Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

dilic

Члан
  • Број садржаја

    115
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    dilic је реаговао/ла на Предање у Окружна посланица Светог Марка Ефеског   
    Окружна посланица Марка,
    Митрополита Ефеске Митрополије
    Православним хришћанима на копну и острвима, радујте се Господу!
    Они који су нас хтели поробити ропством и увући у Вавилон латинских обреда и догмата, нису могли то да доведу до испуњења, и уверили су се, како у невероватност тако и у немогућност тога; они и њихови следбеници застали су на средини пута, нису дакле остали оно што су (били) нити су постали нешто друго; одступили су од Јерусалима као истинског гледања мира и од горе Сиона као истините и непоколебиве вере (Иса 28:16; Пет 2:6).
    Од многих су названи латиномислећи, а они су постали Вавилонци, а нису ни слободни нити моћни, а стога су с правом названи Грко-Латини. Ови су људи подобни митским ипокентаврима(1), и они заједно са Латинима исповедају да Свети Дух исходи и од Сина, и да је Син узрочник његовог (Духа Светог) бића. Овако је њихово учење, али они опет заједно са нама говоре да Он (Дух Свети) исходи и од Оца. И још, они са њима (Латинима) оправдавају учињени додатак као да је оправдан и разуман, и не држе са нама онај (Символ вере Никео-цариградски).
    Међутим, да ли се може рећи да је дозвољено и разумно учињен тај додатак? Са њима (Латинима) они још говоре да је у бесквасном хлебу тело Христово, и да се не би усудили да се са нама причешћују. Није ли то довољно, да се увиди да они не траже истину коју су имали у рукама, а коју су занемарили приступајући Латинима - него они хоће да потамне злато, и не труде се да заснују истинско јединство; ето на какав начин су се они сјединили.
    У сједињењу сваке ствари са другом, сједињује се једно посредством другог. Они (латиномислећи) оправдавају своје сједињење учењем о исхођењу Духа Светог таквим објашњењем да Он (Дух Свети) има свој почетак од Сина. И све друго се код њих разликује, ништа заједничког нема, ни посредништва, ничега заједничког, већ они још и сада читају два различита символа, као и раније.
    Тако и то они свршавају двојаке литургије, како на квасној жртви, тако и на бесквасној. Такође и крштења, једни свршавају трократним погружењем, а други обливањем водом по врху темена; у једном случају помазују миром, у другом га не употребљавају. Двојаки су у свим обредима и у свему су разнообразни, у постовима и црквеном поретку и у многом другом. Какво је то сједињење које данас нема ничега јасног и разумног, и како су се они сјединили желећи да сачувају посебност, али нису сачували отачка предања? Али, ево њихове наводно мудре речи: "Никада Црква Грка није говорила да Свети Дух происходи само од Оца, већ просто, од Оца происходи, а то не искључује происхођење и од Сина; стога, као што смо раније били, и сада смо сједињени". Каква заблуда! Какво слепило!
    Ако је Црква Грка одувек исповедала исхођење од Оца, то је примила од Исуса Христа, од Апостола и од сабора Отаца, а никада није исповедала (исхођење) од Сина, нити је то од икога примила. Шта је друго сем исхођење само од Оца она исповедала? Јер, Свети Дух не исходи од Сина, то је јасно да Он само од Оца исходи. Тако је и са рођењем, оно је од Оца; каже се да је рођен пре свих векова. И нико није овоме "само (од Оца)" учинио додатак, али тиме ми, не мање, то разумемо и говоримо, када је потребно, јер ми учимо да Син ниотког другог није рођен (сем од Оца). Због тога и Јован Дамаскин у име све Цркве и свих хришћана објављује: "Ми не говоримо да је Дух од Сина - и када не говоримо да је Дух од Сина, јер је јасно да ми исповедамо да је само од Оца. Зато он мало раније говори: "Ми не називамо Сина узрочником". А у следећој глави он каже: "Отац је једини узочник (свега).(2)
    Шта више? Никада, говоре нам они (-унијати), "ми нисмо Латине сматрали за јеретике, већ само за шизматике (-расколнике -)". Али, нису ли они сами (-Латини) нас назвали расколницима, али они не могу да приговарају нашем исповедању, јер се ми нисмо предали њиховој потчињености, којој смо ми, по њиховом мишљењу, требали да се подвргнемо. Ми смо требали тај прекор да упутимо њима по питању њиховог исповедања. Дакле, узрок раскола проистекао је од њих, пошто су они отворено унели додатак који су од раније тајно исповедали. Зато смо ми њих први одвојили, и шта више оделили их и одсекли од тела црквене заједнице. Због чега? рећи ће неко; ради тога ли што су они имали правилну веру? Или што су учинили правилан додатак? Ко је тај који то може рећи, ако правилно мисли?
