Jump to content

Иван ♪♫

Члан
  • Број садржаја

    9846
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    Иван ♪♫ је реаговао/ла на Дејан за a Странице, Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић за „Новости“: Инспектор Крстичевић као каубој упада у манастире   
    На десетине је примера Подластва, Стањевићи, Подострог-Маине… казала је Мирановићева, додајући да за изговорено има документацију. Нико нема права да на културним добрима ове државе изводи било какве интервенције без претходно издатих конзерваторских услова и одређених сагласности Управе.
    Све ове наводе одбацују у Митрополији црногорско-приморској.
    Дочекали смо и то да их о црквама, културним добрима и културној баштини, као и о законским одредбама и стандардима, поучава водећи експерт Црне Горе за моду, позната модна креаторка Анастазија Мирановић, и то са позиције директорке Управе за заштиту културних добара каже за „Новости“, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић. Није спорно да је она историчарка уметности по образовању, али је свеукупној јавности више позната по модним ревијама и креацијама сукања и женских комплета него по проучавању средњовековног и нововековног православно-црквеног, сакралног градитељства.
    Наш саговорник посебно указује да „чуди и забрињава што се модна креаторка Анастазија налази на челу Управе за заштиту културних добара као органа државне управе у саставу Министарства културе“.
    Изгледа да је она своју службеничку дужност у Управи схватила буквално, тј. да треба да штити културна добра од Цркве као ствараоца тих добара кроз векове!?! И, што је најгоре, изгледа мисли да се културна добра штите само решењима као управним актима која доносе уз кршење законских одредби са једне стране и подношењем прекршајних пријава против митрополита Амфилохија са друге стране каже отац Велибор.
     
    Велиша Кадић
    Саво Греговић
    Извор: Новости
  2. Волим
    Иван ♪♫ gave a reaction for a Странице, Христос је наш пријатељ- старац Порфирије (Кавсокаливит)   
    Рецимо Му: Господе, учинио сам грех, пао сам; опрости ми! Али истовремено треба да осећамо да нас Он љуби, да нас прима нежно и са љубављу и да нам опрашта. Нека нас грех не одваја од Христа! Када верујемо да нас Он љуби и када се трудимо да и ми Њега љубимо, онда се нећемо осећати туђима Њему и одвојенима од Њега чак ни када грешимо. Ми смо обезбедили за себе љубав Његову: како год да се владамо, знамо да нас Он љуби.
    Ако стварно љубимо Христа, онда не постоји бојазан да ћемо изгубити осећање страхопоштовања према њему. Овде важи реч апостола Павла: „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?… Јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божје, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим. 8, 35, 38, 39). Овде је реч о најузвишенијем, јединственом односу душе са Богом, односу који ништа не може да растргне, који се ничега не боји и ничим се не да поколебати.
    Ако будемо хтели да идемо за Христом, и овај живот на земљи биће нам уз Христа радост без обзира на тешкоће. С тим у вези апостол Павле каже: Радујем се у својим страдањима. То је наша религија. У том правцу треба да идемо. Не састоји се она толико од формалних обавеза колико од решености да живимо са Христом. Када ти то пође за руком, шта би друго хтео? Задобио си све. Живиш Христом, а Христос живи у теби. Све је потом веома лако – послушност, смиреност, мир у души.
    Старац Порфирије Кавсокаливит
    Извор: Епархија нишка
  3. Волим
    Иван ♪♫ gave a reaction for a Странице, Пилатово питање - Свети Николај Охридски и Жички   
    Истина је Ко, а не Шта.
    Истина је Личност, а не ствар.
    Бог је Истина. Као Апсолутна и супрелативна Личност, Бог је Истина.
    Отуда, као што је погрешно питање: „Шта је истина?“, исто је тако погрешно питање: „Шта је Бог?“. То је погрешно у истој мери, као што би било погрешно питати: ко је камен, ко је вода, ко је ваздух, ко је земља, ко је огањ? Јер се само за личност каже Ко, а за ствари Шта.
    Али, Пилат, Римљанин и незнабожац није умео поставити питање правилно. Ни његов Цезар, Тиберије, ни сав римски Сенат, не би га друкчије поставили. Јер цела импреија се оснивала на стварима, на множини ствари, на величини земље и богатства и простора, а не на личностима, једно скроз земаљско царство, где су ствари угушивале личност, и где је „Шта“ царовало над „Ко“.
    Но, зар ћемо осуђивати само Пилата због погрешно постављеног питања? Гле, не умеју то преважно питање поставити правилно, ни многи неопагански мислиоци европски: пантеисти, материјалисти, епикурејци, окултисти и стоици.
    Сви они пилатски мисле, зато се пилатски и питају, не „Ко је истина?“, него „Шта је истина?“
    Они бркају факта са истином. А, зар факта нису истина?
    Не. Факта, ствари, и односи ствари, јесу само символи истине, сликовно исписани у јероглифима природе. Они представљају слова, печате, знаке, наговештаје или мимику истине, али не саму истину, истина и факта односе се као писаи писанкја. Кроз шарену писанку васионску објављује се људима, као у загонетки, величанствена Личност Писца, Која и јесте Сушта и Суштаствена.
    Факта су променљива и пролазна, истина е увек иста (како је дивна ова реч српска: истина!). Сав видљиви свет је пролазан, сходно учењу и религије и науке. Како би дакле могло бити истина, оно што је пролазно?
    Само је Бог непролазан. Према томе, само је Бог Истина. А Бог је Личност.
    Осим Бога, личности су и Анђели и људи. И они су, као личности, одређени за непролазност, као синови Бога Истинитога.
    Исус није хтео одговорити на погрешно питање Пилатово, али јена другом месту, и пред другим рекао: „Ја сам Истина“.

