Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Дијана.

Члан
  • Број садржаја

    6797
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    7

Репутација активности

  1. Волим
    Дијана. got a reaction from Предраг М in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    SEDAM SUROVIH ISTINA O JASENOVCU Istoričar Čedomir Antić o logoru smrti u Hrvatskoj
    Mihajlo Jovićević | 19. 08. 2016 - 17:00h
    | Komentara: 131
    U nedelju se navršava 75 godina od osnivanja Jasenovca: jednog od najstrašnijih konc-logora na evropskom tlu i stratišta hiljada Srba, Roma i Jevreja.

    Foto: RAS Srbija
    Logor je postojao
    Zvanično, najveći koncentracioni logor na teritoriji Nezavisne države Hrvatske formiran je 21. avgusta 1941, u okolini istoimenog gradića. Ustaše su ga uništile u aprilu 1945. godine. Bio je stratište za Srbe, Jevreje, Rome, ali i za komuniste, kao i njihove pomagače. Njegovo postojanje navodi se u brojnim analizama fašističkih zločina i definitivno će ostati upamćen kao primer bestijalnosti i pogubnosti fašističke politike. Centar "Simon Vizental" u Los Anđelesu navodi da je u Jasenovcu ubijeno oko 600.000 ljudi u brojnim masovnim likvidacijama.
    Najveći logor na Balkanu
    "Nema sumnje da je Jasenovac bio najveći logor na području Balkana", konstatuje Čedomir Antić. Dokumentacija pokazuje da je logor bio ogromnih dimenzija, odnosno da je bio u pitanju čitav kompleks, sastavljen iz pet manjih logora: Bročice, Krapje, Ciglana, Kožara, Stara Gradiška i Ciglana, koji je imao i krematorijum. Jasenovac premašuje svaki od 70 koncentracionih logora koliko ih je postojalo na području Jugoslavije, pa i logor Banjica, u kom je bilo gotovo 100.000 zatvorenika.
    Srbi najveće žrtve
    "Broj stradalih u Jasenovcu kreće se i do 700.000 ljudi, a gotovo 90 odsto stradalih bili su nesporno Srbi", kaže Antić. Frapantno zvuče izveštaji nemačkih generala, u kojima se pominje da je broj žrtava pravoslavne vere u Jasenovcu meri stotinama hiljada života. "Nakon izgradnje spomenika ‘Kameni cvet‘ - koji je po meni neukusan i neprimeren Jasenovcu - hrvatska javnost počela je da umanjuje žrtve. Na kraju su prihvatili broj koji se kreće od 20.000 do 60.000 žrtava, ali velika većina i dalje ne veruje da je ovo bio genocid", kaže istoričar Čedomir Antić.
    Bio je pod kontrolom Hrvata
    Logor Jasenovac bio je prvi sistematski izgrađivani logorski kompleks na teritoriji NDH, jedini koji je neprekidno delovao sve do kraja njenog postojanja. Osmislio ga je njegov prvi upravnik Vjekoslav Maks Luburić, koji je po osnivanju NDH bio ustaški dobrovoljac. Luburić je na mestu upravnika koncentracionih logora u NDH nasledio Miju Babića. Od kraja Drugog svetskog rata, Luburić je pobegao iz Hrvatske. U emigraciji je osnovao terorističku organizaciju.
    Hapšenja po rasnim zakonima
    Da je fašistička politika podrazumevala i genocid prema Srbima dokazuje, kako kaže Antić, i donošenje rasnih zakona iz 1941. godine, koji su se, osim na Jevreje i Rome, delimično odnosili i na Srbe. Ovi zakoni, koje je potpisao Ante Pavelić i koji su bili poznati i kao Nirnberški zakoni, doneseni su odmah u prvim mesecima nakon formiranja NDH. Njima je legalizovano hapšenje Srba, Jevreja i Roma, koji su tretirani kao niža rasa, što potvrđuje fašistički karakter NDH.
    Logor je bio zločinački
    Javnost u Hrvatskoj često logor u Jasenovcu želi da predstavi kao radni a ne logor smrti. Ipak, državna komisija Jugoslavije, u kojoj je bilo i Hrvata, utvrdila je još 1946. da je logor bio zločinački, te da je u njemu stradalo između 500.000 i 600.000 ljudi. "Prema jednoj anketi, čak 40 odsto građana Hrvatske veruje da su zločini prema Srbima bili posledica separatističke politike Srba. Taj stav je besmislen i nepristojan", kaže Antić.
    Tito ga nikad nije posetio
    "Josip Broz nikada nije bio u Jasenovcu. On je potiskivao istinu o logoru, jer je imao otpor prema zločinima koje su, kako se tada govorilo, počinili jugoslovenski građani protiv jugoslovenskih građana", kaže istoričar. Posledice takvog razmišljanja danas se vide i u Srbu, na obeležavanju ustanka, gde hrvatski ekstremisti ne dozvoljavaju da se u čisto srpskom kraju obeleži početak otpora genocidu, naglašava ovaj istoričar. Ipak, prva istina o Jasenovcu jeste utvrđena za vreme SFRJ.
    Spekulacija 1
    Logor smrti ili radni logor?
    "Hrvatska strana se proteklih decenija jako trudila da Jasenovcu ospori karakter logora smrti, tvrdeći da je to bio radni logor. Ako jeste, postavlja se pitanje kako je u njemu život izgubilo toliko ljudi, otkud u njemu osobe nesposobne za težak fizički rad - žene, deca, starci - i na kraju, šta je on tako bitno proizvodio?", pita se Čedomir Antić. I zaista, hrvatska administracija i danas u svojim zvaničnim istupima govori o "Radnom logoru Jasenovac".
    Spekulacija 2
    Koliko je zapravo bilo žrtava u Jasenovcu?
    "Tačan broj ubijenih može se znati samo ukoliko se saznaju sva imena žrtava, a s obzirom na to da je Nezavisna država Hrvatska funkcionisala poput zločinačke bande, podaci su mahom izgubljeni ili nisu ni postojali. Pokušalo se i sa arheološkim iskopavanjima, sondiranjem terena, ali tako se ne može doći do egzaktnog broja žrtava. Uz to, u Jasenovcu je postojao i krematorijum. Leševi su bacani i u Savu", objašnjava Antić.
    http://www.blic.rs/vesti/drustvo/sedam-surovih-istina-o-jasenovcu-istoricar-cedomir-antic-o-logoru-smrti-u-hrvatskoj/yzdly0w
  2. Волим
    Дијана. got a reaction from Предраг М in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    SVAKA MU ČAST: Kusta u UN otvara izložbu o Jasenovcu!
    20 jula 2016
    Proslavljeni filmski reditelj Emir Kusturica planira da na Ist Riveru u Njujorku otvori izložbu „Istina o Jasenovcu“, potvrdila je za „Vesti“ Katarina Tripković (25), mlada umetnica, akademski skulptor i dizajner. Njene skulpture na temu jasenovačkih žrtava, zajedno sa skulpturama akademskog vajara Ljubiše Mančića, trebalo bi da budu sastavni deo ove izložbe koja bi početkom iduće godine trebalo da bude otvorena u zgradi UN u Njujorku.
