Jump to content

Дијана.

Члан
  • Број садржаја

    6797
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    7

Репутација активности

  1. Волим
    Дијана. got a reaction from Flojd in Crkva van crkve - u zajednici...   
    Bratska misija na motorima
    V. KADIĆ | 05. septembar 2016. 10:22 | Komentara: 0 Sa krstom kao štitom i molitvama Gospodu spremaju se crnogorski i ruski motociklisti da krenu u pohod na sveta mesta Crne Gore, Srbije, Bugarske i Rusije
     
    SA krstom kao štitom i molitvama Gospodu spremaju se crnogorski i ruski motociklisti da krenu u pohod na sveta mesta Crne Gore, Srbije, Bugarske i Rusije, sa ciljem čvršćeg objedinjavanja pravoslavnog naroda na ovim prostorima. Projekat pod imenom "Sveta gora" promovisan je pred novinarima, s verom da će on dugo živeti. - U proteklih desetak godina prošli smo više od 30 maršruta po Balkanu i otkrili bogatstvo pravoslavnih svetinja na tom prostoru i naravno u Crnoj Gori - kazao je Strogoj Jevgenijev iz moto-kluba "Noćni vukovi" Federacije moto-turizma Rusije. - Naši događaji postavljaju za cilj ujedinjenje naroda pravoslavne vere u današnjem teškom vremenu, kada nevidljivi režiser pokušava da razbije naše mnogovekovno bratstvo intrigama i smetnjama, i da unese nemir u naš pravoslavni svet mržnjom. Ove motociklističke rute su otvorenog karaktera, a svi oni koji žele da budu deo ove kolone hodočasnika mogu im se pridružiti.
    - Upravo smo se vratili iz Bugarske i nadamo se da ćemo u oktobru ili novembru imati hodočašće u Crnoj Gori - poželeo je Jevgenijev.
    Predstavnik moto-kluba "Noćni vukovi" iz Crne Gore Željko Vukčević najavio je da krajem oktobra oko 40 motociklista ide na Hilandar i da će tako biti svake godine, dok je sveštenik Mitropolije crnogorsko-primorske Anđelko Boričić podsetio da među motociklistima "Noćnih vukova" ima i sveštenika!
    OSTAJU ZAJEDNO
    - LETA gospodnjeg 2015. i mi, kao najmanji od sve slovenske braće, dobili smo čast i zadovoljstvo da se na zastavi "Noćnih vukova" nađe i ime odeljenja Crna Gora. Ciljevi, vera i nada isti su nam kao i braći iz Rusije, Belorusije, Srbije, Republike Srpske, Makedonije, Bugarske. Bratstvo koje nas veže, vera i nada u Hrista Spasitelja i osećaj pripadnosti jednorodnoj i jednokrvnoj porodici čini nas ponosnim i stamenim pred iskušenjima svetskim. Kao što nisu ni naši preci, dali smo reč da ni mi nećemo izdati brata. I sećamo se reči Gospodnje: Gde su dva ili tri sabrana u ime moje, i ja sam među njima. Živimo i postojimo za to da je s nama Bog - piše na internet prezentaciji crnogorskog odeljenja moto kluba "Noćni vukovi".
    http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:623556-Bratska-misija-na-motorima
  2. Свиђа ми се
    Дијана. got a reaction from Натан in Цитат + песма   
    “Neprebol je jedna čudna vrsta boli, jedna velika neprilika, u kojem ne može tek tako da se živi, ali takodje ni tek tako da se umre. ...da ne možemo živjeti, a ne možemo ni umrijeti: čudo u kojem iskušavanje života znači istovremeno iskušavanje smrti, iskušavanje nesreće sreću, spoznaja besmisla se pokazuje kao vrhunac smislenosti...”
     
    "...Smrtonosan je život, al' smrti odoleva.
    Jedna strašna bolest po meni će se zvati.
    Mnogo smo patili. I, evo, sad peva
    Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.
    Isto je pevati i umirati."
     
    "Give sorrow words. The grief that does not speak whispers o'er the fraught heart and bids it break." Shakespeare
    https://www.youtube.com/watch?v=XwOhMCgd_b0
     
  3. Волим
    Дијана. got a reaction from даисправитсја in ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви   
    @@Миљан Јокић, Miljane, koliko ja znam, kao laik, je da je David primjer kako duboko čovjek po svojoj slabosti može pasti, i kako se toplim pokajanjem može vratiti u milost Božiju... Psalam 50, pokajni, koji stalno čitamo, je njegov izraz patnje zbog svijesti o svojoj grešnosti zbog izdaje i ubistva prijatelja, preljube... David je ipak izabranik Božiji, kao Savle/Pavle. Njima je mnogo dano, mnogo su bijeni, mnogo se od njih traži, ali ostaju ljubimci Božiji, po putevima Božijeg pomisla... A "ko će se s Bogom raspravljati".
    Znala sam da mu je Solomon bio nasljednik,a nisam znala da je bio njen sin.. toliko mu je ta žena bila draga. To je sve ono Dostojevskovo: "širok je čovjek, previše širok, ja bih ga suzio". Ili bili bismo divni, da nismo kakvi jesmo, već kakve nas je Bog zamislio...
  4. Волим
    Дијана. got a reaction from PredragVId in Razgovarajte sa teologom Oliverom B. aka našim obi-wanom   
    Na forumu svakodnevno ima mnoštvo pitanja na najšire teološke teme, naročito praktičnog/egzistencijalnog življenja vjere. Razmišljajući kako da što sveobuhvatnije pružimo odgovor na njih, sjetili smo se i našeg dragog kolege i brata u Gospodu, Olivera, tj. Obi-Wana. 

