Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ispisani

Теолог
  • Број садржаја

    47
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Ispisani got a reaction from експлорер33888 in Пријавите се на наш Viber приватни chat   
    Здраво свима, срећан празник!!!
    Коме да пишем пп са телефонским бројем, за укључење у Viber chat?
    Хвала.
  2. Волим
    Ispisani је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Пријавите се на наш Viber приватни chat   
    Драги пријатељи,
    Ако имате на вашем мобилном уређају инсталирану апликацију за коминуцирање Viber, придружите се нашем приватном чету, где ћемо вас обавештавати о разним стварима везаним за наше пројекте - Pouke.org, Crkva.net, Churchpic.com...
     
    ПОтребно је да нам на овом профилу у приватној поруци пошаљете број вашег телефона и ми ћемо вас ручно додати у групу.
    После додавања, можете и сами да додајете друге кориснике.
     
    НАПОМЕНА:
    Недоличне поруке на виберу, као ибило како недолично понашање биће санкционисано бановањем са чета.
     
    Поуке.орг админ тим
  3. Волим
    Ispisani got a reaction from Justin Waters in Kњиге на поклон (образ светачки, молитвеници, монашка литература....)   
    Поштујем...
     
    и поздрављам...
  4. Волим
    Ispisani got a reaction from Иринеј in Свето Писмо Старог Завета - Предавања   
    Поздрав,
    скинуо сам предавања из старозаветне историје и егзегезе са сајта и одличног су квалитета. Хвала за постављање.
    Имам још једно питање. Има ли случајно нека слична варијанта са Грчким језиком, мислим да ли неко има предавања из Грчког језика у аудио (или видео) формату добре чујности? Да ли евентуално планират постављати нешто слично.
    П.С. Истини за вољу нисам детаљно прегледао форум, можда је питање сувишно.
    Још 1 поздрав!!!
  5. Волим
    Ispisani got a reaction from DankaM in Нове књиге за бесплатно преузимање на ЖРУ   
    Поздрав,
    ево мене опет. Наиме, скенирао сам књигу "Црква је живот" од о. Георгија Флоровског и припремио је за штампање, па да знате. Ако некоме треба, могу да му пошаљем, могао бих и да је поставим овако и мислим да би то било и најбоље али не видим опцију да је "аплоудујем" па не знам да ли је то изводљиво и каква је пракса постављања књига. Величина је неких 40-ак МБ.
    Поздрав!!!
  6. Волим
    Ispisani got a reaction from Andre Williams in Флоровски - Црква је живот - купујем   
    Поздрав братијо,
    прије пар дана сам скенирао и скромно припремио за штампу трражену књигу. Обзиром да нисам на сајту често, јавио сам администратору и послао му је на мејл. Рекао је да ће да је постави ових дана па се можеш надати.
    Ако ти треба хитно пошаљи мејл па ћу ти послати.
    Поздрав!!!
  7. Волим
    Ispisani got a reaction from Andre Williams in Флоровски - Црква је живот - купујем   
    Поздрав братијо,
    прије пар дана сам скенирао и скромно припремио за штампу трражену књигу. Обзиром да нисам на сајту често, јавио сам администратору и послао му је на мејл. Рекао је да ће да је постави ових дана па се можеш надати.
    Ако ти треба хитно пошаљи мејл па ћу ти послати.
    Поздрав!!!
  8. Волим
    Ispisani got a reaction from Andre Williams in Флоровски - Црква је живот - купујем   
    Поздрав братијо,
    прије пар дана сам скенирао и скромно припремио за штампу трражену књигу. Обзиром да нисам на сајту често, јавио сам администратору и послао му је на мејл. Рекао је да ће да је постави ових дана па се можеш надати.
    Ако ти треба хитно пошаљи мејл па ћу ти послати.
    Поздрав!!!
  9. Волим
    Ispisani got a reaction from DankaM in Нове књиге за бесплатно преузимање на ЖРУ   
    Поздрав,
    ево мене опет. Наиме, скенирао сам књигу "Црква је живот" од о. Георгија Флоровског и припремио је за штампање, па да знате. Ако некоме треба, могу да му пошаљем, могао бих и да је поставим овако и мислим да би то било и најбоље али не видим опцију да је "аплоудујем" па не знам да ли је то изводљиво и каква је пракса постављања књига. Величина је неких 40-ак МБ.
    Поздрав!!!
  10. Волим
    Ispisani got a reaction from Sophrosyne in Свето Писмо Старог Завета - Предавања   
    Здраво свима,
    у прилогу је пар предавања проф. Кубата, врло сирово прекуцаних...
    Надам се да ће некоме бити од користи...
    Поздрав!!!
    01 - Uvodno predavanje hermeneuticke prirode.doc
    03 - Student drzi predavanje, veoma dobro i vazno.doc
    04 - Razna pitanja - O ciscenju zene i dr..doc
    06 - Praoci - Patrijarsi - Novo.doc
  11. Волим
    Ispisani је реаговао/ла на Млађо у Savremena iskusenja i mladi   
    МОЈА РАЗМИШЉАЊА 3
    Сексуални чин није чин онтолошке слободе већ природне нужности. Он ми је будући да је део природе, наметнут. Нисам могао да бирам да ли ћу дар полности да поседујем или не. Он ми је детерминисан самим тим што постојим као биолошко биће. Своју онтолошку слободу остварујем везујући своју личност са нествореним превазилазећи природне нужности. Дакле, ако оно трансцендентално, надприродно буде пресудно за мој начин постојања, то ће значити да ја желим да будем онтолошки слободан (слободан од природне нужности). Једино је Бог апсолутно слободан због тога што своје постојање не дугује никоме. Нема никога равног себи коме би могао да каже НЕ и нема ништа „пре“ ни изван Њега у односу на шта би могао да одреди своје постојање. Сходно томе Он је ван времена и простора и слободан је од свих категорија које са собом носе време и простор.
