Jump to content

Давидова

Члан
  • Број садржаја

    815
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    2

Репутација активности

  1. Волим
    Давидова got a reaction from N.Petrovic in Шта мислите о богословском дијалогу Православне Цркве са римокатолицима?   
    Гугл је чудо, мало прогуглаш и добијеш мнооого добрих информација .  После ти остаје само да сабереш 2 и 2.
    Ето, на Гуглу се, на пример, може наћи "Катекизам" званичан вероучитељни документ, који је саставила посебна Комисија Римокатоличке цркве и одобрио папа Јован Павле Други 1992. године. 
    Цитираћу неколико тачака из овог документа, у преводу на хрватски језик, које нам могу одговорити на питање о којима говоримо на овој теми:
     
    "819. Osim toga, "mnoge se zasade posvecenja i istine" nalaze izvan vidljivih granica Katolicke Crkve: "pisana Bozja rijec, zivot milosti, vjera, nada i ljubav i drugi nutarnji darovi Duha Svetoga i vidljivi elementi". Duh Sveti se tim Crkvama i crkvenim zajednicama sluzi kao sredstvima spasenja, kojima snaga dolazi od punine milosti i istine koju je Krist dao Katolickoj Crkvi. Sva ta dobra proizlaze iz Krista, i k njemu vode i po sebi poticu na "katolicko jedinstvo".
     
    PREMA JEDINSTVU
    820. Od pocetka je Krist svojoj Crkvi podario jedinstvo, koje kako vjerujemo, "neizgubivo postoji u Katolickoj Crkvi i nadamo se da ce danomice rasti sve do svrsetka svijeta". Krist daje uvijek Crkvi dar jedinstva, ali Crkva mora uvijek moliti i raditi da bi sacuvala, ucvrstila i usavrsila jedinstvo koje joj Krist zeli. Za to je sâm Krist u casu svoje muke molio i ne prestaje moliti za jedinstvo svojih ucenika: "(...) da svi budu jedno kao sto si ti, Oce, u meni i ja u tebi, neka i oni u nama budu jedno, da svijet uzvjeruje da si me ti poslao" (Iv 17,21). Zelja da ponovno dodje do jedinstva svih krscana Kristov je dar i poziv Duha Svetoga."
     
    А ево упутства како то јединство у Римокатоличкој цркви треба да се оствари, који су путеви и начини:
     
    "821. Da se na to prikladno odgovori, potrebno je:
    trajno obnavljanje Crkve u vecoj vjernosti njezinu pozivu: to je obnavljanje snaga pokreta prema jedinstvu;
    obracenje srca "za cistije zivljenje po Evandjelju" jer je uzrok podjelama nevjernost udova Kristovu daru;
    zajednicka molitva, jer "obracenje srca i svetost zivota, zajedno s privatnim i javnim molitvama za krscansko jedinstvo, valja smatrati dusom svega ekumenskog gibanja i s pravom se to moze nazvati duhovnim ekumenizmom";
    medjusobno bratsko poznavanje;
    ekumenski odgoj vjernika, a napose svecenika;
    dijalog medju teolozima i susreti krscana razlicitih Crkava i zajednica;
    medjukrscanska suradnja na razlicitim podrucjima sluzenja ljudima. 
     
     
    Да ли нам је ово познато? Па наравно, свега овога смо сведоци већ дуго времена. 
     
    А ево и крајњег циља, још једном, јасно и гласно:
     
    "822.  Briga za obnovu jedinstva "tice se sveukupne Crkve, vjernika i pastira". Ali, "treba imati svijest da ta sveta nakana - izmirenje svih krscana u jedinstvu jedne jedincate Kristove Crkve - nadilazi ljudske snage i sposobnosti". Stoga svu svoju nadu polazemo "u Kristovu molitvu za Crkvu, u Ocevu ljubav prema nama i u moc Duha Svetoga".
     