    Овом објавом учињена је прекретница у историји човечанства, прекретница пресудна за процену Бога, човека и природе. Бог је Личност, а не ствар. И човек је личност, а не ствар.
    Отуда се и човеку на ставља питање „Шта?“, него „Ко?“
    Универзални значај ове прекретнице добро је разумео Апостол, који је са усхићењем узвикнуо: „Старо прође, све ново настаде“. Другим речима: мрак лажи и тиранија ствари над заробљеним човеком прође, а слобода и величина личности настаде.
    Ко год почне о овом озбиљно размишљати, осетиће брзо како излази из таме на светлост. И схватиће радикални преокрет, који је учинио Син Божији у поимању личности и ствари. Схватиће и небивалу борбу нашег времена између „синова светлости и синова таме“, то јест, између оних који уздижу Личност Бога и личност човека, изнад бесловесне природе и оних који теже да Личност Бога и личност човека свале на и утопе у гомили немуштих ствари, и да опет учине ствари господаром над човеком, то јест, да понове лажни експеримент римског паганизма.
    И тада ће разумети божанствени значај савремених поклика.
    Слобода човека.
    Достојанство човека.
    Личност изнад свега света.
    Слобода народа.
    Индивидуална вредност човека и народа.
    Јер сви ови поклици и гесла имају далеко дубљи значај, него што на први поглед изгледа. Нису то гљиве које су се обдан појавиле, то су биљке, чији је корен Христос, мада то не знају неки од оних који горња гесла употребљавају.
    Они мисле, да су се горња гесла појавила појавом модерне демократије. Међутим, та су гесла поечла лагано расти у хвалу од онога дана, када је Сејач рекао: „Ја сам Истина“, и када је отпочела борба у свету између „Шта“ и „Ко“.

    Пре 19. векова отпочела, а у наше дане израсла се и захватила цео свет.
    То су дужни знати сви хришћани света.
    А да би то знали, морају претходно појмити, колико је Пилатово питање било погрешно и недостојно Христовог одговора.
    Свети Николај Охридски и Жички
    Извор текста и слика: ПријатељБожији
×
×
  • Креирај ново...