Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

nana

Члан
  • Број садржаја

    2159
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    nana got a reaction from arizan in Десанка Максимовић   
    POD FRESKOM APOSTOLA LUKE
    Zaštitniče mojih čukundedova, Luka
    apostole, slikaru, govedaru,
    među svecima zapisan u kalendaru -
    budi zaštitnik i mojih čukununuka.
    Oprosti im ako ih zavede nauka
    ako im mir duševni ona podari
    ako im ona objasni mutne stvari
    ako veru proglase za praznoverje puka.
    Nek se više sile za njih ipak brinu
    za smrt njihovu, život i sudbinu,
    nek bude kako svima mora biti.
    Kao za pobožne neka i za njih čine
    sve što su u stanju nebeske visine
    učiniti za ljudskog slaba stvora.
  2. Волим
    nana got a reaction from arizan in Десанка Максимовић   
    Она је бисер од човека и див међ песницима 
      Не мерим више време на сате.... нити по сунчевом ходу
      Дан је ...када се твоје очи врате
      Ноћ је ...када од мене оду                   
          ......можда ме сећање и преварило у некој речи 0409_feel
  3. Волим
    nana got a reaction from Марина Савковић in Десанка Максимовић   
    POD FRESKOM APOSTOLA LUKE
    Zaštitniče mojih čukundedova, Luka
    apostole, slikaru, govedaru,
    među svecima zapisan u kalendaru -
    budi zaštitnik i mojih čukununuka.
    Oprosti im ako ih zavede nauka
    ako im mir duševni ona podari
    ako im ona objasni mutne stvari
    ako veru proglase za praznoverje puka.
    Nek se više sile za njih ipak brinu
    za smrt njihovu, život i sudbinu,
    nek bude kako svima mora biti.
    Kao za pobožne neka i za njih čine
    sve što su u stanju nebeske visine
    učiniti za ljudskog slaba stvora.
  4. Волим
    nana got a reaction from АлександраВ in Твоја улица звучи познато   
    Не, не звучи познато. Назив безвезан потпуно.  .... Стрељачка   
  5. Волим
    nana got a reaction from PredragVId in Учење православног црквеног појања (аудио)   
    Evo ovde  je sve na engleskom .
    http://www.nikolaresanovic.com/Serbian-Osmoglasnik.index.html
  6. Волим
    nana got a reaction from PredragVId in Сузна мољења   
    Четврто сузно мољење
     
    Четвртком увече
     
    Ево, поново припадам дверима Владике мога, молећи и тражећи, клањајући се и са страхом вапијући. Јер је слузи који је сагрешио пред Владарем својим боље да не бежи из руку Његових, него да остане у Његовој власти.
    Пригни, Владико, ухо Своје, чуј тугу моју и прими глас мољења мојега, које Ти приносим ја, грешник постиђени. Излиј, по милости Твојој, на мене бедног макар кап пажње, да бих стекао бар мало усрђа за исправљање самога себе. Јер ако благодат Твоја не просвети моју душу, ја нећу бити у стању ни да уочим свој нерад и страсти.
    Господарећи нада мном грех нађе у мени пашу своју, и сваким даном ме све више унижава и срозава у понор. А ја, бедник, не престајем да гневим Бога, не плашећи се оног неугасивог огња, нити трептим од вечних мука. Грех прешавши у навику, вуче у потпуну пропаст. Иако сам себе изобличавам и не престајем да исповедам себе, ипак остајем у гресима. Гледам и не видим, јер и у самом покајању грешим, не бавећи се сагледавањем дела својих, већ окривљујем своје покајање. Као роб греха и нехотице чиним зло, као војник под влашћу греха, њему се потчињавам, па иако имам могућност да побегнем, плаћам данак тој царствујућој у мени навици. Предајући се страсти, плаћам данак плоти.
    Знам да пустош у мени бива све јача, а опет као роб, чим ми се нареди, ја јој садејствујем. Бежим од предстојеће ми борбе, и као пас на ланцу враћам се наредбодавцу. Мрзим грех, одвраћам се од безакоња, али пребивам у страсти, јер она влада мноме злосрећним, па се и против воље предајем сластољубљу, и /по неопходности/ робујем својој природи. Страст је поткупила моју слободну вољу и поји ме грехом. Кључају у мени страсти упркос разуму, јер сам их присајединио плоти и сада не трпе раздвајање. Хитам да преусмерим своу вољу, али ми се претходно стање противи у томе.
    Трудим се, јадан, да ослободим своју душу, али ме зли зајмодавац уводи у још веће дугове. Не помиње враћање, него дарежљиво даје на зајам, никада не тражећи, јер једино што жели јесте моје ропство. Даје да бих се обогатио страстима и не тражи позајмљено натраг. Хтео бих да му вратим стари дуг, а он ми додаје нови. Ако себи мало ускратим у страстима, он додаје нове да би ме победио. И видећи како ме стално остајање у дугу задржава у греху, уводи ме у нове прохтеве, и да се не бих исповедао, баца ме у заборав мојих страсти. Сусрећем нове страсти, и заузет њима, заборављам пређашње. Здружујем се са новопојавившим се страстима, и опет остајем дужник; јурим њима као пријатељима, а моји се зајмодавци опет опходе са мном као власници. И ја, који сам се до скоро трудио да задобијем слободу, ради њих постајем скупо продати роб. Хитам да раскинем њихове окове, и одједном се налазим у новима. Хитам да се ослободим војевања у њиховим редовима, али пошто примих од њих много дарова, постадох њихов домаћин.
    O, каква је нада мном власт греховних страсти, и каква владавина препредене и лукаве змије. Делујем по својој природи, и она улази у трговање, даје залог да бих продао ум самом греху. Учи ме да угађам телу, под изговором да ће оно служити души. И будући побеђен сластољубљем, предавши се одмах незадрживом сну, потпуно се лишавам његове услуге.
    Када се молим шаље ми помисао на неко ништавно задовољство, и њиме као ланцем држи мој слаби ум, а ако ум хоће да побегне, ланац не попушта. Тако грех стражари над умом и затвара врата сазнања. Злоба непрестано надгледа ум, да не дође у сагласност са Богом и да не спречи трговину плоти. Доноси мноштво измешаних помисли уверавајући да на Суду неће бити ни речи о таквој ситници, да је немогуће чак и да се сазнају такве мисли, и да ће све томе слично бити предато забораву. Али ја видим пред собом изобличење своје и знам да ми прети казна.
    Овим ме држи, овим ме везује, овим ме продаје и купује, овим ме уводи у заблуду, овим ми ласка и потчињава ме себи, јер је, како каже Апостол, човек тјелесан, продан у ропство гријеху (Рим. 7,14). Јер грех, који је у моме телу, влада умом, и мојом кривицом, искоришћавајући деловање плоти, њиме обремењује душу. Ако неко науми да пости или пребива у бдењу, нанеће себи ране. Грех посредством тела обремењује душу ланцима као своје власништво, и као овцу за клање или небопарну птицу везује је, и као снажноме диву, помоћу тог истог тела, одсеца и руке и ноге. Не могу ни да бежим, нити да помогнем себи. Тешко мени, ја сам живи мртвац; гледам, а не видим, од човека постадох пас. Са мном се, иако ми је дат разум, опходе као са скотом.
    Помилуј, душо, себе саму и пожури пре разлучења, да не останемо пред дверима заједно са лудим девојкама, јер је смртнима немогуће да угледају живот; нити треба очекивати праведност без борбе у којој се задобијају живот или смрт, и где нема тела којим се предаје порузи непријатељ, који бива побеђен његовом слабошћу.
    Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и по обиљу милосрђа Твога. Јер ако ме помилујеш, ослободивши ме од недуга страсти, ако се смилујеш на мене, желим да будем послушан Твојој доброти. Ако учиниш по мноштву благости Твоје, избавићеш ме. Ако излијеш на мене благост Твоју, бићу спасен. Верујем да је Теби то могуће и не одричем то. Знам величину милосрђа Твога, али знам и мноштво грехова мојих. Знам да си помиловао, и помиловаћеш све који Ти се обраћају свом снагом својом. Исповедам да сам и ја много пута окусио благодат Твоју, али сам после свега тога, одбацивши је, грешио као што нико други грешио није. Али Ти, који васкрсаваш мртве, подигни и мене умртвљеног грехом. Ти, исцелитељу слепих, просвети помрачени вид срца мога. Ти, који си избавио Адама из уста змијиних, извуци и мене из блата безакоња мојих, јер и ја спадам међу овце Твоје, иако по својој жељи постадох храна лавовима. Греси ме учинише псом, али ћу, исцељен благодаћу Твојом, бити син. Одбачен сам био као мртвац, али ако хоћеш, очистићу се. Знам да свесно греших, али за молитвенике имам Свете Твоје. Знам да сам превазишао сваку меру гресима својим, али је благост Твоја незадржива. Ти, који си дао преимућство царинику, дај је и мени, који учиних још више зала. Ти си, Господе, Закхеја помиловао као достојног, помилуј и мене недостојног. Павле некада беше вук, гонећи овце стада Твога, звер дивља беше и сатираше овце, али по благодати Твојој постаде пастир који усрдно иђаше за овцама. Знам да он у незнању учини грех, и да се, као такав, удостоји отпуштања грехова и велике благодати. А Ти, Господе, осудивши мој свесно учињени грех, помилуј ме, по преизобилној благодати Твојој.
    Тешко мени, јадном, тешко мени! Стид ме је оних који ме сада поштују, и страхујем да не будем постиђен пред њима за сакривене грехе. Стид ме је оних који ме родише да ме временом не осуде, јер дао сам завет да нећу живети светски. Хтео бих да будем као удовица која је, дуго узнемиравајући судију, постигла свој циљ; хтео бих да се покажем пред Тобом као нераздвојни пријатељ, преблаги и једини Владару, да би Ти обратио душу моју заробљену грехом. Онај је тражио хлеб да утоли глад, а ја утеху души тражим; онај је тражио телесну храну, а ја тражим пробуђење душе. Као благ и преблаг, услиши глас сузног мољења мог и обрати ме, да бих приносио плодове покајања. Ороси запаљену савест моју, обнови мене остарелог у греховним страстима, да бих, ослободивши се од робовања њима, са задовољством удахнуо ваздух слободе, и са радошћу и весељем прослављао благодат Твоју.
    Ти знаш, Владико, да за ово мало напора душе своје стичем смелост да ово говорим пред Тобом. Знам и ја, грешник, да си Ти добар и милосрдан Господ, и да желиш да се ја променим, али Ти је потребан плод моје слободне воље. Спреман си да ме помилујеш, али чекаш моју намеру, јер милујући желиш да ме научиш, и праштајући желиш да ме учиниш учесником Царства Твога.
    O, како сам ја безосећајан и какво је сиромаштво моје! И како је груба и оземљела душа! Срце ми је развратно, а уста пуна горчине, грло - гроб отворен (Пс. 5, 9)! Зашто се не присетиш, душо, неизбежног пута, разлучења твога? Зашто се ниси припремила за тај одлазак? Зашто се немилосрдно ближиш пропасти? Ради чега навлачиш на себе вечне муке? Шта то чиниш, душо, живећи као неразумно, бесловесно створење?
    Тешко мени, што уместо светлости, бирам таму. Што ово задовољство које данас имам, а којег сутра неће бити, стављам испред вечних и неизрецивих блага. Тешко мени, што уместо сунцезарне одоре, радије прихватам да обучем одору тамну и црну, што Царству претпостављам мрачна адска насеља! Тешко мени, грешноме! Ја сам свесно и добровољно задајем себи ране. Дођи, душо, сама себи, уплаши се Бога, угоди Му многим врлинама, да не би из Његових руку примила двоструку казну. Заволи, душо, Бога свога, и мужествено корачај путем Његовим.
    Схвати, душо, да је овај век сличан попришту, и да се силна змија на све начине труди да постигне победу. Неки је збаце и осрамоте, а неки сами бивају збачени и предати порузи; неке она обмане, па буду побеђени, а други буду увенчани за борбу са њом. Једни, искусивши невољу, поо тижу спокојство вечнога живота, а други, окусивши од њене сласти, стичу горчину вечних мука. Једни, крајњим сиромаштвом лако побеђују змију, а друге она лако освоји њиховом привезаношћу за овоземаљско. За оне који воле Бога од свег срца, ништа не значи борба са њом, а за светољупце, веома је тешка и неподношљива та борба.
    Схвати, јадна душо, да су радост, раскош и спокојство овога века испуњени жалошћу и јадом, а невоље, пост и злопаћење доносе неизрециву радост и вечни живот. Обрати се, душо, и подвизавај се у безмолвију, да се не би, када дође час смрти и разлучења, показала неспремна. Сети се, душо моја, твога призвања и начина твога живота, какав је твој пут, ради чега је и куда води. Све долази до свога краја земаљског, па ће и твојој безбрижности доћи крај.
  7. Волим
    nana got a reaction from PredragVId in Сузна мољења   
    Пето сузно мољење
     
