Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Milan Savic

Члан
  • Број садржаја

    144
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на JESSY у Мисао дана...   
    Čovek je ušao u autobus i seo pored mladića koji jeizgledao kao hipik. Imao je samo jednu cipelu. »Staje,momak, izgubio si cipelu?«
    Naprotiv«, odgovorio je ovaj. »Našao sam je.
    Ono što je nama potpuno očigledno, ne znači i da je istinito


    Antoni De Melo
  2. Волим
  3. Волим
    Milan Savic got a reaction from Bigica in Православни документарни филмови   
    Planina Atos - Republika monaha 3/6
    Planina Atos - Republika monaha 4/6
    Planina Atos - Republika monaha 5/6
    Planina Atos - Republika monaha 6/6
  4. Волим
    Milan Savic got a reaction from Bigica in Православни документарни филмови   
    Planina Atos - Republika monaha 2/6
  5. Волим
  6. Волим
  7. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Ignjatije у За кога ћете гласати?   
  8. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Ignjatije у Tadić raspisao izbore za Đurđevdan   
    Bas sam u dilemi jagnje -izbori.
  9. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на nishizawa у Црнац, баба и трудница (истинита прича)   
    Преносим са профила једне пријатељице (ако она лаже мене, и ја лажем вас):

    "Београд, ту скоро, догађај из јавног превоза...

    Аутобус број 16, шест сати поподне, шпиц, сви се враћају кући, лудница.

    Један од путника који удобно седе је црнац, неодређених година.

    Аутобус стаје на стајалишту, улази жена, трудна је, што се лако види,
    носи пуне торбе, једна баба и још неколико људи.

    Црнац, видевши трудну жену:
    - Изволите, седите - љубазно јој, на солидном српском, нуди место и устаје.

    У том тренутку аутобус креће, а она баба, видевши у магновењу
    слободно место, јурну на исто, одгурну трудну жену и брзо
    ускочи у столицу. И седи тако она, сва срећна што је "освојила" празно
    место, кад јој црнац љубазно рече:

    - Опростите, али ја сам уступио место овој госпођи јер је трудна и
    изгледала је уморно. Мислим да се вама ништа лоше неће догодити ако још мало будете стајали, а њу пустите да седне.

    На то баба одговара:

    - Не знам из којег сте племена младићу, али овде, у овој цивилизованој земљи уступа се место старим и болесним женама, а не младим и здравим!"

    Црнца је очигледно наљутила ова расистичка примедба па је лепо и
    изразито "љубазно" одговорио старој госпођи:

    - Не знам из којег сте села ви госпођо, али у мом се селу такве старе и заједљиве бабе једу за вечеру!

    Кажу да је реакција у аутобусу била неописива..." ))
  10. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Ромејац у Црква гроба Господњег у Јерусалиму   
    Виртуелна шетња (турски сајт)
    http://www.360tr.com/kudus/kiyamet_eng/index.html
  11. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла у Човек који је садио дрвеће (јединствена прича о упорности-видео запис)   
    Један од најлепших филмова. Мени лично много значи. Погледајте, нећете се покајати.
  12. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла у Човек који је садио дрвеће (јединствена прича о упорности-видео запис)   
    Ево и једног феноменалног коментара са јутјуба:
    ''Чинило ми се да људи могу да буду једнако успешни као Бог у стварима које нису уништавање...'' Наравно да могу и то је и наше - људско назначење у овом свету. Пошто је Бог - Љубав и то она Покретачка, Стварајућа, Животна... и пошто смо ми по лику и подобију Божијем створени и као такви позвани од Бога на сарадњу и чак више од тога - понуђено нам је усиновљење... Због свега тога се кроз ову - дубоко хришћанску мисао - огледа и цела Спасењска логика Стварања и Суштине Живота на овоме свету.

