Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Дијана.

Члан
  • Број садржаја

    6797
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    7

Репутација активности

  1. Волим
    Дијана. got a reaction from Биљана, два in Прелест   
    o neopreznoj teznji za citanjem duhovnom uzrastu neodgovarajuce duhovne literature
     
    Sv. Ignjatije Brjancaninov
    Smatramo preko potrebnim da našim ljubljenim ocima i braći ponovimo upozorenje da ne teže čitanju otačkih dela o monaškim uzvišenim delanjima i stanjima, iako ih radoznalost vuče da čitaju ta dela, iako to čitanje stvara nasladu, ushićenje. Naša sloboda, zbog ovakvog današnjeg vremena, mora biti posebno ograničena. Dok je bilo blagodatnih učitelja, dotle su zanosi početnika lako zapažani i lečeni. No danas nema ko ni da zapazi zanose, ni da ih leči. Pogubni zanos neopitni učitelji često smatraju velikim napredovanjem; onoga koji je pao u zanos podstiču na još veći zanos. Ako zanos ne bude primećen, i ako nastavi da deluje na monaha, on ga sve više skreće sa istinskog pravca. Možemo potpuno tačno reći da se većina nalazi u raznom zanosu, da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos, i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema. Zbog toga otačke knjige, danas jedino preostalo sredstvo rukovođenja, moramo da čitamo sa posebnim oprezom i razborito, da se to sada jedino sredstvo rukovođenja ne bi pretvorilo u sredstvo nepravilne delatnosti i iz nje proisteklog rastrojstva.
     Isto moramo da kažemo i o knjigama: nikako ne treba da biramo knjige koje su najuzvišenije, nego one koji su najbliže našem stanju i izlažu delanje koje nama odgovara. "Veliko je zlo", rekao je sveti Isak Sirijski, "prenositi bilo koje uzvišeno učenje nekome ko je još početnik i ko je po duhovnom uzrastu dete."[180] I kada sluša duhovno slovo, telesni i duševni čovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju, iskrivljuje ga, izopačuje, sledi njegov izopačeni smisao, dobija lažni pravac, drži se uporno tog pravca kao da je baš taj pravac dat svetim slovom. …Nije greh samo ono što je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga činimo u nevreme i u pogrešnoj meri; nije pogubna samo glad: poguban je i višak hrane, i kvalitet hrane koji ne odgovara uzrastu i telesnom sastavu. Niti se sipa vino novo u mjehove stare; inače se prodru mjehovi, a vino se prolije, i mjehovi propadnu. Nego se sipa vino novo u mjehove nove, i oboje se sačuva.[181] Gospod je ovo rekao o delanjima vrline, koja obavezno moraju biti usklađena sa stanjem delatelja: u protivnom, ona će pogubiti delatnika, i sama će propasti, to jest biće besplodna, na štetu i propast duše, suprotno svojoj nameni.
  2. Волим
    Дијана. got a reaction from Биљана, два in Прелест   
    The word “heretic” comes from the Greek word haireisthai, meaning “to choose.” Strictly speaking, a “heretic” is someone who was a right-believing member of the Church but willfully chose a belief in contradiction to the universal faith of the Church.

    In other words, being a “heretic” requires a deliberate rejection of the truth.

    Yet, in common parlance, the word “heretic” is used much more liberally, especially in online polemics. Is it really accurate or consonant with Christian charity to throw this label around?

    Fr. Seraphim Rose, a popular theological writer of the last century who was certainly no liberal, had this to say on the matter:




    The word “heretic” is indeed used too frequently nowadays. It has a definite meaning and function, to distinguish new teachings from the Orthodox teaching; but few of the non-Orthodox Christians today are consciously “heretics,” and it really does no good to call them that.

    In the end, I think, Fr. Dimitry Dudko’s attitude is the correct one: We should view the non-Orthodox as people to whom Orthodoxy has not yet been revealed, as people who are potentially Orthodox (if only we ourselves would give them a better example!).


    If we Orthodox were to see other Christians as tragically separated brethren who share a common allegiance to Jesus Christ as Lord and Savior — instead thinking of them as “heretics” or immediately focusing on their theological errors — perhaps our witness to the truth of the Orthodox faith would reach more people!