    А шта  Катекизам каже о Православној Цркви и односу према њој:
     
    "838. "Crkva zna da je iz vise razloga povezana s onima koji su krsteni te se rese krscanskim imenom, ali ne ispovijedaju potpunu vjeru ili ne drze jedinstvo zajednistva pod Petrovim nasljednikom". "Oni koji vjeruju u Krista i koji su valjano primili krstenje, nalaze se u nekom, premda ne savrsenom, zajednistvu s Katolickom Crkvom". S pravoslavnim Crkvama to je opcinstvo tako duboko "da mu nedostaje sasvim malo da dosegne puninu koja bi omogucila zajednicko slavlje Gospodnje euharistije".
     
    http://www.hbk.hr/katekizam/i/1d64d1.html#RTFToC27
     
     
    Остаје нам да саберемо 2 и 2:
     
    - Римокатоличка црква поседује пуноћу вере и истине
    - Постоје цркве и црквене заједнице (ту спада и Православна Црква) које поседују непотпуну веру и истину и нису у савршеном јединству са Римокатоличком црквом
    - Неопходно је привести и те цркве и цреквене заједнице у потпуно јединство, или како пише у тачки 838. " у јединство заједништва под Петровим наследником"
    - средства за то су: заједничке молитве, екуменистичко васпитање народа, а нарочито свештеника, међусобно што боље упознавање и богословски дијалог.
     
    Неко је рекао "унија"?
    Ма неееее, учинило вам се.
  2. Волим
    Давидова got a reaction from nana in Шта мислите о богословском дијалогу Православне Цркве са римокатолицима?   
    Ма неееееееее. Где бисте ви то хтели. Никад, током читаве историје ви нисте спроводили унију.
  3. Волим
    Давидова got a reaction from N.Petrovic in Шта мислите о богословском дијалогу Православне Цркве са римокатолицима?   
    Дакле, још једном, живео Гугл :-)
     
    Ово је у марту 2010. године рекао глава Конгрегације за доктрину вере, кардинал Левада:
     
    "Union with the Catholic Church is the goal of ecumenism," he said.
    He added that the "very process of working towards union works a change in churches and ecclesial communities that engage one another in dialogue, in actual instances of entering into communion do indeed transform the Catholic Church by way of enrichment. Let me add right away that when I say enrichment I am referring not to any addition of essential elements of sanctification and truth to the Catholic Church. Christ has endowed her with all the essential elements. I am referring to the addition of modes of expression of these essential elements, modes which enhance everyone’s appreciation of the inexhaustible treasures bestowed on the Church by her divine founder."
     
    http://www.zenit.org/article-28592?l=english
     
     
    Тако реално стоје ствари. Сврха екуменизма јесте унијаћење, а богословски дијалог ј само софистицирани начин, "завођење за Голеш планину".
    Кардинал лепо каже:
    "Дозволите ми да одмах додам да под обогаћивањем не подразумевам додавање Католичкој цркви било каквих суштинских елемената освећења и истине. Христoс је Католичку цркву обдарио свим суштинским елементима. Мислим на додатак различитих начина изражавања тих суштинских елемената, и то таквих који ће појачати уважавање неисцрпних дарова које је Цркви даровао њен божански оснивач."
     
    То каже председник Конгрегације за доктрину вере, званичног тела Ватикана. Значи, све те приче и дијалог немају за циљ било какво одступање од догматских ставова Ватикана, нема никакве нове истине која би у дијалогу могла да се да Ватикану.
     
    После деценија богословског дијалога циљ је исти - УНИЈА. 
  4. Волим
    Давидова got a reaction from Bistrik in Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?   
    Не знам који је разлог да не одговориш на ова питања, али ако немаш одговарајући одговор, не знам како мислиш да људи верују у истинитост онога што напишеш. .mislise.
    Питања нису ни много компликована нити захтевају неку велику причу.
  5. Волим
    Давидова got a reaction from Bistrik in Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?   
    Александре, надам се да ћеш данас имати више времена (или воље) да ми одговориш на ово питање.:-)
  6. Волим
    Давидова got a reaction from Bistrik in Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?   
    Волела бих ако можеш да ми одговориш на ова питања, пошто ми није баш најјасније из твојих порука на овој теми:
    - Ако личност нестаје, да ли одлази у небиће или...? И да ли и на који начин се поново "враћа у живот"?
    - Да ли душа после раздвајања са телом остаје свесна?
    - Који од Светих Отаца такође говори о томе да приликом смрти човекова природа опстаје, а да личност нестаје?
  7. Волим
    Давидова got a reaction from магдалена27 in Gdje su nestali džentlmeni???   
    Присети се мало српске историје и личности које су обогатиле културну баштину и тако нам угодише оставштину за будућност, ону коју ми сада конзумирамо. То су била господа - џентлмени, колико год да је за такве по мало ригидно рећи "џентлмени".
    Не истичем хришћанску особину јер се она по мени подразумева као ризница свих људских врлина.
  8. Волим
    Давидова got a reaction from Ронин in Jutarnji list - OTKRIVAMO AKCIJU KAPTOLA: 200 crkvi i župnih ureda u operaciji ‘Ne ćirilici’   
    Дивни плодови екуменизма и заједничких молитви у тзв. "молитвеним осминама"...
     