    durlanski пре 5 месеци
  13. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на katja у Шта је мој деда нашао   
    Ел Нињо, није важно на шта (кога) подсећа слика пресеченог пања, важно је оно што си ти у њој видео, тј. препознао, и значење које то има за тебе.
    И то је оно што је најлепше у овој причи
  14. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Zayron у Sufi u Iraku - nervno labilni, ne gledajte! Суфии Ирак нервным не смотреть!   
    Najviše cool mi je onaj što si izbija majzlom i čekićem oko iz glave!
    :blink:
  15. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Crveni Baron у Драма породице Трифуновић   
    Ali bi trebala i da bude obaveza takvih sluzbi da u ekstremnim slucajevima obaveste javnost o svom radu, da obrazloze pozivom na odluke, eventualne presude ili misljenja suda i slicno svoj postupak jer u suprotnom pod velom "tajnosti" mopze svasta da se radi. Prica se da su lagali roditelje da su deca umirala na porodjaju a da su ih ustvari prodavali. Da je bilo transparentnosti to ne bi bilo moguce.
    Moa da postoji nekakvo misljenje suda ili nekog organa na osnovu kog se deca oduzeta. To misljenje mora biti napisano i imati nekakav broj pod kojim se vodi. I to bi moralo biti dostupno javnosti kao dokument a ne proturati "tajnost".
  16. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Crveni Baron у Драма породице Трифуновић   
    U normalnim drzavama sve mora biti transparentno, narocito ono sto se finansira novcem gradjana.
    Tu nema "politike kuce i tacka". Ko hoce tako mora iz svog dzepa da "napravi kucu" pa onda moze da stavlja i tacke.
  17. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Crveni Baron у Драма породице Трифуновић   
    Nije jasno dal' je to nuklearni institut pa ima vojne tajne? Ili javna sluzba gradjana Srbije?
  18. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на R.Žiskar у Драма породице Трифуновић   
    Јасно је то када се ради о неким поступцима.
    Међутим, овде имамо ситуацију да се доводи у питање исправност и искреност поступка Центра за социјални рад (не прејудицирам кривицу, и тај центар вероватно ради по налогу или по пријавама). И да се то пласира на јавном медију.
    Крајње логично би било да неки представник Центра ЗСР изађе и каже : "Људи, таква и таква ствар, то што је изнето на снимку није тачно, изволите решење, изволите поступак, изволите пријаве, изволите закон па видите" и да тако оповргне нагађања и у крајњу линију блаћење професије. Овако, личи да се ради "испод жита" и није јасно на који начин су деца животно угрожена.
    Мало дегутантно звуче покушаји да се родитељи представе као злотвори сопствене деце само ради оправдавања професије. Осим тога, то је оно што се зове шпекулација за разлику од презентоване ситуације од стране родитеља и комшилука. Ако имају такав комшилук који их "покрива" за злостављање деце или пијанчење, онда их све треба санкционисати. Само ми је то мало вероватно.
    Углавном, битно је да се сви слажу да је добробит деце најважнија, испред професије, испред претпоставки...зар не?
  19. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Анастасија у Шта ЈА тренутно слушам...   
    http://www.youtube.com/watch?v=UZF0Z83JcXA
  20. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Анастасија у Шта ЈА тренутно слушам...   
  21. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на JESSY у Ubij u pojam bližnjeg svog   