    Напротив, ми смо их одлучили од себе јер су они замислили недопустиво, и безаконо су унели ни на чему заснован додатак. Ми смо их сматрали за јеретике, и зато смо их одсекли (-од Цркве). Зашто је то тако? Зато што благочестиви закони гласе: "Јеретик је, и законима против јеретика подвргавају се чак и они који у малом одступају од праве вере".
    Ако дакле Латини не би ни у чему одступали од праве вере, ми не бисмо имали разлога да их оделимо. А ако су пак они потпуно одступили у богословљу  о  Духу Светом, кроз најопасније и богохулно новачење, они су јеретици и ми смо их као јеретике одсекли од себе. Због чега ми помазујемо миром оне између њих који се присаједињују нама? Због тога што су јеретици!
    Другог васељенског сабора седми канон говори: "Они који се обраћају у православље и приопштавају се делу оних који се спасавају, примамо их по правилима и обредима које употребљавамо приликом пријема јеретика: аријанаца, македонијеваца, савелијана и новацијана, затим оне који себе називају чистим, аристеријане, квартодецимане или тетрадите и аполинаријевце, при чему они предају "левелус" (писмено исповедање вере), и проклињу сваку јерес која не учи као што учи Света Божија католичанска и апостолска Црква; и ми их печатимо (знаменујемо) и најпре помазујемо светим миром чело, уста, и уши, и знаменујући их говоримо: "Печат дара Духа Светог".(3) Видите ли каквом обреду подвргавамо оне који се од Латина присаједињују нама? Они су дакле као и сви остали јеретици.
    Шта о томе пише премудри Теодор Валсамон, патријарх Антиохијски у свом одговору свјатјејшем Марку, Александријском патријарху?
    -  Питање: "Заробљени Латини, и други, долазе у наше православне храмове и траже да буду препуштени Божанским светињама. Желимо да знамо, да ли то може бити допуштено?"
    - Теодоров одговор: "Ко није са Мном, против Мене је, и ко не сабира са Мном, расипа"  (Мт 12:30). Како је пре много времена уследило одељивање западне цркве која се и римска зове, и велико нагомилавање њихових преступа, потпуно туђих православној католичанској Цркви, то ју је удаљило одзаједничарења, општења са четири света патријарха, како у односу обреда и учења, тако и осталих православних обреда, као и у уздизању папског звања; због тога Латини не могу бити освећивани из руку свештеника Божанским и пречистим тајнама док се не одрекну најпре латинских учења и обреда, и сагласно учењу канона не приступе православљу".(4)
    Чујете ли, они су се не само удаљили обредима већ и догматима, који су страни православљу. А све што је страно православнима, то је јеретичко и сходно канонима, они су дужни да буду оглашени (катихумени), и миропомазани као такви. Откуда они одједном пред нама као православни, они који су толико времена и од толиких Отаца и Учитеља осуђени као јеретици? И шта их је учинило тако равнодушним к православљу? Истину говорећи, злато и таштина, томе су узрок. Упркос свему, то их није учинило православним. Ако неко од вас постане подобан њима, тај ће се подвргнути уделу јеретика.
    Други пак говоре, "ако постоји средина у догматима, ми се онда можемо сјединити с њима, и добро би нам било с њима, и не бисмо били принуђени да противречимо нашим обредима и предањима". На овај начин су они многе привукли да последују њима у амбис безбожништва. Јер, они су поверовали да постоји нешто што је између два исповедања, као између два апсурда - и тако су себе добровољно бацили у погибао. Али, да ли је могуће у усаглашавању двају различитих исповедања пронаћи такву реч (-израз) која би их на исти начин исказивала?