    Да се подсетимо како је у јануару ове године говорио бискуп Узинић у Дубровнику на молитвеној осмини, у присуству вл. Григорија:
     
    "...s Kristom, u Kristu i po Kristu, želimo ići naprijed postojano i nepokolebljivo u dijalogu i ljubavi, znajući da naš trud neće i ne može biti 'neplodan u Gospodinu'. U Njemu – vjerni onom svome i poštujući ono drugih – želimo sve više primjećivati ono što nas povezuje i sve manje isticati ono što nas dijeli", poručio je dubrovački biskup.
    "Pred Njim želimo pružiti ruku zajedništva, uz jasnu poruku da zlo i mržnja nemaju vjersku pripadnost, da su ratovi i podijele ljaga na našim licima i licima naših Crkava, ali i izdaja našeg poslanja i svega onoga što je On govorio i činio za spasenje ljudi. Ispovijedajući Njega kao jedinog spasitelja i moleći ga za oproštenje, želimo se otvoriti međusobnom dijalogu..."
    https://www.pouke.org/forum/topic/17132-u-dubrovniku-dva-episkopa-zapo%C4%8Dela-molitvenu-osminu-za-jedinstvo-hri%C5%A1%C4%87ana/
     
    Аха... ал за мало...
    Бајка за православне. Али ми у њу чврсто верујемо, и то ћемо опет потврдити, у следећим  "молитвеним осминама" које ће уследити за месец дана 
     
    Јер
    ЕКУМЕНИЗАМ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ. 
  9. Волим
    Давидова got a reaction from Sasa Kolbas in Jutarnji list - OTKRIVAMO AKCIJU KAPTOLA: 200 crkvi i župnih ureda u operaciji ‘Ne ćirilici’   
    Дивни плодови екуменизма и заједничких молитви у тзв. "молитвеним осминама"...
     
    Да се подсетимо како је у јануару ове године говорио бискуп Узинић у Дубровнику на молитвеној осмини, у присуству вл. Григорија:
     
    "...s Kristom, u Kristu i po Kristu, želimo ići naprijed postojano i nepokolebljivo u dijalogu i ljubavi, znajući da naš trud neće i ne može biti 'neplodan u Gospodinu'. U Njemu – vjerni onom svome i poštujući ono drugih – želimo sve više primjećivati ono što nas povezuje i sve manje isticati ono što nas dijeli", poručio je dubrovački biskup.
    "Pred Njim želimo pružiti ruku zajedništva, uz jasnu poruku da zlo i mržnja nemaju vjersku pripadnost, da su ratovi i podijele ljaga na našim licima i licima naših Crkava, ali i izdaja našeg poslanja i svega onoga što je On govorio i činio za spasenje ljudi. Ispovijedajući Njega kao jedinog spasitelja i moleći ga za oproštenje, želimo se otvoriti međusobnom dijalogu..."
    https://www.pouke.org/forum/topic/17132-u-dubrovniku-dva-episkopa-zapo%C4%8Dela-molitvenu-osminu-za-jedinstvo-hri%C5%A1%C4%87ana/
     
    Аха... ал за мало...
    Бајка за православне. Али ми у њу чврсто верујемо, и то ћемо опет потврдити, у следећим  "молитвеним осминама" које ће уследити за месец дана 
     