     

    Sada vec i veteran pravoslavnog internet druženja i misionarenja, nama ovde dobro poznati obi-wan, od danas će odgovarati i na pitanja radoznalih forumaša na temu pravoslavne teologije, i to na jedan opušten način, više opšte-iskustveno nego čisto akademski.

     

    Naš obi-wan je pravoslavni teolog, diplomirao na beogradskom PBF-u (dipl. rad odbranjen iz kanonskog prava), radio 8,5 godina i kao vjeroučitelj u osnovnim školama (mjesto vjeroučitelja napustio prije oko 2 godine), a sada se - između ostalog - osim bogoslovljem bavi i grafičkim (i web) dizajnom, muzikom, pomalo i pisanjem. Pater familias.

     

    Pozivamo zainteresovane forumaše da ovde postavljaju pitanja. Tema treba da posluži kao jedan ozbiljan i vjerodostojan izvor znanja i informacija na navedenu tematiku. Nadamo se da će biti plodorodna na zadovoljstvo svih. 
  5. Волим
    Дијана. got a reaction from Просечан србенда in Otac koji nestaje   
    Zato sto govori o veoma bolnoj temi koja je predmet licnog iskustva odredjenog a mozda i velikog broja forumasa (bilo iz pozicije djeteta, bilo 'samohranog' roditelja) ili nekog iz njihove neposredne okoline. To su traume i kompleksi u izvornom znacenju rijeci (psihicke povrede, rane, koje se nisu zacijelile nekim kontradjelovanjem npr. razuma ili dopingovanjem pozitivnim emocijama ili distrakcijama). Vrlo, vrlo teske i bolne stvari o kojima ne treba olako ni suditi. Naravno da je najbolja potpuna porodica, ali potpuna ne samo po broju i formi, nego zdrava porodica u kojoj oba roditelja zaista vrse na pozitivan nacin svoje roditeljske uloge. Naravno da postoji jednoroditeljska porodica, kao pojava i kao termin (pogledati uglednu profesorku BG Univerziteta Andjelku Milic) i  i treba koristiti takav termin, upravo radi djece, jer zamislite kako se moraju osjjecati djeca koja su bez svoje krivice apsolutno ostala s jednim roditeljem, sto, jel oni treba da osjecaju i misle da oni nemaju porodicu? Dakle upravo radi njih mnogo je adekvatniji i humaniji izraz jednoroditeljska porodica, nego nepotpuna porodica ili jos gore razoreni dom, sto je doskora preovladavalo u strucnooj literaturi. Ima tu puno predrasuda i stereotipa, u krajnostima 'nikakav razvod, svetost nepovredivost porodice' do 'bolje dobar razvod nego los brak'. Oba su potpuno netacna. Ima zaista tako teskih slucajeva porodicne patologije gdje ljudi (roditelji) ne mogu i ne umiju ili prosto nece da ucine nista da to poprave i naprave zdravu ili zdraviju sredinu za djecu pa je tezak bolni rez neophodan. Ima tako uzasnih slucajeva fizickog maltretiranja, mada ima i uzasnih slucajeva psihickog maltretiranja koje i samo dovede do psihoze recimo kod djece.  Isto tako, nema 'dobrog razvoda', jer najcivilizovaniji razvod, bez blacenja drugog roditelja i izivljavanja i manipulisanja djecom u svrhu povredjivanja bivseg partnera je samim odlaskom drugog roditelja, najcesce oca, preogromna i preteska trauma za djecu. A takav razvod, gdje roditelji gledaju da sto manje ratuju medjusobno i sto manje povrijede djecu je jako, jako rijedak.Treba imati u vidu da djeca vole oca uvijek i kakav je god, pa bio on najcrnji nasilnik i prema njima, i da im je potreban otac, i koliko toliko pozitivna slika o njemu, da bi svoju licnost pravilno oformili.  (opet iz aspekta cinjenice da je on najcesce taj odsutni roditelj usljed razvoda).Tako da razvod moze biti samo manje zlo, nikako 'dobro' rjesenje.
    Sasvim je treca stvar nas hriscanski idealizam, jer mi inace tezimo svijetu kakav bi on trebao biti, i kakvi bi mi trebali biti, a ne kakvi  jesu/jesmo. 
    (ako ima interesa i vise mogu da pricam).
     
