Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оља

Члан
  • Број садржаја

    1967
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Оља got a reaction from Milica Bajic in Православље у Африци   
    ЖИТЕЉИ ГАНЕ ПРИМАЈУ ПРАВОСЛАВЉЕ

    Објављено од стране Светигора на 11. август 2011.
    АКРА, 11. августа - 9. августа Митрополит Акре, Георгије (Александријска Патријаршија) био је у пастирској посјети по парохијама источне Гане. Посјетио је цркве: Светог апостола Марка, Прeподобне Макрине, Светог апостола Андреја Првозваног, Светог мученика Трифуна, Благовијeсти Пресвете Богородице и Светог апостола Петра.
    У храму Рождества Христова у селу Дваха Митрополит Георгије је обавио масовно крштење. Послије тога се срео са вођом племена и расправљао о проблемима који се тичу изградње школе и болнице на земљишту које је подарено храму, саопштава 1000000001010.gr.
    Извор: Sedmitza.RU
  2. Волим
    Оља got a reaction from Олимп in Форпост - тврђава љубави, живота, наде...Филм који морате погледати!   
    http://krasblog.ru/blog/110.html


    Детский дом при Свято-Вознесенском мужском монастыре, Украина

    Директор: протоиерей Михаил Жар
    Кол-во детей: 140
    Доп. информация:
    В семейном доме Михаила Жара на воспитании и содержании находятся 140 детей-сирот и детей, лишенных родительской опеки. 28 из них – дети-инвалиды, в том числе 18 со значительными патологиями развития. Семья Жаров имеет два собственных трехэтажных дома, в одном из которых каждый ребенок после совершеннолетия получит собственную квартиру. Есть здесь столовая, прачечная, большое подсобное хозяйство. Доходы семьи пополняются благодаря пожертвованиям прихожан Свято-Вознесенского монастыря. За детьми в семейном доме ухаживают послушницы из монастыря, также из числа послушников здесь работают дипломированные повар, медсестры, врач-стоматолог и юрист.
    Страна: Украина
    Область: Черновицкая
    Район: Герцаевский
    Населенный пункт: с. Мольница
    Адрес:
    Украина, Черновицкая обл., Герцаевский р-н, с. Мольница
    Телефон: +38 (03740) 3-33-19

    Сестры утверждают, что трое детей благодаря молитвам исцелились от СПИДа. В атмосфере этого удивительного Мольницкого детского дома в такие чудеса нетрудно поверить.