    Јер
    ЕКУМЕНИЗАМ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ. 
  10. Волим
    Давидова got a reaction from Milan Bojanić in Бити дама   
    Овакви детаљи неће одредити да ли је човек, у овом случају жена, добра или лоша али ће одати да ли је дама.
    Дама никада неће урадити надоградњу ноктију и косе; дама неће извршити ни једну интервенцију на свом телу; дама ће прихватити себе онаквом какву је Бог створио. Дама ће нарочито бирати боје одеће и никада неће пошто-пото пратити модне трендове. Дама има софистицирано лице и никада не говори о себи али ни о другима.
    Дама никада није феминисткиња и поштује мушкарца. Добро се сналази у кухињи једнако као и на предавању теолога, у позоришту, на радном месту. Дама је свака жена која о себи не размишља као о дами.
  11. Волим
    Давидова got a reaction from ВИШЊА in Gdje su nestali džentlmeni???   
    Присети се мало српске историје и личности које су обогатиле културну баштину и тако нам угодише оставштину за будућност, ону коју ми сада конзумирамо. То су била господа - џентлмени, колико год да је за такве по мало ригидно рећи "џентлмени".
    Не истичем хришћанску особину јер се она по мени подразумева као ризница свих људских врлина.
  12. Волим
    Давидова got a reaction from Интегра in Gdje su nestali džentlmeni???   
    И ја се питам јер их виђам ту и тамо. Можда их је некада било више, не знам, била сам мала. Али, и са оваквим билансом могу рећи да сам задовољна. Оно што ме посебно радује јесте чињеница да код младих све више уочавам ту џентлменску црту. Некоме ће деловати бајковито али то је моје виђење и наравно из искуства.
    Џентлемен је мушкарац који се према свакој жени, без обзира да ли је продавачица на пијаци или службеница у банци, комшиница домаћица или комшиница професорка односи једнако и с пуно поштовања; који сваку ословљава са "госпођо/госпођице НН" уз благи климоглав и пријатан осмех.
    И то није све.
  13. Волим
    Давидова got a reaction from Лапис Лазули in Znate li ko je autor ?   
    Као што Монтерлан за мржњу каже "Шта је мржња до посвураћена љубав", тако се и за поменутог уметника може рећи - шта је његово лудило до посувраћена нарушена сензибилност јер, овакве слике рађене најсуптилнијом акварел техником не може да уради неко чија душа није крхка. А крхе душе су лако ломљиве и углавном их сам човек несвесно ломи до ужаса, до болести душе који неретко завршавају управо како је завршио и А. Х.
  14. Волим
    Давидова got a reaction from mescal in Gdje su nestali džentlmeni???   
    За џентлемене је увек време. Ако паузирате бојим се да ће жена-дама "изумрети". Исто важи и за даме јер једно без другог је неодрживо.
  15. Волим
    Давидова got a reaction from Џуманџи in Gdje su nestali džentlmeni???   
    И ја се питам јер их виђам ту и тамо. Можда их је некада било више, не знам, била сам мала. Али, и са оваквим билансом могу рећи да сам задовољна. Оно што ме посебно радује јесте чињеница да код младих све више уочавам ту џентлменску црту. Некоме ће деловати бајковито али то је моје виђење и наравно из искуства.
    Џентлемен је мушкарац који се према свакој жени, без обзира да ли је продавачица на пијаци или службеница у банци, комшиница домаћица или комшиница професорка односи једнако и с пуно поштовања; који сваку ословљава са "госпођо/госпођице НН" уз благи климоглав и пријатан осмех.
    И то није све.
  16. Волим
    Давидова got a reaction from МилошБГ in Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Драги оче Саво, нити вам нешто импутирам, нити вас "хватам у свакој речи". Да сам хтела да вас хватам у свакој речи, то би изгледало много другачије од онога што сам до сада написала. Јер сте постепено у разовору "померали" аргументацију са једне на другу ствар. Али није битно...
     