    – Ovaj projekat, koji je pokrenula dr Ljiljana Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije pod nazivom „Pravo na nezaborav: Jasenovac – Aušvic Balkana“, prvi put smo predstavili u okviru pratećeg programa Prvog sajma knjiga u Andrićgradu, na tribini u Andrićevom institutu pod nazivom „Kultura sećanja“. Tu su, osim srpskih, učestvovali i eksperti iz oblasti izučavanja holokausta iz inostranstva, među kojima su bili prof. dr Gideon Grajf, prof. dr Beri Lituči i norveški istoričar i pisac Knut Fluvik Toresen. Oni su tada predstavili svoje knjige, izuzetno značajne za srpsku istoriografiju. Tom prilikom Emir Kusturica nam je obećao da će otvoriti ovu izložbu na Ist Riveru u Njujorku, a to planiramo za početak 2017. godine – rekla je za „Vesti“ Katarina Tripković.
    Ona je dodala da je genocid, koji je ustaška NDH počinila nad Srbima, Jevrejima, Romima i antifašistima od 1941. do 1945. godine, skoro nepoznat mlađoj generaciji Srba, ali i široj međunarodnoj javnosti zbog političkih stavova posleratnog rukovodstva SFRJ o tome kako „ne treba dizati prašinu“.
    Filip Filipi Janković iz Kanade, član humanitarne organizacije „28. jun“, kaže da se takva praksa konačno mora prekinuti!
    – Krik istine o žrtvama, kako se naziva i jedna Katarinina skulptura, nama mladima, a naročito umetnicima poput Katarine, ne dopušta da budemo „politički korektni“, kako se danas naziva ćutanje zarad „viših političkih interesa“. Zato ne čudi što su mladi Srbi širom sveta podržali ovaj projekat. Ako Hrvatska i njeni umetnici, koristeći svoj povlašćeni status člana EU, dobijaju prostor da u Evropskom parlamentu u Strazburu organizuju izložbu o kardinalu Alojziju Stepincu, onda Srbija i mi, pripadnici srpskog korpusa, uz pomoć naših prijatelja i potomaka Jevreja, Roma i drugih stradalih u Jasenovcu imamo pravo i moralnu obavezu da organizujemo ovaku izložbu u UN u Njujorku – zaključio je Janković.
    Žrtve u Jasenovcu
    – 500.000 Srba, od kojih 20.000 dece starosti do osam godina
    – 40.000 Roma
    – 33.000 Jevreja
    – 127.000 antifašista
    Svaka pomoć dobrodošla
    Katarina Tripković kaže da je za realizaciju ovog velikog poduhvata potrebna pomoć naših ljudi u matici i u rasejanju.
    – Već smo napravili prve korake u tom pravcu, ali koristim priliku da putem „Vesti“, jedinih srpskih dnevnih novina koje izlaze širom sveta, pozovemo sve koji mogu da nam na bilo koji način pomognu u realizaciji ovog projekta. Ovde osim finansija mislim na animiranje kulturnih, umetničkih, humanitarnih, verskih, medijskih i marketinških organizacija koje bi mogle da daju svoj doprinos – rekla je Katarina Tripković, autorka obnovljenog spomenika maloj Milici Rakić, najmlađoj žrtvi NATO-bombardovanja Srbije postavljenog u Tašmajdanskom parku u Beogradu.
    (Vesti)
    http://www.intermagazin.rs/svaka-mu-cast-kusta-u-un-otvara-izlozbu-o-jasenovcu/
  3. Волим
    Дијана. got a reaction from Предраг М in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    Стокхолм: Сећање на Јасеновац
    28. Мај 2015 - 12:52У петак 29. маја 2015. године, у згради ABF у Стокхолму, Sveavagen 41, биће одржано вече сећања на небројане жртве страдале у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Једини логор у Европи који нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим током пуне 4 године.
    Ово је трећи пут да се организује програм сећања на страдање Срба и усташких жртава Јасеновачког система хрватских концентрационих логора у Шведској. Гости на предходним обележавањима су били 2013. филмски стваралац и бивши саветник Меморијалног центра Јасеновац-Доња Градина Симо Брдар, Еберхард Рондхолз историчар и публициста из Немачке; 2014. године историчар Милош Ковић који је говорио о почецима Првог светског рата, на отварању изложбе коју су организовали Историјски музеј Србије и Музеј Армије - Стокхолм заједно с нашим амбасадом у Стокхолму.
    Ове године гости програма су:
    - проф. др Жарко Видовић, рођен 1921. године у Трешњу, Југославија - Босна и Херцеговина. Студирао је у Загребу, затим се пребацио у Сарајево у време када су усташе почеле с агресијом и пропагандом против Срба, Јевреја и Рома. Неколико пута је хватан и ослобађан током Другог светског рата од стране немачких и италијанских снага у Сарајеву да би на крају био депортован у Јасеновац од стране НДХ. У Јасеновцу бива одређен, од стране Немаца, за принудни рад у Норвешкој, где је преко Земуна и Бејфјорда стигао у Нарвик 1942. тачно на Нацинални дан Норвешке, 17. мај. Градио је пут који се и дан данас користи у Норвешкој. 1943. године уз помоћ локалног становништава, успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Упсали где је добио ћерку Загу. Како би средио своје личне докумнете одлази у Југославију 1947. где бива затворен и добија потпуну забрану напуштања земље уз прекид било какве комуникације с Шведском. Данас, порфесор Жарко живи и ради у Београду као пензионисани професор Историје цивилизацоије и уметности. Наставља да пише и предаје по свету. Специјално за програм у Стокхолму направљен је интервју с живим сведоком Јасеновца др Жарком Видовићем који из здравствених разлога није могао да допутује у Стокхолм у којем није боравио од 1947 године.
    - Зага Грип - ћерка Жарка Видовића, живи и ради у Стокхолму.
    - Драгана Мијатовић Томашевић - директор и суоснивач Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation са ICTJ, добротворне организације са седиштем у Лондону, која има као један од циљева да и финансијски помогне изградњу меморијалног центра у Доњој Градини.
    У току вечери биће приказана изложба Јасеновац - Доња Градина аутора Симе Брдара заједно с докуметарним филмом истог аутора; као и видео запис разговора с др Жарком Видовићем аутора Јелене Миле.
    http://spc.rs/sr/stokholm_setshanje_na_jasenovac
     
