Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Никола Попмихајлов

Члан
  • Број садржаја

    94
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from Биљана 1234 in Јединородни Сине   
    Нама је данас немогуће да замислимо државника који би писао поезију. Тешко је претпоставити да би председник неке државе могао да напише песму која би била преведена на готово све светске језике, и певана готово свакодневно, у наредних 1500 година.
     
    Што је данас чудно, некад је било нормално.
    У шестом веку, велики цар Јустинијан имао је времена да поред освајања средоземља саставља литургичку поезију.
     
    Песма Јединородни Сине, коју је овај владар саставио, била је израз његове православне вере.
    У петом веку, у борби против кривог схватања хришћанства, васељенски сабори су потврдили две природе Христове, божанску и уједно људску.
     
    Песма Јединородни Сине управо исповеда ову веру. Њен текст би у преводу значио:
     
    Јединородни Сине и Слово Божје,
    који си бесмртан, и који си изволео
    да се ради нашег спасења оваплотиш
    од Свете Богородице и заувек дјеве Марије,
    поставши неизменљиво човек.
    Био си разапет, Христе Боже,
    и смрћу си смрт уништио.
    Као један од Свете Тројице
    слављен заједно са Оцем
    И Светим Духом, спаси нас.
     
    Од тада, од 6 века до дана данашњег она је саставни део православне литургије.
     
    https://soundcloud.com/choir-moisey-petrovich-1/edinorodny
  2. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Трећи глас   
    @Валентина
     
    Купус је био фантастичан. Поред њега, месо није ни потребно. Али осим купуса још више памтимо ваше гостопримство.
  3. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Трећи глас   
    Страхиња,
     
    покушај да скинеш, нисам сигуран да ли може. Ако не успеш, те и друге песме могу се купити на диску у књижари Благодарник у Београду.
  4. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Трећи глас   
    Трећи глас црквене музике је засигурно најједноставнији глас. Читав опус гласа смештен је у само један јединствени напев. Све песме тог напева крећу се мање‐више у истом, не много великом опсегу, без много варијација.   Далеки предак трећег гласа црквене музике налази се у античком фригијском модусу. Име је добио по античком Фригијском народу и њиховој краљевини Фригији која се налазила на територији Мале Азије. Хомер их је сматрао савезницима Тројанаца. Најпознатији Фригијац је свакако антички краљ Мида који је својим додиром све претварао у злато. Краљ је по древној легенди учио музику лично од Орфеја. Осим фригијског модуса, фригијском народу приписује се и проналазак древног дувачког инструмента аулоса (кавала).   Фригијски модус је у антици сматран војничким напевом. Стога се његов карактер представља као победнички, мужеван и ратнички. Антички писац Атенеј каже да војничке трубе и бојни инструменти свирају у фригијском модусу, односно у трећем гласу.   Трећи глас се истовремено одликује и топлином и чврстином, а у људској души ствара осећај неизрециве радости и притајене наде. Следећи стихови се приписују светом Јовану Дамаскину:     Мада си трећи, но с мужеским трудом Сличан си, Трећи, првоначелнику. Проста и лака, и мужевна сасвим Песма је твоја, и стога си славан. На челу пука ти си истобројног Пуку прикладни, и скројени складно.   https://soundcloud.com/choir-moisey-petrovich-1/vozvateljni
     
  5. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Други глас   
    Иако други, долазиш по реду
    По сласти први, ти си медоточни
    Јер твоја медна, и најслађа песма
    Смирује тело, а срце нам крепи
    У другом гласу, појаху сирене
    Певања слађа, од меда и саћа.
     
     
    Други глас води порекло из античког Лидијског модуса. Име је добио по малоазијској покрајини Лидији. Његов карактер се потпуно разликује од карактера првог гласа. Док је први глас смирен и достојанствен, мелодије другог гласа су пуне сете. Стога се овај глас сматра страдалним гласом. Зато и није чудо да је по легенди антички свирач Орфеј кротио дивље звери овим гласом ублажавајући њихов бес сетним мелодијама.
     
    У једној легенди се каже да је неки младић, син Зевса и Торебије, шетајући поред неког језера, касније названог по његовој мајци, чуо песму нимфи, које су житељи Лидије звали музама, научио њихову музику и пренео је Лиђанима.
     