    A sto se tice napada na Dzesi, i to je bila jedna reakcija uslovljena subjektivnim iskustvom sto sam objasnjavala na pocetku, mada je naravno potpuno neopravdan. Dzesica je draga i vrijedna i skromna i ne voli da pametuje i pokaze svoje znanje. I upravo je sad vidjela koliko je mnogi vole i cijene. 
  6. Волим
    Дијана. got a reaction from Биљана, два in Прелест   
    o neopreznoj teznji za citanjem duhovnom uzrastu neodgovarajuce duhovne literature
     
    Sv. Ignjatije Brjancaninov
    Smatramo preko potrebnim da našim ljubljenim ocima i braći ponovimo upozorenje da ne teže čitanju otačkih dela o monaškim uzvišenim delanjima i stanjima, iako ih radoznalost vuče da čitaju ta dela, iako to čitanje stvara nasladu, ushićenje. Naša sloboda, zbog ovakvog današnjeg vremena, mora biti posebno ograničena. Dok je bilo blagodatnih učitelja, dotle su zanosi početnika lako zapažani i lečeni. No danas nema ko ni da zapazi zanose, ni da ih leči. Pogubni zanos neopitni učitelji često smatraju velikim napredovanjem; onoga koji je pao u zanos podstiču na još veći zanos. Ako zanos ne bude primećen, i ako nastavi da deluje na monaha, on ga sve više skreće sa istinskog pravca. Možemo potpuno tačno reći da se većina nalazi u raznom zanosu, da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos, i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema. Zbog toga otačke knjige, danas jedino preostalo sredstvo rukovođenja, moramo da čitamo sa posebnim oprezom i razborito, da se to sada jedino sredstvo rukovođenja ne bi pretvorilo u sredstvo nepravilne delatnosti i iz nje proisteklog rastrojstva.
     Isto moramo da kažemo i o knjigama: nikako ne treba da biramo knjige koje su najuzvišenije, nego one koji su najbliže našem stanju i izlažu delanje koje nama odgovara. "Veliko je zlo", rekao je sveti Isak Sirijski, "prenositi bilo koje uzvišeno učenje nekome ko je još početnik i ko je po duhovnom uzrastu dete."[180] I kada sluša duhovno slovo, telesni i duševni čovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju, iskrivljuje ga, izopačuje, sledi njegov izopačeni smisao, dobija lažni pravac, drži se uporno tog pravca kao da je baš taj pravac dat svetim slovom. …Nije greh samo ono što je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga činimo u nevreme i u pogrešnoj meri; nije pogubna samo glad: poguban je i višak hrane, i kvalitet hrane koji ne odgovara uzrastu i telesnom sastavu. Niti se sipa vino novo u mjehove stare; inače se prodru mjehovi, a vino se prolije, i mjehovi propadnu. Nego se sipa vino novo u mjehove nove, i oboje se sačuva.[181] Gospod je ovo rekao o delanjima vrline, koja obavezno moraju biti usklađena sa stanjem delatelja: u protivnom, ona će pogubiti delatnika, i sama će propasti, to jest biće besplodna, na štetu i propast duše, suprotno svojoj nameni.
  7. Волим
    Дијана. got a reaction from Биљана, два in Прелест   
    The word “heretic” comes from the Greek word haireisthai, meaning “to choose.” Strictly speaking, a “heretic” is someone who was a right-believing member of the Church but willfully chose a belief in contradiction to the universal faith of the Church.

    In other words, being a “heretic” requires a deliberate rejection of the truth.

    Yet, in common parlance, the word “heretic” is used much more liberally, especially in online polemics. Is it really accurate or consonant with Christian charity to throw this label around?

    Fr. Seraphim Rose, a popular theological writer of the last century who was certainly no liberal, had this to say on the matter:




    The word “heretic” is indeed used too frequently nowadays. It has a definite meaning and function, to distinguish new teachings from the Orthodox teaching; but few of the non-Orthodox Christians today are consciously “heretics,” and it really does no good to call them that.

    In the end, I think, Fr. Dimitry Dudko’s attitude is the correct one: We should view the non-Orthodox as people to whom Orthodoxy has not yet been revealed, as people who are potentially Orthodox (if only we ourselves would give them a better example!).


    If we Orthodox were to see other Christians as tragically separated brethren who share a common allegiance to Jesus Christ as Lord and Savior — instead thinking of them as “heretics” or immediately focusing on their theological errors — perhaps our witness to the truth of the Orthodox faith would reach more people!