    http://myocn.net/fr-seraphim-rose-calling-someone-heretic/

  3. Волим
    Дијана. got a reaction from Биљана, два in Прелест   
    Evo cijele Brjancaninove knjige "O prelesti"
     http://istinoljublje.wordpress.com/2012/04/10/%D1%81%D0%B2-%D0%B8%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BBe%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%82/
  4. Волим
    Дијана. got a reaction from Борис74 in Хришћанска уметност 2016. – издавачки подухват Московске Патријаршије   
    Хришћанска уметност 2016. – издавачки подухват Московске Патријаршије
    21. Јун 2016 - 1:32 У овом капиталном делу заступљен и наш уметник – Војислав Луковић
    У издању Московске Патријаршије Руске православне Цркве недавно је изишао из штампе обиман каталог под називом "ХРИШЋАНСКА УМЕТНОСТ 2016.“ (ХРИСТИАНСКОЕ ИСКУССТВО 2016). чији примерак је управо стигао из Москве.
     Зборник радова савремених уметника  који се остварују у области православне примењене уметности саставио је г. И.Г.Кондратович. Издавач су Московска Патријаршија и Журнал „Достоинство“, а организатор пројекта је Одељење историје уметности при Епархијском савету града Москве.
    На 360 страница изузетно квалитетне штампе, у тиражу од 2.500 примерака,  представљена су врхунска достигнућа примењене уметности из области иконописа, накита, мозаика, архитектуре, скулптуре, мале пластике, керамике, порцелана, уметничког веза, дубореза, гравуре и израде звона. Такође су приказани радови уметника који се баве православним религиозним сликарством у духу традиције најбољих руских мајстора, као и мајстори фотографије, графике и дизајна.
    У овом јединственом каталогу заступљени су радови уметничких радионица и појединаца , како из Русије, тако и из Јерменије, Аргентине, Белорусије, Бугарске, Немачке, Грчке, Италије, Кореје, Македоније, Норвешке, Румуније, Русије, Србије, Америке , Украјине и Шведске.
    У каталогу можемо срести позната имена Руске уметности као што су Салават Шчербаков, руски вајар, професор, академик, члан Руске академије уметности; Андреј Ковалчук, академик Руске академије уметности , добитник Државне награде Руске Федерације у области књижевности и уметности;  Василиј  И. Нестеренко,  народни уметник Русије, пуноправни члан Председништва Руске академије уметности, члан Патријаршијског  Савета за културу; Евгеније  Н. Максимов, народни уметник Русије, академика Руске академије уметности;  Андреј Анисимов Албертович, почасни архитекта Русије, академик Академије за архитектонско наслеђе и професор Међународне академије архитектуре, као и многи други.
    Поред најпознатијих уметничких радионица („Апостол“ из Москве, „Лик“ из Рјабинска, „Данилов манастир“ из Москве, „Елеон“ из Украјине, „Просопон“ и низа других), у овом каталогу се срећемо и са радовима уметника живописаца чија имена су добро позната поштоваоцима православне уметности широм света:  Антон и Екатарина Дајнеко, Александар Сергејевич Черниј, Валентин Павлович Фокев, Андреј Александрович Патраков, Гаргаванис Апостолос, Андреј и Светлана Одајник, Алексеј Сергејевич Вронски, Азбуханови Инеса и Рашид, јереј Андреј Давидов, Тамара Белова, Александар Чашкин, Олег Смирницки, и многи други чија имена такође заслужују да се објаве...
    На крају морамо поменути и Војислава Луковића, живописца из Београда - јединог уметника из Србије чији су радови имали част да се нађу заступљени у овом каталогу.
    Циљ овог пројекта је био да покаже степен развоја савремене  хришћанске уметности, као и да скрене пажњу публике и на ову врсту уметности која се одвија у молитвеној тишини мајсторских радионица православних уметника.
    На радост и задовољство свих нас, мишљења смо да је овај циљ у потпуности и остварен.
    Информативна служба СПЦ
    Култура http://www.spc.rs/sr/hrishtshanska_umetnost_2016_izdavachki_poduhvat_moskovske_patrijarshije  
     
     
     
      |
  5. Волим
    Дијана. got a reaction from Борис74 in Сликарство обојено православљем   
    https://www.google.ba/search?q=%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0+%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0&espv=2&biw=1360&bih=643&tbm=isch&imgil=mQOsU9PiaPOPQM%253A%253BmbHIEN2k0Ntd3M%253Bhttp%25253A%25252F%25252Fradiotrebinje.com%25252Fportreti-patrijarha-pavla-autorski-opus-bogdana-radovica%25252F&source=iu&pf=m&fir=mQOsU9PiaPOPQM%253A%252CmbHIEN2k0Ntd3M%252C_&usg=__brQMO5U7-A6Ir-DHCF8uGVOo3os%3D&ved=0ahUKEwjn-PqUsc_KAhVIiCwKHZ53DCQQyjcIOQ&ei=lYurVqfaEciQsgGe77GgAg#imgrc=luJY-kGP-sp0XM%3A&usg=__brQMO5U7-A6Ir-DHCF8uGVOo3os%3D
  6. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Које Вас је искушење "спопало" на почетку Великог поста?   
    Svagda, a naročito u postovima: gnjev, osuđivanje, mnogobrižnost, očajanje, maštanje.... ufffff  1340_womens  womens 
  7. Волим
    Дијана. got a reaction from Nektarija* in Post... anketa asocijacija   
    okretanje u sebe, cesci odlazak u crkvu, pricescivanje 0442_feel
  8. Волим
    Дијана. got a reaction from Milica Bajic in "Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана   
    Nikad se ne može do kraja iscrpiti razgovor o našoj odgovornosti kao članova crkve ne samo za svoje lično spasenje već dobrobit svih i status same crkve u očima svijeta. Svakodnevno se susrećemo sa očekivanjem okoline, koja zaista očekuje od nas hrišćana visok etički kodeks, uzor i primjer ljudskih vrlina. Svi su manje-više upoznati s tim kodeksom očekivanja - i na forumu čujemo često opravdane kritike ateista (ili onih koji radoznalo ispituju vjeru i vjernike ovde) i na naše ponašanje i ophođenje i bigotske stavove koji dolaze iz grupe kojoj pripadamo, i na same propuste i greške klira kao onoga što u umu običnog posmatrača čini crkvu. Koliko god se naša individualna svijest bunila tom uopštavanju i svrstavanju lično nas u kojekakvo 'vi', ipak na kraju krajeva, pripadamo toj nekoj društvenoj grupi (pravoslavnih hrišćana) iz koje dolaze neki stavovi, riječi ili postupci koji nemaju baš puno veze s onim što mi držimo da pravoslavlje jeste i kako o sebi volimo da mislimo. Često nas drži gordost koje nismo svjesni, ta, tako se lako poistovjetiti sa 'izabranošću', a već malo teže s odgovornošću; nadima ono 'vi ste so zemlje', a zaboravlja se ono 'kome je više dano, biće dosta bijen' (u dan suda). Šta mislimo, i koliko se trudimo da tu odgovornost opredmetimo mi kroz svoje riječi i djela, pred očima koje su uprte u nas, i naših bliskih koji nisu u vjeri (zamisli! )  i onih koji ispitujući promatraju nas i crkvu, i onih koji su sablažnjeni negativnim pojavama, pa joj ne prilaze ili je napuštaju, i onim koji su razočarani u crkvu ali je ne napuštaju.
    'Huli li se zbog vas ime Božije međ' neznabošcima?' iznova i iznova. Bar na forumu što čitam - da...
  9. Волим
    Дијана. got a reaction from geronymo in Riječi koje nisu zaklane: svjedočanstva preživjelih zatočenika logora Jasenovac   
    Milan Pjević je jedini čovek koji je preživeo jasenovački logor, a koji i danas živi u Donjoj Gradini.
    IZVOR: B92 PETAK, 19.08.2016. | 22:03 Taj užas i sve što se dešavalo za te četiri godine nikada neće moći da zaboravi, rekao je on.
    "Nije da su samo klali, nego su pekli, kuvali i pravili sapun od ljudi. Tu su bili veliki kazani i tu su kuvali, pravili sapun. Čuda su oni pravili. Vešali su ljude i pevali uz muziku“, ispričao je preživeli logoraš.
    Kompleks jasenovačkih logora je jedan od retkih koji je imao i logore za decu. 