    Платон назива лидијски модус раскалашним и пригодним за пијанке те га стога не препоручује, јер у младој души може да створи празнину. Сматра се да је извесни Амфион измислио лидијски модус, иако неки кажу да је уствари Олимп први у овом гласу на свирали свирао погребне песме.
     
    Други глас црквене музике пак, буди у души хришћана осећај благодарности, а слушајући његове мелодије слушалац постаје питом и благ, што су особине које чине предуслов општења са Богом.
       
     
    https://soundcloud.com/cbx-1/blagosloven_budi
     
     
  6. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Први глас   
    Уметност муза, твом се дивећ' звуку Првим по части, тебе именује почетни глас си, музичке вештине Јер прво првим, Слово опевамо. На првом месту, глас си превасходни Првенство свагда, у победи имаш.     Први глас се одликује скромним и достојанственим, а опет свечаним и озбиљним карактером. Његове мелодије имају више смирени него радосни карактер. Можемо рећи да овај глас складно комбинује једноставност и свечаност, озбиљност и тиховање, лепоту са смерношћу.   Сматра се да су стари Грци први глас називали именом Дорског народа, којем су припадали Спартанци. Они су важили су за одважне ратнике и веома скромне људе, а по предању измислио га је извесни Тамир Трачанин.   Платон је сматрао да је скромност дорског модуса, што је антички предак првог гласа, прикладна људима који су добри ратници, а уједно смерне особе. По њему, овај напев је био у стању да ободри дух мудрих и умири душе несмирених.   Свети Василије Велики такође, у својим саветима младима, говори следеће о Првом гласу:   „Пролазећи поред веселе скупине пијаних младића, Питагора је наредио свирцу, предводнику дружине, да промени мелодију и да својим пријатељима свира дорским начином. Раскалашни младићи су се тако хитро уразумили да су са глава поскидали своје лакрдијашке венце од лишћа и отишли постиђени.“    
  7. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Класификација литургијских песама   
    Нема на чему! Ту сам за сва питања.
     
    Песме су груписане по гласовима, зато што је то подела која омогућује систематично учење. Већина сталних песама на литургији пева се у Другом гласу. Неке песме се, с друге стране, увек певају у владајућем гласу, дакле, мењају се сваке недеље.
     
    У сваком случају, трудио сам се да у једној књизи дам све песме које се певају на простој, недељној литургији.
  8. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Класификација литургијских песама   
    Иване ПТ
    Ако пажљиво прегледаш Водич за појце, видећеш да садржи све литургијске песме.
    Ту је и прва и друга Слава; ту су васкрсна блажена. Наћи ћеш и Придите, Свјати Боже, Јелици (ако треба); имаш Алилују, Канон евхаристије и Достојно, као и све песме до краја.
    У додатку се налазе Херувимска песма и Причастен, али њих нисам снимио. За њих је потребно више труда, а ко не жели да се потруди, признаћеш, не мора ни да их пева.
    Сигуран сам да ћеш пронаћи све што тражиш.
    Желим ти пуно успеха
  9. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Класификација литургијских песама   
    Један од критеријума за класификацију литургијских песама могао би бити према гласу у којем се композиција изводи. Основна подела, у том смислу, била би на:
     
    1. Песме које се поју увек у истом гласу (непромењиве и промењиве)
    2. Песме које се поју у различитим гласовима
    3. Песме које не припадају осмогласју
     
    У прву категорију, песама које се увек певају у истом гласу улазе: Антифони, Придите поклонимсја, Свјати Боже (или друге песме које се певају пред чтеније Апостола), Благословен грјади, Видјехом свјет истини, Да исполњатсја, Буди имја Господње, али и Блажена, Ирмоси празника (уместо Достојно јест) и друге.
    Важно је напоменути да поједине од ових песама могу имати мелодије састављене у различитим гласовима, али то нема за циљ задовољавање прописаног стандарда, већ представља израз слободе композитора (појца).
     