    Ми смо створена бића и Господ нас је саздао са циљем да се у сједињењу са Њим ослободимо природних нужности... У нашу природу Господ је усадио два начина размножавања чије употребљавање зависи од човекове слободе. Један је ангелски који је нама недокучив, а други је анимални, природни, страсни... Пошто је човек пре искуства пада имао чврсту везу са Богом која је требала да се изграђује и да расте, у контексту тог изграђивања и хитања ка савршенству у Богу био је слободан од начина размножавања који је искључиво везан за биологију. Окретањем од тог пута или је изгубио тај ангелски начин размножавања или му је он постао потпуно стран и недоступан (неактиван, непрепознатљив, неизводљив у новонасталим околностима), јер га је он, рекао бих, својим слободним поступком одбацио и везавши се за природу практично активирао овај други који је саставни део људске природе и у односу на који не може да буде слободан уколико га се не одрекне. Хипотетички посматрано уколико би га неко пре доласка у постојање упитао да ли жели да поседује сексуалну активност, тада би он могао да бира и тада би могао да каже да је изабрао да буде сексуално или асексуално биће. Ако би изабрао ово прво изабрао би да буде неслободан у оносу на своју сексуалност или у односу на своју асексуалност ако би изабрао други пут. Асексуалност би га робила у том смислу што не би могао у перспективи постојања да је одбаци и прихвати ово друго – сексуалност. То је наравно немогуће јер је човек, будући да је створење, релативно слободан – није могао да бира да ли ће да постоји или не – па је самим тим доспео у реалност која му намеће сексуалност и сходно томе имплицира његову детерминисаност као сексуалног бића, а што је детерминисано није слободно.
    Укратко речено, ако би себе посматрали искључиво као биолошка бића онда би сексуална неактивност била неприродна, а активност природна што значи и нужна, неслободна. Али ако себе доживљавамо као боголика бића која своју комплетност поседују једино у заједници са Богом, тада нам из перспективе ослобођености везивања за природне нужности сексуална неактивност бива надприродна, а активност (иако природна) слободно изабрана. Тада би из те перспективе наша слобода била ипак онтолошка, јер ни сексуална неактивност, а ни сексуална активност које привремено или трајно бирамо не би нас поробила, већ би смо и даље били слободни. Дакле, онтолошку слободу имамо једино у заједници са Богом, што значи да сваки наш избор (емпиријски) уколико нарушава ову заједницу и прекида је, не дозвољава нам да будемо слободни у односу на то што смо изабрали. Ако смо трајно изабрали апстиненцију тада смо се определили за есхатолошки начин постојања који подразумева слободу у односу на сексуалност, тачније слободу од сексуалности. Али уколико смо изабрали пут употребе сексуалности, своју онтолошку слободу можемо сачувати једино ако не дозволимо да сексуални чин буде пресуђујући и одреди нас као искључиво биолошка бића. То је тежак пут и немогуће га је постићи ван Цркве.
    Објашњење: активним животом у Цркви остварујемо циљ и смисао нашег живота, а то је вечни живот. Такав живот не познаје разликовање полова нити се у њему одвија било каква сексуална активност. Будући да нам се таква реалност још у пуноћи није открила и да смо још увек везани и за оно што зовемо створена природа која подразумева постојање сексуалних односа, није нам забрањена употреба истих како би се изграђивали у љубави, али таква употреба не сме да нам замени реалност будућег живота. Реалност будућег вечног живота треба да буде пресудна, а то подразумева да сексуалне односе треба схватимо као привремене и сходно тој чињеници и да се владамо. То практично значи да треба ради Царства Небескога да се уздржавамо, чак и ако смо изабрали брачни живот, јер тиме показујемо да је наша „судбина“ живот који је слободан од сексуалности и да нас повремено ступање у сексуалне односе не везује (пресудно и одлучујуће) за природу, већ да нам указује у контексту иконичности на љубавну заједницу која је препуна задовољства и радости, а то је вечна заједница са Богом Љубави која је ослобођена од сваке патње.
    Нисам сигуран да ли сам на добар начин разјаснио... Разлика је, чини ми се, када говоримо о односу слободе и сексуалности и када говоримо о односу између слободе и конкретног сексуалног чина. Питање: Да ли смо у тренутку сексуалног контакта слободна бића? Ово за сексуалност је јасно, али мислим да се ствари мало компликују када се конкретније сагледа проблематика.
  12. Волим
    Ispisani је реаговао/ла на antoneta у Savremena iskusenja i mladi   
    Нешто сам размишљала....али не знам да ли је баш све то тако....наравно очекујем критику....спремна да је прихватим....
      Слажем се, чини ми се, са већином овде да не можемо бити искључиви по овом питању. Ригидност никог није привела Цркви, ипак је сада све урбаније, једноставније, либералније.... Љубав не трпи правила и норме.... А Бог жели љубав од нас. И поставља се питање да ли љубав треба да подређујемо правилима и убијамо је, или правила треба да прилагођавамо љубави и потврђујемо је?
      Раније, у доба наших бака и дека, држање за руке је била табу тема, пољубац на блиц био је узвишена категорија, а о сексу се није смело ни говорити..... Свако време своје бреме.... Тада није било телевизије, а и када се појавила била је то само црно-бела кутија која је приказивала углавном партизанске филмове и дечију емисију Невен. Међутим сада је све другачије – рекламе, билборди, плазма по глави становника, интернет, мобилни телефони... доња граница пубертета се сукцесивно смањује, млади брже сазревају, родитељи остварују пријатељске а не ауторитарне односе са децом, друштво је постало слободније, разговара се, тежи се да се разбију предрасуде и превазиђу стереотипне и неосноване кочнице... Ту наступа Фројд који сматра да нагони, који су природни, траже своје задовољење и да су зато у конфликту са културним нормама које их дисциплинују, што рађа душевне поремећаје.... Па се под утицајем тога последично и култура и морал мењају. Чак до те мере да се јављају различите изопачености и разматрају предлози о легализовању хомосексуалних односа као једном од видова испољавања сексуалности...