      |
  4. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in + Патријарх Павле - Будимо људи   
    Vox populi: Sveti patrijarh Pavle, najvoljeniji i najpostovaniji.
    http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:509667-%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%86
    Препознало је то скоро милион људи који су дошли да му у молитвеној тишини одају последњу пошту.
    Баш онако како је и говорио: „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.“
    ОНАКО како је говорио, патријарх Павле је и живео. И увек са народом. У цркви, на литургији, на улици, у градском превозу... Сам је кувао, шио, поправљао ципеле, а ниједан физички посао није му био ни стран нити тежак. Скромност је, зато, прва реч на коју многи помисле када се сете вољеног патријарха Павла.
    МИСЛИ И ПОРУКЕ
    * ШТО већи положај у Цркви имаш, то више треба да служиш. Само земаљски господари „владају“, а у Цркви се служи.
    * ШТА вреди човеку да је све угодно и све лако, ако изгуби образ и душу. Ако су тешкоће ту, муке од других, а ми сачувамо образ и душу, утолико је још већа заслуга и већа част пред Богом.
    * ПОД сунцем има довољно места за све људе. Зато је мир најпотребнији свима, и нама и нашим непријатељима.
    * НАМА је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.
    - Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
    - Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.
    - Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.
    - Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
    - Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.
    -Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.
    - Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom.
    - Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da „zlo dobra donijeti neće“, da je „krv ljudska hrana naopaka“, stvari bi išle sretnije.
     