    У другу категорију песама спадају мелодије оних делова литургије за које је типиком утврђен глас у којем се изводе (на свакој литургији, глас песме се може мењати), попут Алилује пред Јеванђеље. У ову групу спадају и оне песме којима глас извођења није утврђен типиком, али се у пракси мења у складу са владајућим гласом, као што су Херувимске песме, Достојно јест, причасни стих.
     
    Трећој скупини припадају сва литургијска одговарања и чтенија, која се само условно могу сврстати у један од осам гласова, док суштински, уопште не припадају овом систему.
     
    Алилуја, глас 1
  10. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Појачке књиге   
    Сви текстови који се поју на службама, налазе се у зборницима богослужбених књига. Ове књиге су настале као резултат развоја црквеног песништва кроз векове.
     
    Нису све књиге настале истовремено. Оне су састављане оним редом којим се развијала литургијска пракса цркве.
     
    Православни богослужбени живот подељен је на неколико циклуса који се у пракси непрестано преплићу.
     
    Дневни богослужбени циклус обухвата службе које се понављају сваког дана у току године. Главне службе овог циклуса су Вечерња, Јутрења и Литургија.
     
    Дневне службе представљају основни оквир, непроменљиву структуру псалама, молитава и песама који се примењују у цркви вековима.
     
    Сви текстови служби дневног циклуса налазе се у књизи која се зове Часослов.
     
    Недељни циклус се састоји од песама које су тематски распоређене по данима. Недеља је увек посвећена васкрсењу, понедељак – анђелима, уторак – св. Јовану Крститељу, среда – Крсту, четвртак – апостолима и св. Николи, петак – Крсту као дан Христовог распећа, а субота – свим светима као и умрлима.
     
    Иако се ове теме понављају сваке недеље, сами текстови су подељени у осам целина које се зову гласови. Сваке седмице певају се песме једног гласа.
    Песме недељног циклуса се увек преплићу са песмама годишњег циклуса.
    Сви текстови су сабрани у зборнику који се зове Осмогласник или Октоих.
     
    Годишњи циклус има две подгрупе.
     
    Циклус непокретних празника обухвата све празнике чији се датум празновања не мења из године у годину. То су велики број Христових празника, сви Богородичини и сви светитељски празници.
    Поетски текстови овог циклуса налазе се у 12 месечних зборника који се зову Минеји.
     
    Циклус покретних празника обухвата све празнике чије празновање зависи од Васкрса. У овом циклусу можемо одвојити посни период – пре Васкрса и цветни период – од Васкрса до иза Духова.
    Овај циклус је веома важан и изузетно богат службама и песмама. Неке од најлепших православних песама певају се током овог периода у години.
     
    Сви текстови циклуса покретних празника налазе се у две књиге које се зову Посни триод (пре Васкрса) и Цветни триод или Пентикостар (после Васкрса).
     

  11. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Улога појца - хора   
    У праву сте Хелена.
     
    Наш народ није немузикалан. Наше прелепе народне песме о томе сведоче. Стил певања тих истих наших песама, онако како су то радили стари мајстори певачи, сведочи о префињености стила и душе. Међутим, времена су се изгледа променила. Превладао је неки грлени стил којег не можемо или не умемо да се ослободимо. Говорим и о народној и о црквеној музици подједнако.
     
    Мало је тако софистицираних појаца какав је био о. Пајсије. Појање попут његовог мора да се негује, а ми, нажалост, нисмо сигурни ни да ли треба, а још мање како то урадити. Појање мора да се учи, зато постоје школе. Ако се ослањамо само на природне таленте, то је као да градимо кућу на добром терену, али без темеља. Тек онај ко овлада теоријом, праксом и има изграђен стил, уз помоћ учитеља, може да буде добар појац, било да говоримо о карловачком или византијском појању, што је једно те исто.
  12. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Улога појца - хора   
    Воистину воскресе Горане.
     
    Школа већ постоји у Београду и ради у оквиру Хеленског фонда за културу. Ових дана ћемо објавити услове за упис нове генерације ученика.
     
    Осим тога, школа постоји и у Новом Саду.
  13. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Улога појца - хора   
    На некој другој теми сам покушао да класификујем литургијске песме према гласу у којем се певају. Један број песама изискује стручност, односно обученог појца, док су мелодије у дијалогу између свештеника и народа одувек биле једноставне, што нам сугерише да су их могли певати сви присутни.
     