    http://myocn.net/fr-seraphim-rose-calling-someone-heretic/

  8. Волим
    Дијана. got a reaction from Биљана, два in Прелест   
    Evo cijele Brjancaninove knjige "O prelesti"
     http://istinoljublje.wordpress.com/2012/04/10/%D1%81%D0%B2-%D0%B8%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BBe%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%82/
  9. Волим
    Дијана. got a reaction from Борис74 in Хришћанска уметност 2016. – издавачки подухват Московске Патријаршије   
    Хришћанска уметност 2016. – издавачки подухват Московске Патријаршије
    21. Јун 2016 - 1:32 У овом капиталном делу заступљен и наш уметник – Војислав Луковић
    У издању Московске Патријаршије Руске православне Цркве недавно је изишао из штампе обиман каталог под називом "ХРИШЋАНСКА УМЕТНОСТ 2016.“ (ХРИСТИАНСКОЕ ИСКУССТВО 2016). чији примерак је управо стигао из Москве.
     Зборник радова савремених уметника  који се остварују у области православне примењене уметности саставио је г. И.Г.Кондратович. Издавач су Московска Патријаршија и Журнал „Достоинство“, а организатор пројекта је Одељење историје уметности при Епархијском савету града Москве.
    На 360 страница изузетно квалитетне штампе, у тиражу од 2.500 примерака,  представљена су врхунска достигнућа примењене уметности из области иконописа, накита, мозаика, архитектуре, скулптуре, мале пластике, керамике, порцелана, уметничког веза, дубореза, гравуре и израде звона. Такође су приказани радови уметника који се баве православним религиозним сликарством у духу традиције најбољих руских мајстора, као и мајстори фотографије, графике и дизајна.
    У овом јединственом каталогу заступљени су радови уметничких радионица и појединаца , како из Русије, тако и из Јерменије, Аргентине, Белорусије, Бугарске, Немачке, Грчке, Италије, Кореје, Македоније, Норвешке, Румуније, Русије, Србије, Америке , Украјине и Шведске.
    У каталогу можемо срести позната имена Руске уметности као што су Салават Шчербаков, руски вајар, професор, академик, члан Руске академије уметности; Андреј Ковалчук, академик Руске академије уметности , добитник Државне награде Руске Федерације у области књижевности и уметности;  Василиј  И. Нестеренко,  народни уметник Русије, пуноправни члан Председништва Руске академије уметности, члан Патријаршијског  Савета за културу; Евгеније  Н. Максимов, народни уметник Русије, академика Руске академије уметности;  Андреј Анисимов Албертович, почасни архитекта Русије, академик Академије за архитектонско наслеђе и професор Међународне академије архитектуре, као и многи други.
    Поред најпознатијих уметничких радионица („Апостол“ из Москве, „Лик“ из Рјабинска, „Данилов манастир“ из Москве, „Елеон“ из Украјине, „Просопон“ и низа других), у овом каталогу се срећемо и са радовима уметника живописаца чија имена су добро позната поштоваоцима православне уметности широм света:  Антон и Екатарина Дајнеко, Александар Сергејевич Черниј, Валентин Павлович Фокев, Андреј Александрович Патраков, Гаргаванис Апостолос, Андреј и Светлана Одајник, Алексеј Сергејевич Вронски, Азбуханови Инеса и Рашид, јереј Андреј Давидов, Тамара Белова, Александар Чашкин, Олег Смирницки, и многи други чија имена такође заслужују да се објаве...
    На крају морамо поменути и Војислава Луковића, живописца из Београда - јединог уметника из Србије чији су радови имали част да се нађу заступљени у овом каталогу.
    Циљ овог пројекта је био да покаже степен развоја савремене  хришћанске уметности, као и да скрене пажњу публике и на ову врсту уметности која се одвија у молитвеној тишини мајсторских радионица православних уметника.
    На радост и задовољство свих нас, мишљења смо да је овај циљ у потпуности и остварен.
    Информативна служба СПЦ
    Култура http://www.spc.rs/sr/hrishtshanska_umetnost_2016_izdavachki_poduhvat_moskovske_patrijarshije  
     
     
     
      |
  10. Волим
    Дијана. got a reaction from Борис74 in Сликарство обојено православљем   
    https://www.google.ba/search?q=%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0+%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0&espv=2&biw=1360&bih=643&tbm=isch&imgil=mQOsU9PiaPOPQM%253A%253BmbHIEN2k0Ntd3M%253Bhttp%25253A%25252F%25252Fradiotrebinje.com%25252Fportreti-patrijarha-pavla-autorski-opus-bogdana-radovica%25252F&source=iu&pf=m&fir=mQOsU9PiaPOPQM%253A%252CmbHIEN2k0Ntd3M%252C_&usg=__brQMO5U7-A6Ir-DHCF8uGVOo3os%3D&ved=0ahUKEwjn-PqUsc_KAhVIiCwKHZ53DCQQyjcIOQ&ei=lYurVqfaEciQsgGe77GgAg#imgrc=luJY-kGP-sp0XM%3A&usg=__brQMO5U7-A6Ir-DHCF8uGVOo3os%3D
  11. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Које Вас је искушење "спопало" на почетку Великог поста?   
    Svagda, a naročito u postovima: gnjev, osuđivanje, mnogobrižnost, očajanje, maštanje.... ufffff  1340_womens  womens 
  12. Волим
    Дијана. got a reaction from Nektarija* in Post... anketa asocijacija   
    okretanje u sebe, cesci odlazak u crkvu, pricescivanje 0442_feel
  13. Волим
    Дијана. got a reaction from Milica Bajic in "Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана   
    Nikad se ne može do kraja iscrpiti razgovor o našoj odgovornosti kao članova crkve ne samo za svoje lično spasenje već dobrobit svih i status same crkve u očima svijeta. Svakodnevno se susrećemo sa očekivanjem okoline, koja zaista očekuje od nas hrišćana visok etički kodeks, uzor i primjer ljudskih vrlina. Svi su manje-više upoznati s tim kodeksom očekivanja - i na forumu čujemo često opravdane kritike ateista (ili onih koji radoznalo ispituju vjeru i vjernike ovde) i na naše ponašanje i ophođenje i bigotske stavove koji dolaze iz grupe kojoj pripadamo, i na same propuste i greške klira kao onoga što u umu običnog posmatrača čini crkvu. Koliko god se naša individualna svijest bunila tom uopštavanju i svrstavanju lično nas u kojekakvo 'vi', ipak na kraju krajeva, pripadamo toj nekoj društvenoj grupi (pravoslavnih hrišćana) iz koje dolaze neki stavovi, riječi ili postupci koji nemaju baš puno veze s onim što mi držimo da pravoslavlje jeste i kako o sebi volimo da mislimo. Često nas drži gordost koje nismo svjesni, ta, tako se lako poistovjetiti sa 'izabranošću', a već malo teže s odgovornošću; nadima ono 'vi ste so zemlje', a zaboravlja se ono 'kome je više dano, biće dosta bijen' (u dan suda). Šta mislimo, i koliko se trudimo da tu odgovornost opredmetimo mi kroz svoje riječi i djela, pred očima koje su uprte u nas, i naših bliskih koji nisu u vjeri (zamisli! )  i onih koji ispitujući promatraju nas i crkvu, i onih koji su sablažnjeni negativnim pojavama, pa joj ne prilaze ili je napuštaju, i onim koji su razočarani u crkvu ali je ne napuštaju.
    'Huli li se zbog vas ime Božije međ' neznabošcima?' iznova i iznova. Bar na forumu što čitam - da...
  14. Волим
    Дијана. got a reaction from geronymo in Riječi koje nisu zaklane: svjedočanstva preživjelih zatočenika logora Jasenovac   
    Milan Pjević je jedini čovek koji je preživeo jasenovački logor, a koji i danas živi u Donjoj Gradini.
    IZVOR: B92 PETAK, 19.08.2016. | 22:03 Taj užas i sve što se dešavalo za te četiri godine nikada neće moći da zaboravi, rekao je on.
    "Nije da su samo klali, nego su pekli, kuvali i pravili sapun od ljudi. Tu su bili veliki kazani i tu su kuvali, pravili sapun. Čuda su oni pravili. Vešali su ljude i pevali uz muziku“, ispričao je preživeli logoraš.
    Kompleks jasenovačkih logora je jedan od retkih koji je imao i logore za decu. 