      Има сада у овом друштву пуно тога што је, по мени, један изрод, аутодеструкција човекекове личности и иконе Божије коју он представља, али у овом тренутку тешко је пронаћи неког посебног кривца за такав (не)морал. Међутим, то нама, хришћанима, није ни битно. Бог нас васпитава независно од општеприхваћених социо-културалних начела.
      Затим, то што раније нису говорили о сексу не значи да га није било, да га нису желели, нити да су, изјашњавајући се у јавности као стидљиви и чедни, заиста били честитији и моралнији. Једноставно, тада је било довољно да се то нешто не види, да се успешно прикрије, па да се означи наводно непостојећим. А уствари... било је и тада свега... само заклоњеног од погледа других и јавног мњења... И колико видим сада постоји тежња да се то лицемерје разоткрије и да се човеку, као бићу чија је основна тежња да воли и буде вољен, то омогући без потребе да лаже, да се претвара, да глуми, на начин који неће бити санкционисан. И опет ограђујем се – то је мач са две оштрице, уколико се оде у крајност. Али ми као хришћани можемо да пронађемо меру у томе и да из тог глобалног села извучемо управо оно што се не коси са Христовом благом вешћу, већ је потврђује и прати. И мислим да је добро што се ослобађамо крутих и искључивих окова традиционализма у вери и извлачимо суштину коју ћемо моћи да живимо у 21. веку.
      Познајем више парова који су заједно већ неколико година и који се заиста воле, пунота љубави видљиво зрачи из њих, имају уредан сексуални живот и озбиљни су у својој намери да једном, у неко догледно време ступе у брак. И иначе уопште не сматрам да они који се уздржавају до брака имају веће шансе за спасење, нити да су духовнији. Не мислим да је тај неки духовни раст директно завистан од уздржања односно неуздржања. Уколико секс није циљ сам по себи, зашто би заслуживало осуду то што двоје, који се воле искрено и јако, кроз секс као вид телесног сједињавања пројављују љубав једно према другом, веру једно у друго када му се предају, и жељу да се буде једно? Секс, заиста може да представља неки вид предукуса Царства Небеског, посматрано са те тачке да проистиче из љубави и да му је циљ да смо у нераздељивој љубавној заједници са оним другим, а уједно јединствени и несливени.
      С друге стране, ово двоје су пуноту живота у пуноти љубави већ пронашли, нису противници институционалног брака, желе они да некад постану брачници, али и не осећају потребу за тим. Венчање у општини – потписи на папиру су небитни за стабилизовање и потврду њиховог односа. Црквени брак – са аспекта благослова у реду, али Господ је вероватно већ благословио ту њихову заједницу чим је она тако дуго опстала а и шта њима уопште значи благослов – да ће им све кренути на боље? Па они су довољни једно другом, њима је и сада све савршено... тако да суштински брак заиста ништа не би променио.... И онда је разумљиво зашто не постоји посебна тежња за променом постојећег стања.... већ инерција... Они имају све: заједничку постељу и трпезу, можда већ и живе заједно, свекар је постао тата, ташта се зове мамом, храбре се, теше се, радују се, воле се, једно другом су све и свја. И онда се питам по чему се уопште разликује брачни живот од оног пре ступања у брак?..... Ако су то само деца...... Мислим да брак не може да се сведе на рађање деце, то никако. Они могу, уколико желе а пошто сексуално опште, децу да имају и ван брака, биће тешкоћа око дефинисања статуса те деце због ванбрачне заједнице, али да држава није поставила такве прописе ни то не би био аргумент за. Нема разлике. Брак је формалност. Па и црквени. АЛИ Бог ипак све ствара врло смислено. Брак је створио ипак. У чему је онда његова вредност? Шта је то што превазилази и потире димензију формалности? Да ли је то завет да смо се обећали оном другом... али раскид (пре брака) и развод (по ступању у брак) су у потпуности исти, размимоилажење само другачије названо, папирологију занемаримо.... закључујем да нема разлике ако ствари поставимо овако.... Али Господ је осмислио брак, он мора да има поенту!!!
      И онда да ли има основа мислити да брак треба да нам пружи стицање пуноте љубави кроз однос Христос-муж-жена, постављање односа између мушкарца и жене на један виши ниво, вишу категорију, продубљивање односа између двоје кроз благослов, и све то као коначна потврда слободног и одговорног избора доживотног сапутника?
      И када је Ђомла поменуо Шмеманов дневник....сећате се нове године? Није било веће радости од чекања Деда Мраза... још се трудимо да будемо „добри“ током целе године... како се приближава 31. све смо радоснији, све нам је лепше.... стрпљиво чекамо и радујемо се... Ишчекујемо и не можемо ни да слутимо шта нас чека али знамо да је лепо... радујемо се јер знамо да ће доћи и тај 31. који ће нам донети још већу радост....и овде не говорим о ишчекивању секса већ пуноте љубави, која ће се успоставити у браку, а која ће се, између осталог, остваривати и кроз секс.
      Е сад, ако смо нестрпљиви и пронађемо поклон у татином орману пре времена, јер нисмо могли да зауставимо радозналост, разлика ће бити та што ће 31. бити са мење ентузијазма дочекан, можда ћемо морати и да глумимо колико смо изненађени и одушевљени и колико нам је све, сада када смо коначно дочекали тај дан, дивно.... Радујемо се ми у сваком случају, само различит је интензитет радости, различита су та два 31. јануара....