    Да је тако било и до 4. века, сведочи нам и Химна св. Тројици из рукописа Оксиринхус, писана у 3. веку, која представља најстарију сачувану мелодију неке хришћанске песме .
     

     
    Ову мелодију би могли једино браниоци Цркве из Гандалфове парохије да отпевају, јер не маре за интонацију и ритам.
     
    Хоћу да кажем да се неко још у 3. веку, док су се хришћани још скривали по катакомбама, потрудио да спева мелодију коју није једноставно отпевати без обуке. Већ тада је Црква морала имати обученог појца који је, макар овакве песме, певао у име народа.
     
    Наравно, разуме се да не говорим о томе како би данас требало да се пева. Још мање говорим о естетици, а најмање од свега се залажем за кастински приступ певници. Само размишљам наглас, без коначног одговора, по питању о којем сви, мање-више, имамо неки став.
     
     
     
     
  14. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Улога појца - хора   
    Ово је мој превод:
     
    У цркви је прикладно да свагда буде један глас, као што је и она једно тело. Зато и чатац чита сам; и онај који епископује, док чека, седи у тишини; и појац поје сам, а ако сви припевају (одговарају? прате?), као из једних уста глас да се узноси...
     
     
    На руски је израз "πάντες υπηχωσιν" преведен као "все возглашают", а на енглески као "all utter the response".
     
    Старогрчка реч υπηχεω значи: "одјекивати", "одговарати", али и "пратити".
     
    Ове речи св. Јована Златоуста имају један смисао ако народ одговара, а сасвим други ако прати "υπό του ήχου" - "испод гласа", зар не?
     
    Како бисмо данас назвали пратњу "испод гласа"?
  15. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Улога појца - хора   
    Шта би ово могло да значи?

     

    Ако откријемо смисао текста који следи, можда ћемо моћи да наслутимо како се некада, у најстарија времена појало.

     

    Свети Јован Златоусти, Беседа 36

     

    Καὶ γὰρ μίαν ἐν ἐκκλησίᾳ δεῖ φωνὴν εἶναι ἀεί, καθάπερ ἑνὸς ὄντος σώματος. Διὰ τοῦτο καὶ ὁ ἀναγινώσκων μόνος φθέγγεται· καὶ αὐτὸς ὁ τὴν ἐπισκοπὴν ἔων ἀνέχεται σιγῇ καθήμενος· καὶ ὁ ψάλλων ψάλλει μόνος, κἂν πάντες ὑπηχῶσιν, ὡς ἐξ ἑνὸς στόματος ἡ φωνὴ φέρεται...

     

    В церкви всегда должен быть слышим один голос, так как она есть одно тело. Потому и чтец читает один; и сам, имеющий епископство, ожидает, сидя в молчании; и певец поет один; и когда все возглашают, то голос их произносится как бы из одних уст...

    For in truth there ought to be but one voice in the church always, even as there is but one body. Therefore both he that reads utters his voice alone, and the Bishop himself is content to sit in silence; and he who chants chants alone; and though all utter the response, the voice is wafted as from one mouth...

     

    Извињавам се, немам српски превод. Надам се да су довољни руски и енглески.

  16. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Улога појца - хора   
    Поштовање драги брате Иване.
    Сколько лет, сколько зим!
     
    Слажем се са тобом. Литургија јесте заједничко дело, али то не значи да не постоји разборита расподела улога и задужења.
     
    На другој теми сам рекао неколико речи о литургијским песмама и гласовима у којима се оне изводе.
     
    Песме које захтевају одређену стручност у смислу музичког извођења или оне које се периодично мењају што изискује познавање типика и литературе, требало би да певају обучени појци.
     
    Међутим, постоје делови литургије који су музички једноставнији и представљају дијалог између свештеника и народа:
     
    Господу помолимсја - Господи помилуј
    Горе имајмо срца - Имами ко Господу
     
    У овом дијалогу може да учествује читав народ.
     