    Петком увече
     
    Душа жалосна к Теби притиче, свети Владико, са сузама ти жалбу приноси на љутог непријатеља, и са смирењем пред Тобом припада, тражећи да је заштитиш од противника који је притешњује. И пошто Ти долази са молбом неућутном, Ти је брзо услиши, и њу која Ти са љубављу притиче, посети брижним старањем. Ако је презреш, несрећну, она ће погинути. Ако оклеваш да је намучену чујеш, изгубиће снагу. Ако је, пак, посетиш милосрђем Твојим, биће сачувана. Ако погледаш на њу, спашће се, ако је саслушаш, укрепиће се. Не презри је, да је не уграби непријатељ. Не опомени се ни грубих увреда којима огорчих благодат Твоју, милостиви Владару, и не поступи са мном према делима мојим, већ насупрот томе, даруј мени грешноме кратки рок да нађем време за истинско покајање, Човекољупче благи.
    Благодат Твоја отрпела је мноштво безакоња младости моје, па нека и сада отрпи презрење, увреде и лакомисленост. Знам, Господе, да си се самим Собом заклео да не желиш смрти грешнику, него би радије да га спасеш од грехова, милосрђем Твојим. Благодат Твоја, животољубиви Владико, свакодневно побеђује милосрђем Својим и добротом Својом. Ти милујеш и спасаваш оне који Те љубе. О милосрђу Твоме свугде се проповеда, и у Јеванђељу, и у Апостолу. 0 њему говоре у свим списима свети Оци и Учитељи, у Цркви знани и незнани. Знам за блудног сина, Манасију, разбојника, Закхеја, цариника, блудницу, Хананејку, крвоточиву, раслабљеног, за слепог, за Јаира и све остале, и зато притичем к Теби; отвори милосрђе Твоје, и прими ме. Наслади ум мој, јер често изнова падам у своја стара безакоња, и као у блато, тонем у нечисте помисли. А благодат Твоја, дошавши у срце моје, налази тамо смрад лоших мисли, због чега одмах одступа, не налазећи себи приступа, јер не може да уђе и усели се у мене, као што жели. Умиј срце моје светозарном сладошћу, како бих дошао к себи.
    O, каква је благост Божија, и какво је човекољубље Божије! Како Он жели и побуђује све људе на спасење! Поштеди, Господе, непотребног слугу Твога; поштеди, милостиви Христе Спасе, створење Своје. Ако Ти, Господе, не уразумиш мене, бедног, и не даш ми срдачне просвећености, ја нећу бити у стању, због своје велике покварености, да видим немар и раслабљеност своју. Али, пошто сам притешњен немилосрдним непријатељем који ме мучи, ја непрестано, са сузама вапим благости Твојој, да би ме избавила од мрежа његових. Јер он непрестано обнавља своје замке против мене, и свакога часа мучи моју душу блудним помислима и прижељкивањем задовољстава. Твоја сила, Христе, која је зауставила морске таласе, нека запрети и њему, да не би имао никаквог утицаја на мене непотребног слугу Твога. Пошаљи, Владико, благодат Твоју брзо, да отера од слуге Твога велику змију са свим њеним гнусним и лукавим помислима. Јер ране које на мом срцу начинише његове стреле, посташе гнојни чиреви, а ја у својој неразумности, на све начине гледам да их сакријем. Исцелитељ добри прилази ка мени не потребујући плату, нити пушта моју крв, али ми моја лењост не дозвољава да Му приђем. Он сам долази да ме излечи, и види како прождирем своје ране. И када их докрајчим ја се кајем, али моје покајање није истинито.
    Свега исцељујућег Податељу и Оче милосрђа, Ти си једини добри и благоутробни Бог, који увек дарујеш добра онима који Те моле. Пошто на себи искусих безмерна исцелења Твоја и добре дарове које си ми слао свакога дана (благодат исцелења Твојих, Владико, је безмерно широка, и свима који Ти долазе дарујеш исцелење), зато, без страха молим благост Твоју, незлобиви Господе, да сиђе и на мене благодат Твоја, да сабере у једно ум мој, и да поново исцели моје страшне ране. Јер ево, разоноде и бриге прохујалог времена обузимају моју пажњу, и не дају ми да се постарам за вечна Твоја блага. Али Ти, дуготрпељив буди према мени. Ни небо, ни земља, немају чиме да узврате за исцељујуће и благодатне дарове Твоје. Јер нема такве драгоцености којом бисмо узвратили Теби. За моје сузе, обдарујеш ме Ти сам, за горки плач мој, дарујеш вечну насладу. O, каква је снага суза! Даруј, Господе, мени недостојном слузи Твоме, сузе покајања да сперем грехе своје, да се просвети срце моје, и да са мало суза буде избрисан велики списак, да кратковременим плачем буде угашен велики огањ који ја сам запалих. Јер они који овде плачу, биће избављени од вечног плача.
    Са свих страна сабирам своје помисли, и још се нисам ослободио од деловања лукавих духова који ће ме задржавати на ваздушном путу. Још нисам схватио тежину мноштва грехова мојих. Оно што ме је отерало у грех, још доноси плодове у мојој плоти. Хоћу ли се ја, бедник, још дуго опијати без вина, и бити немаран за своје, као да је туђе? Као лукави слуга против господара свога, тако и ја смишљам лукавства против сопственог спасења, као да ће неко други примити на себе мој труд; нећу да пазим на себе и свакодневно огорчујем Твоје дуготрпљење. Пред очима ми је беда моја, а Ти све то трпиш по великој благости Својој.
    Даруј ми, Господе, лек за обраћење, да бих се исцелио од беде која живи у мени. Даруј ми да ступим на поприште уздржања; даруј ми да у скрушености срца прођу сви дани живота мога; просвети помрачене очи ума мога, да са усрдношћу уђем у виноград Твој, јер се потрошило време мога живота, проведено у сујетним и срамним помислима. Време живота мога дошло је већ до једанаестог часа. Усмери, Господе, лађу са мојом имовином, даруј разум немоћном купцу, да бих окончао трговину своју док још има времена. Јер је настао час исхода, и већ ми је пред очима; веома се уплаших видевши сиромаштво своје; уместо да се радујем, страх ме још већи обузе.
    Заиста је, душо, долазак смрти страшан за страсне, грешне и слабе који се нису трудили да живе непорочно у овом сујетном свету. Делатни и савршени подвижници радују се часу исхода. Имајући пред очима велики труд свога подвижништва, бдења, постова, покајања, молитава, суза и одеће од кострети, њихова душа ликује када су позвани да из тела пређу у покој. Али разлучење веома растужује грешника коме је пред очима немар његов, та храна многостицања. И њему неће бити дозвољено да било шта каже, јер предност има заповест. Какво ће тада кајање обузети срце онога који је овде био немаран за своје спасење!
    Тешко теби, душо, тешко теби! Зашто се не стараш о своме животу? Ако изненада стигне позив, шта ћеш чинити тамо, када си била немарна овде? Шта ћеш чинити пред престолом праведног Судије? Како те то непријатељ поткрада, а да ти и не примећујеш? Како ти непријатељ отима небеско благо, а ти расејана, и не знаш за то?
    Заштити ме, дуготрпељиви Сине Божији и безгрешни Христе! Даруј ми, Спаситељу, помисао о будућем животу, да творим вољу Твоју. Макар и у старости, учини ме сарадником благодати Твоје, да бих обавио добру куповину оним талантом који си ми Ти сам дао, Царе небески. Како ћу ја расејани стати пред Твој страшни престо? Како ћу ја нетрпељиви и бесплодни, постати саучесник у праведности која овде доноси плодове? По каквом ће ме животу познати, када се у небеским становима препознају између себе свети и преподобни. Праведни, целомудрени и смирени ходиће у неприступној светлости, а грешни, лењиви, гордељиви и уображени, што безбрижно благују у раскоши, биће у вечном и неугасивом огњу.
    O, неразумна душо! O, безосећајна душо! Душо која си презрела свој вечни живот! Хоће ли те дуго држати лоша навика злих помисли? У своме немару надаш се да неће ускоро доћи крај твој. Али он ће доћи као муња. Бди, душо моја, и моли се са сузама. Завапи од свег срца свог, да те крај затекне промењену, молитвама Свепречисте Владарке наше Богородице и свих светих Твојих, Господе, јер си благословен у све векове. Амин.
     