    REKLI SU
    Mitropolit Amfilohije: Čitavog života se potrudio da nikome ne zgazi na senku, da nikoga ne optereti sobom, pa je sam pravio i svoje cipele, sam kuvao, sam šio svoju mantiju. Čak i odeždu koju je pripremio kad dođe dan da se upokoji, šio je zajedno sa jednom od sestara iz manastira Deviča. Njegova penzija ne verujem da je premašila devet hiljada. To je on dobio na Kosovu i Metohiji i otkad je postao patrijarh ni dinara više nije hteo da primi kao poglavar, od toga je svoje potrebe podmirivao. 
    Matija Bećković: Život je živeo kao da će mu svaki dan biti sudnji i govorio kao da će mu svaka reč biti poslednja. Niko u bučnijem veku nije govorio tiše, a da se čuo dalje. Niko nije govorio manje, a da je rekao više. Niko u bezočnije vreme nije duže i spokojnije gledao istini pravo u oči. Niko se za svoju slavu nije grabio manje.
    Dragomir Acović, član Krunskog veća: Patrijarh Pavle je bio jedan od onih neobičnih ljudi, koji se kao božijom voljom stvore niotkuda i ozare vreme u kome žive.
    Vuk Drašković: „Budimo ljudi, iako smo Srbi.“ Mnogi su se izrugivali ovim rečima starog patrijarha, tobože zbog dvosmislenog sklopa rečenice, a istinski zbog toga što je poručivao da nacija ne može biti kišobran za ničije nečoveštvo. Prezirao je grabež i grabežljivce, kult raskoši i slavu koju donosi robovanje imetku i sili, jer se čovek sa tim svime ne rađa niti išta od toga može sa sobom poneti u grob.
    http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6247
  5. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Pronaći veru = izgubiti prijatelje?   
    Пријатељство=љубав (филија). Није могуће познати нити вољети апстрактног Бога осим преко лица ближњег; нити осјетити Божију љубав, осим кроз милост и доброту ближњег. Негирати љубав човјека је негирати љубав Бога. Вољети Бога  на апстрактан начин нас затвара у наш унутарњи свијет и изолује у солипсистички однос с Њим. Али без односа с ближњима, тј. љубави, такав  'однос' с Богом је привид, илузија.
    Неспособност вољети себе онако како нас Бог воли (бити себи пријатељ) - самилошћу, не егоизмом; онеспособљава и за љубав према ближњем...   
  6. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Како спознати своје грехе и борити се против њих?   
    Vjeruj mi da te razumijem, jer cesto imam slican dozivljaj bitisanja sada i ovde. I ja cesto pomislim, pa i kazem da je tesko zamisliti gori pakao, da moze biti gore od ovoga. Ali ipak znam da moze, i da ima tog goreg pakla. Ne smijemo sebe dobrovoljno osuditi na njega. A ovaj pakao ovde smo mi svi ljudi zbirno napravili pa moramo i da ga trpimo. I uopste ono "trpljenjem svojim spasavajte duse svoje" vazi za danasnje doba vise nego za ikad, jer mi hriscani smo uglavnom izgubili i vjeru i vrlinu i podvig...
    Imas brate to zrno vjere, a znas da je i ono dovoljno...("Ako imas vjere kao zrno gorusicno...") Onom ko trazi olaksanje od Boga, On daje utjehu kroz Utjesitelja (daje blagodat, tj. darove Duha Svettoga, a tu su i mir, i snaga, i radost...); i tu je milosrdna Utjesiteljica, Bogomati, mene nikad nije ostavila praznu... Ima kod Viktora Frankla jedan dirljiva misao kako su u paklu Ausvica bili ti neki ljudi koji su svijetlili, koji su obilazili barake tjeseci druge, dijeleci svoj posljednji komadic hljeba, i ti drugi, slabi, koji su umirali ocajni u svom izmetu, jer nisu imali vise snage da se dignu i da se bore... a naravno svi su bili u istom paklu... Mi moramo, ako vec nemamo snage da tjesimo druge, da u sebi nadjemo snagu da hrabro podnosimo... A Bog ce dometnuti te snage...
    A kao sto postoji pakao, postoji i raj, i nase pozvanje da budemo ne robovi (grijeha, a i ocajanje je grijeh), ne sluge (koji izvrsavaju zapovijesti iz straha od kazne, tj.pakla), vec sinovi Boziji, koji sve cine i sve podnose iz ljubavi prema Gospodu i radi Njegove ljubavi k nama...
    Nadam se da neces shvatiti ovo kao pametovanje, jer ovo ti govorim iz srca. Inace mi je tesko da ogolim svoja osjecanja i patnju javno.
  7. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?   
    Zasto ti sebi ne bi oprostio ono sto bi ti Bog sigurno oprostio, jer Bog prasta svakom ko se iskreno kaje i muci zbog grijeha. A po slabosti svako moze da upadne u grijeh, ali mora da ustane. Isus je stalno govorio: Dobro za dosad, a odsad vise ne grijesi. Neoprastanje sebi je vrsta gordosti, mucenje sebe i ocajanje su takodje od zloga, valjda to znas?!. "Grijesi mi ne mogu biti oprosteni", to je skolski primjer misli kakve oni ubacuju covjeku u um ne bi li ga kako unistili. Treba oprastati ljudima, znaci i sebi, treba voljeti bliznjega kao samog sebe, to znaci da volis sebe.Porazgovaraj s nekim dobrim duhovnikom, monahom ili nekim starim protom koji ima puno iskustva i privuce te ljubavlju. Oni ce te ocinski posavjetovati, reci treba li da ides psihologu, i oni ce  i preuzeti dio tvog bremena, jer si jako opeteretio sebe - oni mogu da te razrijese Duhom Svetim.
  8. Свиђа ми се
    Дијана. got a reaction from Bernard in Јасеновац без истине и покајања   
    Tvoje pisanje na ove teme (koje dakle govore o Jasenovcu i Stepincu) je daleko od dobronamjernog, razumnog rasuđivanja, i bez obzira na retoričku formu, iskazuje proustaške stavove. Rekla bih da je veoma drsko i neljudski ovako govoriti o našim žrtvama, njima se poštovanje može iskazati i ćutanjem, ako je grijehe nekih pripadnika sopstvenog naroda zaista teško prihvatiti i ljudska je psihološka potreba za negacijom, to je mehanizam odbrane. To razumijem, ali to ne umanjuje činjenicu da se posprdno umanjuju srpske žrtve na pravoslavnom forumu srpskog naroda i srpske crkve. Za ovo imaš upozorenje i opomenu.
    Pravoslavna crkva je organizaciono ustrojena tako da odslikava etnos i mi osuđujemo etnofiletizam kao jeres. Rimokatolička crkva, pak, od velike šizme bar, nije tako ustrojena, ali primjećujem da od etnofiletizma pati više, bar ovaj njen dio crkve u Hrvata. 
    Hrišćanstvo nije razbacivanje lijepim i umilnim riječima, već očišćenje oka i srca, no, to prepuštam tebi i tvojoj savjesti pred Gospodom/Gospodinom.
  9. Свиђа ми се
    Дијана. got a reaction from Благовесник in Питање: да ли верујете у васкрсење мртвих?   
    Да, али, то васкрсење није као примјери у Јеванђељу, гдје је Господ само буквално враћао у ово тијело и у ово вријеме неке људе својом животворном силом. Ако сам ја добро схватила писање ап.Павла, измијениће се сва творевина, "Сва творевина уздише чекајући синове Божије да је ослободе". Творевина неће више бити овако грубо материјална, и наша тијела неће бити оваква него етерична, што је и логично. Дотле ћемо постојати као бесмртна душа (по благодати), као носилац те комплетне личности која ће бити након васкрсења. Осим оних који ће бити у тијелу у том моменту "Нећемо сви умријети, али ћемо се сви измијенити". Циљ је трансформација, обожење творевине, наш повратак у Божију замисао о нама. 
  10. Волим
    Дијана. got a reaction from Предраг М in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Da dopunim: mnogi ljudi znaju za Ksenijinu dobru volju za posredovanje u našim važnim životnim stvarima (brak, posao, stambeno pitanje), i mnogi joj se mole za takvo posredovanje. Neki su uslišeni a neki su razočarani i misle da ih 'ignoriše' (pričam svoje i iskustvo ljudi koje znam). Moje mišljenje je da ona naravno pomaže, posreduje, traži za nas, ali 'ne odlučuje'.. Njena molitva, posredovanje se sigurno osjeti, ko joj ukazuje poštovanje, ali zavisi šta je za nas od duhovne koristi, jedino to može da se ostvari... Čini mi se da prije može da bude ostvareno nešto što se iz ljubavi traži za druge ili radi drugih a da nije 'servis za ispunjavanje želja'.
    Ja sam osjetila njenu pomoć.. osjećam je kao vrlo živo, prisutno, blisko i puno podrške biće... ako uskoro budem imala šta konkretno da kažem, sigurno ću podijeliti s vama... 
  11. Волим
    Дијана. got a reaction from АлександраВ in Зрнца словесности   
    Зато ти је Господ и морао склонити све зидове, све заштите, да би твоје срце изашло на видјело, да би се чуо глас његов. А, то боли... то боли... Кад си отупео и срце ти је затворено, ниси жив. То што те сада боли – управо те ране те чине живим. Томе треба да се радујеш. Пробудио те је Бог – и буди Му захвалан на томе... Жив си... И кад те највише заболи, и кад највише паднеш, кад ти је најтеже, ати се подигнеш јер знаш да те Бог воли. Он је љубав. ОН је Љубав. Не ове наше мале, земаљске љубави, ма како јаке биле, не то. ОН је Љубав. И Он те у сваком тренутку чека раширених руку... (О. Петар Лукић)

     

    Временом, што си ближи Богу, то се, на неки начин, више удаљујеш од људи, мање причаш, више слушаш глас Божији у себи. И то дјелује заиста често као усамљеност, понекад се и тешко подноси... Али, зато, кад погледаш која се пространства отварају са Господом... који свијетови... које ти ширине Бог отвара... које неслућене љепоте открива... Тада схватиш колико и та усамљеност може бити лијепа и дивна јер те је вратила себи, Богу, правим вриједностима у животу. Онда те мање погађају људи и њихове глупости. Онда мање и сам правиш глупости. Јер, знаш куда идеш... (О. Петар Лукић)

  12. Хахаха
    Дијана. got a reaction from ines in Malo šale na SVOJ račun - samo za hrabre i samokritične :)))   
    Kad vidim kako je prošla moja ozbiljna tema spram dominacije razbibrige i M/Ž tema