    Шта мислиш? 
  17. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Улога појца - хора   
    Богослужење је немогуће замислити без музике. Песма представља врхунац наше љубави према Богу. Стога свештеници литургију служе уз учешће верног народа који одговара на прозбе и пева литургијске песме.
     
    Ипак, не можемо очекивати од свих верника да познају богослужбене текстове, као што не можемо очекивати да сви имају музичких дарова.
     
    Од најранијих времена Хришћанске цркве, појци су били представници верног народа, обучени да читају црквене текстове и певају црквене мелодије. Својим појањем омогућавали су верницима да се несметано моле. Због тога су и били сматрани црквеним саслужитељима, тј. световним лицима на служби, који су морали својим животом оправдати поверење и част која им је указана.
     
    Служба се у цркви може вршити са најмање једним појцем. Уколико их има више, међу њима постоји одређена хијерархија. Најстарији, односно најискуснији појац, који пева најважније песме на служби, назива се првопојац или протопсалт.
     
    Појци могу певати појединачно, а могу и заједно. Када више појаца пева исту песму они чине црквени хор којим управља доместик. Истовремено могу постојати два хора. Доместик десног хора зове се протопсалт, а левог лампадариј.
  18. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Питајте Николу Попмихајлова у вези са византијским појањем   
    О.В. 1
     
    Наш хор је већи број дискова снимио са братијом манастира Ковиљ него самостално. Као СВХ Мојсије Петровић објавили смо ЦД "Ангел Белого города" у Москви 2005 и аудио ДВД "Великопостные концерти" 2011 у Санкт Петербургу. Оба издања могу се наћу у продавници Благодарник у Београдској улици у Београду.
  19. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Питајте Николу Попмихајлова у вези са византијским појањем   
    Македонци, као и ми, трагају за звуком којим би "вратили" овај начин певања. Код њих је, као и код нас, званично појање Карловачко. Неки хорови су успешнији, неки мање увежбани.
     
    Најбољи хор у Македонији су, по мом мишљењу, Хармосини. Имао сам прилику да их слушам у Санкт-Петербургу на концерту у Капели (тако се зове концертна сала). Осим тога, познајемо се лично. Жао ми је што не можемо да певамо заједно на богослужењима.
     
    Овај хор не познајем мада постоји велики број хорова у Грчкој и Бугарској који негују овакав стил.
  20. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Питајте Николу Попмихајлова у вези са византијским појањем   
    Јакове
     
    Прво питање па одмах најтеже.
     
    Подразумева се да онај који учи мора да има извесан дар, од чега ће зависити темпо учења и крајњи ниво који је могуће достићи. За учење византијске музике, као и свега другог, најважнија је мотивација. Радио сам са ученицима који су били веома надарени, други су били просечни, а неки су кренули практично од нуле.
     
    Испоставило се да су неки од наизглед неталентованих ђака били спремни да уложе много више времена и труда и то им се исплатило.
     
    Такође је веома важно имати праксу за певницом. У много бољем положају су они који већ поју у цркви, али не у хору, већ за певницом, краловачким напевом, од оних који немају певничког искуства. Међутим, мањак искуства за певницом није трајни хендикеп. Годину дана редовног учешћа на бденију и литургији довољно је да се науче неке ствари.
     
    Свако ко жели да учи византијску музику, мора да научи нотацију и основе осмогласја.
     
    Разумећеш да као аутор уџбеника, морам да препоручим своју књигу. Зато сам је и писао.
     
    Књига "Водич за појце кроз савремену неумску нотацију" конципирана је тако да се кроз неколико десетина вежби учи нотација за релативно кратко време, а гласови се савладавају кроз примере литургијских песама, које се потом могу користити на богослужењу.
     
    Књигу прати диск на којем су снимљени сви музички примери из уџбеника.
     
    Знам да може да се купи у књижари Благодарник у Београду. Не знам где се још продаје.
     
    Што се тиче технике певања, разни појци имају различиту технику. Важно је не оптерећивати грло јер, за разлику од жица на виолини, гласне жице не могу да се замене када пукну.
     
    Начин испевавања украса је прилично важан, али то се савладава временом, уз много слушања и испробавања.
     