  8. Волим
    nana got a reaction from PredragVId in Сузна мољења   
    Друго сузно мољење.  
    Уторком увече
     
    Тешко мени, каквој осуди допадох и каква ме срамота снађе! Моја унутрашњост није као и спољашњост; причам о бестрашћу, а дан-ноћ мислим на гнусне страсти; почињем разговор о непорочности, а у мислима се бавим нечистотама. Тешко мени, какво ми испитивање предстоји! Јер ја, у ствари, имам изглед побожности, али не и њену снагу. Каквог ћу образа ступити пред Господа Бога, који зна тајне срца мога, када сам крив за толика лоша дела! Док стојим на молитви, страхујем да не сиђе огањ са неба и сагори ме, као што је некада оне који приношаху кад у пустињи сагорео огањ од Господа. Шта, дакле, да очекујем ја, који носим тако тешко бреме грехова?
     
    Сагоре срце моје, променише се моје благочестиве мисли, помрачен је ум мој; као пас се свагда враћам на своју бљувотину. Нема у мени смелости пред Оним који испитује срца и утробе. Нема у мени чистоте ума и нема суза за време молитве. Уздишем, хладећи тако своје лице покривено стидом, и бијем се у груди - то станиште страсти, то обиталиште злих помисли.
     
    Слава Теби, једини Дуготрпељиви! Слава Теби, једини Благи! Слава Теби, Доброчинитељу душа и тела наших. Велика је милост Твоја, Господе, према нама грешнима. Не одбаци ме заједно са онима који Ти говоре: "Господе, Господе", а не извршавају вољу Твоју; не одбаци ме, молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице, и молитвама свих који Ти угодише.
     
    Ти, Господе, знаш моје скривене страсти, а знане су Ти и ране душе моје. Исцели ме, Господе, и бићу исцељен (Јер. 17,14). Ако Ти, Господе, не саградиш дом души мојој, узалуд се муче који га граде (Пс. 126, 1). Спремам се за борбу са страстима када ме нападну, али лукавост змије сластољубљем раслабљује моје душевне снаге. И мада ми нико не везује руке, страсти ме вуку као заробљеника. Усрдно желим да истргнем из пламена онога који у њему гори, и док скупљам снагу, мирис огња и мене самог вуче у ватру. Трудим се, такође, да спасем утопљеника, и због свога неискуства и ја тонем са њим. Корим сакатога, а ја сам слеп. Хтео бих, несрећник, да исцељујем страсти, а и сам сам њихов заробљеник. Просвети, Господе, очи срца мога, да бих спознао мноштво страсти мојих. Благодат Твоја нека ме осени, Владико. Просвети помрачени ум мој, и уместо незнања усели у мене божанско знање, јер у Бога је све могуће што каже (Лк. 1,37).
     
    Ти си, Господе, некада за народ Твој, непроходно море учинио проходним. Ти си из најтврђег камена извео воду ожеднелим људима Твојим. Ти си по благости Својој спасао онога који је допао разбојника. По великој доброти Својој, Господе, смилуј се и на мене, јер падох у руке разбојницима и као заробљеник везан сам злоумљем. Нико не може исцелити патње душе моје, осим Тебе, Господе, који познајеш дубине срца мога. Колико пута ја, бедник, сам себи постављах границе, и подизах зидове између себе и безаконих грехова својих? Али чим би непријатељ ступио у борбу са мном, разум би прелазио границе и рушио зидове, јер границе не беху утврђене страхом од Свевишњега, а зидови нису имали за темељ искрено покајање.
     
    Ко неће заплакати за мном, јер за мало задовољство занемарих огањ неугасиви, и не задобих вечно Царство. Ја несрећник служих страстима; уништавајући достојанство душе своје, уподобих се скоту, и не могу да подигнем поглед ка милосрдном Господу. Бејах некада спокојан и богат многим даровима, а сада заволех сиромаштво страсти. Туђа ми постаде врлина и удаљих се у далеку земљу порока. Полумртав сам, и веома је мало живота остало у мени.
     
    Плачите, преподобни и праведни, за мном обузетим страстима и грехом. Плачите, подвижници у уздржању, за мном стомакоугодником и сластољупцем. Плачите, милостиви и снисходљиви, за мном који сам помилован, па опет гневим Господа. Плачите ви, који заволесте добро и омрзосте зло, за мном који заволех зло, а омрзох добро. Плачите ви, који сачувасте добродетељни живот, за мном који сам споља љубитељ врлине, а унутра се предајем страстима и немару. Плачите ви, што угодисте Богу, за мном човекоугодником. Плачите ви, који имате савршену љубав према Богу и ближњему, за мном који показујем љубав на речима, али сам далеко од ње на делу. Плачите ви, који стичете и приносите плодове трпљења, за мном нетрпељивим и бесплодним. Плачите ви, који се непостидно Богу молите, за мном који се стидим да погледам на висину небеску. Плачите ви, који стекосте кротост, за мном коме је она страна. Плачите, смиреноумни, за мном високоумним и гордим. Плачите ви, који стекосте апостолско нестицање, за мном који сам привржен ономе што је вештаствено и што обремењује. Плачите, верни и непоколебиви срцем пред Господом, за мном двоједушним, слабим и у добру неискусним. Плачите ви, који заволесте плач и презресте смех, за мном који заволех смех, а презрех плач. Плачите ви, који стално имате на уму Суд после смрти, за мном који тврдим да се сећам Суда, а чиним супротно томе. Плачите наследници Царства небескога, за мном наследником геене огњене.
     
    Молите се, светитељи Божији, за душу опустошену, и помозите како умете и можете. Јер знам да ако будете молили човекољубивог Бога, све ће нам бити даровано из мора његове благости. И баш као и човекољубиви Бог, и ви које ја грешни молим, не презрите искање моје, јер ја сам смелости немам због мноштва грехова мојих. Ваше је дело, светитељи Божији, да се заузимате за грешнике, а дело је Божије да помилује очајнике. Умолите Цара, светитељи Божији, за роба, умолите Пастира за овцу; умолите Живот за мртваца, да пошаље руку Своју и подигне моју смирену душу из њеног посрнућа.
     
    Припадам обиљу благости Твоје, Владару свих и свега. Прими мољење грешника, услади душу загорчану грехом, напој жедног са Источника живота и руководи ме на том путу. Као Владар слугу свога, приведи ме вратима царским, да бих се ослободио ропства безбројним страстима, јер срце је моје оковано ланцима железним. Нека ме пресретне милост Твоја, Господе, молитвама светитеља Твојих, пре него што будем одведен на место припремљено за оне који чине безакоње.
     
    Тамо ће бити откривено шта учиних и тајно и јавно. Тешко мени, какав ће стид обузети мене онда, када ме осуђеног виде они што сада мисле да сам беспрекоран. Остављајући духовно делање, ја се јадник потчињавах страстима. Тешко теби, душо моја! Зашто се сунце помрачује маглом страсти? Зашто живот бива нагрижен смрћу? Зашто магла не ишчезава када се појаве зраци светлости? Зашто трулежности дајемо предност над нетрулежношћу? Зашто дозвољавамо страстима да вуку душу ка земљи? Боготкану одежду учинисмо неприкладном и недостојном брака царскога. Добровољно предасмо себе гресима и падосмо у ропство непријатељу живота нашег.
    Шта ћеш рећи, Судијо, у онај страшни и ужасни Дан? Хоћеш ли рећи да сам Тебе ради трпео глад, или жеђ, или наготу, или да сам се смиравао, или да сам Те љубио свом душом својом?
     
    Учитељ непрестано са смелошћу вапије: "Ко је на власти, тај нека на себе прими узду; ко је у ропству, тај нека прими почасти; ко је сиромашан, тај нека узме неукрадиво благо." Зашто не изабереш слободу, него бираш тескобу? Зашто чекаш на време, а не слушаш разум? Зашто слушаш злонамерног пријатеља, а не спаситељну љубав? Зашто не помогнемо природи својој док још имамо времена? Док си још господар над помислима и док ти нису изнемогли и тело и ум, док твоја добра нису прешла у руке других, док ти припада очигледан и несумњив дар, и благодат се дотиче дубина, док ти сузе служе као путоказ, изађи и храбро стани против страсти у војсци Божијој и уз помоћ Божију. Јуначки се избори са Голијатом, да те не претекне разбојник и не предухитри убица, и да ти се на вратима не препречи неко од оних што Царство отимају силом и разбојнички.
     
    Ваља се бојати и са сваким опрезом пазити, да се како не нађемо кривима за лаж у односу на оно што смо обећали. Јер ако Бог, кога узимамо за посредника, утврђује договоре наше са људима, како је голема опасност кршити их, на делу сносити кривицу, не само за друге грехе, већ и за саму лаж, и то у околностима када нема новог рођења, обнављања и враћања у пређашње стање? Веома је опасно тражити да се обави куповина када је трговина већ затворена. Опасно је размишљати после учињених дела и тек тада осетити штету. После пресељења одавде и после мучног завршетка свега онога што је свако од нас учинио у животу, немогуће је отклонити последице.
     