    Dana sse obeležava 75 godina od osnivanja koncentracionog logora NDH u Jasenovcu. 

    Donja Gradina bila je deo sistema ustaških koncentracionih logora, čije je središte bilo u Jasenovcu, u Hrvatskoj, koji je osnovan 21. avgusta 1941. godine. 

    Nakon više neuspešnih pokušaja proboja iz logora, preostali logoraši su 22. aprila 1945. učinili još jedan napad koji je doneo slobodu manjem broju njih. 

    Trupe jugoslovenske Druge armije ušle su u napušteni logor Jasenovac 2. maja iste godine. 

    Pre nego što su napustili logor u Jasenovcu, ustaše su likvidirale sve preostale zatočenike, devastirale deo građevina i pokušale da unište tragove svojih zločina, navodi se u saopštenju Odbora.
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=08&dd=19&nav_category=12&nav_id=1167632
  15. Тужан
    Дијана. got a reaction from ines in Riječi koje nisu zaklane: svjedočanstva preživjelih zatočenika logora Jasenovac   
    Preživjela iz Jasenovca: Još čujem vrisku djece

    Iz jasenovačkog logora nju i njenu braću spasila je Dijana Budisavljević, žena koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila, kažu, oko 12.000 srpske djece.

    19.08.2016 17:29 23 BEOGRAD - Još uvijek čujem vrisku djece i majki koje su ustaše razdvajale u logoru Stara Gradiška, to su slike koje ne blijede, počinje priču za Tanjug Jelena Buhač Radojčić (82), koja je kao dijete preživjela golgotu jasenovačkog logora. Ustaše su 1942. godine u jasenovačkom logoru zaklale njenog četvorogodišnjeg brata Dušana, babu i djeda, zato što nisu željeli da se razdvajaju. Crnokošuljaši su oca Božu ubili maljem, a prethodno je sa grupom zarobljenika morao sam da iskopa jamu u kojoj će biti sahranjen. "Sa majkom Anom i dva brata Živkom (9) i Ilijom (2) stigla sam u aprilu u jasenovački logor Stara Gradiška. Bili smo stalno gladni, dobijali smo samo jedan obrok, a kažu da su nam u taj jedini obrok sipali sodu, ali vjerovatno ne dovoljno da nas ubije", priča Jelena. Ona je u logor dospjela sa sedam godina, ali se dobro sjeća slike iz logora gdje su žene sjedile pokunjeno, djeca izgladnjela tražila da jedu. Na ulasku u logor, prisjeća se ona, ustaše su tražile da se sa strane odlože sve vrijednosti, novac, nakit... Majka je, kako kaže, nešto novca sakrila u porub od suknje, a još vidi sliku žene koja je u punđu sakrila nakit, ali su ga crnokošuljaši otkrili, a ženu ubili. Logoraši su stalno bili gladni, nije bilo soli, hljeba, a vodu su pili iz bunara koja se miješala sa fekalijama, jer su oko bunara zatvorenici vršili nuždu. "Još se sjećam da sam stalno bila gladna, ali da mi je majka objasnila da smo u logoru i da nema hljeba. Sjećam se da sam stalno vadila mrvice iz njenog džepa", priča Jelena. Iz jasenovačkog logora nju i njenu braću spasila je Dijana Budisavljević, žena koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila, kažu, oko 12.000 srpske djece. Razdvajanje od majke bilo je nešto najstrašnije za nju i braću, a nikada nije i neće zaboraviti vrisku mališana koje odvode od roditelja. "To su slike koje ne blijede. Još vidim oca kako odlazi, vidim majku koja se rastaje sa mnom. Vidim baku koja glođe kosti, tu djecu koja plaču dok ih razdvajaju od roditelja", kaže sagovornica Tanjuga. Iz logora zajedno sa braćom stigla je do Zagreba, gdje se gubi svaki trag dvogodišnjem Iliji, dok su Živko i Jelena smješteni u različite hrvatske porodice. Majka Ana je iz Jasenovačkog logora prebačena u Njemačku u logor u Lajpcigu, a oslobođena je 1944. godine i tada je ponovo vidjela svoje dvoje preživjele djece. Jelena priča da ni poslije rata nisu nestale njihove nedaće, glad ih je pratila tokom odrastanja, majka je radila najteže poslove, tovarila drva... samo da bi njih dvoje prehranila. Ustaše su tokom Drugog svjetskog rata Jeleni ubile baku, djeda, oca, dva brata i još 80 rođaka, a po završetku rata ona, brat i majka nisu imali gdje da se vrate, jer je porodična kuća u Jablancu bila srušena, a i kuća babe i djeda. "Žao mi je što za Gradinu, na obilježavanje stradanja Srba u Jasenovcu, država nije mogla da obezbijedi jedan kombi za sve logoraše. Otišlo je troje logoraša autobusom, a meni je bilo teško autobusom i u istom danu da se vraćam", tužna je Jelena. Ona kaže da Udruženje logoraša danas nema svoje kancelarije, nego se petkom okupljaju u kancelarijama SUBNOR-a. "Danas, ne može niko da nas nađe, a još malo neće nas nikako ni biti", kaže ona. Ona kaže da Tihomir Stanić već deset godina pokušava da napravi film o djeci logora, ali da za to nema novca i da nailazi na zatvorena vrata i u Srbiji, Bosni i u Hrvatskoj.

    Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Prezivjela-iz-Jasenovca-Jos-cujem-vrisku-djece/383712
  16. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Идентитет форумаша   
    Ja sam JA, tj. neponovljiva licnost, vezana ljubavlju sa mojim ljudima, po slobodnom izboru i s Bogom, trazeci ga i nalazim ga u milom liku Hrista i nazirem samo u Sv.Trojici. 'Moji ljudi' su ovde i 'tamo', to su cak i neki sveci Hristovi, ali prisutni su i ljubljeno-ljubeci. Ljubav je sveprostiruca i vjecna.
    Identitet daje ljubav. Volim djecu, volim ljude, vidim dobro u njima (mada mi ne promice borba dobra i zla), volim pomaganje ljudima, volim razmisljanje na smisleno-logosne teme (po svojim ogranicenim sposobnostima i znanju), i razgovor koji sluzi na uzrastanje intelektualno i moralno, dobru knjigu (narocito Dostojevskog, nekad mislim da je bas mene opisao u svojim mracnim likovima; ali i mnoge druge pisce), dobru muziku koja na culan nacin prikazuje svijetove ideja.(klasiku i nasu duhovnu muziku).
    Identitet daje i ono cemu tezimo i kako uzrastamo i nadrastamo puko trajanje, nize porive i preplavljujuci besmisao. Identitet daje i ono cemu sluzimo, tj. da li sluzimo dobru po slobodnoj volji ili robujemo zlu. Trazim  smisao patnje i tezim sluzenju Dobru... Voljela bih da mogu nesto da cinim sto bi mi dalo smisao i umnozavanje darova na korist drugima... Introverzija mi je u prirodi i nametnuta zivotnim okolnostima, ucim da se molim ako ne mogu nista da ucinim... Uglavnom trazim smisao, mora da ga ima, iako mi uporno izmice... Da mi nije dat dar vjere, mislim da bi mi ovaj svijet bio nepodnosljiv...
    Ne bih svoj identitet svodila na drustvene uloge, ove i one, niti na pripadnost grupama; iako, nakon ovog licnog odredjenja, moram priznati da se identifikujem sa grupom hriscana-pravoslavaca, Srba, majki, humanista...
  17. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Zašto biramo pogrešne partnere?   
    Pogresni spojevi i pogresne komunikacije, zaljubljivanja, iluzije, fantazije, ocekivanja, trt, mrt. Bogu treba zahvaliti za svaki spoj koji je neuspio a gdje je covjeku ostala savjest cista.
  18. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Zašto biramo pogrešne partnere?   
    Pa dobro, lakše... mada, kad je zaljubljenost u igri, to znači iluziju i projekciju, nema ništa na sigurno... nek se u kolo ne hvata ko se u noge ne uzda
    E malo a da nije offtopic. Pogrešni partneri...  mi biramo nepogrešivo one koji zadovoljavaju naše možda više nesvjesne nego svjesne potrebe..tako da partneri svakako nisu pogrešni. Ako se mijenjamo, i oni su različiti (ko ima više partnera u životu). Meni su zanimljivi slučajevi da se ljudi jednom opeknu, razvedu se, i drugi brak im bude još gori... to mi je teško shvatljivo. 
    Idealno bi bilo naravno, jedan brak, promjene ličnosti i okolnosti su neminovne, ali odgovornost, ljubav koja je zrela, koja ne nestaje kroz te promjene, zajedničko uzrastanje, prilagođavanje, pravi hrišćanski odnos...
  19. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Како трпите усамљеност, самоћу?   
    Otudjenje, otupljenost, preokupacija sobom, karijerom ili prosto trkom za prezivljavanjem, zatvaranje u najuzi krug porodice, mada i u njoj gnerealno zahladjenje, zivljenje sund kulture, opsesija potrosackim mentalitetom i sadrzajima TV-a i interneta - sumorna je slika ljudi i drustva danas.Nikad vise infromacija a manje znanja i zedji za znanjem, nikad vise sredstava komunikacije a manje stvarnog i pozitivnog kontakta medju ljudima. Nema se vremena ni za drage i  blisske ljude, s druge strane previse vremena kojje se ubija na razne neproduktivne nacine. Ima dosta i do drustvenih okolnosti, ali dosta je i do svakog pojedinca, kako gradi svoj svijet, koliko ljudi pusta u njega, koliko im je uopste otvoren. A covjek je bice zajednice, on ne moze sam. Nazalost, usamljenost je velika i gdje nije ocigledna samoca. Kad bismo svi cinili nesto dobro nesto sto spaja, pomaze, popravlja, sve ukupno bi bilo bolje.
  20. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    Brate, volis svoju zenu  i ona voli tebe, i izmisljas gluposti. To sto imas jeste brak. Pametovanjem i forsiranjem za ugadjanjem postize se upravo to sto si opisao kao vatreno navijanje. Ako nastavis u tom stilu imaces vatreno zavijanje. Pa ces tek da vidis sta je pakao.