    Dana sse obeležava 75 godina od osnivanja koncentracionog logora NDH u Jasenovcu. 

    Donja Gradina bila je deo sistema ustaških koncentracionih logora, čije je središte bilo u Jasenovcu, u Hrvatskoj, koji je osnovan 21. avgusta 1941. godine. 

    Nakon više neuspešnih pokušaja proboja iz logora, preostali logoraši su 22. aprila 1945. učinili još jedan napad koji je doneo slobodu manjem broju njih. 

    Trupe jugoslovenske Druge armije ušle su u napušteni logor Jasenovac 2. maja iste godine. 

    Pre nego što su napustili logor u Jasenovcu, ustaše su likvidirale sve preostale zatočenike, devastirale deo građevina i pokušale da unište tragove svojih zločina, navodi se u saopštenju Odbora.
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=08&dd=19&nav_category=12&nav_id=1167632
  10. Тужан
    Дијана. got a reaction from ines in Riječi koje nisu zaklane: svjedočanstva preživjelih zatočenika logora Jasenovac   
    Preživjela iz Jasenovca: Još čujem vrisku djece

    Iz jasenovačkog logora nju i njenu braću spasila je Dijana Budisavljević, žena koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila, kažu, oko 12.000 srpske djece.

    19.08.2016 17:29 23 BEOGRAD - Još uvijek čujem vrisku djece i majki koje su ustaše razdvajale u logoru Stara Gradiška, to su slike koje ne blijede, počinje priču za Tanjug Jelena Buhač Radojčić (82), koja je kao dijete preživjela golgotu jasenovačkog logora. Ustaše su 1942. godine u jasenovačkom logoru zaklale njenog četvorogodišnjeg brata Dušana, babu i djeda, zato što nisu željeli da se razdvajaju. Crnokošuljaši su oca Božu ubili maljem, a prethodno je sa grupom zarobljenika morao sam da iskopa jamu u kojoj će biti sahranjen. "Sa majkom Anom i dva brata Živkom (9) i Ilijom (2) stigla sam u aprilu u jasenovački logor Stara Gradiška. Bili smo stalno gladni, dobijali smo samo jedan obrok, a kažu da su nam u taj jedini obrok sipali sodu, ali vjerovatno ne dovoljno da nas ubije", priča Jelena. Ona je u logor dospjela sa sedam godina, ali se dobro sjeća slike iz logora gdje su žene sjedile pokunjeno, djeca izgladnjela tražila da jedu. Na ulasku u logor, prisjeća se ona, ustaše su tražile da se sa strane odlože sve vrijednosti, novac, nakit... Majka je, kako kaže, nešto novca sakrila u porub od suknje, a još vidi sliku žene koja je u punđu sakrila nakit, ali su ga crnokošuljaši otkrili, a ženu ubili. Logoraši su stalno bili gladni, nije bilo soli, hljeba, a vodu su pili iz bunara koja se miješala sa fekalijama, jer su oko bunara zatvorenici vršili nuždu. "Još se sjećam da sam stalno bila gladna, ali da mi je majka objasnila da smo u logoru i da nema hljeba. Sjećam se da sam stalno vadila mrvice iz njenog džepa", priča Jelena. Iz jasenovačkog logora nju i njenu braću spasila je Dijana Budisavljević, žena koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila, kažu, oko 12.000 srpske djece. Razdvajanje od majke bilo je nešto najstrašnije za nju i braću, a nikada nije i neće zaboraviti vrisku mališana koje odvode od roditelja. "To su slike koje ne blijede. Još vidim oca kako odlazi, vidim majku koja se rastaje sa mnom. Vidim baku koja glođe kosti, tu djecu koja plaču dok ih razdvajaju od roditelja", kaže sagovornica Tanjuga. Iz logora zajedno sa braćom stigla je do Zagreba, gdje se gubi svaki trag dvogodišnjem Iliji, dok su Živko i Jelena smješteni u različite hrvatske porodice. Majka Ana je iz Jasenovačkog logora prebačena u Njemačku u logor u Lajpcigu, a oslobođena je 1944. godine i tada je ponovo vidjela svoje dvoje preživjele djece. Jelena priča da ni poslije rata nisu nestale njihove nedaće, glad ih je pratila tokom odrastanja, majka je radila najteže poslove, tovarila drva... samo da bi njih dvoje prehranila. Ustaše su tokom Drugog svjetskog rata Jeleni ubile baku, djeda, oca, dva brata i još 80 rođaka, a po završetku rata ona, brat i majka nisu imali gdje da se vrate, jer je porodična kuća u Jablancu bila srušena, a i kuća babe i djeda. "Žao mi je što za Gradinu, na obilježavanje stradanja Srba u Jasenovcu, država nije mogla da obezbijedi jedan kombi za sve logoraše. Otišlo je troje logoraša autobusom, a meni je bilo teško autobusom i u istom danu da se vraćam", tužna je Jelena. Ona kaže da Udruženje logoraša danas nema svoje kancelarije, nego se petkom okupljaju u kancelarijama SUBNOR-a. "Danas, ne može niko da nas nađe, a još malo neće nas nikako ni biti", kaže ona. Ona kaže da Tihomir Stanić već deset godina pokušava da napravi film o djeci logora, ali da za to nema novca i da nailazi na zatvorena vrata i u Srbiji, Bosni i u Hrvatskoj.

    Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Prezivjela-iz-Jasenovca-Jos-cujem-vrisku-djece/383712
  11. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Идентитет форумаша   
    Ja sam JA, tj. neponovljiva licnost, vezana ljubavlju sa mojim ljudima, po slobodnom izboru i s Bogom, trazeci ga i nalazim ga u milom liku Hrista i nazirem samo u Sv.Trojici. 'Moji ljudi' su ovde i 'tamo', to su cak i neki sveci Hristovi, ali prisutni su i ljubljeno-ljubeci. Ljubav je sveprostiruca i vjecna.
    Identitet daje ljubav. Volim djecu, volim ljude, vidim dobro u njima (mada mi ne promice borba dobra i zla), volim pomaganje ljudima, volim razmisljanje na smisleno-logosne teme (po svojim ogranicenim sposobnostima i znanju), i razgovor koji sluzi na uzrastanje intelektualno i moralno, dobru knjigu (narocito Dostojevskog, nekad mislim da je bas mene opisao u svojim mracnim likovima; ali i mnoge druge pisce), dobru muziku koja na culan nacin prikazuje svijetove ideja.(klasiku i nasu duhovnu muziku).
    Identitet daje i ono cemu tezimo i kako uzrastamo i nadrastamo puko trajanje, nize porive i preplavljujuci besmisao. Identitet daje i ono cemu sluzimo, tj. da li sluzimo dobru po slobodnoj volji ili robujemo zlu. Trazim  smisao patnje i tezim sluzenju Dobru... Voljela bih da mogu nesto da cinim sto bi mi dalo smisao i umnozavanje darova na korist drugima... Introverzija mi je u prirodi i nametnuta zivotnim okolnostima, ucim da se molim ako ne mogu nista da ucinim... Uglavnom trazim smisao, mora da ga ima, iako mi uporno izmice... Da mi nije dat dar vjere, mislim da bi mi ovaj svijet bio nepodnosljiv...
    Ne bih svoj identitet svodila na drustvene uloge, ove i one, niti na pripadnost grupama; iako, nakon ovog licnog odredjenja, moram priznati da se identifikujem sa grupom hriscana-pravoslavaca, Srba, majki, humanista...
  12. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Zašto biramo pogrešne partnere?   
    Pogresni spojevi i pogresne komunikacije, zaljubljivanja, iluzije, fantazije, ocekivanja, trt, mrt. Bogu treba zahvaliti za svaki spoj koji je neuspio a gdje je covjeku ostala savjest cista.
  13. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Zašto biramo pogrešne partnere?   
    Pa dobro, lakše... mada, kad je zaljubljenost u igri, to znači iluziju i projekciju, nema ništa na sigurno... nek se u kolo ne hvata ko se u noge ne uzda
    E malo a da nije offtopic. Pogrešni partneri...  mi biramo nepogrešivo one koji zadovoljavaju naše možda više nesvjesne nego svjesne potrebe..tako da partneri svakako nisu pogrešni. Ako se mijenjamo, i oni su različiti (ko ima više partnera u životu). Meni su zanimljivi slučajevi da se ljudi jednom opeknu, razvedu se, i drugi brak im bude još gori... to mi je teško shvatljivo. 
    Idealno bi bilo naravno, jedan brak, promjene ličnosti i okolnosti su neminovne, ali odgovornost, ljubav koja je zrela, koja ne nestaje kroz te promjene, zajedničko uzrastanje, prilagođavanje, pravi hrišćanski odnos...
  14. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Како трпите усамљеност, самоћу?   
    Otudjenje, otupljenost, preokupacija sobom, karijerom ili prosto trkom za prezivljavanjem, zatvaranje u najuzi krug porodice, mada i u njoj gnerealno zahladjenje, zivljenje sund kulture, opsesija potrosackim mentalitetom i sadrzajima TV-a i interneta - sumorna je slika ljudi i drustva danas.Nikad vise infromacija a manje znanja i zedji za znanjem, nikad vise sredstava komunikacije a manje stvarnog i pozitivnog kontakta medju ljudima. Nema se vremena ni za drage i  blisske ljude, s druge strane previse vremena kojje se ubija na razne neproduktivne nacine. Ima dosta i do drustvenih okolnosti, ali dosta je i do svakog pojedinca, kako gradi svoj svijet, koliko ljudi pusta u njega, koliko im je uopste otvoren. A covjek je bice zajednice, on ne moze sam. Nazalost, usamljenost je velika i gdje nije ocigledna samoca. Kad bismo svi cinili nesto dobro nesto sto spaja, pomaze, popravlja, sve ukupno bi bilo bolje.
  15. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    Brate, volis svoju zenu  i ona voli tebe, i izmisljas gluposti. To sto imas jeste brak. Pametovanjem i forsiranjem za ugadjanjem postize se upravo to sto si opisao kao vatreno navijanje. Ako nastavis u tom stilu imaces vatreno zavijanje. Pa ces tek da vidis sta je pakao.
    Kad si je zenio, nisi je pitao za intelektualni potencijal, niti za duhovni doseg. Nije fer da sad ocekujes vise. Nije u redu.
    Cuj, nece da se obrazuje i prepodobise i pametuje. Ako se raduje tvojim zanosima i postignucima, eto srece. Ako se i ona pricescuje, ako nista makar tebi da ugodi, eto raja. Nece ti zena teologiju morati studirati valjda... Ako je dobra majka, ceka te topao rucak i topla postelja nakon zivotnih vrtloga i intelektualnih putesestvija, NEMOJ da ocekujes vise.
    Ne cackaj vraga! Tamo gdje ga nema.
    Ima jedna indijska legenda koju je opjevao Tagore u jednom Gradinaru.
    Kaze, duhovno gladan covjek ustade da trazi Boga. Gleda u zenu, u djecu, pa se, nezadovoljan sto tu duhovnosti nema kakvu on sanja, dize i ode u pustinju.
    Bog ostaje iza njega, kod njegove ostavljene zene i djece, i kaze: ALI JA SAM OVDJE, ZASTO IDES DA BI ME TRAZIO...
  16. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    A meni, za smislenim poslom. Cudesna je ona, kako posreduje ljudima za ono sto im je potrebno, i najosnovnije ljudske potrebe, kojih se ona sama odrekla.
    Inace, i moja omiljena svetiteljka, posle Bogomajke najdraza. Nekako je poseban utisak ostavilo na mene otkrice nje, mada me se dosta dojmila i Matrjonuska... Nazalost, ne citam joj akatist, prije sam ga redovno slusala (zvucni zapis), sad ponekad, ali cesto joj se pomolim ovako, oko trazenja posla, 'popricam' s njom, pojadim joj se. I imam osjecaj da me cuje... (mala digresija, sv. Matrjona je rekla, druga divna ruska svetiteljka, a iz naseg doba, ' ko mi se bude obracao ja cu mu pomoci i po smrti tjelesnoj ja cu ga docekati, negdje sam procitala, kad promijenimo svijetom, tamo ce nas docekati oni kojima smo se molili i oni za koje smo se molili...). 
    Inace, Ksenijica/Ksenjuska je molitvenica za umrle bez pokajanja (iz bilo kog razloga, kako se molila i za svog iznenadno preminulog muza), i pored nje jos Sv.Pajsije Veliki ima tu blagodat...