    Као цариник уздишем и као блудница проливам сузе, као разбојник вапим и као блудни син призивам Те: "Човекољубиви Христе, Спаситељу света, Светлости истинита, укрепи изнемоглу моју душу, раслабљену од опијености сластољубљем; излечи њене ране и заблуде мога ума. Часном Крвљу Твојом умиј моју јадну душу, оцрњену гнојном крвљу греха. Сада је време погодно, сада је дан спасења. По мноштву милосрђа Твога обрати ме, једини Дуготрпељиви, и избави ме од свих угодности сластољубља. Док ме није потпуно сагорела пећ страсти, угаси је росом милосрђа Твога."
     
    Тешко мени! Ти си ми, Господе, даровао светлост знања, а ја је одбацујем. Тешко мени! Вазда изнемогавах и изнемогавам, и непрестано ме посећује и исцељује благодат Твоја, али ја непрестано одбацивах и сада одбацујем њен исцелитељски дар. Са колико си ме много дарова, Владико, обдарио, и стално дариваш мене грешног, а ја сам, окајани, свесно неблагодаран. Благодат ме Твоја свагда наслађује, свагда просвећује и непрестано укрепљује, а ја је вазда одбацујем и опет се враћам несрећи својој. Ти ме, Преблаги, подсећаш на смрт и вечне муке, и увек ме вучеш у живот, да бих се спасао, али ја вазда остајем лоше нарави. И зато тамо нећу имати никаквог оправдања.
     
    Куцам на врата милосрђа Твога, Господе, да ми се отворе. Не престајем да молим, како бих добио оно што тражим; неуморно просим помиловање. Дуготрпељив буди према мени развратноме, избави ме од греха коме робујем, да бих, поставши здрав, устао са одра његовог трулежног. Ослободи ме од сваког лукавог дела, пре него што мине време живота мог. Јер, у гробу ко ће те славити? (Пс. 6,5) Убели оскврнављену одору /душе/ моје, пре него што дође страшна наредба, и затекне ме постиђеног и неспремног. Избави моју скрушену душу из чељусти лављих и спаси је по благодати и милосрђу, молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице и свих светих, јер си благословен у векове векова! Амин.
     
  9. Волим
    nana got a reaction from PredragVId in Сузна мољења   
    Треће сузно мољење
     
    Средом увече
     
    Љубав ме тера да се обраћам Богу, а недостојност ме моја убеђује да ћутим. Мучна болест присиљава ме да говорим, а греси ме нагоне да останем у ћутању. Душа моја болује и очи моје чезну за сузама.
     
    Сагрешила си, душо моја, покај се. Јер, ево, дани наши пролазе као сен. По страшним и ужасним местима ћеш поћи. Не одлажи задуго, дан за даном, обраћење своје Господу, душо моја. Сокруши се, душо моја, сокруши се при помисли на сва она блага која си добила од Господа, а ниси их сачувала. Сокруши се, при помисли на све оно што си учинила, а Бог је био дуготрпељив према теби. Сокруши се, да на страшном Суду Христовом не би била предана најцрњој тами.
     
    Тешко мени грешном! Јер ја по слабости својој скврнавих и вазда скврнавим чистоту срца свога. Нерад и лењост посрамише смелост срца мога; зла жеља управља мноме као властелин робом и ја јој се, као дете, одмах са страхом повинујем. Она ме води у заблуду, а ја се наслађујем тиме. Тешко мени, Господе! Благодат ме Твоја вуче у живот, а ја више волим смрт. Ти се стараш да постанем једнак Анђелима, а ја, из покварености своје, унижавам себе самог.
     
    Умножише се греси моји, Господе, и непрестано се умножавају, и нема границе њиховом мноштву. И ко ће ме оплакивати, или се молити за мене? Ти једини, Спаситељу мој, спреман на милост по благости Твојој, милосрдно погледај на мене очајног. Како да Те молим, Владико, када су уста моја испуњена злословљем? Или како да Те опевам, када је савест моја нечиста? Или како да Те заволим, када сам испуњен страстима? Или како да у мени обитава истина, када осрамотих себе лажју? Или како да Те призивам, када не сачувах заповести Твоје?
     
    Стекох познање истине, а после тога постадох убица и клеветник. Препирем се због ситница, завидан сам и суров према суседима, гајим у себи зле мисли, немилостив сам према сиротињи, гневљив, свадљив, тврдоглав, лењ и раздражљив. Волим лепу одећу; још увек у мени вршља много лоших помисли, осионости, самољубља, стомакоугађања, сластољубља, славољубља, гордости, злонамерности, расправљања, тајног једења, малодушности, непокорности, негодовања. Нико сам и ништа, а високо мислим о себи. Непрестано лажем, а гневим се на лажљивце. Скврнавим храм Божији блудним помислима, а строго осуђујем блуднике. Осуђујем оне који падају, а сам непрестано падам. Осуђујем кле-ветнике и лопове, а ја сам и лопов и клеветник. Идем светла погледа, иако сам сав нечист. У црквама и за трпезом радујем се првим местима. Кад видим инока, размећем се; кад видим монаха, шепурим се. Трудим се да изгледам пријатно за жене, задивљујуће за странце, паметно и разумно за сроднике, савршено за разумне. Са побожнима се опходим као најмудрији, а неразумне потцењујем као бесловесне. Ако сам увређен, светим се. Ако ми је указано поштовање, осећам одвратност према ономе који ми то чини. Ако се од мене нешто с правом тражи, започињем расправу, а оне који ми говоре истину, сматрам непријатељима. Када сам изобличен, ја се гневим. Ако ми не ласкају, бивам незадовољан. Нећу да испоштујем онога који је достојан поштовања, а сам, иако сам недостојан, тражим почасти. Не желим да оптерећујем себе, али ако ме неко не услужи, гневим се на њега. Не идем са онима који раде, али ако мени неко не помогне у послу, клеветам га. За брата који је у болести нећу ни да чујем, сматрајући га нескромним, а ако је здрав, онда му се обраћам. Презирем болнога, а ако сам ја болестан, очекујем љубав. Веће од себе не поштујем, а мање презирем. Ако се уздржим од неразумне жеље, узносим се. Ако се трудим у бдењу, падам у мреже непокорности и противуречења. Ако се уздржим од хране, тонем у разметљивост и надменост. Ако сам неуморан у молитви, побеђују ме раздражљивост и гнев. Ако у некоме видим врлину, не задржавам пажњу на њему. Презрео сам све светске пријатности, али не одустајем од њених сујетних жеља. Када угледам жене, обрадујем се. По спољашности изгледам смирено, а у души сам надмен. Наизглед сам некористољубив, а у мислима патим од користољубља. И зашто да дужим? Наизглед сам се одрекао света, а на самом делу опет размишљам о светском.
     
    За време службе бавим се разговорима, пребирањем помисли, сујетним сећањима. За време трпезе упуштам се у пустословље. Похлепан сам на поклоне, узимам учешће у туђим посрнућима, упуштам се у погибељно супарништво. Такав је мој живот, и толико тога лошег супротстављам своме спасењу. И моја надменост и моје славољубље не дозвољавају ми да размислим о својим ранама, да бих се излечио. То су моји јуначки подвизи, са таквим је мноштвом грехова заратио против мене непријатељ, а ја бих, бедник, уз све то да будем слављен као светитељ. Живим у гресима, а хтео бих да ме сматрају за праведника.
     
    Имам у свему овоме само једно оправдање лукави ме је навео на то. Али, то ни Адама није оправдало. Уверени смо у то да је ђаво наговорио Каина, али ни он није избегао осуду. Шта ћу чинити ако ме посети Господ? Никаквог оправдања немам за свој немар. Бојим се да и ја не будем међу онима које је апостол назвао сасудима гнева (Рим. 9,22), који ће доживети судбину сличну ђавољој, и које Бог за њихово пренебрегавање предаде у срамне страсти (Рим. 1, 26). Бојим се, дакле, да и мене не снађе таква одлука.
    Ако желиш да спасеш мене недостојног, дај, Господе, покајање мени грешноме. Оживи, Животодавче, гресима умртвљену душу моју. Спери камену неосетљивост са јадног срца мог, и извор скрушености даруј ми, Ти који си нам излио живот из животочног ребра Свога.
    Ко неће уздахнути, ко неће пролити сузе због мога оваквог одрицања од света? Још га се уистину нисам ни одрекао, а мноме је већ овладала надменост. Још нисам ни окусио подвижништво, а већ сам везан славољубљем. Још нисам видео ни предворје, а већ маштам о томе шта је унутра. Још нисам стекао искуства ни у почецима испуњавања врлина, а већ стављам приговоре брату. Још нисам дошао до познања истине, а по гордости својој поучавам друге.
     
    Све ти је, душо, дао свеблаги Бог - знање, памет, разум, па спознај, дакле, шта ти је од користи. Како мислиш да пренесеш светлост ближњему, ако си и сам помрачен? Буди, душо, сама себи лекар, оплакујући бар своју заслепљеност. Никакав изговор немаш за свој немар. Уразуми се, душо, бди, уздиши и сузе проливај, постом спирај са себе тешко бреме грехова својих.
     
    Свевишњи Боже, Ти који једини имаш власт над животом и смрћу, по великом милосрђу Своме, даруј мени грешноме да у онај час Твога страшног доласка, пред страшним престолом Твојим не будем прекорен и осрамоћен пред свим Анђелима, Арханђелима, пророцима, апостолима, патријарсима, мученицима, подвижницима и свим праведницима који ће ме тада видети. Још овде, где се наслађивах обманом греха, уразуми ме, Спаситељу мој, као милосрдан и чадољубив Отац, а тамо ми опрости као небески Бог, једини Безгрешни. Сваки грех учиних, бедник, и све превазиђох развратом својим. Заслужујем казну, али и када почнем да приносим покајање, не налазим у себи суза.
     
    Тешко мени, каквим ћу очима ја грепши и немарни погледати на онај страшни престо, на коме ћеш Ти, Господе, седети и разобличавати оно што учиних. Знам да ћеш ме Ти, Господе, као страшни Судија, у славу Божију изобличити.
    Сав живот свој ја, бедни, расточих блудно, непрестано се ваљајући у блату сластољубља. Све моје тајне падове и сву безмерност грехова мојих знаш једино Ти, Саздатељу мој. Нико не беше такво обиталиште греха као ја, и нико толико не разгневи доброту Твоју, Владико, као ја, следећи стремљења порока. Али Ти, као море благости, осуши штетна мора грехова мојих. Ти, који си бездан милосрђа, сажежи бездан грехова мојих. Не узврати ми по заслузи дела мојих, не осуди ме на огањ паклени, јер неиздржљив је гнев Твој, Господе. Ко ће, на крају, истрпети претње његове? Јер се огањ неће угасити и црв неће угинути.
    Уплаши се, душо, претње, одбаци тешки сан и поспаност страшне безбрижности. Крај је близу и Суд је пред вратима. Шта ће нас дочекати после растанка са животом?
     