    једног дана после литургије, остала сам мало да поседим са својом пријатељицом у цркви, и током разговора несвесно прекрстила ноге, када ми одједном ниоткуда приђе ''млађа'' жена и сва усплахирена али са ''добронамерним смешком'' рече : јој, молим вас немојте да држите прекрштене ноге, молим вас , не замерите...ја се сва испрепадох, одмах ''раскрстих''ноге и захвалих се сестри што ме спасила греха... :blink:
  22. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла на Visoki у Разговори верујућих чланова форума са атеистима о свему и свачему   
    Ovo je odgovor na jednan od komentara Ateistickoj jurisnika.
    Ja sam osetio moc Boziju i postao sam svestan nje tek pre nekoliko dana. Podelicu svoju pricu sa svima mada ona nije nista velicanstvena kao cuda nad cudima ali ipak je dokaz za sebe.
    Pre nekoliko meseci sam poceo da se cesce molim Bogu i da trazim puteve do njega. Pre nedelju ili dve sam imao problema sa mojim umom, fizickim stanjem, ucenjem, bio sam dekoncetrisan ukratko stanje pakla i haosa u meni je bilo. Bio sam na dnu i bio sam iscrpljen mojim gresima, strastima i problemima. Kada sam mislio da se vise ne mogu izvuci setio sam se moje vere u Boga kao izvora ljubavi i da je on moj Otac, moja snaga i izvor. Tako ometen sam poceo da se molim Bogu da mi pomogne, kao sto malo dete koje pati moli svog roditelja za pomoc, plakala je moja dusa za svo to vreme. Odjednom sam osetio da su se strasti utisale, um postao miran i da nema bure u mome srcu. Bio sam tog trena izlecen od dusevnih problema pomolio sam se za uspesan rad i sa mrtve tacke sam se odmah pokrenuo. Osetio sam takodje da nisam sam iako nije bilo ljudi da me bodre. Kao da je neko pun ljubavi bio svuda oko mene ili u meni, ne znam sta je od ta dva bilo ali sam se osecao predivno. Napominjem takodje da u tom stanju nisam bio zatucani vernik kao sto bi neko mogao da pomisli vec sam bio kao u zagrljaju dobre vise sile. Nazalost zbog mojih nedostataka ja sam pao u greh vec nakon nekoliko dana ali posto sam pre toga bio izlecen od mog slepila mogao sam da osetim na sebi tezinu greha koji moje telo i um nose. Tada sam tek shvatio sta znace sve one price o nasem grehu. Takodje cu jos da napomenem da sam iako poticem iz pravoslavne porodice i ja bio izgubljen u smislu da sam tragao za drugim verama i istinama i to je bio pravi kosmar. Na kraju sam se vratio Hristu tako sto sam, dok sam bio u setnji osetio ljubav u mome srcu i ta ljubav je imala Hristov lik. Tada sam shvatio da je mojoj potrazi dosao kraj i da sam imao istinu svo vreme pred ocima. Hocu reci da ne mora sve da bude logikom objasnjeno i ja sumnjam u logiku posto je ona nestalna. Ljudi moraju sami da osete istinu jer je ona osecaj ona je istina ali ne logicna nego istina srca i duse, nesto sto se ne moze u potpunosti opisati recima ali se moze osetiti. Osetivsi da je Hristos ljubav ja izgubljeni sam shvatio onu recenicu o Bogu koja kaze: Bog koji menja srca ljudi. Bog je moje srce vratio gde mu je mesto i ocekuje me jos dug put ali sada barem znam da nisam sam a sa Bogom kao mojim vodicem ko me moze spreciti.  bliss jeeee 0102_laugh takeoff zru
  23. Волим
    Milan Savic је реаговао/ла у Ово је прича о светом човеку, деда Живану из села Александровца   
    Добих ово писмо са молбом да га објавим у потпуности на форуму и поделим са нашим драгим члановима и гостима сајта. Верујем да ће Вам много значити ово што ћете прочитати.