      Не сумњам да ће нама бити величанствен и тај тренутак открића поклона у татином орману, али то ипак неће бити онај максимум величине као када бисмо то приуштили себи у поноћ дана Д.... мада нам се може учинити да је тако.... (то ме је подсетило на причу о две жабе, од којих је једна у бунару и то јој је све, а друга напољу и види море, и обе мисле да имају врх али ипак она у бунару не види прави врх....)
      Дете хоће одмах и сад, али не зна да ће после и тад бити неупоредиво драгоценије и смисленије.... а родитељ то зна и жели да му пружи такав осећај, али ако је дете авантуриста, па зар ће га мање волети? Не, никако. 31.јануар ће, истина, имати мање смисла, биће формалност, дете ће себи ускратити једну посебну лепоту, умањити вредност тог толико очекиваног, али родитељ неће престати да га воли...Његова љубав никада није ни зависила од нашег избора, нити је сада то дете другоразредно, не.
      И сад понављам, да ступање у сексуалне односе пре брака не мења нас суштински. Нисмо ни бољи ако то не учинимо, ни гори ако то учинимо, исти смо... Није ни битно да ли је то у или ван брака, ако је то особа са којом остварујемо пуноту живота у љубави. Разлика је једино у томе колико ми желимо ту узвишену димензију таквог једног коначног осета, коју нам Господ дарује и коју је желео да нам пружи, и колико нам је битна смисленост брака – у контексту развоја љубавног односа.
      И зато мислим да је смешно да се сад ми нешто осуђујемо, убеђујемо... Бог је Љубав, он жели да и ми волимо и будемо вољени. Зашто би онда постављао границе типа до тад можеш овако да волиш, а од тад можеш и овако, не, једноставно Он нас је само спремао за нешто више, а на нама је да одлучимо да ли ми то желимо. Он нам даје могућност али не мења свој однос према нама уколико анулирамо ту понуђену опцију. Нема потребе да доказујемо једни другима шта је исправније, шта је претежније... Лично сматрам да је одговор на ово питање ствар афинитета сваког од нас понаособ. Ко жели величанственост и ко жели да издигне „стеге брака“ у неку смислену категорију – њему није тешко да ишчекује; ко жели да осети пуноту љубави раније – њему није тешко да занемари величину.... Ко како жели... Некa свако одреди шта више жели... Не сумњам да су оба концепта примамљива....
    И ко једе нека не суди ономе ко не једе, и ко не једе нека не осуђује онога ко једе......
  13. Волим
    Ispisani је реаговао/ла на trapa у Savremena iskusenja i mladi   
    Evo jednog mog zapazanja. Danas mladi stupaju u seksualne odnose mladji nego ikad. U proseku pre braka promene vise seksualnih partnra vise nego ipak. Imaju vremena i mogucnosti da biraju vise nego ikad. Ali  takodje nikad nije vise bilo raspadnutih porodica i razvoda. Ako je seks pre braka potreban za bolje funkcionisanje u braku onda bi danas brakovi cvetali.
  14. Волим
    Ispisani је реаговао/ла на Млађо у Savremena iskusenja i mladi   
    Ево и фуснота које су због мог недовољног познавања технике на жалост одвојене од самог преднацрта једног будућег текста, али се надам да ћете се снаћи.
              1.Блуд је корен речи заблуда. Сваки човек у дубини свога бића има тежњу да живи вечно. Створен је по образу и подобију Божјем и тиме му је уткана тежња да од природног начина постојања досегне до оног надприродног који му сам Бог дарује ако се човек определи за заједницу са Њим. Смисао свога живота човек остварује када се труди да личи на Бога. Личити на Бога значи живети божанским начином живота, значи живети вечно и ослобођено од стега природног биолошког начина живота. Ако човек помисли да без Бога, практикујући природни начин употребе својих дарова, може осигурати оригиналност, непоновљивост и вечни начин постојања који му је стварањам усађен и задат, онда се налази у заблуди. Заблуда или блуд је свака одвојеност од извора живота. Заблуда у сексуалном смислу састоји се у томе што сам сексуални чин ма колико био здрав, пријатан, сладак, не пружа оно што човек свесно или несвесно жели, а то је да буде непоновљив, савршен, бесмртан, вечан... Ма колико настојао да то пренебрегне, ипак не може побећи од чињенице да оно што је само и искључиво биолошко и природно, да је то створено, а сходно томе да је променљиво, а сходно томе да је смртно...
      2.Лука 20, 27-36.
      3.Ако се везујемо за створену природу да би свесно или несвесно утолили глад за вечним животом, промашићемо, јер је производ таквог сједињења смрт, пошто не долази до јединства са оним нествореним које силом свога постојања врши један интересантан парадокс: не уништава створено, већ га оживљава. Ово је битно запамтити.
      4.Ма колико он био сладак, племенито усмерен, „љубаван“, радостан, пријатан, приказан као акт стваралаштва,...  Колико је само велики грех осуђивања и оговарања, лагања, сплеткарења, мржње према другоме...