    Дођите к мени, свети и праведни који се подвизавасте подвигом добрим, и оплакујте ме као мртваца, или жалите за мном као за живим, али већ полумртвим. Јер, пун сам стида и смелости немам, због грехова свесно учињених. Излијте на мене милосрђе своје, као на заробљеника, или болесника покривеног гнојним ранама. Милостиви будите мени, као повереници милостивог Бога, Спаситеља нашег, и умолите Га да ме обрати не тражећи ништа за узврат, да се у часу доласка Његовог не бих показао недостојним, и да не бих зачуо ону страшну одлуку: Иди од мене ти који чиниш неправду, кажем ти, не познајем те.
     
    Молим, дакле, Тебе, Светлости истинита, породе благословеног Оца Твога, образу ипостаси Његове, Тебе који седиш с десне стране величанства Његовог, непостижни Сине Божији, недокучиви Христе, похвало и радости оних који Те љубе, животе мој, светлости моја, Христе мој, не презри мене униженог, не одбаци ме презреног, јер је веома угодно непријатељу моме када очајавам у себи због магле порока којом сам обузет. Једино се томе и радује, када види да ме очајање чини његовим заробљеником. Али Ти, по болећивости Својој, посрами његово надање, извуци ме из зуба његових, избави ме од лукавих намера његових, и од свега што започне против мене, јер се устремио веома. Просвети ме, Господе, да откријем сплетке противника и ненавидника добра, јер ће ми ставити на пут мноштво повода за пад, и саблазни, и губитке, и богатства, и расејаност века овог, и плотско задовољство, и дуговечност овога живота, неспремност на подвиге, лењост за молитву, сан и телесни одмор за време псалмопојања.
     
    Колико се непријатељ труди за моју пропаст, толико се ја бедни предајем безбрижности и немару. И што ми више мрежа поставља, ја сам све немарнији. Пажљива буди, душо, побрини се за савест, не гледај на падове других, но боље пази на своје. Не гледај на трун у оку брата и ближњег, већ тражи непрестано брвно у оку своме. Пожури, предухитри, помири се са Христом, распетим за тебе у телу. Ако сами себе осуђујемо /овде/, можда нећемо бити осуђени тамо где је осуда велика и без краја.
     