    Тачно је да нисам пратила ваше досадашње изјаве у вези са Косовом (да ли сам морала?), али није вероватно ни милион људи који су на дневнику чули вашу изјаву. Желим просто да вам скренем пажњу да не можете да очекујете да сви имамо континуирано знање шта ви изјављујете и да је потребно (најпре због вас, али и СПЦ) да ваше изјаве буду увек у складу не са циљном групом, него са суштином о чему говорите. Нарочито је то важно када се ради о значајним политичким догађајима, као што је посета Јосиповића. Неће свака ваша порука на сајту косово.нет доспети до најшире публике. Али моорате бити свесни да ваше изјаве дате приликом оваквих догађаја као што је било са Јосиповићем - хоће. И зато је битно да управо тада будете врло прецизни, јер вероватно нећете имати прилику да свим људима који су били незадовољни оваквом вашом изјавом објасните, као на ЖРУ, да сте ту-и-ту били много оштрији и да сте тад и-тад доживели да вас Шиптари оптуже да сте српски националиста. Добићете епитете које, верујем, не заслужујете.
    Дакле говорим у вашем интертесу, без жеље да се прегањам, а ви схватите како хоћете.
    А и даље мислим да је било много тачније и без икакве штете и агресивности да сте поменули и српске и хрватске светиње.
    Свако вам добро од Господа желим, и свој вашој сабраћи у манастиру Високи  Дечани.
  17. Волим
    Давидова got a reaction from Sasa Kolbas in Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Драги оче Саво, нити вам нешто импутирам, нити вас "хватам у свакој речи". Да сам хтела да вас хватам у свакој речи, то би изгледало много другачије од онога што сам до сада написала. Јер сте постепено у разовору "померали" аргументацију са једне на другу ствар. Али није битно...
     
    Тачно је да нисам пратила ваше досадашње изјаве у вези са Косовом (да ли сам морала?), али није вероватно ни милион људи који су на дневнику чули вашу изјаву. Желим просто да вам скренем пажњу да не можете да очекујете да сви имамо континуирано знање шта ви изјављујете и да је потребно (најпре због вас, али и СПЦ) да ваше изјаве буду увек у складу не са циљном групом, него са суштином о чему говорите. Нарочито је то важно када се ради о значајним политичким догађајима, као што је посета Јосиповића. Неће свака ваша порука на сајту косово.нет доспети до најшире публике. Али моорате бити свесни да ваше изјаве дате приликом оваквих догађаја као што је било са Јосиповићем - хоће. И зато је битно да управо тада будете врло прецизни, јер вероватно нећете имати прилику да свим људима који су били незадовољни оваквом вашом изјавом објасните, као на ЖРУ, да сте ту-и-ту били много оштрији и да сте тад и-тад доживели да вас Шиптари оптуже да сте српски националиста. Добићете епитете које, верујем, не заслужујете.
    Дакле говорим у вашем интертесу, без жеље да се прегањам, а ви схватите како хоћете.
    А и даље мислим да је било много тачније и без икакве штете и агресивности да сте поменули и српске и хрватске светиње.
    Свако вам добро од Господа желим, и свој вашој сабраћи у манастиру Високи  Дечани.
  18. Волим
    Давидова got a reaction from Ђуро Станивук in Josipović u manastiru Visoki Dečani   
    Срби нису ни уполи битни као хришћанство...
     
    Поларизовање ствари на тај начин је непродуктивно. Да је Свети Сава размишљао на тај начин, никад не би тражио ни добио аутокефалност. 
    Ако је то урадио, значи да ствари није гледао тако као ти.
    Ни сви други црквени делатници после њега, укључујући и светог Николаја Жичког и светог Јустина Ћелијског.
    Хајде да погледамо колико је текстова свети Николај написао о српском народу као хришћанском, и свети Јустин.
     
    Или су сви они етнофилетисти?
    У чему је проблем одржати равнотежу, бити и Србин и хришћанин? Ако су могли и свети Сава, и свети кнез кнез Лазар, и сви они силни мученици који су страдали за крст часни и слободу златну, и свети Николај и свети Јустин, у чему је наш проблем да не можемо, нећемо, да будемо и Срби и хришћани?
  19. Волим
    Давидова got a reaction from Galija in Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Ипак, и поред овог што сте написали, не видим шта би се лоше десило да сте нпр. рекли "српска и хришћанска баштина".
     