    Међутим, немогуће је исповедање које би се заснивало на међусобно супротним основама. Ако би пак то било могуће, онда је такође могуће усагласити правду и лаж, и потврђивање и одбацивање, али то је немогуће. Јер, све је или потврђивање или одрицање. Ако је веровање Латина истинито учење да и од Сина происходи (-Дух Свети), то је онда лажно наше да је само од Оца. А управо смо их због тога ми одлучили. Кад је наше учење истинито, то је њихово учење без сумње лажно. Каква дакле може бити сагласност између ова два учења, која се могу, наводно, тако лако спарити као обућа? И шта може произаћи од тога ако свако од нас чини по својим мислима и уверењима? Да ли је могуће да се обе стране, које су међусобно супротног мишљења, називају православним?
    Ја дакле, сматрам да је то немогуће. Хоћете ли да знате шта о таквом   усаглашавању   пише   Григорије   Богослов?   Он   то упоређује са предметом који се окреће на све стране, са обућом која је за сваку ногу; или као ветар који развејава, или заводљива уметност која задобија на снази насупрот истини, јер по  Светом писму,  слична  искушења увек сналазе  чврсту побожност.(5)
    То   (Св.   Григорије   Богослов)   пише  у  вези оновремених  усаглашавања,   а   о   сабору   на   коме   се  то предлагало, он овако говори: "То је Вавилонска кула која је помела језике".
    О, кад би их и сада разделила, јер је то усаглашавање у злу; то је Кајафин синедрион на коме је Христос осуђен. Каквим другим именом назвати ово саборовање које је све порушило и помешало. Разорило је древно свештено учење о равночасној Тројици; порушио је тврђаву и својим умовањем потресао јединосушност;  отворио је  врата  безбожништву посредством њихових списа. Јер су постали мудри за чињење зла, а чинити добро нису разумели.(6)
    Што се тиче усаглашавања, они довољно показују да су нечасни и страни Цркви.
    Али шта рећи о онима који стоје на средини, Грко-Латинима, који саображавајући се, с превртљивошћу примају неке латинске обреде и учења, и хотећи да их приме не могу с њима да се сагласе, а друге опет прихватају? Од њих треба бежати као што се бежи од змије, чак и горе, као од оних који продају Христа, и трговаца Христом. Јер они, по речима божанског Апостола, побожност преобраћају у добитак (1 Тим 6:5).
    За такве Апостол говори: "Бежите од таквих", јер они не уче, већ хоће само да узму и улове. Која је заједница светлости и таме? или каква је сагласност Христа са Велијаром? или верног са неверним?
    Ми са Дамаскином(7) и Светим Оцима не говоримо да је Дух од Сина, а ови са Латинима говоре да је Дух од Сина.
    Ми са божанским Дионисијем (8 ) исповедамо да је Отац једини извор надсушстатвеног Божанства.
    Они са Латинима говоре да је Син извор Светог Духа, и тако га издвајају од Божанства.
    Ми пак, са Григоријем Богословом(9) на основу узрочности разликујемо  Оца и Сина, док ови са Латинима   мешају   их   по   узрочности.  
    Ми   са   блаженим Максимом(10) и осталим пређашњим Римљанима и њиховим западним Оцима не признајемо Сина узрочником Духа, а они (сматрају) да је, по Грцима, Син узрочник Духа, а по Латинима Син је почетак (начело).
    Ми са Јустином Философом и Мучеником11 говоримо да је Син из Оца, тако је Дух из Оца, а ови са Латинима говоре да је Син непосредно, а Дух посредно из Оца.
    Ми са Дамаскином(12) и свим Светим Оцима исповедамо несазнатљивост разлике између рођења и исхођења, а ови са Томом (Аквинским) и Латинима говоре о посредном и непосредном исхођењу. Ми, по Светим Оцима, говоримо о нествореној Божанској природи, нествореној и вољи (хтењу) и дејству (енергији) док они говоре са Томом и Латинима да је воља сливена са Божанском суштином, да Божанско дејство (енергија) има почетак, и да ли га просто назвати Божанством, божанском или нествореном светлошћу, Духом Светим или некако другачије. То опет доводи до злог признања да је Дух Свети божанско створење и створена божанска светлост и твар.