      5.Сматрам да би овај израз ''пуноћа живота'' требало мало разјаснити. Пуноћу живота је немогуће остварити ван заједнице са Богом. Монаштво представља пут превазилажења природе, али не и уништавања природе, ради вечне заједнице са Богом. Они који нису кадри да прихвате такав подвиг Бог је благословио да крену путем брака користећи ерос у емпиријском смислу као слику тежње човека за Богом. Оно што нам Бог тиме показује је да нам те односе који су последица пале природе не укида, већ их користи као начин спасења. Рани хришћани су се венчавали увек у светој Литургији. Тиме су показивали да њихова веза није само њихова лична ствар, већ ствар читаве једне есхатолошке заједнице која их управо кроз литургијски, светотајински начин живота препознаје као мужа и жену. Тада су они исповедали веру да се не спасавају од смрти својом заједницом и сексуалним односом, него су ту своју заједницу и сексуалност као дар везивали за Цркву као начин превазилажења смрти. Девственост пре брака су приносили као велики подвиг који су практиковали из велике љубави према Богу и Цркви, признајући самим тим да су ти односи неблагословени ако не воде ка пуноћи живота коју једино имамо у Христу.  Значи, Христос и вечни живот су циљ и секса и апстиненције. Ако и једно и друго не приносимо Богу и не чинимо из љубави према Богу, одбацујемо шансу да постојимо као личнности и као вечна бића која су створена само за љубав.
      6.Не потврда љубави, него најпунија пројава брачне љубави и јединства. На једном мозаику из Свете Софије Цариградске приказано је како Христос стоји у средини између византијског цара и царице. Ту је без и једне једине речи упућена јасна порука да је брак везаност за Христа, јер Њиме брачна љубав добија свој трећи елемент који јој даје пуноћу. Сједињење момка и девојке без овог елемента може да буде поступак потраге за љубављу, али никако није печат којим се љубав потврђује. Како се може потврдити нешто што још увек реално не постоји? Права и истинска вечна и непролазна (=савршена) љубав стиче се временом, вежбањем и усавршавањем и никако без Онога Који је Љубав.
  15. Волим
    Ispisani је реаговао/ла на Млађо у Savremena iskusenja i mladi   
    МОЈА РАЗМИШЉАЊА 2
      Секс и апстиненција и у браку и пре брака треба да буду ствар љубави, с тим што пре брака та љубав има почетну фазу и треба да тежи ка трећем елементу који јој даје пуноћу и који проузрокује њено даље развијање, раст и усавршавање. Уколико остане искључиво на нивоу чулности и емоционалности – онда је то блуд .
      Љубав у брачној заједници је категорија вечности, јер је утемељена на Божјој љубави која је савршена и вечна. Наслада коју пружа сексуални однос може се у иконичном смислу прихватити као предукус вечног блаженства, мада и уздржање указује на есхатолошки начин живота . Све нам ово говори да ако за циљ свога живота не изаберемо Христа и ако сваку своју делатност и стваралаштво не вежемо за Христа имаћемо реалност промашеног начина живота у коме ћемо покушавати да задовољимо своју потребу за љубављу и за вечним животом на погрешан начин. Тај начин је заправо начини нашег постојања, а он мора имати неки темељ. Ако се определимо за то да темељ тог нашег начина постојања буде задовољење чулне природе, односно да сваку заједницу градимо на основу психолошких осећаја или пак неких природних законитости, онда треба имати у виду да је крајњи производ тих законитости – смрт. Да ли желимо смрт?
      Са друге стране, ако нагласимо да оно за шта треба првенствено да се вежемо није створена природа , него вечно Живи и Истинити Бог, онда Он постаје темељ нашег начина постојања не укидајући природне законитости нити их забрањујући, већ им дајући прави смисао и праву меру. Посматрајући из ове перспективе читаву проблематику сексуалних односа, жеља да живимо у заједници са Богом, а то значи већ сада и овде живети опредељен да је тај однос са Богом пресудан за наш начин постојања, открива нам да секс није грех све до момента док он не преузме улогу кормилара у нашим животима. Чињеница да свети оци посматрају полно сједињење мушкарца и жене као последицу и производ пале огреховљене људске природе, говори само да га они као феномен не укидају, већ да указују да то није начин превазилажења смрти.
      Ако говоримо о сексу пре склапања брачне заједнице, говоримо о односу који се одвија ван заједнице са Богом . Питаће се неко: Па зар је Бог такав тиранин да нам забрањује да се волимо, да уживамо, да учествујемо у нечему што је тако лепо и предивно...? Наравно да нам то Бог не забрањује, али нас позива да као Његова вољена бића схватимо да нам истинску вечну и непролазну радост и задовољство не може пружити ништа што свој темељ има у створеној природи, ништа што се не одвија у заједници са Њим, јер је Он тај који нам једини може подарити да се вечно радујемо радошћу неизрецивом. Ко није истински чврсто везан за Бога и ко не живи пуним црквеним литургијским животом, и поред тога што му ови горе исписани редови звуче јако логично не може најбоље ни схватити ни прихватити због чега треба да се уздржавамо од секса пре брака.