    @@YparhiLogos, to sa ikonicom, ako nije u pitanju sinhronicitet (Jung), tj. da je neko htio da te iznenadi, ili je prosto necija zaturena ikonica, ili si sam nekad imao pa zaturio i na nju zaboravio, moguce je da ti ju je sama Kseniiica nekako doturila... Kako, ne znam...
  17. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Borba sa iskusenjima - izazov samospoznaje i preumljenja   
    Kakva nas iskusenja muce u postu? (Kakva inace?) Osjecamo li da su posebno tad jaka? (mozda se mogu uporediti samo jos sa onima nakon pricesca). Jesmo li slabiji na ugadjanje tijelu, gnjevljiviji, nestrpljiviji, netrpeljiviji sada, skloniji zlopamcenju i osudjivanju, roptanju i uniniju... muce li nas pomisli, primisli, predlozi i mastanja...
    Ako je odgovor DA, poceo je post, i kao da bi nesto (ili neko) da nas sprijeci da se ciste savjesti i mirna srca pricestimo... e pa nece moci... u ratu smo... sa opakim protivnikom. uvijek, a narocito kad pocne post.
    I inace, vijenci su obecani onima koji pretrpe... hrabro, iskreno i skruseno... Ali to je dar odozgo... mnogo smo slabi, neiskreni, licemjerni i oholi... Vidjenje nam je iskrivljeno, srce necisto, djelanje pogresno... Mozemo samo uvijek ponovo pokusavati i istrajavati, uzdajuci se u milost Boziju a ne u svoju zaslugu...
    Псалам 24.
    Псалам Давидов. (Акростих по јеврејској азбуци).
    (МТ: Псалам 25)
    1. ТЕБИ, Господе, уздигох душу моју, Боже мој.(Алеф).
    2. На Тебе се поуздах, да се не постидим (до века),(Бет).
    да ми се не наругају непријатељи моји.
    3. Јер сви који ради Тебе трпе, неће се постидети;(Гимел).
    нека се постиде они који узалуд безаконују.
    4. Путеве Твоје, Господе, покажи ми,(Далет).
    и стазама Твојим научи ме.
    5. Упути ме на истину Твоју,(Хе).
    и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој,
    И Тебе потрпех васцели дан.(Вав?).
    6. Опомени се милосрђа Твога, Господе,(Зајин).
    и милости Твојих, јер су од века.
    7. Грех младости моје и незнања мога не спомени;(Хет).
    по милости Твојој помени ме Ти,
    ради доброте Твоје, Господе.
    8. Добар је и праведан Господ,(Тет).
    зато ће закон поставити онима који греше на путу.
    9. Упутиће кротке на суду,(Јод).
    научиће кротке путевима Својим.
    10. Сви су путеви Господњи милост и истина,(Каф).
    онима који ишту завет Његов и сведочанства Његова.
    11. Ради Имена Твога, Господе,(Ламед).
    и очисти грех мој, јер је велик.
    12. Који је човек који се боји Господа?(Мем).
    Закон ће му поставити на путу који је изабрао.
    13. Душа ће се његова настанити у добру,(Нун).
    и семе ће његово наследити земљу.
    14. Господ је утврђење онима који Га се боје,(Самек).
    и завет Свој јавиће им.
    15. Очи су моје свагда ка Господу,(Ајин).
    јер ће Он избавити од замке ноге моје.
    16. Погледај на ме и помилуј ме,(Пе).
    јер сам ја јединак (=самац) и сиромах.
    17. Жалости срца мога умножише се;(Саде).
    из невоља мојих избави ме.
    18. Види смирење моје и труд мој,(Коф?).
    и опрости све грехе моје.
    19. Види непријатеље моје како се умножише,(Реш).
    и мржњом неправедном омрзнуше ме.
    20. Сачувај душу моју и избави ме;(Шин).
    да се не постидим, јер се у Тебе поуздах.
    21. Незлобиви и праведни приањаху уза ме,(Тав).
    јер Тебе ради потрпех, Господе.
    22. Избави, Боже, Израиља
    од свих невоља његовиx.
  18. Свиђа ми се
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Опсесивно-компулсивни поремећаји личности   
    Odlican tekst, hvala! Psihologiju prilicno poznajem; ali razmatranje dusevnih pojava s duhovnog aspekta mi je izuzetno zanimljivo. Vrlo je poucno imati u vidu duhovni uzrok psihickih tegoba. Nas ne-andjeoski pratilac nas poznaje i zna gdje da nas 'gadja' - sve sto nas uznemirava i rastrojava je njemu dovoljno dobro. Ja sam se dosta mucila s nekakvim mislima, dok mi jedan monah nije ukazao na 'predloge'. I sad zna da 'zaluta odnekud' neka potpuno strana mi misao, ali im vise ne pridajem vaznost. Mali prijedlog: posto tekst govori o fobijama i opsesivno-kompulsivnoj neurozi, predlazem da oba termina inkorporiras u naslov; ili mozda da istaknes sustinu, duhovne uzroke psihickih bolesti, pa da se tema prosiri...
  19. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Radost u Hristu i radost van Hrista   
    Већ су ти рекли - у природној, младости прирођеној ватри и нестрпљивости, ти би "све и одмах". А ниси ако сам добро схватила, ни Јеванђеље прочитао.
    Дакле, прво Јеванђеља, па Дјела апостолска, полако, са схватањем, и осјећањем, без присиле. Од С.Завјета свакако је добро и корисно прочитати псалме, Проповједника, Јова, Песму над песмама. Није да се мора, али је фино, а и опште културе ради.
    Радост, мир и љубав (не психолошка љубав, већ хришћанска врлина) су дарови Духа Светога. Обично су посљедак и труда нашег, воље да угодимо Богу, али потичу од Божије благодати (тј.дар су, добијају се). 
    Ишао си половично и на пришешће - боље је да сачекаш, да осјетиш стварни порив, силу која те вуче -а тад ћеш осјетити и силу која ти не да цркви и причешћу - па ће ти након борбе и плодови бити слађи.
    На добром си путу, надам се да нећеш посустати. Страх, сумња и очај су главна оружја духовног непријатеља (он је умно биће и лако нам убацује мисли, да мислимо да су наше). Свију нас он тако напада, утолико јаче што смо вјернији Христу, или пошто му не можемо бити довољно вјерни, што му јаче тежимо..,
  20. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Mjera, rasuđivanje, razumna kontrola i sloboda   
    Ne sjećam se te sintagme 'osluškivanje, itd.' ali ne mora da znači da je nisam podsvjesno negdje upila; a u tom smislu, to je najprije intuiranje, u jungovskom smislu, neko poimanje i percepiranje mimo razuma i osjećanja... 
    Mislim da je suština početne dileme u tom prepuštanju Bogu, a to nije ni manija za provođenjem sopstvene volje i zamisli, niti pasivno prepuštanje stihiji u nama i oko nas... poštovanje i svojih iskonskih ljudskih potreba, i drugih, u stalnom straženju da se svjesno i voljno ne čini zlo, i da se teži dobru (ukloni se od zla i čini dobro),
    Zar nije neizvjesnost upravo najstrašnija? od nje se i branimo manijom kontrole, ili potpunim odustajanjem od svjesnog učešća u sopstvenom životu.  
  21. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in "Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана   
    Jer se ime Božije zbog vas huli među neznabošcima (Rim., 2:24)
     