    Отец Михаил лишь недавно забрал девочку из роддома, где ее оставила мать.
  3. Волим
    Оља got a reaction from Олимп in Форпост - тврђава љубави, живота, наде...Филм који морате погледати!   
    Архимандрит Лонгин, более известный как отец Михаил Жар - герой фильма "Форпост". Архимандрит Лонгин основал и построил Свято-Вознесенский мужской монастырь «Банчень» и женский монастырь Боянской иконы Божией Матери с домом для престарелых и приютом для детей, в котором воспитываются более 250 детей (в том числе дети-инвалиды и 50 ВИЧ-инфицированных детей)...
    Монастыри, которые строит и духовно окормляет архимандрит Лонгин, находятся в Черновицкой области на границе Украины и Румынии, большинство братии и сестер монастырей - румыны, потому службы идут, в основном, на румынском.
    Отец Михаил Жар заботится о 161 ребенке
    Настоятель Банченского Свято-Вознесенского мужского монастыря на Буковине отец Михаил Жар с сиротами из детского дома в селе Молница
    ”Президент сказал, что я настоящи й ге рой и что он пе рши й раз у житти дае таку высоку награду на рясу, — с акцентом говорит отец Михаил Жар, 43 года. В Герцаевском районе Буковины разговаривают на румынском, украинском и русском. — А я не для земных наград це де лаю, а для небесных”.
    Настоятель Банченского Свято-Вознесенского мужского монастыря в Черновицкой области создал при обители детский дом. 27 ноября президент Виктор Ющенко присвоил Михаилу Жару звание Героя Украины и вручил орден Державы во время Всеукраинского форума усыновителей.
    Детский дом расположен в селе Молница. В нем воспитывают 161 ребенка. В доме сделан евроремонт, мягкие ковры, новая мебель, чисто.
    — Я для цих дитей усьо зроблю, бо вони вросли мне в сердце. За каждого готов виддаты життя, — сознается отец Михаил. — Сам в 15 остался сиротой. Часто спрашивал у Бога: за что мне такая тяжкая судьба? А когда увидел фильм ”Усатый нянь”, решил: вырасту, буду работать в детдоме бесплатно. Но закинчив духовну семинарию в Бендерах и тепер служу людям и Богу. Всех прошу: не отказывайте сироте в куске хлеба. Бог не забудет вашу доброту.
    В свой приют Михаил Жар с 1992-го забирает ”отказных” детей и тех, кого не усы новля ют из-за тяжелой болезни. 30 детей — инвалиды, с врожд енны м пороком сердца, церебральным параличом, гидроцефалией, болезнью Дауна. Их отец Михаил возит в столичные и заграничные клиники. Своего первого усыновленного ребенка — 3-летнего Ивана — исцелять от церебрального паралича дважды возил в Иерусалим. В настоящее время парню 20, ходит без костылей.
    Заботиться о детях в приюте помогают 90 монахов мужского монастыря и 130 монашек из соседнего Боянского женского монастыря.
    Я уже лежал на смертном одре, сердце 5 часов как остановилось
    — Николы не забуду, як мы выхаживали Нектария. Врачи говорили: ”Оставьте его, всьо равно через две недели умре”. У него врожденная гидроцефалия, голова — як ведро, большая. Он не мог держать ее. Но мы забрали его, положили пред иконой Боянской Богоматери, целые сутки молились. Сейчас ему девять лет. Он всьо понимает, называе мене ”татко”, любит играться машинками.
    Михаил Жар пережил три инфаркта и 12 операций.
    — Я уже лежал на смертном одре, хотел исповедаться, сердце 5 часов як остановилось, — рассказывает. — Дети спасли. Часами на коленках молились, просили исцеления для мене... Вот вырастут, поженятся, представляете, який буду багатый! Буду спокоен, коли кажда дитина буде мати роботу и собственный дом.
    В августе 2006-го в монастырь ворвался мужчина с ружьем и ножом. Якобы искал свою дочку, которая хотела стать послушницей.
    — Чоловик кричал: ”Я вас всех убью, мне патронов на всех хватит”, — вспоминает отец Жар. — Потим схопив монаха Дмитра, приставив йому до спины рушныцю. Угрожал, що на вечерней зирве всих динамитом. Нас спас собака — кинувся на того чоловика. Обеззброили його ще до приизду милиции. А донька його перебувала тоди у родычив.
    В том же году на праздник Мыколая монастырь посетил Виктор Янукович, тогда премьер-министр.
    — Прывиз тогда дитям сладке, килька компьютерив и домашний кинозал. Його депутат Юрий Бойко одежду дитям дае, строить корпусы. Килькох дитей хрестив. Я всим дякую за помощь. Одна жинка не мала грошей, то привела корову.
    1965 — Михаил Жар родился в с. Петрашевка Герцаевского р-на Черновицкой обл.
    1984 — женился на Соломии Лилии, через год родился сын Владимир; в 1987-м — Михаил; в 1989-м появилась на свет дочь Мария
    1997 — принял монашество, стал настоятелем Банченского Свято-Вознесенского мужского монастыря Московского патриа рхата
    1992 — создал детский приют при монастыре
    2005 — получил орден ”За заслуги” ІІ степени
    2008, 27 ноября — стал Героем Украины

  4. Волим
    Оља got a reaction from Олимп in Форпост - тврђава љубави, живота, наде...Филм који морате погледати!   
    Међу монасима украјинског Манастира „Светог вазнесења“ уточиште је нашло и 140 сирочади.
    Гледајући их, тешко је поверовати да су ова невероватно драга деца сирочићи на којима ожиљци од родитељске „љубави“ до данас нису зарасли.
    У Тврђави, где влада љубав и слога, разумевање слабости и жалости ближњег, од најранијег узраста уче лекцију саосећајности и знају да је и најјаднији од свих, достојан љубави и пажње, само се треба присетити туђе несреће..

    Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

    Топла препорука. Ради се о монашкој обитељи која је сама основала манастир и наставила да гради. При манастиру је и сиротиште, и о тој деци се брине дивни батјушка, кога зову - тата. Он им је све. Иако је и сам прележао три инфаркта, неуморно ради на пољу. Браћа су успела и да исцеле неколико деце.
    Нека су здрава, а нека болесна, а он је лично усвојио преко двадесеторо деце...
    Никад, никад ниједан филм ми није толико допрео до срца, душе. Дивно је што је снимљено, нешто о чему смо само слушали. Као да смо тамо, са оцем Михајлом...Подсећа ме на грубост и неосетљивост моје душе, на то, колико људи окрећу главе од осећања, колико су нам груба и себична срца...
  5. Волим
  6. Волим
    Оља got a reaction from ines in Ко је Деда Мраз? - Епископ Атансије Јевтић   
    Ко је Деда Мраз? -
    31суботадец 2011