    Ми прихватамо да свети после смрти не одлазе у њима припремљено царство, нити да грешници одлазе у ад, већ говоримо да и једне и друге чека исти Суд који ће бити у будућем веку при васкрсењу и Суду. Они, са Латинима кажу да ће после смрти примити заслужену плату. Оне који су скончали у покајничком стању, снаћи ће огањ очишћења, а то није ништа друго до ад (пакао). Тај огањ очишћава душе после смрти да би достигле царство са праведнима. Тако учење они имају о томе.
    Ми одбацујемо јудејски бесквасни хлеб и следујемо наредбама Апостола, а они примају с њима (Латинима) исповедање да освећују тело Христово (на бесквасном хлебу). Ми пак говоримо да је додатак учињен у Символу неправилан и противан Оцима; а они да је то правилно и савршено учињено. Тако се, ето, они старају да усагласе своја мишљења са истином.
    Ми признајемо папу као једног од патријарха кад он чува православље, а они шта више сматрају га намесником Христовим, и оцем, и учитељем свих хришћана. Ако би они могли бити најдостојнији таквог оца, али с друге стране, други њему слични - пошто он није достојан, јер има анти-папу(13) који га узнемирава; у том случају они неће да подражавају своме оцу и учитељу.Бежите, дакле, браћо, од њих и од општења са њима. Такви су лажни апостоли, препредени делатељи, прерушени у Апостоле Христове. То није ни чудо, јер се сам Сатана првображава у анђела светлости.
    Није дакле за чудо, кад и слуге његове (сн бкхкоусн гоштои) прерушавају се у слуге праведности, али свршетак (крај) ће им бити по делима њиховим. Опет и на другом месту говори о њима Апостол, да такви не служе Господу нашем Исусу Христу, него својој утроби, и слаткоречивошћу саблажњавају срца безазлених. Имајући дакле овај знак, тврда основа вере остаје непоколебива. Он још говори да се пазите паса, да се чувате злих делатеља и обрезања.
    И опет: "Ако вам и ми, или анђео са неба благовести другачије, анатема да буде" (Гал.1,8 ). Мудро се пазите да не би ко, "чак и анђео са неба", обмануо вас папским првенством. Ако би чак љубљени ученик дошао вама и говорио ово учење, у кућу га не примајте, и не поздрављајте га, јер онај ко буде таквога поздрављао, он општи са његовим злим делима. Држите чувајући чврсто то што вам је заповеђено од Светих Апостола, било кроз предање примљено писмено или неписано, да вас не покрене са вашег темеља нечасна обмана.
    Свемогући Бог да их приведе к познању њихових заблуда, и да нас избави од њих као од злог кукоља, и да нас сабере у своју житницу као чисто и добро жито, у Христу Исусу Господу нашем, а Њему свака част, слава и поклоњење, са Његовим беспочетним Оцем, и свесветим, и благим, и животворним Његовим Духом, сада, и увек, и у векове векова, амин.
    __________
    1   Ипокентавр, утвара, чудовиште – пола човек, пола коњ.
    2   ПГ 94, 832
    3   ПГ 31, 133
    4   Пг 138, 968
    5   ПГ 35, 1108
    6   ПГ 35, 1105
    7   ПГ 93, 832
    8   ПГ 3, 641
    9     ПГ 36, 252
    10   ПГ 91, 136
    11   ПГ 6, 1224
    12   ПГ 94, 824
    13   У време одржавања саборовања у Ферари и Флорентији, постојала су двојица папа: Еуген IV (1431-1447), који није признао реформни сабор у Базелу, док је с друге стране Базелски сабор 1439 г. папу Еугена прогласио за расколника и јеретика. Исти сабор га је збацио и изабрао папу Феликса V (-папа до 1449. г.) када се покорио папи Николи V (1447-1455). Овде Св. Марко Ефески има у виду овај папски раскол и зато с правом, заједно са свим православнима пита, који је њих двојице „намесник Христов, отац и учитељ свих хришћана?“

    са грчког др Радомир Поповић
  2. Волим
    dilic је реаговао/ла на @... у Poligamija   