    Милостив буди мени, Господе, по милосрђу Твоме, и спаси ме једино по благости Својој, молитвама Пречисте Владичице наше Богородице и свих светих Твојих, јер си благословен у све векове. Амин.
  10. Волим
    nana got a reaction from PredragVId in Сузна мољења   
    Прво сузно мољење
    Понедељком увече
    Прими мољење из мојих оскврнављених и нечистих уста, Владару свих и свега, човекољубиви Исусе Христе.
    Не узгнушај се мене недостојног и неразумног, и не покажи недостојном утехе Твоје душу моју, која се аду приближи.
    Потражи ме као овцу изгубљену, јер мимо свега, усрђа у мени нема, ни помисли да исправљам себе. Заслепљен сам сластољубљем, помрачена је душа моја, и од опијености страстима безосећајно постаде срце моје.
    Сав јад свој, сво лукавство, сву неразумност Теби исповедам, Господе, Спаситељу света. Исповедам, такође, и сву милину и сладост онога што Ти по благости Својој учини са мном, Човекољупче. Од младости своје огорчих Те и нерасположен према добру постах, изумитељ свакојаких порока, спреман на сваки грех. Али Ти, Владико, Сине Божији, по великом милосрђу Свом, ниси гледао на сва моја лукавства. Глава је моја подигнута благодаћу Твојом, Владико, али поново се приклања ради грехова мојих. Благодат ме Твоја изнова вуче у живот, а ја се са највећим усрђем устремљујем у смрт, јер ме моја погубна навика у слабостима, чак и против моје воље, привлачи к себи.
    Ужасна је и страшна та навика, нераздрешивим узама везује мој ум, а те ме везе вазда издају као оног ко их је желео. По навици се уплићем у мреже и радујем се, бедник, што сам уплетен. Тонем у неподношљиву дубину и то ме весели. Непријатељ свакодневно обнавља окове моје, а ја се радујем. 0, колику препреденост има непријатељ! Не везује ме везама које не желим, него ми, напротив, ставља увек такве окове и мреже које ја примам са великим задовољством, јер он зна да је моја воља јача, па ме у трен ока окује оковима које ја сам хоћу.
    За стид и срамоту је то што сам свезан сопственим жељама, ридања и плача достојно је ово. У трену могу да покидам везе и ослободим се свих мрежа, али побеђен слабостима и добровољно робујући страсним навикама, не желим то да учиним. И оно још ужасније што ме тера да се обливам сузама стида је то, што се саглашавам са жељама непријатеља свога. Он ме везује, а ја умртвљујем себе страстима које га радују. Могу да раскинем везе, али то не чиним; могу да избегнем замке, али не желим. Има ли шта вредније ридања и плача? Која је срамота тежа од ове? Тешко мени, нема већег стида, него када човек испуњава жеље свога непријатеља.
    У таквом се стању ја грешни налазим, видим окове своје, а скривам их из страха. Савест ме изобличава:
    "Зашто се не уразумиш јадниче? Зар не знаш да је страшни Дан Суда пред вратима? Устани као јунак и раскини своје окове! Ти имаш снаге да дрешиш и везујеш." Тако ме увек изобличава света савест, али ја не желим да се ослободим окова и мрежа. Сваки дан тугујем и уздишем, а везан сам тим истим страстима. Јадан сам и бедан, не трудим се ни мало ради живота свога, нити се бојим што остајем у мрежама смрти. Тело ми је, за оне што гледају споља, обучено у побожан изглед, али душа је спутана бестидним помислима. Трудим се да будем побожан споља, а изнутра сам гадост пред Богом; говор ми је сладак у опхођењу са људима, а сам сам пун горчине и лукавих жеља.
    Шта да чиним у Дан испитивања, када Бог на судишту све открије? Велики страх непрестано мучи срце моје, јер сам везан оковима безбројних безакоња мојих. И сам знам да ћу тамо бити кажњен, ако овде сузама не умилостивим Судију. Зато Ти, Владару, не штедиш милост Своју ни у гневу, јер чекаш да се обратим ; Ти не желиш да видиш како неко гори у огњу, већ желиш да се сви људи спасу и добију /вечни/ живот.
    Зато, уздајући се у милост Твоју, Господе Исусе Христе Сине Божији, Теби припадам и Тебе молим: "Погледај и на мене и помилуј ме." 
    Изведи душу моју из тамнице безакоња, и нека засија зрак светлости у моме разуму, док нисам ушао у будући, и за мене страшни живот, где ће бити немогуће да се покајем за своја лоша дела. Велики страх обузима мене бедног и заблуделог; како да пођем потпуно неспреман и обнажен од покрова врлине? Страх и трепет ме обузимају, јер видим да нисам ревностан у добру, већ поробљен лошим помислима, јер слушам демоне који ме сластољубљем увлаче у погибао."
    Ако не испитам савест своју, у много чему изгледам себи добар. Уподобио сам се нерадном и лењивом трговцу, који у једном дану губи сав свој иметак и добит. Тако и ја бедник губим небеска блага у мноштву разоноде, која ме увлачи у лоша дела. Сам у себи осећам како сваког часа бивам поткрадан, и нехотице се бавим оним што мрзим. Чуди ме моја слаба воља у неприликама, када највише грешим. Чуди ме моје покајање које није чврсто утемељено у здању уздржања, јер то не допушта непријатељ душе моје. Свакога дана постављам почетак грађењу и сопственим рукама, опет, рушим сав труд. Дивно покајање још увек није у мени поставило добар почетак, а погубном нехату краја нема. Поробљен сам слабостима, и на радост непријатеља мога, усрдно чиним све што му је по вољи.
    O, да би глава моја била вода у изобиљу великом, а очи моје извори сузни (Јер. 9,1), да плачем непрестано пред милосрдним Богом, да би Он, пославши благодат Своју грешнику, избавио моју стално нападану душу из разбеснелог мора, узбурканог греховним таласима.
    Осилише прохтеви моји, посташе подобни ранама које ни лековите мелеме више не трпе. Жена блудница, обузета ужасом, постаде одједном усрдна и целомудрена, јер омрзе дела срамнога греха, опомињући се будућег вечног стида и казне у неиздрживим мукама. А ја свакодневно обећавам да ћу се оканути греховних страсти, и не само да их не остављам, него се као безуман чврсто држим греховне навике. Живим у нади да ћу дочекати покајање, и обманут сујетним обећањем свагда говорим: "Покајаћу се", и све до сада се не покајах. Само се на речима усрдно кајем, а делима сам веома далеко од покајања. Заборављам на крају и своју сопствену природу, јер грешим упорно, и свесно чиним зло.
    Исав не нађе места покајању, јер је навлачио грех на себе са упорношћу, не грешећи због тренутног заноса или заблуде, него је свесно, и после поуке, ожалостио родитеље, и није се по стидео Бога. Ни Јуда издајник не нађе места покајању, јер је грешио живећи заједно са Гос подом, и знао је шта чини, пошто је на себи искусио благодат. Па шта ће снаћи мене у ис питивању грехова мојих, свесно учињених? Зна се да је и онај ко помисли зло једнак ономе ко га је учинио. Чиме ћу се оправдати у безбројном мноштву безакоња мојих? Хам, који само намисли да се наруга оцу, беше одбачен. Саучеснике Корејеве прогута земља, иако баш ништа не рекоше нити учинише. Слично пострадаше и они што беху у Илијево време. И Саул, прихватајући помисао о идолослужењу, беше одбачен. И Ахитофел, који само даде савет, умре у греху. И синови Аронови сагрешише, и беху кажњени смрћу. И Сапфира с мужем, због пренебрегавања, не имаде времена за покајање. Разматрам дело своје, пажњу управљам на сагласје своје и превагу правосуђа очекујем, признајући очиту праведност његову.
    Зашто ме доводи у заблуду лик који сам узео на себе, када су ми врлине стране и чиним зло пред Богом који све види? С правом фарисеји претрпеше изобличење од Христа Спаситеља, који њихово држање назва лицемерним. И ја се све чешће налазим у таквој заблуди, јер негодујем изобличен од своје савести, и то изобличење чини ми се суровим. Истина је горка онима који се труде да је сакрију. Уклоним ли са себе своју спољашњост, указаће се у мени црви. Скинем ли са себе маску од праха и пепела, околина ће видети да лежим у гробу. Испитавши плодове мојих дела, приметиће лик фарисејски. А ако се то и не обелодани овде, онда ће се огњем испитати на Суду, као што каже апостол (1. Кор. 3,13).
    Пружи, Господе, руку помоћи, мени који у прашини лежим, јер хоћу да устанем, а не могу. Бреме греха притиска ме, и зла ме навика држи. Очима гледам, а идем као по мраку; подижем руку своју као у најдубљој тами, али сав сам раслабљен. Безбрижан сам, а опет незадовољан собом. Завете дајем да ћу се променити, и постим, али се непрестано спотичем; врло сам славољубив, а не трудим се да угађам Богу.
    Како да се усудим и тражим опроштај старих грехова својих, када ни мало не одступам од пређашњег свог понашања? Или како да свучем са себе старог трулог човека, када не одбацујем жеље старих искушења? Тешко мени, како ћу отрпети разобличење безаконих дела својих и помисли? Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој и по обиљу милосрђа Твога.
    Уста недостојна, и срце нечисто, и душа оцрњена гресима вапију Теби, Владико, услиши ме по благости Твојој и не одбаци мољење моје, јер Ти не одбацујеш молбе оних који се искрено кају. Али моје покајање није чисто, већ нечисто. Један час се кајем, а два Те гневим. Утврди мољење моје у страху Твоме, Господе; утврди душу моју на камену покајања.
    Светлост благодати Твоје нека победи таму која је у мени. Смилуј се мољењу моме, Господе добри, не ради праведности моје, јер нема у мени ничег доброг, већ по милости Твојој, и по великој и неизрецивој благости Твојој, подигни удове моје, сатрвене грехом. Просвети срце моје помрачено лукавом жељом. Спаси ме од сваког лукавог дела, да ме до краја не сурва непријатељ. Не одврати лице Своје од мене, и не мој ми рећи: Заиста ти кажем, не познајем те.
    Спаси моју јадну душу од смрти Господе, Ти који имаш власт над животом и смрћу. Јер си Ти рекао, Владару: Иштите и даће вам се (Мт. 7,7). Очисти ме Господе од свакога греха, пре кончине моје, и даруј ми Човекољупче, да целог свог краткотрајног живота изливам из срца сузе за очишћење душевне нечистоте моје, да бих могао овде, од многих мојих дугова да отплатим бар понеке, и да тамо обретем спасење под покровом свесилне руке Твоје, када свака душа буде уздрхтала пред страшном славом Твојом.
    О, Владико, Јединородни Сине Божији, услиши и прими мољење грешног и недостојног слуге Твога, спаси ме не тражећи надокнаде, по самој благодати Твојој, јер си Ти милосрдан и човекољубив Бог, и Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, приносимо славу и благодарење и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.
  11. Волим
    nana got a reaction from PredragVId in Сузна мољења   
    Biva i tako...
    Ovako sebe izvrnem i prospem, pred Njim i pred sobom, ...gotovo slog po slog,.... i biva češće da neka, do tad od mene sakrivena a moja, rugobnost .....nađe svoj put polako klizeći niz lice.
  12. Волим
    nana got a reaction from PredragVId in Сузна мољења   
    Четврто сузно мољење
    Четвртком увече
    Ево, поново припадам дверима Владике мога, молећи и тражећи, клањајући се и са страхом вапијући. Јер је слузи који је сагрешио пред Владарем својим боље да не бежи из руку Његових, него да остане у Његовој власти.
    Пригни, Владико, ухо Своје, чуј тугу моју и прими глас мољења мојега, које Ти приносим ја, грешник постиђени. Излиј, по милости Твојој, на мене бедног макар кап пажње, да бих стекао бар мало усрђа за исправљање самога себе. Јер ако благодат Твоја не просвети моју душу, ја нећу бити у стању ни да уочим свој нерад и страсти.
    Господарећи нада мном грех нађе у мени пашу своју, и сваким даном ме све више унижава и срозава у понор. А ја, бедник, не престајем да гневим Бога, не плашећи се оног неугасивог огња, нити трептим од вечних мука. Грех прешавши у навику, вуче у потпуну пропаст. Иако сам себе изобличавам и не престајем да исповедам себе, ипак остајем у гресима. Гледам и не видим, јер и у самом покајању грешим, не бавећи се сагледавањем дела својих, већ окривљујем своје покајање. Као роб греха и нехотице чиним зло, као војник под влашћу греха, њему се потчињавам, па иако имам могућност да побегнем, плаћам данак тој царствујућој у мени навици. Предајући се страсти, плаћам данак плоти.
    Знам да пустош у мени бива све јача, а опет као роб, чим ми се нареди, ја јој садејствујем. Бежим од предстојеће ми борбе, и као пас на ланцу враћам се наредбодавцу. Мрзим грех, одвраћам се од безакоња, али пребивам у страсти, јер она влада мноме злосрећним, па се и против воље предајем сластољубљу, и /по неопходности/ робујем својој природи. Страст је поткупила моју слободну вољу и поји ме грехом. Кључају у мени страсти упркос разуму, јер сам их присајединио плоти и сада не трпе раздвајање. Хитам да преусмерим своу вољу, али ми се претходно стање противи у томе.
    Трудим се, јадан, да ослободим своју душу, али ме зли зајмодавац уводи у још веће дугове. Не помиње враћање, него дарежљиво даје на зајам, никада не тражећи, јер једино што жели јесте моје ропство. Даје да бих се обогатио страстима и не тражи позајмљено натраг. Хтео бих да му вратим стари дуг, а он ми додаје нови. Ако себи мало ускратим у страстима, он додаје нове да би ме победио. И видећи како ме стално остајање у дугу задржава у греху, уводи ме у нове прохтеве, и да се не бих исповедао, баца ме у заборав мојих страсти. Сусрећем нове страсти, и заузет њима, заборављам пређашње. Здружујем се са новопојавившим се страстима, и опет остајем дужник; јурим њима као пријатељима, а моји се зајмодавци опет опходе са мном као власници. И ја, који сам се до скоро трудио да задобијем слободу, ради њих постајем скупо продати роб. Хитам да раскинем њихове окове, и одједном се налазим у новима. Хитам да се ослободим војевања у њиховим редовима, али пошто примих од њих много дарова, постадох њихов домаћин.
    O, каква је нада мном власт греховних страсти, и каква владавина препредене и лукаве змије. Делујем по својој природи, и она улази у трговање, даје залог да бих продао ум самом греху. Учи ме да угађам телу, под изговором да ће оно служити души. И будући побеђен сластољубљем, предавши се одмах незадрживом сну, потпуно се лишавам његове услуге.
    Када се молим шаље ми помисао на неко ништавно задовољство, и њиме као ланцем држи мој слаби ум, а ако ум хоће да побегне, ланац не попушта. Тако грех стражари над умом и затвара врата сазнања. Злоба непрестано надгледа ум, да не дође у сагласност са Богом и да не спречи трговину плоти. Доноси мноштво измешаних помисли уверавајући да на Суду неће бити ни речи о таквој ситници, да је немогуће чак и да се сазнају такве мисли, и да ће све томе слично бити предато забораву. Али ја видим пред собом изобличење своје и знам да ми прети казна.
    Овим ме држи, овим ме везује, овим ме продаје и купује, овим ме уводи у заблуду, овим ми ласка и потчињава ме себи, јер је, како каже Апостол, човек тјелесан, продан у ропство гријеху (Рим. 7,14). Јер грех, који је у моме телу, влада умом, и мојом кривицом, искоришћавајући деловање плоти, њиме обремењује душу. Ако неко науми да пости или пребива у бдењу, нанеће себи ране. Грех посредством тела обремењује душу ланцима као своје власништво, и као овцу за клање или небопарну птицу везује је, и као снажноме диву, помоћу тог истог тела, одсеца и руке и ноге. Не могу ни да бежим, нити да помогнем себи. Тешко мени, ја сам живи мртвац; гледам, а не видим, од човека постадох пас. Са мном се, иако ми је дат разум, опходе као са скотом.
    Помилуј, душо, себе саму и пожури пре разлучења, да не останемо пред дверима заједно са лудим девојкама, јер је смртнима немогуће да угледају живот; нити треба очекивати праведност без борбе у којој се задобијају живот или смрт, и где нема тела којим се предаје порузи непријатељ, који бива побеђен његовом слабошћу.
    Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и по обиљу милосрђа Твога. Јер ако ме помилујеш, ослободивши ме од недуга страсти, ако се смилујеш на мене, желим да будем послушан Твојој доброти. Ако учиниш по мноштву благости Твоје, избавићеш ме. Ако излијеш на мене благост Твоју, бићу спасен. Верујем да је Теби то могуће и не одричем то. Знам величину милосрђа Твога, али знам и мноштво грехова мојих. Знам да си помиловао, и помиловаћеш све који Ти се обраћају свом снагом својом. Исповедам да сам и ја много пута окусио благодат Твоју, али сам после свега тога, одбацивши је, грешио као што нико други грешио није. Али Ти, који васкрсаваш мртве, подигни и мене умртвљеног грехом. Ти, исцелитељу слепих, просвети помрачени вид срца мога. Ти, који си избавио Адама из уста змијиних, извуци и мене из блата безакоња мојих, јер и ја спадам међу овце Твоје, иако по својој жељи постадох храна лавовима. Греси ме учинише псом, али ћу, исцељен благодаћу Твојом, бити син. Одбачен сам био као мртвац, али ако хоћеш, очистићу се. Знам да свесно греших, али за молитвенике имам Свете Твоје. Знам да сам превазишао сваку меру гресима својим, али је благост Твоја незадржива. Ти, који си дао преимућство царинику, дај је и мени, који учиних још више зала. Ти си, Господе, Закхеја помиловао као достојног, помилуј и мене недостојног. Павле некада беше вук, гонећи овце стада Твога, звер дивља беше и сатираше овце, али по благодати Твојој постаде пастир који усрдно иђаше за овцама. Знам да он у незнању учини грех, и да се, као такав, удостоји отпуштања грехова и велике благодати. А Ти, Господе, осудивши мој свесно учињени грех, помилуј ме, по преизобилној благодати Твојој.
    Тешко мени, јадном, тешко мени! Стид ме је оних који ме сада поштују, и страхујем да не будем постиђен пред њима за сакривене грехе. Стид ме је оних који ме родише да ме временом не осуде, јер дао сам завет да нећу живети светски. Хтео бих да будем као удовица која је, дуго узнемиравајући судију, постигла свој циљ; хтео бих да се покажем пред Тобом као нераздвојни пријатељ, преблаги и једини Владару, да би Ти обратио душу моју заробљену грехом. Онај је тражио хлеб да утоли глад, а ја утеху души тражим; онај је тражио телесну храну, а ја тражим пробуђење душе. Као благ и преблаг, услиши глас сузног мољења мог и обрати ме, да бих приносио плодове покајања. Ороси запаљену савест моју, обнови мене остарелог у греховним страстима, да бих, ослободивши се од робовања њима, са задовољством удахнуо ваздух слободе, и са радошћу и весељем прослављао благодат Твоју.
    Ти знаш, Владико, да за ово мало напора душе своје стичем смелост да ово говорим пред Тобом. Знам и ја, грешник, да си Ти добар и милосрдан Господ, и да желиш да се ја променим, али Ти је потребан плод моје слободне воље. Спреман си да ме помилујеш, али чекаш моју намеру, јер милујући желиш да ме научиш, и праштајући желиш да ме учиниш учесником Царства Твога.
    O, како сам ја безосећајан и какво је сиромаштво моје! И како је груба и оземљела душа! Срце ми је развратно, а уста пуна горчине, грло - гроб отворен (Пс. 5, 9)! Зашто се не присетиш, душо, неизбежног пута, разлучења твога? Зашто се ниси припремила за тај одлазак? Зашто се немилосрдно ближиш пропасти? Ради чега навлачиш на себе вечне муке? Шта то чиниш, душо, живећи као неразумно, бесловесно створење?
    Тешко мени, што уместо светлости, бирам таму. Што ово задовољство које данас имам, а којег сутра неће бити, стављам испред вечних и неизрецивих блага. Тешко мени, што уместо сунцезарне одоре, радије прихватам да обучем одору тамну и црну, што Царству претпостављам мрачна адска насеља! Тешко мени, грешноме! Ја сам свесно и добровољно задајем себи ране. Дођи, душо, сама себи, уплаши се Бога, угоди Му многим врлинама, да не би из Његових руку примила двоструку казну. Заволи, душо, Бога свога, и мужествено корачај путем Његовим.
    Схвати, душо, да је овај век сличан попришту, и да се силна змија на све начине труди да постигне победу. Неки је збаце и осрамоте, а неки сами бивају збачени и предати порузи; неке она обмане, па буду побеђени, а други буду увенчани за борбу са њом. Једни, искусивши невољу, поо тижу спокојство вечнога живота, а други, окусивши од њене сласти, стичу горчину вечних мука. Једни, крајњим сиромаштвом лако побеђују змију, а друге она лако освоји њиховом привезаношћу за овоземаљско. За оне који воле Бога од свег срца, ништа не значи борба са њом, а за светољупце, веома је тешка и неподношљива та борба.
    Схвати, јадна душо, да су радост, раскош и спокојство овога века испуњени жалошћу и јадом, а невоље, пост и злопаћење доносе неизрециву радост и вечни живот. Обрати се, душо, и подвизавај се у безмолвију, да се не би, када дође час смрти и разлучења, показала неспремна. Сети се, душо моја, твога призвања и начина твога живота, какав је твој пут, ради чега је и куда води. Све долази до свога краја земаљског, па ће и твојој безбрижности доћи крај.
  13. Волим
    nana got a reaction from obi-wan in Как живете караси? Ничего себе, merci!   
    Hvala Jura,...i tebi sa srećom i svakim dobrom u Novoj !