    Dvoumih se da li da ovaj razgovor pokrenem u Hrišćanskom etosu ili Svedočimo veru. U svakom slučaju življenjem zapovijesti (svog hrišćanskog etosa) mi svjedočimo svoju vjeru. Prava vjera treba da proizvodi djela, djela krstonosne ljubavi.
     
    Koliko smo u stanju da djelima pokažemo svoju vjeru? Ili naša vjera ostaje naša unutarnja stvar, samo naše lično bogatstvo, u najbolju ruku, a u gorem slučaju, kamen spoticanja izmežu nas i bližnjih? Ne govorim o situacijama kad nas bližnji ili daljni ne razumiju, ismijavaju, iščuđavaju se našoj vjeri i sl. Već o tome kad mi njima namećemo svoj credo kao moralni zakon, kad svojim krutim ponašanjem, neodmjerenim zahtjevom 'prepodobnosti' koju bismo nametnuli i sebi a još više njima, mi njih odbijamo od vjere. To sve može da ide do tog stepena da se 'zbog nas huli među neznabošcima'. Ja sam ponekad čula od najbližih bližnjih recimo od očekivanja: "Vjernici ne čine/ne osjećaju to i to", do direktnog prekora "Džaba ideš u crkvu ako.." (činim nešto što povređuje nečija osjećanja). Ako je nama vjera dar, data, nemamo prava da se njome gordimo i osjećamo iznad drugih. Zašto to najčešće, manje više nesvjesno, ipak činimo? Po plodovima, (djelima) poznaće se svi, i vjerni i nevjerni. Hrišćanska ljubav često ostaje samo floskula. Ljudi s pravom očekuju od nas više. Tu je naša odgovornost, naše svjedočenje istinske vjere svojim životom. Lakši je fizički podvig od podviga žrtve i trpljenja. To okušamo svaki dan. Nije lako trpjeti, podnositi bližnjeg svog, pa ni samog sebe. Svojevremeno, šokirala me je misao 'pun je ad gordih djevstvenika' (ili onih koji ispunjavaju zapovijesti u najširem smislu). To se odnosi na odsustvo ljubavi u nama, djelotvorne vjere, krstonosne ljubavi. Gordost, gnjev i uninije prave čuda u negativnom smislu u našim odnosima s bližnjima.
     
    Kakva su vaša iskustva?
     
    Ovaj tekst (ovo su samo najzanimljiviji isječci) me ponukao na ova razmišlčjanja, mada sam već i otprije o ovome razmišljala:  
     