    Мало ми делује као замена теза "упорно и агресивно наглашавали тај аспект нашег идентитета". Управо је ствар у томе што се ТАЈ аспект нашег идентитета највише напада (Шиптари не протерују нас као хришћане, него као Србе, и хоће да присвоје ту баштину не зато што им је стало до хришћанства него зато да би се избрисао српски идентитет и име на Косову и Метохији). Дакле, упорно и агресивно се брише српски идентитет на КиМ, не васељенско-хришћански.
     
    Дакле, ако се напада српски идентитет, онда је логично да се он превасходно брани. Да је обрнуто, да Шиптари хоће да потру хришћански идентитет на КиМ, онда би то што кажете било сасвим тачно. Али, ако ви сматрате да треба наглашавати тај "васељенски" аспект, онда, можда, у неком тренутку нећете имати ништа против ни нпр. Косовске православне цркве. Ако је битан само васељенски аспект, онда је небитно да ли су светиње српске или шиптарске. И када они буду упорни да су то шиптарске светиње, а ви будете насупрот томе наглашавали општехришћански аспект, биће сасвим логично признати Косовску православну цркву.
    Не видим шта би било агресивно да сте рекли "српска и хришћанска баштина". То је врло једноставан принцип, из Јеванђеља - " и ово чинити и оно не остављати".
     
    Уосталом, кад већ дајете изјаве за медије, требало би да будете свесни да то гледају сви, не само странци. Овако је ваша изјава била "политички коректна" за стране уши, али и врло "политички некоректна" за српске уши.
  20. Волим
    Давидова got a reaction from Плутон in Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Ипак, и поред овог што сте написали, не видим шта би се лоше десило да сте нпр. рекли "српска и хришћанска баштина".
     
    Мало ми делује као замена теза "упорно и агресивно наглашавали тај аспект нашег идентитета". Управо је ствар у томе што се ТАЈ аспект нашег идентитета највише напада (Шиптари не протерују нас као хришћане, него као Србе, и хоће да присвоје ту баштину не зато што им је стало до хришћанства него зато да би се избрисао српски идентитет и име на Косову и Метохији). Дакле, упорно и агресивно се брише српски идентитет на КиМ, не васељенско-хришћански.
     
    Дакле, ако се напада српски идентитет, онда је логично да се он превасходно брани. Да је обрнуто, да Шиптари хоће да потру хришћански идентитет на КиМ, онда би то што кажете било сасвим тачно. Али, ако ви сматрате да треба наглашавати тај "васељенски" аспект, онда, можда, у неком тренутку нећете имати ништа против ни нпр. Косовске православне цркве. Ако је битан само васељенски аспект, онда је небитно да ли су светиње српске или шиптарске. И када они буду упорни да су то шиптарске светиње, а ви будете насупрот томе наглашавали општехришћански аспект, биће сасвим логично признати Косовску православну цркву.
    Не видим шта би било агресивно да сте рекли "српска и хришћанска баштина". То је врло једноставан принцип, из Јеванђеља - " и ово чинити и оно не остављати".
     
    Уосталом, кад већ дајете изјаве за медије, требало би да будете свесни да то гледају сви, не само странци. Овако је ваша изјава била "политички коректна" за стране уши, али и врло "политички некоректна" за српске уши.
  21. Волим
    Давидова got a reaction from blue in Шта ЈА тренутно слушам...   
  22. Волим
    Давидова got a reaction from blue in Шта ЈА тренутно слушам...   
    Prituri se planinata - Stefka Sabotinova
  23. Волим
    Давидова got a reaction from Suzana in Грађанско и црквено венчање   
    Пре заказивања термина за склапање брака будући супружници одлазе код свог пароха где са њим обављају разговор. Да ли је дужност свештеника да их упозори како се ваља доћи на сам чин венчања не улазећи да ли се они венчавају у цркви из помодарства или искрено.
    Јасно је да нико ко заиста чиста срца жели озваничити брак у цркви неће доћи неприкладно обучен а ово се углавном односи на младенку. Обнажена леђа, дубоки деколтеи... Чему све ово води?!
    На капији једне београдске цркве стоји упутство како се верници у цркви имају владати, шта не смеју обући итд. итд. Колико видим, то се не поштује. Чему онда такво упутство? Искрени верник познаје основна правила или боље рећи, зна и осећа како му је најугодније ући у свето здање.
    Све ово ме прилично буни. Као што се поштује облачење школске униформе (тамо где мора и како је некада било), тако би и верници морали поштовати оно што се од њих тражи када то већ сами не чине својом вољом.
  24. Волим
    Давидова got a reaction from JESSY in Професорка, свака част!   
    Кад би у Србији на кључним местима било 100 људи који размишљају као професорка Рајна Драгићевић, верујем да бисмо процветали...
     