    Изворно хришћанство поставља идеал: девичанство и целибат. Одрицаје од света, дакле од пути, вреди више од свега. Али, треба имати у виду реалност. Апостол Павле каже: ако не могу да се држе савршенства – потпуне апстиненције (1 Кор, 7, 1), онда нека ступе у брак – јер је боље ступати у брак него се распаљивати (1 Кор 7, 9).једна жена за једног мужа, а не двојицу, један муж за једну жену, нема места за хомосексуалност (распаљивање мушког на мушко и женског на женско) и било какве друге врсте перверзија и изопачености (анални секс - содомија , педофолија, зоофилија и педерастија),  јер се и дозвољени полни однос (мужа  и жене ) ограничава на планирање потомства. Полигамија се не допушта, као што је то случај у исламу и јеврејству. Брак је нераскидива веза до краја живота. И за СПЦ су релевантни ставови из византијског периода о недозвољивости ступања у брак после 70. године за мушкарце, и 60. за жене. У Србији, указом из 1837. епископ се морао питати да ли одобрава брак младожење старијег од 50, а младе од 40. Брак, као света тајна, мора да је”по слободној вољи” (без присиле), прописана је и најранија доб (младић 15, девојка 13, налаже Крмчија). 4. правило (Василија Великог): За трећебрачне и многобрачне установљено је сразмерно исто оно правило као и за другобрачне. Другобрачне једни одлучују на једну годину, други пак на две, а трећебрачне на три године, а понекад и на четири. Према томе, трећебрачност више не сматрају за брак, него за многоженство, или боље речено блудом. Због тога је Господ и рекао Самарјанки која је променила пет мужева: „И сада кога имаш није ти муж" (Јн. 4, 18). То значи да они који прелазе границу другог брака више нису достојни назива мужа и жене. Ми смо у погледу трећебрачних прихватили обичај петогодишњег одлучења, и то не на основу правила, него на примеру наших претходника. У осталом, таквим људима не треба у потпуности забранити улаз у цркву, него их треба удостојити тога да две или три године слушају Писмо, а затим их удостојити да стоје не пуштајући их још увек к причешћивању Светињама; и тек када покажу плодове достојне покајања, поново их треба уврстити у заједницу.
  3. Волим
    dilic got a reaction from DYNABLASTER in Богу се моле Служби исповедају   
    DB-ovci su kancer u telu crkve i moraju se hitno odstraniti lustracijom. Bez toga Crkva ne može biti "so zemlji" kako sam Hrist od nas traži. Daj Bože da se svi pokajemo, a oni koji to neće neka služe svojim "bogovima" ali ne krijući se ispod mantija!
  4. Волим
    dilic је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у Православна чуда   
    Последњих 48 сати дешава се чудесан догађај у скиту Свете Ане на Светој Гори. Како сазнаје Ромфеа већ два дана кандило које се налази изнад Царских Двери у храму Свете Ане њише се у облику крста. За монахе на Светој Гори овај феномен није непознат.
     
    На питање да ли се и у овом тренутку догађа овај феномен, монах из скита Свете Ане каже: "Не могу то да објасним, јер оно што видите је необјашњиво".
    http://www.spc.rs/sr/chudesan_dogadjaj_u_skitu_svete_ane_na_svetoj_gori
  5. Волим
    dilic got a reaction from Ignjatije in Познати исламски теолог открио јавности једну од главних тајни Ислама   
    Човек реко искрено и тачно. То је то! Милитантни религијски систем заснован на убијању онога ко га не прими или га се јавно одрекне.
  6. Волим
    dilic got a reaction from feeble in Дијалог са римокатолицима након "Олује"?   
    Брате Ђорђе, овде сам поставио питање преиспитивања дијалога. Нисам прејудицирао прекид. Овде се ради о злочину који се већ више пута понавља 1. Светски рат, 2.Светски рат, 90-те. Ти злочини се славе као велике победе. У тим прославама Римокатоличка црква учествује и благосиља. Преиспитивање значи може да значи много тога. Можда скренути пажњу осталим римокатолицима на то што Хрвати чине није хришжански и људски, па да се према томе и односе према њима. Можда да се дијалог прошири и на те теме. Чему дијалог ако се друга стране не поправља и не чини ништа на томе да ни у учењу, ни по делима не постаје ближа изворном православном хришћанству?