     
    Kad ujutru uđem na forum i vidim na koji je trocifreni broj narasla tema M/Ž pitaju/odgovaraju
     
    https://www.google.ba/search?q=community+britta+gif&tbm=isch&imgil=KtVg5QFNTBwGYM%253A%253BVsjhqmDmqGl-7M%253Bhttp%25253A%25252F%25252Fgiphy.com%25252Fsearch%25252Fbritta&source=iu&pf=m&tbs=simg:CAESnwEanAELEKjU2AQaBAgACAgMCxCwjKcIGmIKYAgDEijyGPEYkA7OHNAc9RipG80c_1hikGcUt2C3ILaE6ojrML8Ytzy_1ZLcMvGjBMc_1w4qmylK8voFWPpA5MywMrs54GAm_15NkoaM6VVwUO3l4j7R6qf44tTy3y3Y8iQgAwwLEI6u_1ggaCgoICAESBFYxTkAMCxCd7cEJGggKBgoEZHVkZQw&fir=KtVg5QFNTBwGYM%253A%252CVsjhqmDmqGl-7M%252C_&biw=1280&bih=709&usg=__NCsVUKK8V07IV7RtHeamqh_Xmqg%3D&ved=0ahUKEwiXotzMzIrKAhWLtBQKHQgHAiUQyjcIPQ&ei=VHuHVpeoAovpUoiOiKgC#imgrc=A86puJCqt8GMHM%3A&usg=__NCsVUKK8V07IV7RtHeamqh_Xmqg%3D
  13. Волим
    Дијана. got a reaction from SerbCro in Ne postoji veza izmedju vakcina i autizma!   
    Prica o sidru i potonja emocionalna reakcija znaci da postoji licno iskustvo (koje je pretpostavljam, bolno), naspram cisto intelektualne zabave vecine na ovoj temi.
    I sama znam za ljude koji gaje dijete s posebnim potrebama koje je do primanja odr.vakcine bilo zdravo i normalno.
    Znam i slucaj da je covjek u srednjim godinama umro nakon primanja vakcine za svinjski grip.
    Koliko je slucanost, ne znam, ali vremenski slijed moze da znaci uzrocnost, iako ne mora uvijek.
  14. Волим
    Дијана. got a reaction from AnaLaz in Manastir Ilinje - otac Isaija   
    ja sam na svakoj liturgiji u svojoj crkvi; jutrenje i vecernje u postu prilicno redovno; da sluze jeleosvecenje, i tu bih bila. u manastir odem kad imam priliku ili kad me pritisne muka i nevolja. nasi svestenici ne kriju da nisu kadri da budu duhovnici nego da sus samo ispovjednici. nije ni da se tripujem da mi treba duhovnik, toliko sam razumna, niti 'guru' jer sam prilicno gorda i samosvojna; nego mi prosto treba ponekad savjet nekog ko je jaci i vise zna. vjerujem da je tako 90% onih koji dolaze u manastire. imam manastir ovde na 30 km pa odem samo izuzetno... sto je jedan svestenik dobro alegorijski ukazao, to je razlika izmedju 'kucnog ljekara i specijaliste', jednostavno to...
    blagodati svugdje nalazim, hvala Bogu, kod onih sto sluze s zatvorenim i sa otvorenim dverima, kod onih sto pricescuju velikodusno i onih sto pricescuju samo uslovno, u gradskoj crkvi i manastiru... meni je svugdje krasno slavabogu
  15. Свиђа ми се
    Дијана. got a reaction from Smaragdni kamičak in Добродошли на прву црквену друштвену мрежу Црква.нет!   
    Zeleno je boja koja simbolizuje Sv.Duha (Životodavca), na praznik posvećen Sv. Duhu (Duhovi,Trojice) sveštenici imaju zelene odežde...
  16. Тужан
    Дијана. got a reaction from Glas razuma in Riječi koje nisu zaklane: svjedočanstva preživjelih zatočenika logora Jasenovac   
    Preživjela iz Jasenovca: Još čujem vrisku djece

    Iz jasenovačkog logora nju i njenu braću spasila je Dijana Budisavljević, žena koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila, kažu, oko 12.000 srpske djece.

    19.08.2016 17:29 23 BEOGRAD - Još uvijek čujem vrisku djece i majki koje su ustaše razdvajale u logoru Stara Gradiška, to su slike koje ne blijede, počinje priču za Tanjug Jelena Buhač Radojčić (82), koja je kao dijete preživjela golgotu jasenovačkog logora. Ustaše su 1942. godine u jasenovačkom logoru zaklale njenog četvorogodišnjeg brata Dušana, babu i djeda, zato što nisu željeli da se razdvajaju. Crnokošuljaši su oca Božu ubili maljem, a prethodno je sa grupom zarobljenika morao sam da iskopa jamu u kojoj će biti sahranjen. "Sa majkom Anom i dva brata Živkom (9) i Ilijom (2) stigla sam u aprilu u jasenovački logor Stara Gradiška. Bili smo stalno gladni, dobijali smo samo jedan obrok, a kažu da su nam u taj jedini obrok sipali sodu, ali vjerovatno ne dovoljno da nas ubije", priča Jelena. Ona je u logor dospjela sa sedam godina, ali se dobro sjeća slike iz logora gdje su žene sjedile pokunjeno, djeca izgladnjela tražila da jedu. Na ulasku u logor, prisjeća se ona, ustaše su tražile da se sa strane odlože sve vrijednosti, novac, nakit... Majka je, kako kaže, nešto novca sakrila u porub od suknje, a još vidi sliku žene koja je u punđu sakrila nakit, ali su ga crnokošuljaši otkrili, a ženu ubili. Logoraši su stalno bili gladni, nije bilo soli, hljeba, a vodu su pili iz bunara koja se miješala sa fekalijama, jer su oko bunara zatvorenici vršili nuždu. "Još se sjećam da sam stalno bila gladna, ali da mi je majka objasnila da smo u logoru i da nema hljeba. Sjećam se da sam stalno vadila mrvice iz njenog džepa", priča Jelena. Iz jasenovačkog logora nju i njenu braću spasila je Dijana Budisavljević, žena koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila, kažu, oko 12.000 srpske djece. Razdvajanje od majke bilo je nešto najstrašnije za nju i braću, a nikada nije i neće zaboraviti vrisku mališana koje odvode od roditelja. "To su slike koje ne blijede. Još vidim oca kako odlazi, vidim majku koja se rastaje sa mnom. Vidim baku koja glođe kosti, tu djecu koja plaču dok ih razdvajaju od roditelja", kaže sagovornica Tanjuga. Iz logora zajedno sa braćom stigla je do Zagreba, gdje se gubi svaki trag dvogodišnjem Iliji, dok su Živko i Jelena smješteni u različite hrvatske porodice. Majka Ana je iz Jasenovačkog logora prebačena u Njemačku u logor u Lajpcigu, a oslobođena je 1944. godine i tada je ponovo vidjela svoje dvoje preživjele djece. Jelena priča da ni poslije rata nisu nestale njihove nedaće, glad ih je pratila tokom odrastanja, majka je radila najteže poslove, tovarila drva... samo da bi njih dvoje prehranila. Ustaše su tokom Drugog svjetskog rata Jeleni ubile baku, djeda, oca, dva brata i još 80 rođaka, a po završetku rata ona, brat i majka nisu imali gdje da se vrate, jer je porodična kuća u Jablancu bila srušena, a i kuća babe i djeda. "Žao mi je što za Gradinu, na obilježavanje stradanja Srba u Jasenovcu, država nije mogla da obezbijedi jedan kombi za sve logoraše. Otišlo je troje logoraša autobusom, a meni je bilo teško autobusom i u istom danu da se vraćam", tužna je Jelena. Ona kaže da Udruženje logoraša danas nema svoje kancelarije, nego se petkom okupljaju u kancelarijama SUBNOR-a. "Danas, ne može niko da nas nađe, a još malo neće nas nikako ni biti", kaže ona. Ona kaže da Tihomir Stanić već deset godina pokušava da napravi film o djeci logora, ali da za to nema novca i da nailazi na zatvorena vrata i u Srbiji, Bosni i u Hrvatskoj.

    Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Prezivjela-iz-Jasenovca-Jos-cujem-vrisku-djece/383712
  17. Волим
    Дијана. got a reaction from emilija in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    JUČE SAM NA DAN SVETE BLAŽENE KSENIJE DOBILA SMISLEN POSAO , nešto zbog čega sam već i očajavala, misleći da ova pećina nema izlaza
    Pomozi mi divna Blaženice i Presveta Bogomajčice  da opravdam povjerenje
  18. Волим
    Дијана. got a reaction from emilija in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Da dopunim: mnogi ljudi znaju za Ksenijinu dobru volju za posredovanje u našim važnim životnim stvarima (brak, posao, stambeno pitanje), i mnogi joj se mole za takvo posredovanje. Neki su uslišeni a neki su razočarani i misle da ih 'ignoriše' (pričam svoje i iskustvo ljudi koje znam). Moje mišljenje je da ona naravno pomaže, posreduje, traži za nas, ali 'ne odlučuje'.. Njena molitva, posredovanje se sigurno osjeti, ko joj ukazuje poštovanje, ali zavisi šta je za nas od duhovne koristi, jedino to može da se ostvari... Čini mi se da prije može da bude ostvareno nešto što se iz ljubavi traži za druge ili radi drugih a da nije 'servis za ispunjavanje želja'.
    Ja sam osjetila njenu pomoć.. osjećam je kao vrlo živo, prisutno, blisko i puno podrške biće... ako uskoro budem imala šta konkretno da kažem, sigurno ću podijeliti s vama... 
  19. Волим
    Дијана. got a reaction from emilija in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    A meni, za smislenim poslom. Cudesna je ona, kako posreduje ljudima za ono sto im je potrebno, i najosnovnije ljudske potrebe, kojih se ona sama odrekla.
    Inace, i moja omiljena svetiteljka, posle Bogomajke najdraza. Nekako je poseban utisak ostavilo na mene otkrice nje, mada me se dosta dojmila i Matrjonuska... Nazalost, ne citam joj akatist, prije sam ga redovno slusala (zvucni zapis), sad ponekad, ali cesto joj se pomolim ovako, oko trazenja posla, 'popricam' s njom, pojadim joj se. I imam osjecaj da me cuje... (mala digresija, sv. Matrjona je rekla, druga divna ruska svetiteljka, a iz naseg doba, ' ko mi se bude obracao ja cu mu pomoci i po smrti tjelesnoj ja cu ga docekati, negdje sam procitala, kad promijenimo svijetom, tamo ce nas docekati oni kojima smo se molili i oni za koje smo se molili...). 
    Inace, Ksenijica/Ksenjuska je molitvenica za umrle bez pokajanja (iz bilo kog razloga, kako se molila i za svog iznenadno preminulog muza), i pored nje jos Sv.Pajsije Veliki ima tu blagodat...
    @@YparhiLogos, to sa ikonicom, ako nije u pitanju sinhronicitet (Jung), tj. da je neko htio da te iznenadi, ili je prosto necija zaturena ikonica, ili si sam nekad imao pa zaturio i na nju zaboravio, moguce je da ti ju je sama Kseniiica nekako doturila... Kako, ne znam...
  20. Волим
    Дијана. got a reaction from "Tamo daleko" in "Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана   
    Brate mili, mlaki smo, bljutavi... svileni, salonski hriscani. Ni smirenja, ni ljubavi, ni podviga. Pa nas zato nalaze trpljenja da bismo se nekako spasli...
  21. Волим
    Дијана. got a reaction from "Tamo daleko" in "Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана   
    "Ви сте со земљи.... ви сте свјетлост свијету. .. Не може се сакрити град што на гори стоји... Коме је више дано, више ће се и тражити од њега... Коме је мало дано, биће мало бијен, коме је много дано, биће много бијен.. Морају доћи саблазни, али тешко ономе преко кога долазе... За сваку празну ријеч даћеш одговор у дан суда... Тешко вама књижевници и фарисеји...Кад слијепац води слијепца, оба ће у јаму пасти...Свако царство које се изнутра раздијели, пропашће...Оснивам Цркву своју и врата адова неће је савладати."
     