    Међутим, ово до сада је било можда мало једнострано посматрање ове проблематике. Данас живимо у свету где смо на сваком кораку притиснути предозираним садржајима порнографије који нам се на различите начине сервирају и свесно или несвесно или подсвесно изазивају нашу већ узаврелу полну природу. Треба имати у виду и то да се не можемо у потпуности позивати на евентуалне каноне који санкционишу полне преступе и који су доношени у сасвим другим временима и околностима. Прошло је оно време када су девојке и младићи ступали у брачне воде у периоду када полност по природи треба да се активира. То време није универзално и од особе до особе варира. Узима се да је то период од 16 до 25 године нпр. (у просеку). Људска природа и без разноразних спољашњих изазивача тражи своје. Незахвално је данас говорити о уздржању пре брака када се дуго студира, када многе околности (оправдане и неоправдане) утичу на то да млади људи што дуже одлажу тај догађај ступања у брак, када су многи млади до те мере физички блиски да је немогуће зауставити тај вулкан који се у датом моменту распали, када долази до тога да родитељи губе контролу над својом децом и не васпитавају их адекватно, што доводи до тога да се чак и границе световног морала драстично померају, тако да многи момци и девојке до момента ступања у брак бивају истрошени и онда почињу да трагају за нечим новим што ће изнова осмислити њихов живот. То осмишљавање везано је, понављамо, за начин постојања. Дакле, да ли ћемо да постојимо као искључиво биолошка чулна бића или као комплетне оригиналне и непоновљиве личности које су створене да у нераскидивој заједници са Богом живе вечно. У веома замршеном сплету изузетно компликованих ситуација и животних изазова може се јавити и следећа стварност: Из страха да не изгубим вољену особу ступићу са њом у сексуални однос. Не улазећи сада у једну дубљу анализу управо поменутог става који можда и не изражава пуну истину, рекао бих да проблем не постоји тамо где нема макар и елементарне црквености. Зашто би некога обавезивао тамо неки савет Цркве о апстиненцији, кад тај неко не слуша Цркву ни када Црква саветује да треба да се пости, да треба недељом и празником да се сакупљамо у храму, да треба да се молимо Богу, да не треба да завидимо, да псујемо, да мрзимо, да треба да чинимо добра дела, да не оговарамо и не осуђујемо, да не лажемо, да се исповедамо, да се причешћујемо...? И заиста, какве користи од уздржања има онај који не живи у заједници са Богом? Он ће од уздржања само имати фрустрације и тескобе, јер не треба заборавити да нас све што радимо без Бога и благослова Божјег и из љубави према Богу води ка бесмислу живота и привременој радости која се изгуби и распрши као пара.
    Проблем се јавља онда када су млади људи у дилеми: Угодити Богу или угодити себи (телу). Покушаћемо да покажемо како су ове противречне ствари ипак под извесним околностима помирљиве. Не настојимо да снисходимо померајући границе црквеног етоса, већ да управо имајући у виду тај црквени етос који нам указује да постоји нешто што се зове онтологија живота, откријемо оно што је Бог нама открио: Он је љубав. Безгранична љубав. Тај човек ма колико да је грешан, Господ га воли и жели заједницу са њим. Уколико се тај човек окренуо Богу и не жели да га изневери, а при томе је свестан да има један проблем који га спречава да ту заједницу у потпуности оствари, Бог таквога прима у свој загрљај и покушава да га научи да истински воли и да се истински радује. Шта то у пракси значи. Момак и девојка су увидели да је секс ван брачне заједнице грех, али они због извесних околности нису још у ситуацији да буду у браку, али желе, са друге стране, да живе у Цркви и да се сваке недеље причешћују. По некој устаљеној логици ово је недопустиво. Али ако оваквом пару посаветујемо да док год имају односе пре брака не могу да се причешћују, бојим се да би их одгурнули и од Христа и од Цркве. Одговорност је велика! Сваки случај је наравно прича за себе, али ако се ти људи заиста искрено воле, а то не треба никако занемарити, ваља их упутити на борбу коју не могу водити сами. Тек кад се сједине са Христом добијају великог Помоћника у борби против искушења, па чак и ако поново и поново падну, постоји света тајна покајања... То је тешка борба која се не добија преко ноћи, али ако желимо да будемо пријатељи Божји треба да будемо храбри па чак и ако се деси да нас искушење савлада, да не одустајемо него да идемо даље. Не треба то схватати као једини и највећи грех . Ако је секс заснован на међусобној љубави макар и само између момка и девојке треба у њему видети добар темељ да се та љубав развије у ону која никада неће престати.
    То није могуће остварити Ван контекста једне здраве црквености и тежње да се Бог изабере слободно као једини темељ и орјентир и једина Личност која нам пружа савршену сигурност.
    Дакле, као закључак овог одељка треба рећи следеће: Секс као природни феномен је јако здрав и потребан. Међутим, из перспективе онтолошког циља ка коме је човек упућен, ако се не остварује као тежња за пуноћом живота  представља онтолошки промашај – грех. То се управо и дешава са сексом пре брака, али ако постоји тежња да се то  превазиђе, да се путем давања себе другоме и вежбања у љубави и путем преумљења дође до Христа, свакако нам Господ неће ускратити Себе.
    Ако младић и девојка у својој дугогодишњој вези имају активан сексуални живот (или се пак повремено полно састају потакнути жељом да у том акту покажу љубав према вољеној особи), а ипак схватају да чине грех, нису далеко од оне истинске љубави коју даје Христос у заједници са Њим.
    Секс у браку је већ сасвим друга стварност. У вези са тим, данас, поготово међу црквеним људима постоји много питања и недоумица, као и много нецрквених схватања која проузрокују бројне невоље у брачном животу. Незахвално је да се овим питањима баве они који немају брачног искуства, међу којима је и потписник ових редова. Оградио бих се на почетку напоменом да је све ово што сам до сада написао и што ћу написати моје лично мишљење и покушај да начиним један текст који ће се бавити појединим проблематичним изазовима које нам саврамени живот намеће, а они који имају више знања и искуства препознаће колико у свему томе има истине и у којој мери сам допринео да се из перспективе мог личног доживљаја Цркве неки проблеми исправно сагледају.
    Нисам приметио да се код нас на српском језику појавио рад који опширно разматра и који се на један обухватнији начин бави сексуалним проблемима. Наравно, када се осврнемо на светоотачку литературу видећемо да се свети оци нису уопште толико до детаља бавили овом проблематиком. Све се своди на поштовање и преношење савета апостола Павла из прве посланице Коринћанима (7,5-6) и тумачења читавог тог одељка. То је и разумљиво, јер је немогуће такве ствари унифицирати нити им давати толики значај, када је свака особа различита и са собом носи своје специфичности и индивидуалне особености које се у брачној заједници љубављу преображавају и постају нешто што се тиче само и искључиво тог конкретног брачног пара. Апостол Павле и оци су то препознали дајући неке уопштене савете и не намећући било какве ставове остављајући самим супружницима да сами у договору одреде интензитет и учесталост и ритам који им одговара у сексуалним односима, а да при том не изгубе заједницу са Богом.