  14. Волим
    nana је реаговао/ла на Danijela у Анкара пориче да се отети архијереји налазе у Турској   
    Слава Богу, живи су!
     
    According to preliminary data, Syrian bishops abducted in the vicinity of the country's northern city of Aleppo in 2013 are alive and currently in the city of Raqqa occupied by the Daesh militant group, a mother superior at the Monastery and Convent of Saint James the Mutilated, located in the western Syrian town of Qarah, said Wednesday. http://www.pravmir.com/bishops-abducted-syria-2013-alive-currently-raqqa/
  15. Волим
    nana got a reaction from Дијана. in Однос друштва према инвалидима   
    Kako sada naviru sećanja, oprostite....
    Naš drugar iz srednje, Boris....
    Neverovatno iskustvo.... ne znam šta bih pre napisala
    Kao sasvim mali , nepoznate tačne okolnosti, izgubio je vid.... al kada je upisao srednju muzičku već je svirao 100 puta bolje bar od polovine svojih vršnjaka... i imao teoretska znanja koja su mnogi tek kasnje stekli....Pomagao je gde god je mogao, šaputao onima koji odgovaraju, duhovito komentarisao...
    Starija sestra ga je svakoga dana dovodila u školu i dolazila po njega, ostalo je bilo na odeljenju a i on je brzo ovladao novim prostorom te nije bilo problema..
    Iako nije pušio često se za vreme odmora pridruživao "cigret pauzi" svojih drugara u skrivenom ćošku iza škole....... zaista retko kada se osamljivao i izdvajao od nas.
    Beleške na časovima je hvatao sam, pišući Morzeovom azbukom ( tj. bockajući metalnom "olovkom" kroz Morzeov šablon/tablu po specijalnom papiru). Njegova sestra i prisniji drugari isčitavali su mu lekcije iz naših uđžbenika i sve godine je bez problema i sa uspehom završio.
    Gospode spasi, oprosti, pomiluj ga i svako mu dobro daj........na žalost već decenijama ne znam šta je sa njim i kako je sada.
  16. Волим
    nana је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Nespojivost ideala nebeskog carstva sa zemaljskom realnošću zla i patnje, naročito patnje dece   
    Kaže djurović doći će smrt i imaće tvoje oči.
    Niti Bog nešto dopušta, niti je Bog stvarao patnju, nego je prosto proces Oboženja takav kakav je, jer se desi u čoveku zlo na kojeg do Oboženja nije imun.
    Ajde da pogledamo Božje Reči i da vidimo šta čovek čini. Ako jesmo svesni da imuni na zlo nismo, zašto onda zlu dopuštamo ponekad da vlada nama? Ako mu dopuštamo zašto se onda pitamo zašto postradoše deca? Zašto postradosmo mi? Zašto ubijamo bližnje,zašto su nam ubili bližnje? Zašto smo pustili virus iz laboratorije,zašto pijani gazimo stotine i stotine nevinih,zašto na kraju krajeva u ime Boga ubijamo,uništavamo,palimo ljude,životinje.biljke.planetu na kojoj živimo?
     
    Gde je ovde koncept pravde? Gde je ovde smisao ako jesmo svesni a jesmo, da se zli ne radjamo nego da zlo slobodnom voljom puštamo u sebe, gde je smisao govoriti i pitati, pričati o bilo kakvom Božjem dopuštenju ili Boga povezivati sa našim sopstvenim zlom kojeg činimo u bilo kakvom kontekstu osim našeg stida i pokajanja za svaki i najmanji trag zla kojeg smo pustili u sebe?
  17. Волим
    nana је реаговао/ла на александар живаљев у Епископу тимочком Илариону уручена медаља Антима Првог   
    Достојан!
    Дивно је и што је предводио октобра прошле године нашу делегацију на пресвлачењу моштију Светог Теоктиста (краља Милутина) у софијској цркви Свете Недјеље. Бугари се често жале да ми заборављамо Светог Краља Милутина да обиђемо. Узорно је заиста понашање младог епископа Илариона, украса наше помјесне цркве, са сусједним бугарским епархијама. Боже дај, да тако буде и са браћом Румунима.
  18. Волим
    nana је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Епископу тимочком Илариону уручена медаља Антима Првог   
    Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион посетио је 15. септембра 2016. године Митрополију видинску  и учествовао у свечаностима поводом 200-годишњице од рођења првог Митрополита видинског и првог Егзарха бугарског Антима Првог.
    У петак, 16. септембра 2016. године, на свечаној Литургији у храму Светог Димитрија у Видину, Преосвећени Владика тимочки г. Иларион саслуживао је Његовој Светости Патријарху бугарском г. Неофиту, заједно са више митрополита, епископа и архимандритима из Бугарске, Русије и Румуније. Високопреподобни архимандрит Евтимије из Бугарске Патријаршије упознао је присутне са животом и делом у првог бугарског Егзарха. Након свете Литургије, патријарх Неофит је предводио литију видинским улицама до гробнице Антима Првог где је одслужио парастос.
    У четвртак, 15. септембра 2016. године, у оквиру посете Бугарској Православној Цркви Преосвећеном Владики тимочком г. Илариону уручена је медаља са ликом Антима Првог на свечаној церемонији одржаној у Галерији „Никола Петров“ у Видину. Медаље је бројним добитницима, епископима, духовницима и заслужним појединцима уручио Митрополит видински г. Дометијан у част обележавања 200-годишњице од рођења Егзарха бугарског Антима Првог.
    Извор: Епархија тимочка
     
     