     
    Пречасном оцу Ивану
    уреднику православног сајта
    „Живе Речи Утехе“
     

     
     
     
    Најпобожнији саслужитељу, оче и брате, радост ми је што могу да ти се обратим овим писанијем. Редован сам посетилац сајта ЖРУ, још увек немам храброст да се улогујем и активно учествујем на форуму, али даће Бог, има времена. Сајт је веома лепо литургијски осмишљен, пун је ствари које живот значе. Човек пратећи сајт и форум може да добије пуно корисних информација, да размени своја искуства са другим црквеним људима и да узраста у правим вредностима. Сајт упућује на Христа, што је основни смисао његовог постојања.

    Овим писмом бих хтео да скренем пажњу форумаша на једног дивног старчића који је до пре неколико година обитавао у икони царства Божијег – Литургији, а имао сам велики благослов да га познајем.

    Упознао сам га на једној Литургији у Александровцу где сам на парохији. Док сам служио, чуо сам његов звонак глас како одјекује са певнице. Низак, пуначак и очију пуних суза док је Литургија трајала. Литургија је текла мирно, молитве сам читао гласно. Пришао је да се причести.Мој први сусрет са њим.Лицем у лице. Христос посреди нас.“Тело и Крв Христова.“Одговорио је „Амин“ кроз сузе и примио Христа.

    После Литургије је пришао и рекао „Благослови,оче. Ја сам Живан, родом сам из Александровца а живим у Божевцу. Хвала за дивну Литургију. “Сузе су му текле низ образе.“Нарочито хвала за молитве које си читао гласно. Сада ми је потпуно јасно зашто треба да се стално причешћујемо. Данас ми је Литургија била некако пуна.“

    Деда Живан је из побожне породице. Брат му је редовно певао за певницом, сестра му редовно долази у цркву, други брат пева за певницом у једној београдској цркви. И њихова потомци су побожни и редовно долазе на Литургију. Деда и отац су му били монаси у манастиру Витовници. Сахрањени су са северне стране цркве, гробови поред оца Тадеја.

    Сваки сусрет са њим ми је био непоновљив. Волео је Бога. Приметио сам када год би причао о величини Божјој,плакао би. Тако би Богу захваљивао.
    „Мој оче, када сам био у војсци,било је тешко време. После рата, комунисти ти не дају у цркву .Одвраћају. Ја се не дам. Мојој сестри на Велики Петак учитељ угурао у уста комад сланине. Да је омрси. Бог да му опрости што се подао ђаволу.Тешка времена.

    У војсци сам служио у морнарици.Три године на броду.Када год сам долазио кући на одсуство,носио сам униформу.Белу,са златним дугметима. Где год кренем сви гледају у мене.Дођем кући и право у цркву.После службе пред портом ме чека полиција да ме приведе у кућу-станицу полиције у којој сада живиш.Узели су је комунисти од Цркве да би могли из куће да прате ко долази у цркву.Одвраћали су ме да не долазим у цркву,да ћу у војсци имати проблема.Кажем ја,нека.И већи од мене су страдали па ко сам ја да не страдам.Нису ми могли ништа.Јуначки сам се држао.И тако три године.Сваки долазак у униформи,правац-полиција.Хвала Богу.“
    „Знаш ли ти оче, када сам требао да се оперишем,шта се десило?Молим ја Бога да води лекареву руку да ме добро оперише.Сетим се ја,па добро наоштрим нож.Када сам стигао у болницу,ставим га под јастук.Када је лекар дошао да ме упозна са током операције ја извадим онај нож и кажем: ево ти докторе овај нож,добро сам га наоштрио,па кад сечеш да мање боли.Доктор се насмејао и рекао ми:Живане,не брини Бог је и с тобом и са мном.Операција је добро прошла.“

    Када год бих разговарао са њим,а волео сам дуге разговоре са њим на крају би увек рекао:“Оче,опрости,грешан сам човек и незгодан,ако те нисам сада увредио,други пут ћу сигурно.“

    „Оче,много волим Литургију.Много волим да се причешћујем.Некако после причешћа будем лакши.Знам да Христос узима моје грехе.Како сам почео да се често причешћујем,трудим се да га пуно не оптерећујем собом.

    Једанпут одем ја на Литургију у манастир Рукумију,код оца Симеона.Знамо се одавно.Служи отац Симеон полако,певница лепо одговара,складно,црква пуна народа.Као у рају.Изиђе отац на двери са путиро и каже:“са страхом Божјим и вером приступите!“Срце ми се угреја да приђем.Видим нико не прилази,а чаша покривена.Ја приђем.Позвао је.Станем пред њим а он ће:“ Живане,зашто си пришао?“Позвао си оче.“Како сам позвао?“Рекао си приступите,и ја сам послушао.“Не можеш да се причестиш,није пост.“ Оче, због тебе сам пришао,да не би лагао.“Како да не бих лагао?“Тако оче што ћеш после да кажеш,ми који смо примили Божанске дарове заблагодаримо Господу,а сам си их примио,што не кажеш:ја који сам примио...Поћута отац Симеон и причести ме.Добар је то човек.Велики молитвеник.“

    Када год бих га питао како живи одговарао би да живи много добро.Да му је Бог све дао.Да нема нечега на свету што му није дао.Живот и породицу, њиве и виноград,ваздух и цркву и све.

