина, итд. Понекад је нешто од поменутог заиста ван наших могућности, али само посредно утиче на нас, зависно колико дозволимо или трпимо. Углавном особе којима је све криво за њихову судбину једва да су и покушале да се заиста изборе за себе. Или су то чиниле крајње нетактично и својеглаво. Кад су наишли на прву сметњу, врло радо су се заогрнули плаштом самосажаљења, јер лакше је гунђати на судбу клету, него стиснути зубе и борити се. У ствари, не увиђају да овим кукавичким чином само продубљују своју агонију. Стављајући себе у улогу жртве, они постају пасивни. Ствари им се догађају. Они ствари ишчекују. Живот је нешто што се одвија мимо њих, уместо да га они контролишу и негују као Божији дар. Скоро сви смо у неком периоду свог живота жалили сами себе, али то је плод слабости и егоцентризма. Самосажаљење се јавља кад људи сами себе схватају сувише озбиљно. Самосажаљив човек не уме да прихвати туђу шалу на свој рачун, иако понекад ствара неумесне шале на сопствени рачун, не би ли се други сажалили на његов недостатак самопоуздања. Склони су мелодрами, жуде за туђим разумевањем и симпатијом, сувише се осврћу на прошлост, често су меланхолици. Понекад не верују да су достојни љубави. Ако и имају борилачки инстинкт, он је усмерен против прихватања стварности. Самосажаљење је начин да оправдамо сопствени кукавичлук, јер избегавамо да прихватимо да смо углавном ми кривци за сопствено стање, те нам је лакше да окривимо све друге и себе поставимо у улоге жртве. Природно је и нормално ако понекад тугујемо због ситуације у којој смо се нашли, или се кајемо због учињених ствари. Али треба по сваку цену избегавати да стекнемо навику самосажаљења, било због избегавања личне одговорности, или због задобијања нездравог облика симпатије и жаљења од стране других људи. Могуће да Јудин највећи грех није била издаја Христа, већ неповерење у Божију љубав. Петар се одрекао Христа али је први дотрчао на Његов Гроб, да Га сретне Васкрслог. Упркос свом греху, и жаљењу због својих слабости, Петар није само сео и плакао: он је веровао у силу Божијег опроштаја и сопствену могућност за променом. И потрчао ја ка својој промени. Јуда је у великом самосажаљењу (које некад пређе у самомржњу) учинио онај последњи корак и убио се. Блудни син из Христове приче (Лк. 15, 11-32) не остаје у својој чамотињи, већ устаје и одлази у сурет Оцу, прихвата стање у ком се затекао, спреман да одговорно учини све што је потребно не би ли свој живот учинио смисленијим. У време поста се дешава да многи претварају ону посну, радосну тугу у самосажаљиво нарицање због сопственог греха. Па чак и након Васкрсне Радости они настављају себе да називају грешнима, наопакима, немоћнима, ни не увиђајући да тиме, иронично, пројављују гордост. Христос никад није позивао да се осећамо као безвредни или недостојни, чак напротив. Свакако да не треба да се узвисујемо над било ким (што смо чули у причи о царинику и фарисеју Лк.18, 9-14), али треба да се радујемо шансама које нам је Бог дао. Свесни својих слабости, треба да Њиме надрастемо сами себе. И да не истичемо свој грех, лош живот, итд. Какав је то хришћанин који плаче због свог крста, а не стреми свом васкрсењу? Који живи Велики Петак, а да уједно не живи и Васкрс? Који види само грех и слабост, поред Бога који је Љубав и Снага? Какав је то хришћанин који носи свој крст укопан у месту? Не, ми морамо да се крећемо, носећи своје слабости, борећи се с њима, храбро и без роптања. Нема ту места оном: „јадан ја”, или „ја сам најгори од свих”, већ радије: „хвала Богу” и „Господе, знам да си са мном и да с Тобом могу”. У закључку: блудни син је устао. У каквој год ситуацији се нашли, не треба сметнути са ума да је Бог ту и да помаже нашу промену на боље. Али да би нам помогао, ми морамо имати жељу за променом (што смо видели у причи о Закхеју Лк.19,1-10). Иако је покајање важан елемент поста, оно се никако и нипошто не исцрпљује само у себи. Покајање без труда за променом, и без вере у Божију љубав, то је само плач плача ради. Самосажаљење. Чамотиња. Циљ покајања је повратак Богу, повратак Заједници, повратак самом себи и свом назначењу: бити у љубави, уз Бога и уз своје ближње. (Mарко Радаковић) @Члан
  6. Зар је вређање само псовање? Мислим супер ми је ово дописивање, онако доста је то готивно... Него, одосмо од теме... Што се тиче водица, сад и није период за водице, мада бих радо ишао да то чиним. Ја сам, ипак, само обичан поп... али светим само до 12, јер се тако ваља...
  7. Е, то су оних кључних 10%... Уосталом нису поруке на одобравању због неслагања са мном... их, кад би то било овде не би било никог сем мене Овде се ради о конкретним стварима, да поруке које вређају и сл... не пролазе овде... а то и ви добро знате, тако да ова прича полако губи смисао... Ко хоће да иде на ђубришта, има их по нету колико хоћете.
  8. Ето, скоро па да се сложим са о. Зораном, али фали тих неких 10% где се никако не слажемо
  9. Признај да ипак мислиш да јеси достигао и престигао... Него, пушти да се ствари одвијају својим током... све ће се дознати веома брзо...
  10. Што се тиче "родитеља број 1" и "родитеља број 2". Док сам ја председник, тога код нас неће бити, биће тата и мама....
  11. Тачно... нисам ти ја ни скинуо бан. Скинуо сам неким људима који су заиста неправедно избачени са сајта, као и да сам бановао неке за које мислим да су заслужили. Увек остављам могућност да сам погрешио... зато увек може свако ко је банован да ми се лично јави на мејл urednik@pouke.org , те ако заиста закључим да је то било неправедно, уз извињење враћам у статус активних чланова... Међутим, до сада ми се то веома, веома ретко десило... доста добро процењујем ситуацију.
×
×
  • Креирај ново...