    View full Странице
  19. Волим
    nana је реаговао/ла на Zayron у ХОЋЕМО ЛИ ПОДИЋИ СТУПОВЕ? "СТРАХ ОД УНЕСКА"   
    Zahvaljujem se na lijepim riječima i pohvalama iako si ne mislim da je to nešto tako izuzetno, samo sam se poslužio znanjem koje sam stekao prateći radove našeg jednog češkog malo poznatog naučnika, inače genijalnog renesasnog sintetičara ali jednako tako dobrog i pozornog analitičara i opservatora Vaclava Cilka.
    Václav Cílek - You Tube video predavanja i dokumenti
    Završim sad u tipičnom njegovom stilu
    A konačni smisao takve arhitekture nije u pojedinim objektima ma koliko oni bili krasni, crkvama, tornjevima, "stupovima" itd. već u tome nevidljivom i nečujom, u njihovom transcedentnom, eteričnom ritmu koji stvaraju u krajini, u prostoru. To su znal i naši stari pretci kad su podizali ovakve monumentalne "stupove":
    Galerija slika najstarijih "stupova"
  20. Волим
    nana је реаговао/ла на Zayron у ХОЋЕМО ЛИ ПОДИЋИ СТУПОВЕ? "СТРАХ ОД УНЕСКА"   
    Kao uzor i inspiracija Djurdjevim Stupovima mogla je poslužit a najvjerovatnije i jeste srednjovjekovna italijanska  toskanska, umbrijska i bolonjska (emilia-romagna)  arhitektura izmedju 1000-1300 godine. Izgleda su Djurdjevi Stupovi jezgra ambicioznijeg projekta koji nije dovršen.  A upravo ta arhitektura se odlikuje napadno visokim i disproporcionalnim tornjevima. Posumnjao sam prema nazivima tj. upotrebljenoj leksici da se radi upravo o takvom nečem jer narod nije baš nepismen , nikada ne bi niko u Srbiji nazvao stolpom, stupom, sloupom, slupom obične tornjeve, kule, věže u staroslovenskom i staroruskom (etimološki od voziti što je bio obitni povoz - věž, zaprežna kola namjenjena k stanovanju). Stolp je zaista samo stup i zato su ti tornjevi nazvani stupovima jer nisu bili to tornjevi standardne visine već monumentalne veličine tj. visine i napadno istaknuti i disproporcionalni u odnosu na crkvu i na cijeli okolni krajolik. A iz daljine su ljudima izgledali tačno kao stupovi i zato taj naziv "Djurdjevi Stupovi".
    http://www.welcometuscany.it/tuscany/chianti/san_gimignano.htm
    https://cz.pinterest.com/deyzel/towers-of-italy-architecture/
    https://cz.pinterest.com/pin/146578162843831275/
    https://en.wikipedia.org/wiki/Towers_of_Bologna
    https://en.wikipedia.org/wiki/San_Gimignano
    https://goo.gl/IKLDTv
    A ovako izgledaju ti "sttupovi" tj. tako su izgledali najvjerovatnije i Djurdjevi Stupovi u svoj svojoj krasi pod uslovom da su izgradjeni onako visokoi kako su isplaniranni, Izgradnja "stupova" je namjerni odklon od standardnih slikarskih i arhitektonskih kanona o proporciji i geometrijskom skladu tj. scenskoj harmoniji:


    Velika fotografija

  21. Волим
    nana је реаговао/ла на Zayron у ХОЋЕМО ЛИ ПОДИЋИ СТУПОВЕ? "СТРАХ ОД УНЕСКА"   
    Otprilike su izgledala ovako ta dva tornja Djurdjevih Stupova i ovoliko bile visoke kao ova saat-kula u Bitoli, visina oko 30 metara, najvjerovatnije izmedju 25-30 metara i pošto su te kule bile tijesno postavljene uz sebe, jedna uz drugu mogao se steći taj isti utisak "stupova" kao u Gimignanu a kompletan estetički dojam je potom stvaran i dopunjavan s više takvih objekata, zato mislim da su tamo mogli biti planirani još neki u budućem podgradju koji bi bili takodjer tako nesrazmjerno visoko predimenzioniranni a Djurdjevi Stupovi su imali biti medju njima najviši, dominanta tog budućeg reprezentativnog sjedišta.
    https://en.wikipedia.org/wiki/Clock_Tower_(Bitola)

     
  22. Волим
    nana је реаговао/ла на Zayron у ХОЋЕМО ЛИ ПОДИЋИ СТУПОВЕ? "СТРАХ ОД УНЕСКА"   
    Isti slučaj je i sa Visokim Dečanima gdje je izgleda bila u planu najmanje jedna visoka solitarno stojeći kula kao u Follini što se može tamo i vidjet i zato se ta lokacija prozvala Visoki Dečani tj. Dečanima bio pridodat zbog toga taj epitet Visoki. Da li je do njene gradnje došlo i do koje faze realizacije se u tom stiglo a potom bila razrušena Turcima ne znam, nisam upoznat sa istorijatom i tokom izgradnji na toj lokaciji i  tom prostoru ali naziv bi mogao to asocirati i upućivati na vezu s Gimignanom i njegovim visokim tornjevima tj. na vezu s tom istom toskansko-umbrijskom i bolonjskom arhitektonskom inspiracijom.

     
  23. Волим
    nana је реаговао/ла на александар живаљев у СТАРАЦ НЕКТАРИЈЕ ВИТАЛИС ШАЉЕ БЛАГОСЛОВ СРБИМА И МОЛИ СЕ ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ   
    ФБ ОБЈАВА ПРОТЕ СЛОБОДАНА МАЈКИЋА КОЈИ У ЈАГОДЊАКУ (БАРАЊА) ПОДИЖЕ ХРАМ СВЕТОМ НЕКТАРИЈУ ЧУДОТВОРЦУ ЕГИНСКОМ
    МОШТИ СВЕТОГА НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ СТИЖУ У ЦРКВУ СВ. ОЦА НИКОЛАЈА У ЈАГОДЊАК, 19. СЕПТЕМБРА 2016.г.Г.
    Протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки седми пут је посетио чудесно острво Егину и манастир Св. Нектарија, поклонивши се моштима Светога Нектарија. Обишавши неколико светиња са поклоницима из Србије и Републике Српске, пре одласка на Егину, посетили смо старца Нектарија Виталиса у Камаризи, светога човека међу нама и на радост свих нас. Чувши за изградњу цркве Св. Нектарија у Јагодњаку, старац нам је даривао једну мраморну плочу са његовим благословом и лично од њега потписану и печатом оверену, као велики гаран успешном раду на изградњи цркве Св. Нектарија. Али, старац ме је додатно изненадио, пославши младића који му помаже и брине око њега, да му нешто донесе, ја нисам знао о чему се ради, младић је донео старчеву схиму-ангелски образ, када га је добио на монашењу пре 70 година. Ову схиму је даривао за цркву Св. Нектарија, која ће бити ускоро изграђена, са схимом је даровао и књугу са његовим ликом. Старац ми је рекао, " Направи једну дрвену кутију и у њу стави ову моју схиму и књигу, да народ целива и у молитви нека призивају Св. Нектаија и мене за исцелење од свих болести". Старац ми је још рекао, " Када све то припремиш усликај и донеси ми слике", што ћу наравно и учинити. Под дојмом неописиве радости и благослова старца , наставили смо пут према пирејској луци, а затим бродом на Егину. На Егини нас је дочекао Свети Нектарија својим светим моштима, сви смо осећали неку посебну радост. Као на крилима смо приступили и поклонили се моштима Св. Нектарија. Ја сам понео кивот за мошти Св. Нектрија, да га оставим и да игуманија мати Теодосија за неко догледно време припреми мошти Св. Нектарија, па да неки други пут их однесем у моју парохију у цркву Св. Оца Николаја у Јагодњаку.
    О, радост, о неизмрне љубави Св. Нектарија, према напаћенима од разних болести, да их исцељује да буде са њима и са свима нама. Наш водич путовања студент теолошког факултета из Београда, брат Василије Бурсаћ, отишао је да каже игуманији да смо донели кивот и да је пита где да га остави. Мати игуманија је рекла, " Ја сам обећала и даћу одмах сада мошти Св. Нектарија". Тако је и било, то не да је честица већ део моштију Св. Нектарија. Неизмерна захвалност мати игуманији Теодосији и целој обитељи егинској. Највећа захвалност Светоме Нектарију и старцу Нектарију на молитвеном посреднуштву. Све нека буде у славу и част Живога Бога.
    Не могу а да не кажем, хвала од срца мојој породици, мојој честитој попадији која ме је посебно подржала у овом крстоносном подухвату и свему оном што радим на добро наше Свете Цркве и нашег напаћеног народа.
    Хвала ти Свети Оче Нектарије, што си ме одостоио ове неизмерно велике радости. Опет ти кличем светитељу, добро нам доша, добро дошао, " земаљски анђелу и небески човече". Долазиш Свети Оче Нектарије, баш на дан светих небеских бесплотних сила, на дан када прослављамо; Чудо Св. Архангела Михаила и светог муч. Евдоксија.
    Радуј се Св. Нектарије, Архијереју Божији!
    +15   Воли               КоментарПодели   1  
  24. Волим
    nana је реаговао/ла на александар живаљев у СТАРАЦ НЕКТАРИЈЕ ВИТАЛИС ШАЉЕ БЛАГОСЛОВ СРБИМА И МОЛИ СЕ ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ   
    Диван је, заиста, Господ, у светима својим!
    Какав је доживљај био присуствовати радосној литургији коју је служио отац Нектарије прошле године, па троструком дијељењу нафоре (и ђеврека!), па усрдном молебану за здравље на коме вас сам Свети Дух научи да разумијете јелински, а старчеве усрдне молитве Пресветој Богородици учине да осјетите њену руку која вас милује и исцјељује.
  25. Волим
    nana је реаговао/ла на мирођија у СТАРАЦ НЕКТАРИЈЕ ВИТАЛИС ШАЉЕ БЛАГОСЛОВ СРБИМА И МОЛИ СЕ ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ   
    Исцељења која нам шаље свети Нектарије Егински, су заиста јединствена. Речима се не могу описати јер су одраз неизмерне љубави према
            нама Србима. И све уз помоћ старца Нектарија Виталиса,Полусрбина, како он већ одавно говори.
            ''Ја сам пола Грк, пола Србин.'' Јер Срби га походе и он све прима пламтећом љубављу, предајући нас Светом Нектарију у загрљај.
            Сети нас се, поштовани и мили старче Виталису, и из вечности за коју си спреман.
×
×
  • Create New...