    Kad si je zenio, nisi je pitao za intelektualni potencijal, niti za duhovni doseg. Nije fer da sad ocekujes vise. Nije u redu.
    Cuj, nece da se obrazuje i prepodobise i pametuje. Ako se raduje tvojim zanosima i postignucima, eto srece. Ako se i ona pricescuje, ako nista makar tebi da ugodi, eto raja. Nece ti zena teologiju morati studirati valjda... Ako je dobra majka, ceka te topao rucak i topla postelja nakon zivotnih vrtloga i intelektualnih putesestvija, NEMOJ da ocekujes vise.
    Ne cackaj vraga! Tamo gdje ga nema.
    Ima jedna indijska legenda koju je opjevao Tagore u jednom Gradinaru.
    Kaze, duhovno gladan covjek ustade da trazi Boga. Gleda u zenu, u djecu, pa se, nezadovoljan sto tu duhovnosti nema kakvu on sanja, dize i ode u pustinju.
    Bog ostaje iza njega, kod njegove ostavljene zene i djece, i kaze: ALI JA SAM OVDJE, ZASTO IDES DA BI ME TRAZIO...
  21. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    A meni, za smislenim poslom. Cudesna je ona, kako posreduje ljudima za ono sto im je potrebno, i najosnovnije ljudske potrebe, kojih se ona sama odrekla.
    Inace, i moja omiljena svetiteljka, posle Bogomajke najdraza. Nekako je poseban utisak ostavilo na mene otkrice nje, mada me se dosta dojmila i Matrjonuska... Nazalost, ne citam joj akatist, prije sam ga redovno slusala (zvucni zapis), sad ponekad, ali cesto joj se pomolim ovako, oko trazenja posla, 'popricam' s njom, pojadim joj se. I imam osjecaj da me cuje... (mala digresija, sv. Matrjona je rekla, druga divna ruska svetiteljka, a iz naseg doba, ' ko mi se bude obracao ja cu mu pomoci i po smrti tjelesnoj ja cu ga docekati, negdje sam procitala, kad promijenimo svijetom, tamo ce nas docekati oni kojima smo se molili i oni za koje smo se molili...). 
    Inace, Ksenijica/Ksenjuska je molitvenica za umrle bez pokajanja (iz bilo kog razloga, kako se molila i za svog iznenadno preminulog muza), i pored nje jos Sv.Pajsije Veliki ima tu blagodat...
    @@YparhiLogos, to sa ikonicom, ako nije u pitanju sinhronicitet (Jung), tj. da je neko htio da te iznenadi, ili je prosto necija zaturena ikonica, ili si sam nekad imao pa zaturio i na nju zaboravio, moguce je da ti ju je sama Kseniiica nekako doturila... Kako, ne znam...
  22. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Borba sa iskusenjima - izazov samospoznaje i preumljenja   
    Kakva nas iskusenja muce u postu? (Kakva inace?) Osjecamo li da su posebno tad jaka? (mozda se mogu uporediti samo jos sa onima nakon pricesca). Jesmo li slabiji na ugadjanje tijelu, gnjevljiviji, nestrpljiviji, netrpeljiviji sada, skloniji zlopamcenju i osudjivanju, roptanju i uniniju... muce li nas pomisli, primisli, predlozi i mastanja...
    Ako je odgovor DA, poceo je post, i kao da bi nesto (ili neko) da nas sprijeci da se ciste savjesti i mirna srca pricestimo... e pa nece moci... u ratu smo... sa opakim protivnikom. uvijek, a narocito kad pocne post.
    I inace, vijenci su obecani onima koji pretrpe... hrabro, iskreno i skruseno... Ali to je dar odozgo... mnogo smo slabi, neiskreni, licemjerni i oholi... Vidjenje nam je iskrivljeno, srce necisto, djelanje pogresno... Mozemo samo uvijek ponovo pokusavati i istrajavati, uzdajuci se u milost Boziju a ne u svoju zaslugu...
    Псалам 24.
    Псалам Давидов. (Акростих по јеврејској азбуци).
    (МТ: Псалам 25)
    1. ТЕБИ, Господе, уздигох душу моју, Боже мој.(Алеф).
    2. На Тебе се поуздах, да се не постидим (до века),(Бет).
    да ми се не наругају непријатељи моји.
    3. Јер сви који ради Тебе трпе, неће се постидети;(Гимел).
    нека се постиде они који узалуд безаконују.
    4. Путеве Твоје, Господе, покажи ми,(Далет).
    и стазама Твојим научи ме.
    5. Упути ме на истину Твоју,(Хе).
    и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој,
    И Тебе потрпех васцели дан.(Вав?).
    6. Опомени се милосрђа Твога, Господе,(Зајин).
    и милости Твојих, јер су од века.
    7. Грех младости моје и незнања мога не спомени;(Хет).
    по милости Твојој помени ме Ти,
    ради доброте Твоје, Господе.
    8. Добар је и праведан Господ,(Тет).