    Ово треба сви Срби да прочитају...Што би се рекло - шири даље!
     
     
     
    Професорка Рајна Драгићевић одржала говор који ће студенти памтити целог живота
     
    Рајна Драгићевић, професорка Филолошког факултета у Београду, доказ је да прави и предани професори попут легендарног Косте Вујића постоје и данас. Уместо уобичајеног честитања, она је за апсолвентско вече својим студентима посветила говор какав ће памтити целог живота.
    У време када се образовни систем урушава, тестови за мале матуранте продају на улици, а друштво доживљава морални крах, професорка Драгићевић подсећа студенте да праве вредности ипак нису изумрле и да је на њима да их сачувају и оснаже.
    Студенте је говор толико инспирисао да су га проследили редакцији “Блица”, а ми Вам га преносимо у целости. Скромна професорка обећала нам је интервју чим се, како је рекла, стиша помпа која се због њеног говора дигла у јавности.
     
     
     ГОВОР
     
    "Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори,
     
    На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима.
     
    Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то на њихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем.
     
    Много тога око вас убијаће вам мотивацију. Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин.
     
    Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима.
     
    Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. Немојте заборавити да се професором, лекаром или судијом нико не може самопрозвати.
     
    Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ, а они су само власници квадратних метара!
    Покушавају да омаловаже професорско занимање. Имајте на уму то да сте ви чувари достојанства своје професије. Звање професора стиче се са пуно труда, али још више муке треба уложити у знање како носити ту важну титулу. Водите рачуна о начину на који се понашате и када нисте у школи,размишљајте о свом одевању, ставу, односу према колегама, према ученицима и њиховим родитељима.
     
    Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!
     
    Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу.
     
    Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи.
     
    Немојте бити другари са својим ученицима и покушавати да им се на тај начин приближите. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!
     
    Не заборавите да ћете предавати главни предмет, први у рубрици у дневнику, и да ћете са својим ученицима проводити више времена од свих осталих професора. Ваш утицај на ученике биће најважнији. Будите свесни те одговорности. Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе.
     
    Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу!
     
    Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!
     
    Будите уверени да семе свих економских, политичких, културних, моралних реформи у овој земљи може да проклија само у породици, али и у вашој учионици, и то управо на часовима српског језика и књижевности! Зато се трудите да будете узор својим ученицима.
     
    Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена и победите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да саржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени.
     
    Ученици то могу да препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу.
     
    Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса!
     
    Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!
     
     
    http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/392603/Profesorka-Rajna-Dragicevic-odrzala-govor-koji-ce-studenti-pamtiti-celog-zivota
  25. Волим
    Давидова got a reaction from Volim_Sina_Bozjeg in Какве то револуционарне промене треба да спроведе Црква...   
    Свашта! "Архаични изрази"... А када су постали архаични? Да ли у 19? или 20. веку? Кад читамо светитеље, кроз читаву историју Цркве до данас, видимо да су то термини које они користе и који имају пуно смисла.
     
    То су и термини светог владике Николаја, светог Јустина Ћелијског...
    Аве Софронија Сахарова, мати Гавриле Папајанис, (упокојили се 90-их година прошлог века), светогорских подвижника, старца Тадеја ...  Дакле, нису архаични за оне који у Цркви живе Светим Предањем.
     
    За оне који су се испразнили од Светог Предања, ово су празни термини. 
×
×
  • Креирај ново...