    У нашем животу се догађају такви тренуци када, уместо да се трудимо да исправимо наше односе, користимо различите алибије, понекада и духовни, црквени алиби, да се не бисмо фокусирали на оно што нам је неопходно. Долазимо у храм на службу да не бисмо приметили празнину која постоји у нашем животу, у области породичних односа и у љубави. Много пута сам могао да посматрам како се то догађа. Жена је стално у храму, а не труди се да разуме свог мужа. Зар јој Христос неће рећи: - Прво се помири са мужем, а затим дођи да Ми служиш? Врати се кући, учини све да се зближите и опет заволите међусобно, пружи му оно што му недостаје, а затим дођи и принеси Ми своје усрдне молитве!
    Пазите на ово. Не инсистирајте стално на својим правима. Човек се не спасава тиме што је одбранио своја права. Није ствар у томе да се избориш за своје, већ у томе да сачуваш брак.
    Ако у браку не будеш наситио своју душу срећом и љубављу, једино ћеш насиљем над собом бити у стању да се у њему задржиш
    Знај да нећеш успети да добијеш своја права, намећући их, урлајући и свађајући се. Христос нам је показао други пут, Он нам је рекао: - Остави то што је за тебе, дај га, принеси себе добровољно на жртву, ради љубави и јединства као што сам Ја учинио.
    Зар Христос није био Онај Ко је имао највећа права? Ипак, Он је рекао:
    - Узимам на Себе ваше неправде. Постаћу "Лош", распните Мене и ви ћете постати добри.
    У питању је највећа тајна. Овом тајном Христос је освојио наше срце и зато Га ми волимо. И ми смо дужни макар да покушамо да се приближимо овој тајни.учићеш се цео свој живот.
    О овоме је потребно посебно да се замислимо. Ми немамо права да користимо Христово име да бисмо правили свађе код куће, не можемо да се позивамо на то да је нешто одређено Уставом Цркве, независно од тога о чему говоримо - да ли о посту или о начину нашег живота, да бисмо на тај начин исправили насилно другу особу. Људи се не мењају на тај начин. На тај начин се неће исправити ни особа коју волиш.
    То ће бити моја жртва. Тако ћу сачувати блиске односе са мужем, освојићу његово срце. Поступићу тако да би могао да каже: "Погледајте шта је Христос учинио са мојом женом - она је постала пажљива, нежна, снисходљива, добра, саосећајна, са разумевањем".
    У противном, може да каже: - Ето! Почела си да идеш у цркву и види шта се догодило!
    То је страшно, када о нама који се налазимо близу Бога, који припадамо Цркви, говоре: "Погледај овог чудака у храму!" Зашто нас називају чудацима? Па наш карактер, наша доброта, саосећање и уважавање људи би требало да нас учине најпривлачнијим људима на свету. Све је тако, али ипак, ми то уважавање нисмо стекли.
    Када други пожели да води своју борбу, ти ћеш то видети. Када буде пожелео онда ће постити, одлазиће у храм, исповедаће се... Онда када га Бог буде просветио.
    ....Ја познајем ту жену. Она не пропушта могућност да дође у храм, долази на библијске беседе, а код куће јој сви говоре: - Ми ово не можемо да издржимо!
    Ово ме тера да се замислим: зар је могуће да поставимо Бога испред себе, а да иза себе стварамо проблеме? Узгред и она девојка о којој сам говорио, о свом оцу је рекла:
    - Мој отац је бољи од маме, иако он ретко одлази у храм. Када чује за неки проблем, труди се да помогне, дели милостињу. Када чује за неку трагедију, он тугује и плаче.
    Шта ово значи? Значи да је саосећајан и осетљив човек. И још - подсећа нас на оно што је Христос рекао: "Милости хоћу, а не жртве".
    ....А да ли се твоје срце смекшава поред Христа? Када бисмо ми били прави, када бисмо изменили себе, пре или касније бисмо успели да изменимо све људе - и своју децу и свог мужа и своју жену...
    Бити духован човек не значи много говорити о Богу. То значи - умети доживети Бога. А другима говорити оно што ће им помоћи да учине један корак напред, да би им мало помогли.
    ....Зашто је дете пожелело да се исповеди код тог монаха који је говорио о темама које немају везе са вером? Он им ништа није говорио о Богу, али је целокупан његов спољашњи изглед - у мантији, са брадом, са осмехом, са добрим осећајем за хумор - привлачио људе њему. Обратите пажњу: он се осмехивао, није се смејао. Да ли се ви осмехујете код куће? Да ли сте задовољни? Радосни? Да ли прихватате свој живот онаквим какав јесте? Или вам је стално лоше и ви, без престанка, упадате у меланхолију и депресију? Будимо се ујутру и све нам се чини трагичним.
    Дете види како се родитељи понашају, шта говоре и мисли: "Види како је Христос изменио моје родитеље: они верују и јаки су." А ако стално буде видео чамотињу и очајање, зашто би требало да буде хришћанин? Зашто да буде члан Цркве?
    Један мали дечак ми је о томе и говорио:
    - Зашто треба да будем као моји родитељи? Да, они су црквени, али шта у њима има добро да би их подражавао? Шта? Видим само негодовање, прекоре, хирове, све је код њих црно, све их доводи до очајања.
    Мислим да су ово биле веома важне речи.
    Осмехујте се, волите и показујте то.Ми, хришћани, ми смо Христови, али у нама нема радости, док људи који су у свету имају радост иако је она лажна. Где је истина? Када ћемо научити да будемо срећни? Након смрти? Ова радост треба да буде присутна у нашем животу, нашој породици, сада, овде, да бисмо оснажили међусобне односе, наше односе са децом. Хришћанин мора имати ту радост, неопходно је да има храброст да са надом гледа унапред и верује да ће се ситуација поправити.
    https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1108580762507796&id=144751692224046&substory_index=0
  22. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in "Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана   
    Да, слажем се да из разочарења у себе спрам превисоког идеала можемо постати много непријатнији за околину него што бисмо иначе били да смо смирено познали и прихватили соју мјеру. Смирење, интроспекција и стални труд, мислим да су рјешење, а напредак је могућ, не само то, већ и неизбјежан, ко се труди...Без здраве љубави према себи, али не самољубља и егоизма, немогуће је вољети другог... ''као самог себе''
  23. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in "Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана   
    Mi bismo trebali biti iznad istoka i zapada! A da jesmo - nismo. Ovo zadnje o djeci pretpostavljam da mislis da smo po razumu djeca a ne po nezlobivosti (spram neceg sto je cini mi se Apostol rekao a Moci imao divan poster).
    Ovu psihologiju, a narocito jos i pedagogiju, nikako ne treba potcjenjivati u cijeloj prici... Ti moras ljudima prici pedagoski narocito ako zelis da ih poucis nesto (tj.da misionaris). Ja mislim da je upotreba znanja iz psihologije nuzna, upravo da bi se ta psiholoska ogranicenja uopste mogla zaobici a da im se ne podilazi i da se ne ignorisu (jer ni to nikud ne vodi). 
    Nesto sto mi je jos palo na pamet a sto ste ti i Trifke dotakli - nasa vjera afirmise kao najveci ideal  zenski princip - ljubav, samilost, poniznost, zato je to teze muskarcima jer su uopste i vecinski, sa vecom prirodjenom/urodjenom agresivnoscu da afirmisu. Ali to ide na muski nacin -hrabro i neustrasivo, pa apostol kaze -hrabro stojte, muski se drzite, ali u provodjenju ovih (u najcistijem smislu) zenskih ideala i vrlina.
  24. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in "Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана   
    Da, ovdje sam naucila sto je bilo cudno za mene, da nisu dovoljna, mozda ni korisna, ni dobra djela ako nisu Duhom Svetim i  Hrista radi. Covjek ni nema snage za istinsko dobro ako se ne jaca D.Sv.i ne hrani Hristom, tj. ako po svojoj psihologiji i tezi dobru, to ga iscrpi pa predje u svoju suprotnost.
    Da, ako se mi vise priblizimo Bogu, i u vrlini i u molitvi, izaci ce sve to sto je naizgled lose na dobro, uprkos nama samima
    A kako cemo znati koji duh govori iz nas? Tu nas je poducio Apostol, koji su plodovi Duha Svetog (mir, krotost, ljubav, strpljenje...)...
  25. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in "Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана   
    "Ви сте со земљи.... ви сте свјетлост свијету. .. Не може се сакрити град што на гори стоји... Коме је више дано, више ће се и тражити од њега... Коме је мало дано, биће мало бијен, коме је много дано, биће много бијен.. Морају доћи саблазни, али тешко ономе преко кога долазе... За сваку празну ријеч даћеш одговор у дан суда... Тешко вама књижевници и фарисеји...Кад слијепац води слијепца, оба ће у јаму пасти...Свако царство које се изнутра раздијели, пропашће...Оснивам Цркву своју и врата адова неће је савладати."
     