    „Мој зет је био комуниста.Ћерка га заволела.Стид је било да ми каже да је некрштен.Ја јој кажем:нека ћерко,нека је он добар човек,а за друго ћемо лако.Бог ће све да уреди.

    Родише ми се унучићи.Ћерка и ја их тајно крстимо.Да зет нема проблема на послу.Ни он није знао.Једно вече седимо зет и ја и разговарамо.Он каже: “Тасте,хтео бих да се крстим.“Сада?питам ја.“Сада.“Зовем ја мог доброг свештеника божевачког.Било око 9 сати увече.Мој зет хоће да се крсти. “Сада?“Сада.“Бре Живане да оставимо за сутра?“Не оче,сада сам га упецао.Можда ми сутра побегне.И крстисмо га.

    После неког времена зет ће“Тасте,хтео бих да се венчам у цркви.“Опет ја зовем мог свештеника и венчасмо их.“Тасте,децу да крстимо?“ Е зете,деца су ти крштена и причешћена без твог знања.“Тасте,хвала Богу и теби.“ Зет ми сада не пропушта Литургију,пости и причешћује се.Велики је Бог!“

    Најтежи сусрет са деда Живаном је био када му је син умро.Био је електричар.Умро је радећи на бандери.Добио је инфаркт и висио на жицама пар сати док се нису изређале све службе:хитна помоћ, полиција, ватрогасци, електричари.Све је то деда Живан преживео.

    На дан сахране ишао сам ка његовој кући.Приметан је био велики ред људи са свећама и цвећем у рукама.Било је и више свештеника и монаха.Још издалека дотрчао је до мене деда Живан и узео благослов.Изјавио сам му саучешће и он је рекао:“Слава Богу оче.Када сам видео свог сина како виси на бандери,помислио сам како је било Светој Богомајци када је гледала свог Сина како невин виси на крсту ради свих нас.Па рекох ,о Господе да ти и ја нешто принесем.“Како су ме његове речи потресле!

    Молио је да опело служимо на српском.Каже,хоће сваку реч да разуме. Послушали смо га.Стајао је прав као свећа и молио се.Видело му се то у очима.
    Када је умро нисам могао да одем на опело.Сахрана је била на Светог Максима Исповедника 3.фебруара.Служио сам Литургију у Костолцу,а после тога сам имао обавеза у својој парохији.Стигао сам да његовој сестри,која је пошла на опело, дам дрвени крст да му стави у руку.“За крст се борио целог свог века“рекао сам.Крст је био умотан у целофан.

    Целога дана сам мислио и молио се за њега.Увече сам свратио до његове сестре да питам како је све протекло.
    „Оче,ставили смо му крст у руку како си рекао.Када сам се одмакла од њега,помислим зашто нисам крст извадила из целофана,да га извадим па да му поново вратим крст у руку.Када сам хтела да га извадим из руке,нисам могла.Мој брат је склопио прсте и стегао крст тако да није могао да се извади.Тако смо га и сахранили.Божје чудо оче.“



    Ово је оче Иване оно што сам хтео да поделим са твојом љубави о једном дивном побожном човеку од кога сам пуно научио.Молим те помињи га у својим молитвама.Он ће нас сигурно пред Господом.






    На св.Луку апостола
    свештеник Бобан Ристић
    31.октобра 2011.г.
     
     
     
  24. Волим
    Milan Savic got a reaction from Дуња in Православни документарни филмови   
  25. Волим
    Milan Savic got a reaction from Давидова in СД Црвена Звезда Београд   
    zvezda -Srpski fudbalski klub ?samo mi nije jasno kako još ni jednom nije bila prvak Srbije prstgore 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha
×
×
  • Create New...