  7. Волим
    dilic је реаговао/ла на Жељко у Најбољи кадет избачен са војне академије   
    Србија

    Некоме мајка

    Некоме маћеха


  8. Волим
    dilic got a reaction from Лидија Миленковић in Венчања, свадбе   
    Прошле недеље сам примером потрвдио ваш став - скроман ручак и Амин.
  9. Волим
    dilic got a reaction from Милан Ракић in Венчања, свадбе   
    Прошле недеље сам примером потрвдио ваш став - скроман ручак и Амин.
  10. Волим
    dilic got a reaction from мирођија in Венчања, свадбе   
    Прошле недеље сам примером потрвдио ваш став - скроман ручак и Амин.
  11. Волим
    dilic got a reaction from Јадранка-Дервента in Венчања, свадбе   
    Прошле недеље сам примером потрвдио ваш став - скроман ручак и Амин.
  12. Волим
    dilic је реаговао/ла на Дејан у Угашен пожар - киша пала после литије и молебана   
    НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12. август 2012. (8 часова) - УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР.
    Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен.
    Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или "Богородичиним врт", како се још назива. Монаси су носили икону Богородице "Утешитељку туге", копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије.
    Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно уклонила могућност од поновног паљења.
    Процењује се да је изгорело 4000 хектара шуме од којих је највећи део на поседу Хиландара. Процена материјалне штете тек треба да уследи.
    Извор: hilandar.org
  13. Волим
    dilic got a reaction from Лидија Миленковић in Отворени сепаратизам међу "Атеистима Србије"   
    Više od šest decenija pražnjenja mozgova i trovanja ljudi ateizmom i antiteizmom dovelo je do ovoga. Nije Maldoran jedini. Ima ih čitav legion. Na našim prostorima potrebna je nova jevanđeoska misija i to od početka. Bogotpadništvo je stanje većinskog dela stanovništva Srbije, na žalost. Pomozi nam Gospode!
  14. Волим
    dilic got a reaction from Михајло in "Papa je vidljivi i živi Krist na zemlji"!?   
    Који део мога поста није истинит или је проблематичан? Не разумем?
  15. Волим
    dilic је реаговао/ла на Ромејац у "Papa je vidljivi i živi Krist na zemlji"!?   
    Осуђен је као јеретик.
    А упорно му (папству) проналазите олакшавајуће околности. Те није учио, него је само у неком писму криво схваћен и није се одлучно супроставио (што значи да се вероватно некако тихо, бојажљиво супроставио).
    Из твојих речи јасно произилази да је по теби осуда сабора такорећи ништавна.
    Изгледа да су оци на сабору одлуке доносили у заблуди. Јер ако кажеш:
    "Papa Honorije I. je uputio pismo patrijarhu Sergiju koje je patrijarh TUMAČIO u prilog svojim monoteletskim gledištima. Međutim, drugi su to pismo DRUGAČIJE tumačili, na Zapadu sasvim suprotno. Tako ono NIJE nikakav dokaz da je Honorije I. NAUČAVAO jeretičko učenje" - јасно је да говориш да су оци на Сабору били у заблуди и да су осудили невиног човека и то не због јереси него због пропуста ("Zbog TOGA propusta je posmrtno osuđen"), а они то представили као јерес.
    И то дотичног папу анатемисали, због пропуста!
  16. Волим
    dilic got a reaction from N.Petrovic in Papa - počasni poglavar svih hrišćana.   
    Могао би да буде почасни поглавар свих лажних хришћана!
  17. Волим
    dilic got a reaction from Михајло in Potop, argumenti za i protiv   
    Када се говори о овој теми, неопходно лаитература је Серафим Роуз, ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК. Овај велики православни теолог врло јасно излаже тумачење светих отаца и јасно показује да у светом писму нема много алегорија, нити "митова", већ да као и сам Господ Исус Христос говоре само истину коју им оркрива сам Господ Отац.
    http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SerafimRouzTumacenjePostanja/SerafimRouzTumacenjePostanja.htm
    Велики потоп се дакле десио, како је описано и променио изглед и услове на читавој Земљи и то се не може тумачити гледајући садашње стање Земље. Готово све културе у својим традицијама чувају сећање на овај догађај, који се несумњиво збио глобално.