    Секс као феномен тиче се пре свега телесног, али и свеукупног задовољства и у својој суштини треба да буде догађај љубави . Ако доминира први елемент тада ми особу са којом ступамо у такав однос не посматрамо као личност, већ као објекат (средство) који нам помаже да задовољимо своју похоту. То је пут индивидуализма, дакле погрешан пут. Уколико тежимо ка томе да нам тај однос буде најпунија пројава наше љубави и међусобног јединства у пуноћи живота онда је то благословен пут, јер се на тај начин изграђује једна заједница у чијој партиципацији имамо отворен пут ка остваривању себе као оригиналне и непоновљиве личности. Како сада то препознати и разлучити?
    Супружници који живе црквеним животом као помоћ ће искористити искуство Цркве, односно Дух којим Црква живи биће водич и регулатор у заједничком спознању која мера треба да буде, како у односу између уздржања и неуздржања, тако и по многим другим недоумицама и искушењима кад је у питању сексуални живот у браку. Ради се о одговорном и слободном стваралачком приступу, којим ће супружници слободно и одговорно ослушкивати Дух Цркве, дух заједнице којој припадају, и препознаће Њиме праву меру која једино за њих двоје бива обавезујућа и спасоносна. Због тога је недопустиво да било ко споља супружницима намеће одређена правила и норме и да их саветује како ће се они понашати у својој брачној постељи.
    На почетку сам истакао да је циљ сваког човека Христос, јер само у Њему и кроз Њега превазилазимо природни начин постојања и добијамо шансу да живимо вечно. Уколико то имамо у виду све што будемо чинили, чинићемо у славу Божју, било да је у питању апстиненција, било да је у питању сексуално сједињење.
    Остаје још да ова своја размишљања разрадим и допуним. Требало би да пронађем релевантне наводе и примере из Светог Писма и из дела светих отаца као и радова савремених теолога. Жеља ми је да обрадим и питања као што су контрацепција, орални секс, положаји у сексу и многа слична питања која нам се као младим савременим људима намећу.
  16. Волим
    Ispisani got a reaction from ivana626 in Da li je sex između supruznika uzvišen čin, ili je to nešto sto činimo zbog slabosti, i ne treba mu pridavati značaja?   
    Поздрав људи...
    на сва претходна ево и још једног размишљања... без претензије на било какво убјеђивање, сугерисање и сл. већ просто моје виђење постављене теме и покушај неког расуђивања...
    Мислим да је једини прави смисао сједињавања супружника (постајања "једног") тражење благослова за рођење дјетета, тј. да се њихова заједница прошири и буде благословена као таква.
    Свако друго сједињавање мушкарца и жене за мене лично као хришћанина нема смисла из једноставног разлога што предмет сједињавања у том случају није наша жеља да испунимо Божију вољу и "рађамо се и испунимо земљу..." већ представља задовољење неких наших нагона, побуда, страсти и сл. (чије постојање није спорно уопште).
    Е сад, то је једно и тога некако увијек требамо бити свјесни, да нам буде као нека водиља, свјетлост којој се приближавамо читавог живота а реалност живота и услови у којима живимо су нешто сасвим друго.
    Оно што би требало да буде наш задатак као Хришћана овдје на земљи јесте да правимо некакав мост између ове двије ствари, да покушавамо да спајамо ове двије неспојиве ставри, оно што знамо да би требало и како би било Богу угодно и, с друге стране "проблема" да се то испоштује које нам намеће сама наша (пала) природа.
    Све ово опет зависи од јако много фактора. Прије свега околности у којима се супружници налазе (да ли живе сами у домаћинству или са неким, да ли већ имају дјеце, колико напорно раде, колико се дневно успију видјети, да ли неко од супружника ради негдје даље, ван града, оптерећеност послом и сл.); затим, сами супружници, нису ни они "идентични", неко има јачи, неко слабији сексуални нагон, једном је чешће другом рјеђе стало до односа, знатно или незнатно чешће (рјеђе); затим, нису потребе и нагони за односом исти у свим животним периодима, у младости су јачи, касније слабији и сл. и то утиче у извјесној мјери на однос према имању (немању) односа. Да сада не набрајам, има доста тих фактора који утичу.
    Шта је суштина приче, уздржање од односа, за оне који то хајде да кажемо могу да изнесу, је апсолутно благословено и мислим да то уопште није спорно; опет, с друге стране, људи којима то уздржање представља реалан проблем, проблем прије свега за њихову брачну заједницу и њено очување и који то не могу да изнесу мислим да треба некако да буду свјесни тога да то што рад уствари није благослов и да то није природно назначење њихово али се ето, по некој икономији спасења причешћују и Богу моле да им помогне у томе савладавању страсти. Знам да ће ово вјероватно наићи на неку снажну осуду али просто мислим да је тако и, на крају крајева, Хришћанство је одувијек било жртва, а и ово је сигурно...
    И да завршим са неким мојим личним ставом а то је да некако никада не бих могао да имам однос са женом која: 1. има циклус (из разлога... ; 2. која је трудна а да знам да је трудна и 3. која доји (јер је по мом мишљењу жена некако најузвишенија, најназначенија као жена у периоду када је трудна и када доји, жена је тада мајка у оном "пуном" смислу мајка и тада би ми однос са њом чини ми се некако "покварио" то стање у којем се налази, не знам, просто не бих могао...).
    Ето, толико од мене... тема је интересантна свакако...
    Поздрав!!
  17. Волим
    Ispisani got a reaction from ivana626 in Da li je sex između supruznika uzvišen čin, ili je to nešto sto činimo zbog slabosti, i ne treba mu pridavati značaja?   