    Ставила сам све ове ријечи Господње у један контекст, јер чини ми се да говоре о истоме: не само о нашој одговорности за своју душу у дан Суда, него за нашу одговорност како чинимо и дјелујемо у свијету, у заједници, међу људима, и у Цркви. Јер и Бог наш (према истинитом богопознању) не остаде незаинтересовани 'демиург' (стваралац који се за творевину више не занима) него сиђе међу нас да га упознамо и заволимо, да нас поучи како да се вратимо Оцу, и да за нас страда од нас самих.
    Кад погледамо око себе, видимо преовлађујуће зло и патњу. Видимо и свијетле примјере људскости, храбрости у супротстављању злу или залагању за добро, љубави, доброти и милости. Не долази то ни само од нас који смо позвани на то. Бог има своју дјецу кроз коју дјелује небитно ко је, из којег народа или конфесије. То је оно добро које одржава свијет, овакав, док не дође нови.
    На нас који тежимо за Христом, силније напада Кушач, (обмањивач и ругач). Моћно је то биће/тј.бића и изложени смо непрекидно борби с њима. Стално се освједочујемо на својој кожи и уопште углавном добрих људи, о злоби и разјарености духова поднебесја. То видимо стално кад нас поражава, разочарава, саблажњује зло у нама самима (онолико колико смо га свјесни), и у другима, нарочито онима од којих по природи ствари више очекујемо. Зато нас погађа више кад било ко коме је више дано, ко има више памети, већу моћ у друштву, или само над људима, или рецимо само дјецом (као нпр.просветари, социјални радници) учини нешто лоше, ту моћ не искористи на добро, но на зло. То је зло страшније кад га чине друштвени стубови и ауторитети, они којима је више дано. Између осталог, кад се говори о Цркви, оно лоше, неморално, неодговорно, некорисно,  или управо штетно па чак и зло, што чине одговорнији људи у Цркви, представља велику штету за саму Цркву, повређујући вјерне а одбијајући оне који су ван вјере, тј. потенцијално вјерне. Сувише лако, ја бих рекла и лакомислено је рећи, опстаће Црква упркос нама. То звучи као да бисмо се радо ми сви извукли од одговорности за себе, за друге, и за Цркву на крају крајева.
    Како ћемо знати шта је лоше, да не подлегнемо обмани? Па просто, рекао нам је Господ све. "По плодовима њиховим познаћете их". Просто, гдје, како год изгледала нека идеја рационална, оправдана, из добре намјере и са добром сврхом, кад видиш плод идеје да је смутња, да је раздор, да је неслога и нељубав, међу људима и у Цркви, знаш одакле долази. То се дух обмане успјешно наругао. Идеје су врло важна ствар. Ко год је размишљао о историји било које земље и човјечанства, видио је како су велика зла опредмећена у великом броју људи, а коријен зла се могао лоцирати у некој идеји (иако несретни мислилац није уопште желио то ни слутио такву могућност, па кажу рецимо да Маркс није крив за марксизам а Ниче за фашизам). На нашем вјерском језику, упутио нас је Апостол (испитујте духове, да ли су од Бога).
    Зато није мала важност не само тога шта ми чинимо у нашим животима, него и шта говоримо, и о чему и како расправљамо, између осталог и на форумима, па рецимо и на овом форуму. Ја сам рецимо овде и дошла да учим о вјери, а нарочито да нађем одговоре о крупним питањима која на очи свих нас потресају Цркву, као расколи, екуменизам и слично. Не могу рећи да сам успјела да докучим одговор. Често ми се супротни ставови чине оправдани, сваки донекле и у нечему. Има разложности у ставовима, али нема разложности у људима, па се дијелимо на ове и оне, а и Апостол нам је рекао, нема Павловог ни Петровог, него смо сви Христови. Дијелимо се, умјесто да се сабирамо и да превазилазимо разлике.
    Али ми увијек и у свему можемо да освијестимо нешто што не ваља, да га распознамо, препознамо, и да то промијенимо. То је фасцинантно. То је она теже разумљива прича о нашој слободи. Слободи у мјери разума и одговорности. Нама хришћанима дат идеал уподобљавања Христу, на начин голубије безазлености а змијске мудрости, чистог ока и срца, не са поистовјећивањем са изабраношћу што нам годи, јер 'многи ће први бити посљедњи а посљедњи први', већ са сталном свијешћу о већој одговорности ако нам је више дано.
     
    (Набацала сам површније доста тога, па ако буде интересовања, причаћемо...)
  22. Свиђа ми се
    Дијана. got a reaction from Slobodan Milošević in Halil Dzubran (Khalil Gibran)   
    Život je otok čije su litice želje, drveće snovi, cvijeće samotinja, vrela žeđ, a ono je usred mora samoće i izdvojenosti.

    Tvoj život je, prijatelju, otok odsječen od svih otoka i kontinenata. Koliko god lađa i čamaca poslao ka drugim obalama i koliko god lađa stiglo na tvoje obale, ti si ipak samo otok izdvojen u svome bolu, osamljen u radosti, dalek u čežnji, nepoznat sa svojim tajnama i zagonetkama.

    Vidio sam te, prijatelju, kako sjediš na gomili zlata, radostan zbog svoga bogatstva i ponosan na svoje blago, uvjeren da je svaka pregršt zlata tajna veza što povezuje misli drugih ljudi sa tvojom mišlju i sto spaja njihove težnje sa tvojima. Vidio sam te kako, poput velikog osvajača, vodiš vojske i trijumfalne legije na jake tvrđave te ih razaraš, zatim ideš na druge utvrde te i njih osvajaš.

    Kada sam te ponovno pogledao, vidio sam za zidinama tvojih riznica srce sto drhti u samoći i izdvojenosti, kao što drhti žedan čovjek u kavezu načinjenom od zlata i dragulja, ali bez vode.

    Vidjeh te, prijatelju, kako sjediš na prijestolju slave, a oko tebe ljudi što opjevaju tvoje ime, nabrajaju tvoja milosrđa i darove, u tebe zagledani kao u prosvijetljenog proroka koji im uznosi duše odlučnošću svoje duše i vodi ih između zvijezda i planeta. Dotle ti njih gledaš lica prepuna zanosa, snage i trijumfa, kao da si za njih ono što je duša za tijelo.

    Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh osamljeno biće kako stoji uz tvoje prijestolje krunišući se otuđenošću i grcajući u samoći. Zatim vidjeh kako tvoje biće na sve strane ispruža ruku, kao da traži samilost od nevidljivih fantoma. Vidjeh to biće kako gleda negdje daleko preko ljudskih glava, u neko mjesto na kome ničega nema osim njegove samoće i izdvojenosti.