  18. Волим
    dilic got a reaction from DYNABLASTER in Potop, argumenti za i protiv   
    Када се говори о овој теми, неопходно лаитература је Серафим Роуз, ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК. Овај велики православни теолог врло јасно излаже тумачење светих отаца и јасно показује да у светом писму нема много алегорија, нити "митова", већ да као и сам Господ Исус Христос говоре само истину коју им оркрива сам Господ Отац.
    http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SerafimRouzTumacenjePostanja/SerafimRouzTumacenjePostanja.htm
    Велики потоп се дакле десио, како је описано и променио изглед и услове на читавој Земљи и то се не може тумачити гледајући садашње стање Земље. Готово све културе у својим традицијама чувају сећање на овај догађај, који се несумњиво збио глобално.
  19. Волим
    dilic got a reaction from obi-wan in Porota u Teksasu odbila da podigne optužnicu protiv oca koji je ubio napasnika svoje ćerkice   
    Порота је исправно поступила. На силовање недужног детета се мора реаговати свом расположивом силом да се жртва заштити, без жеље да се преступник и убије. Ако се пак то и деси, то је онда Божја воља. Ако пак преживи, кастрација је најблажа и најпримеренија казна коју заслужује, све мање од тога је подржавање преступника и самог зла које он чини и позив другима да чине исто.
  20. Волим
    dilic је реаговао/ла на Дејан у Porota u Teksasu odbila da podigne optužnicu protiv oca koji je ubio napasnika svoje ćerkice   
    Američka javnost sa zadovoljstvom je pozdravila činjenicu da je Velika porota Okruga Lavaka (savezan država Teksas) nakon sprovedene istrage donela doluku da se ne podiže optužnica protiv 23-godišnjeg oca koji je 9. juna nenamerno ubio čoveka koga je zatekao kako napastvuje njegovu petogodišnju ćerku. Zakon u Teksasu priznaje opravdanu upotrebu smrtonosne sile u nekoliko slučajeva, a jedna od njih je i sprečavanje seksualnog napada.
    Kuća u kojoj je otac napastvovane devojčice ubio napadača
    Kako je istraga utvrdila, otac čije se ime ne navodi, kako bi se zaštito identitet maloletne žrtve seksualnog napada, požurio je na svoje seosko imanje na poziv komšija.
    Komšije su videle kako Hesus Mora Flores, jedan od radnika koje je porodica legalno angažovala kao ispomoć na farmi, silom nekuda nosi njegovu malu ćerku koja se otima i vrišti.
    Gradić Šajner, u čijoj se blizini nalazi farma na kojoj je devojčica napadnuta, poznat je po svojoj fabrici piva
    Sledeći detetove krike, otac je zašao iza ambara, gde je zatekao nezamislivu scenu: muškarca spuštenih pantalona kako leži na bespomoćnoj devojčici.
    Bez imalo razmišljanja, bacio se na napasnika, otrgao ga s deteta i više puta udario po glavi i po vratu. Tvrdi da nije imao nameru da ga ubije, što potvrđuje i poziv hitnoj pomoći, koji je uputio čim je shvatio da je čovek koga je izudarao u životnoj opasnosti.
    "Požurite! Ovaj će da mi umre! Ne znam šta da radim!” snimljeno je kako viče u slušalicu u razgovoru sa dispečerskom službom hitne pomoći, požurujući ih i psujući što ne umeju da nađu zabačeno seosko imanje.
    Kompšije: Svako bi uradio što i otac deteta
    Saopštavanje odluke o odustajanju od optužnice protiv oca
    U jednom trenutku je čak izjavio i da će povređenoga sam da odveze u bolnicu, jer pomoć ne stiže dovoljno brzo.
    - Žalosno je što je čovek izgubio život, ali mislim da bi to svako uradio - smatra Majkl Džejms Vet (48), komšija sa imanja preko puta porodice napadnute devojčice.
    Nakon istrage, izjava komšija i saslušanih poziva Hitnoj pomoći, do istog zaključka je došla i Velika porota: Otac, za koga celo selo tvrdi da je oduvek bio pristojan i miroljubiv čovek, opravdano je primenio silu u zaštiti svog maloletnog deteta i neće biti optužen za ubistvo.
    Извор:Блиц
  21. Волим
    dilic је реаговао/ла на Natasa. у Za Crkvu nema neželjene trudnoće   
    Tata je skot, zar ne?
×
×
  • Create New...