    зато ће закон поставити онима који греше на путу.
    9. Упутиће кротке на суду,(Јод).
    научиће кротке путевима Својим.
    10. Сви су путеви Господњи милост и истина,(Каф).
    онима који ишту завет Његов и сведочанства Његова.
    11. Ради Имена Твога, Господе,(Ламед).
    и очисти грех мој, јер је велик.
    12. Који је човек који се боји Господа?(Мем).
    Закон ће му поставити на путу који је изабрао.
    13. Душа ће се његова настанити у добру,(Нун).
    и семе ће његово наследити земљу.
    14. Господ је утврђење онима који Га се боје,(Самек).
    и завет Свој јавиће им.
    15. Очи су моје свагда ка Господу,(Ајин).
    јер ће Он избавити од замке ноге моје.
    16. Погледај на ме и помилуј ме,(Пе).
    јер сам ја јединак (=самац) и сиромах.
    17. Жалости срца мога умножише се;(Саде).
    из невоља мојих избави ме.
    18. Види смирење моје и труд мој,(Коф?).
    и опрости све грехе моје.
    19. Види непријатеље моје како се умножише,(Реш).
    и мржњом неправедном омрзнуше ме.
    20. Сачувај душу моју и избави ме;(Шин).
    да се не постидим, јер се у Тебе поуздах.
    21. Незлобиви и праведни приањаху уза ме,(Тав).
    јер Тебе ради потрпех, Господе.
    22. Избави, Боже, Израиља
    од свих невоља његовиx.
  23. Свиђа ми се
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Опсесивно-компулсивни поремећаји личности   
    Odlican tekst, hvala! Psihologiju prilicno poznajem; ali razmatranje dusevnih pojava s duhovnog aspekta mi je izuzetno zanimljivo. Vrlo je poucno imati u vidu duhovni uzrok psihickih tegoba. Nas ne-andjeoski pratilac nas poznaje i zna gdje da nas 'gadja' - sve sto nas uznemirava i rastrojava je njemu dovoljno dobro. Ja sam se dosta mucila s nekakvim mislima, dok mi jedan monah nije ukazao na 'predloge'. I sad zna da 'zaluta odnekud' neka potpuno strana mi misao, ali im vise ne pridajem vaznost. Mali prijedlog: posto tekst govori o fobijama i opsesivno-kompulsivnoj neurozi, predlazem da oba termina inkorporiras u naslov; ili mozda da istaknes sustinu, duhovne uzroke psihickih bolesti, pa da se tema prosiri...
  24. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Radost u Hristu i radost van Hrista   
    Већ су ти рекли - у природној, младости прирођеној ватри и нестрпљивости, ти би "све и одмах". А ниси ако сам добро схватила, ни Јеванђеље прочитао.
    Дакле, прво Јеванђеља, па Дјела апостолска, полако, са схватањем, и осјећањем, без присиле. Од С.Завјета свакако је добро и корисно прочитати псалме, Проповједника, Јова, Песму над песмама. Није да се мора, али је фино, а и опште културе ради.
    Радост, мир и љубав (не психолошка љубав, већ хришћанска врлина) су дарови Духа Светога. Обично су посљедак и труда нашег, воље да угодимо Богу, али потичу од Божије благодати (тј.дар су, добијају се). 
    Ишао си половично и на пришешће - боље је да сачекаш, да осјетиш стварни порив, силу која те вуче -а тад ћеш осјетити и силу која ти не да цркви и причешћу - па ће ти након борбе и плодови бити слађи.
    На добром си путу, надам се да нећеш посустати. Страх, сумња и очај су главна оружја духовног непријатеља (он је умно биће и лако нам убацује мисли, да мислимо да су наше). Свију нас он тако напада, утолико јаче што смо вјернији Христу, или пошто му не можемо бити довољно вјерни, што му јаче тежимо..,
  25. Волим
    Дијана. got a reaction from Aleksandra_A in Mjera, rasuđivanje, razumna kontrola i sloboda   
    Ne sjećam se te sintagme 'osluškivanje, itd.' ali ne mora da znači da je nisam podsvjesno negdje upila; a u tom smislu, to je najprije intuiranje, u jungovskom smislu, neko poimanje i percepiranje mimo razuma i osjećanja... 
    Mislim da je suština početne dileme u tom prepuštanju Bogu, a to nije ni manija za provođenjem sopstvene volje i zamisli, niti pasivno prepuštanje stihiji u nama i oko nas... poštovanje i svojih iskonskih ljudskih potreba, i drugih, u stalnom straženju da se svjesno i voljno ne čini zlo, i da se teži dobru (ukloni se od zla i čini dobro),
    Zar nije neizvjesnost upravo najstrašnija? od nje se i branimo manijom kontrole, ili potpunim odustajanjem od svjesnog učešća u sopstvenom životu.  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...