    И на крају, идеално би било ако би имао живи контакт са учитељем да не би лутао у недоумицама.
     
    Ученик треба да учи од једног учитеља, а учење византијске музике треба схватити на старински начин, како су се некада учили занати.
     
    У почетку, шегрт чисти (нпр. берберску) радњу и посматра како мајстор ради. Потом мења пешкире, слаже алат, док му мајстор не дозволи да сапуна муштерије. Тек на крају, постепено добија конкретна задужења са бритвом и туђим вратом. Процес траје годинама, али изграђује карактер, лични однос и занатске вештине.
    Кад мајстор процени, шегрт полаже испит за калфу те добија дозволу да прима муштерије. После много година може да полаже и мајсторски испит.
     
    Питање је да ли је то код нас данас могуће.
  21. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from PredragVId in Питајте Николу Попмихајлова у вези са византијским појањем   
    Поштовани чланови форума
     
    Сви који желе да поставе питање у вези са појањем које називамо византијским, или са радом хора Мојсије Петровић, могу то урадити на овој теми.
     
     
    Поздрав
     
    Никола
     
     
    ______________________
     
    Контакти за хор "Мојсије Петровић"
     
    email: choir.moisey.petrovich@gmail.com    Никола Попмихајлов: skype: popmihajlov   Никола Попмихајлов: mob: 063455619    Никола Попмихајлов: email: skola.pojanja@gmail.com
  22. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from мирођија in Тропари   
    Најстарија и најчешће употребљавана група су песме које се зову тропари.
     
    То су песме најједноставније форме, које се састоје од једне строфе, а могу бити различите дужине. Тропари су саставни део сваког православног богослужења.
     
    Велики број најпознатијих црквених песама спадају у ову групу. Поменимо само неколико: Трисвета песма, пева се као анђеоска песма на светој Литургији и другим службама;
     
    Христос воскресе, пева се четрдесет дана после Васкрса и Свјете тихиј, песма која се од четвртог века до данас пева свакодневно на вечерњи.
     
    Тропари могу бити подељени у према тематици или месту на служби.
     
    Када је тропар посвећен Богородици, назива се Богородичан, а када описује плач Мајке Божје под Крстом зове се Крстобогородичан.
     
    Тројични тропар слави Свету Тројицу.
     
    Тропар који се пева на јутрењу за време читања псалтира назива се сједален, јер тада народ у цркви седи.
     
    Отпуститељни тропар пева се на вечерњи после отпуста, а Тропар испред којег се пева псаламски стих на вечерњи, назива се стихира.
     
    https://soundcloud.com/cbx-1/tropar
  23. Волим
  24. Волим
  25. Волим
    Никола Попмихајлов got a reaction from Zero in Свете тихи   
    Свете тихи је најстарија хришћанска песма чији текст није преузет директно из Светог Писма. Први пут је забележена крајем 3 или почетком 4 века, иако је већ тада сматрана старом. Зато је Свети Василије Велики помиње као живо предање Цркве. Свете тихи се од најранијих векова свакодневно пева у свим православним црквама на свету и део је вечерње службе.
     
    Од давнина, у Јерусалиму, на Гробу Христовом, стоји упаљена свећа која симболише живу светлост Христову. Песма Свете тихи певала се приликом изношења те свеће чији је пламен позивао Цркву да слави васкрслог Господа.
     
    Химна Свете тихи првобитно је написана на старогрчком језику, а превод на наш говорни језик гласио би:
     
    Светлости тиха, свете Славе Бесмртнога Оца небескога,
    Светога, Блаженога; Исусе Христе!
    Дошавши на запад сунца, видевши светлост вечерњу,
    Појемо Оца, Сина и Светога Духа Бога.
    Достојан си да у сва времена опеван будеш гласовима преподобним,
    Сине Божји, који живот дајеш. Зато те свет слави.
     
    Верује се да је свети Атиноген, који се слави 16 јула по старом календару, а пострадао је у време цара Диоклецијана, на путу ка губилишту спевао ову песму. Џелатова рука је остала непокретна док св. Мученик није отпевао песму до краја.
     
    https://soundcloud.com/choir-moisey-petrovich-1/svete_tihi
×
×
  • Create New...