    Поздрав људи...
    на сва претходна ево и још једног размишљања... без претензије на било какво убјеђивање, сугерисање и сл. већ просто моје виђење постављене теме и покушај неког расуђивања...
    Мислим да је једини прави смисао сједињавања супружника (постајања "једног") тражење благослова за рођење дјетета, тј. да се њихова заједница прошири и буде благословена као таква.
    Свако друго сједињавање мушкарца и жене за мене лично као хришћанина нема смисла из једноставног разлога што предмет сједињавања у том случају није наша жеља да испунимо Божију вољу и "рађамо се и испунимо земљу..." већ представља задовољење неких наших нагона, побуда, страсти и сл. (чије постојање није спорно уопште).
    Е сад, то је једно и тога некако увијек требамо бити свјесни, да нам буде као нека водиља, свјетлост којој се приближавамо читавог живота а реалност живота и услови у којима живимо су нешто сасвим друго.
    Оно што би требало да буде наш задатак као Хришћана овдје на земљи јесте да правимо некакав мост између ове двије ствари, да покушавамо да спајамо ове двије неспојиве ставри, оно што знамо да би требало и како би било Богу угодно и, с друге стране "проблема" да се то испоштује које нам намеће сама наша (пала) природа.
    Све ово опет зависи од јако много фактора. Прије свега околности у којима се супружници налазе (да ли живе сами у домаћинству или са неким, да ли већ имају дјеце, колико напорно раде, колико се дневно успију видјети, да ли неко од супружника ради негдје даље, ван града, оптерећеност послом и сл.); затим, сами супружници, нису ни они "идентични", неко има јачи, неко слабији сексуални нагон, једном је чешће другом рјеђе стало до односа, знатно или незнатно чешће (рјеђе); затим, нису потребе и нагони за односом исти у свим животним периодима, у младости су јачи, касније слабији и сл. и то утиче у извјесној мјери на однос према имању (немању) односа. Да сада не набрајам, има доста тих фактора који утичу.
    Шта је суштина приче, уздржање од односа, за оне који то хајде да кажемо могу да изнесу, је апсолутно благословено и мислим да то уопште није спорно; опет, с друге стране, људи којима то уздржање представља реалан проблем, проблем прије свега за њихову брачну заједницу и њено очување и који то не могу да изнесу мислим да треба некако да буду свјесни тога да то што рад уствари није благослов и да то није природно назначење њихово али се ето, по некој икономији спасења причешћују и Богу моле да им помогне у томе савладавању страсти. Знам да ће ово вјероватно наићи на неку снажну осуду али просто мислим да је тако и, на крају крајева, Хришћанство је одувијек било жртва, а и ово је сигурно...
    И да завршим са неким мојим личним ставом а то је да некако никада не бих могао да имам однос са женом која: 1. има циклус (из разлога... ; 2. која је трудна а да знам да је трудна и 3. која доји (јер је по мом мишљењу жена некако најузвишенија, најназначенија као жена у периоду када је трудна и када доји, жена је тада мајка у оном "пуном" смислу мајка и тада би ми однос са њом чини ми се некако "покварио" то стање у којем се налази, не знам, просто не бих могао...).
    Ето, толико од мене... тема је интересантна свакако...
    Поздрав!!
  18. Волим
    Ispisani got a reaction from kirios1 in Da li je sex između supruznika uzvišen čin, ili je to nešto sto činimo zbog slabosti, i ne treba mu pridavati značaja?   
    Могуће, али тада када је усрећим сигурно се неће питати како да ме задржи јер за тим неће бити потребе. То је оно што се љубав зове, да будеш са неким зато што га волиш какав год он био, са свим врлинама и манама, али је твој избор, и то избор за вјечност. Волиш некога зато што баш њега хоћеш да волиш и нећеш другога да волиш, тада љубав ослобађа а не спутава.
    + Григорије је често спомињао да нам љубав није само дата већ и задата категорија.
  19. Волим
    Ispisani је реаговао/ла на laetitia у Da li je sex između supruznika uzvišen čin, ili je to nešto sto činimo zbog slabosti, i ne treba mu pridavati značaja?   
    О овоме већ дуго размишљам и све ми је теже да разумем. 99 % људи које познајем ми је рекло да је превара сасвим нормална ствар јер људи после извесног времена досаде једно другом, а да не остаје све на речима, нажалост, сведок сам бројних превара. Мене оне увек заболе, не могу ни да замислим како би било другој страни када би сазнала. Јесу ли у питању лењост (лакше ми је да се мало забавим са стране него да се потрудим око свог брака) и егоизам (не занима ме што ћу повредити другу особу), наш менталитет, наша пала природа? Одговор који добијем је увек ''питаћемо те после xy година брака шта мислиш о превари''... Одговор који мени једино пада на памет је недостатак љубави, јер оно што видим око себе су углавном везе и бракови из навике, због деце, пара...
    Не осуђујем те људе, само покушавам да разумем да једног дана не бих дошла у ситуацију да ја варам свог мужа или он мене и још да то прихватим као сасвим нормално...
    Зосима, могао си да додаш да није све тако црно и да је Алис Купер изјавио да никада није преварио своју жену.
  20. Волим
    Ispisani је реаговао/ла у Свето Писмо Старог Завета - Предавања   
    Ево, узволи ти исписани брате
    Ових дана постављам и предавања из старозаветне теологије у аудио формату, ал заиста немам времена да све то прекуцавам. Ако неко има времена и воље нека то уради. Труд ће свакако да се исплати јер су предавања проф. др Родољуба Кубата право благо. Лично, многа предавања знам напамет, колико сам их слушао и увек и изнова се одушевим теолошком ширином коју има проф. Кубат.
×