    Vidjeh te, prijatelju, zaljubljena u lijepu ženu, kako med svoga srca točiš na njen razdjeljak, ruke joj obasipaš poljupcima, dok te ona gleda sa sjajem suosjećanja u očima i majčinskim osmjehom na usnama. Tada rekoh sebi: Ljubav je odagnala samoću ovoga čovjeka, izbrisala je njegovu izdvojenost te se on sada vraća i spaja sa Sveopćim Univerzalnim Duhom koji putem ljubavi privlači k sebi ono što se od njega izdvojilo u prazninu i zaborav.

    Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh, umjesto tvoga zaljubljenog srca, osamljeno srce koje bi htjelo da svoje tajne povjeri nekoj ženi, ali ne može; vidjeh iza tvoje duše što se topi u ljubavi jednu drugu, usamljenu dušu, nalik na izmaglicu koja bi htjela da se u rukama drage pretvori u suze, ali ne može.
    Tvoj život je, prijatelju, izdvojeno boravište, daleko od svih drugih boravišta i živih stvorova.

    Tvoj unutarnji život je boravište daleko od svega što ljudi nazivaju tvojim imenom. Ako je to boraviste mračno, ne možeš ga osvijetliti susjedovom svjetiljkom; ako je pusto, ne možeš ga ispuniti susjedovim dobrima; ako se nalazi u pustinji, ne možeš ga prenijeti u vrt koji drugi zasadi; ako se nalazi na vrhu planine, ne možeš ga spustiti u dolinu kojom tuđe noge stupaju.

    Tvoj duševni život je, prijatelju, okružen samoćom i izdvojenošću. Da nije te samoće i izdvojenosti, ti ne bi bio ti, niti bih ja bio ja. Da nije te samoće i izdvojenosti, tada bih, čuvši tvoj glas, pomislio da ja govorim; kada bih pogledao tvoje lice, pomislio bih da sebe vidim u ogledalu
  23. Волим
  24. Свиђа ми се
    Дијана. got a reaction from Вилер Текс in Далеко боље је признање, него ли деоба Косова   
    Nije. Krajem 90-tih, Milosevic pod najgorim pritiscima nije pristao na podjelu Kosova. Otud Rambuje, otud bombardovanje..Kad je to pretrpljeno kao odmazda za neposlusnost, nema potrebe da se sad 'milom' daje bilo sta, veci dio teritorije, a kamoli kompletno priznanje, tek tako. Tako da, nije ti dobro postavljena tema. Nije dobro nikako ni priznanje ni podjela, gluvo bilo...
  25. Волим
    Дијана. got a reaction from "Tamo daleko" in Достојевски и/или Толстој - сусрет/сукоб два генија   
    'Bog me je mucio cijelog zivota i nema strasnije patnje od patnje zbog Boga', kaze D. u Dnevniku, on licno, ne kroz lik. Kroz Ivana Karamazova on je dao kritiku i Boga i njegovog svijeta mnogo strasniju nego sto mozes cuti od ateista ovde, sve zajedno kad ih saberes i po misli i po snazi (ocaja). Trojica brace Karamazova, tri tipa duhovnog odnosa s Bogom. Jesu maestralno djelo. Starac, i Zosima i Tihon su mnogo prenijeli od onog pravoslavnog u D. i njegovog prihvatanja pravoslavlja. Pa Miskin, sa kritikom RKC i velicanjem pravoslavlja... Inace je meni Idiot mozda omiljena knjiga, ali tesko ih izdvajam, jer je i Zlocin naravno mocan ali i Zli dusi su mi maestralno djelo, on je sam rekao pisem pamflet ali je ispalo dublje, i ljudski odnosi, i duhovna pitanja...Zapisi su i meni ostavili jak utisak, narocito sto je to sve dozivljeno, stvarno, tu su prototipi mnogih likova. Mnogo sam naucila o psihologijij od D., i vidjela Frojdove ideje u njegovim knjigama, pa sam se pitala koji je prije zivio, tj. kojij je od kojeg prepisivao.. Dakle Frojd od D.  
    Slike koje je nasla Aleks su mocne jer odslikavaju konacan duhovni lik dvojice velikana. D. je cijelog zivota bio onako namrgodjen, a onaj smrtni smijesak znaci da je susreo Gospoda, veliki gresnik a po dobroti svetac, Fjodor... Mada je Tolstoj tu zapravo unezvijeren, i vjerovatno je to blisko pred kraj, jako mi ga je zao, vjerujem da mu je Bog bio milostiviji nego sto bi se mislilo...
    Ali volim ja i Tolstoja. Korisno je za omladinu da procitaju u mladosti Rat i mir, da se nauce cojstvu i junastvu i svim lijepim drustvenim vrijednostima, i da upoznaju svijet (koji je ipak u tom dobu bio jos bezazlen). Taj me roman mnogo podsjeca na Balzaka. Vaskrsenje mi se jako dopada kao ideja, ali mi se ne dopada Nehljudov. Nekako je... mlak, pa ne izaziva gnusanje ni saosjecanje kao Stavrogin niti ima silu pokajanja i ljubavi u sebi da zanese ni Kacusu ni citaoca na kraju (da ga je stvarao D., vjerovatno bi). On nju ni tad nije volio, samo je htio da bude covjek konacno, da usavrsi sebe, i ona je to zenskom intuicijom osjetila i otisla od njega.
    A Ana Kar. je svevremno, genijalno djelo, tu parira Dostojevskom, narocito maestralno je predstavio kontrast ciste ljubavi i klasicne porodice i strastvene nedozvoljene ljubavi i raspada porodice. Ana je tragican lik, ne kao zena i samoubica, nego kao nesretna majka. Duboko vjerujem da se danas Ana ne bi ubila, jer njen zivot je obesmisljen ne toliko zbog gubitka ljubavi, nego zbog gubitka samopostovanja, postovanja ljudi, i najvise, djeteta. Vjerujem da je to djelo ucinilo vise za emancipaciju zene nego fem. pokreti. I Vronski je tragican; a scena kad ona nakon porodjaja postidjuje Vronskog pred svojim dobrim muzem je duboka i prestrasna, kao da ju je D. napisao... Oprastanje Aleksijevo i njeno kajanje, ljubav koja postoji prema obojici, bol Vronskog... A lazni moral i podlost visokog drustva su maestralno iskarikirani. Stara grofica koja bi rehabilitovala Anu u drustvu, ali je na nesrecu saznala kasno, me podsjetila na mene  
×
×
  • Create New...