    Ставила сам све ове ријечи Господње у један контекст, јер чини ми се да говоре о истоме: не само о нашој одговорности за своју душу у дан Суда, него за нашу одговорност како чинимо и дјелујемо у свијету, у заједници, међу људима, и у Цркви. Јер и Бог наш (према истинитом богопознању) не остаде незаинтересовани 'демиург' (стваралац који се за творевину више не занима) него сиђе међу нас да га упознамо и заволимо, да нас поучи како да се вратимо Оцу, и да за нас страда од нас самих.
    Кад погледамо око себе, видимо преовлађујуће зло и патњу. Видимо и свијетле примјере људскости, храбрости у супротстављању злу или залагању за добро, љубави, доброти и милости. Не долази то ни само од нас који смо позвани на то. Бог има своју дјецу кроз коју дјелује небитно ко је, из којег народа или конфесије. То је оно добро које одржава свијет, овакав, док не дође нови.
    На нас који тежимо за Христом, силније напада Кушач, (обмањивач и ругач). Моћно је то биће/тј.бића и изложени смо непрекидно борби с њима. Стално се освједочујемо на својој кожи и уопште углавном добрих људи, о злоби и разјарености духова поднебесја. То видимо стално кад нас поражава, разочарава, саблажњује зло у нама самима (онолико колико смо га свјесни), и у другима, нарочито онима од којих по природи ствари више очекујемо. Зато нас погађа више кад било ко коме је више дано, ко има више памети, већу моћ у друштву, или само над људима, или рецимо само дјецом (као нпр.просветари, социјални радници) учини нешто лоше, ту моћ не искористи на добро, но на зло. То је зло страшније кад га чине друштвени стубови и ауторитети, они којима је више дано. Између осталог, кад се говори о Цркви, оно лоше, неморално, неодговорно, некорисно,  или управо штетно па чак и зло, што чине одговорнији људи у Цркви, представља велику штету за саму Цркву, повређујући вјерне а одбијајући оне који су ван вјере, тј. потенцијално вјерне. Сувише лако, ја бих рекла и лакомислено је рећи, опстаће Црква упркос нама. То звучи као да бисмо се радо ми сви извукли од одговорности за себе, за друге, и за Цркву на крају крајева.
    Како ћемо знати шта је лоше, да не подлегнемо обмани? Па просто, рекао нам је Господ све. "По плодовима њиховим познаћете их". Просто, гдје, како год изгледала нека идеја рационална, оправдана, из добре намјере и са добром сврхом, кад видиш плод идеје да је смутња, да је раздор, да је неслога и нељубав, међу људима и у Цркви, знаш одакле долази. То се дух обмане успјешно наругао. Идеје су врло важна ствар. Ко год је размишљао о историји било које земље и човјечанства, видио је како су велика зла опредмећена у великом броју људи, а коријен зла се могао лоцирати у некој идеји (иако несретни мислилац није уопште желио то ни слутио такву могућност, па кажу рецимо да Маркс није крив за марксизам а Ниче за фашизам). На нашем вјерском језику, упутио нас је Апостол (испитујте духове, да ли су од Бога).
    Зато није мала важност не само тога шта ми чинимо у нашим животима, него и шта говоримо, и о чему и како расправљамо, између осталог и на форумима, па рецимо и на овом форуму. Ја сам рецимо овде и дошла да учим о вјери, а нарочито да нађем одговоре о крупним питањима која на очи свих нас потресају Цркву, као расколи, екуменизам и слично. Не могу рећи да сам успјела да докучим одговор. Често ми се супротни ставови чине оправдани, сваки донекле и у нечему. Има разложности у ставовима, али нема разложности у људима, па се дијелимо на ове и оне, а и Апостол нам је рекао, нема Павловог ни Петровог, него смо сви Христови. Дијелимо се, умјесто да се сабирамо и да превазилазимо разлике.
    Али ми увијек и у свему можемо да освијестимо нешто што не ваља, да га распознамо, препознамо, и да то промијенимо. То је фасцинантно. То је она теже разумљива прича о нашој слободи. Слободи у мјери разума и одговорности. Нама хришћанима дат идеал уподобљавања Христу, на начин голубије безазлености а змијске мудрости, чистог ока и срца, не са поистовјећивањем са изабраношћу што нам годи, јер 'многи ће први бити посљедњи а посљедњи први', већ са сталном свијешћу о већој одговорности ако нам је више дано.
     
    (Набацала сам површније доста тога, па ако буде интересовања, причаћемо...)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...