    Posted by radiosvetigora


    У празничним данима, када ће многи међу нама превише времена и новца потрошити на куповину покона, морамо се подсетити, или тек сазнати, како је обичај празничног даривања настао. Древно хришћански, а данас потпуно извитоперен и претворен у своју супротност, овај комерцијализовани императив западне цивилизације, не сме нам потиснути свест о значају искреног доброчинства и бесмислу хистеричне потрошње.
    У недавно објављеној књизи Свети Никола – правило вере и српска слава, Епископ Атансије Јевтић објашњава настанак обичаја Божићног даривања:
    „Како је познато из опширнијег житија Св. Николе (које читаоци могу видети у српском преводу: о. Јустин (Поповић), житија Светих за 6. децембар, изд. Манастир Ћелије код Ваљева, 1977, и недавно поново), он је веома помагао сиротињу, и тако је својом помоћју спасао три девојке од срамоте, коју је сиромашни и унесрећени отац њихов хтео да им учини. Наиме, оставши удовац са три кћери, отац, кад су оне порасле, не могући да их уда, јер се тада тражио мираз уз девојке, намисли да, издавањем њихових тела „на пијацу“, обезбеди тако средства за њихову удају и за даљи живот (попут Соње Мармеладове, код Достојевског).
    Дознавши за то, Свети Николај је ноћу, негде пред Божић – а у то време Бог је дао касније да пада и његов Свети Празник – спустио тајно, да нико осим Бога не види, кесу са златницима кроз прозор у дом тога оца – који је иначе био верујући човек, али је јадом и бедом био избезумљен – те је овај тим новцем удао своју прву кћер. Кад се исто поновило и са другом ћерком, отац се надао да ће Бог учинити исто и са трећом ћерком, па је хтео да види преко ког доброг човека Бог то чини, и стражарио је ноћу у кући, пред Празник Божића. Кад се Свети Никола појавио са кесом, он му је притрчао и павши на земљу љубио му ноге и руке, благодарећи му од свег срца за назаслужено доброчинство. Свети Никола му је забранио да о томе било коме говори, али је побожни отац, сада већ покајаник због зла које је био намислио, ипак, по престављењу Светог Николаја, објавио ово доброчинство Божије учињено му преко Светог Николаја, и оно је тако постало познато свима хришћанима.
    Од тада је и настао обичај: да се деци уочи Божића тајно дају поклони, и то је код Немаца и до данас сачувано као дељење поклона деци од Светог Клауса (Ник/о/лаус = /Ник/-Клаус). Код нас Срба тај дародавац поклона деци се зове Божић-Бата, а у ствари је то Свети Николај. У новије време су безбожници, антихришћани тај обичај почели да везују за неког измишљеног „Деда-Мраза“ (јер је то годишње доба зиме кад има мразева), и са празника Светог Николе и Божића пренели то на Нову Годину. Тако се изразито хришћански и јеванђелски обичај, који потиче од конкретне Свете Личности – Светог Оца Николаја, изокренуо и претворио у безоблични, обезбожени и за децу обезличујући „имиџ“ фантазмагоричног „Деда-Мраза“, слично као што је бројање година пре и после Христа, преокренуто у бројање пре и после „Нове ере“ (данас би рекли „Њу ејџ“-а, и чудо је да од Клинтоновог „Милосрдног анђела“, тј. дугорочно катастрофалног бомбардовања недужног народа и деце Србије, због једног манијака сличнога њима, нису почели ново бројање
    времена!).“



    Одломак из књиге



    Свети Никола – правило вере и српска слава



    (издавачи Светигора и Вечерње новости, стр. 5-6)


  7. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Исповедајмо Символ Вере   
    Символ веры
    Верую во единаго Бога Отца,  Вседержителя,  Творца небу и земли,  видимым же всем и невидимым.
    И во единаго Господа Иисуса Христа,  Сына Божия,  Единороднаго,  Иже от Отца рожденнаго прежде всех век,  Света от Света,  Бога истинна от Бога истинна,  рожденна,  несотворенна,  единосущна Отцу,  Имже вся быша;
    Нас ради человек и нашего ради спасения сшедшаго с небес, и воплотившагося от Духа Свята и Марии Девы, и вочеловечшася;
    Распятаго же за ны при Понтийстем Пилате, и страдавша, и погребенна;
    И воскресшаго в третий день, по Писанием;
    И восшедшаго на небеса, и седяща одесную Отца;
    И паки грядущаго со славою судити живым и мертвым, Его же Царствию не будет конца.
    И в Духа Святаго, Господа Животворящаго, Иже от Отца исходящаго, Иже со Отцем и Сыном спокланяема и сславима, глаголавшаго пророки.
    Во едину Святую, Соборную и Апостольскую Церковь.
    Исповедую едино крещение во оставление грехов.
    Чаю воскресения мертвых.
    И жизни будущаго века.
    Аминь.
  8. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Исповедајмо Символ Вере   
    СИМВОЛ ВЕРЕ
    ВЕРУЈЕМ  у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
    И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало;
    Који је ради нас људи и нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
    И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
    И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
    И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
    И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
    И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
    У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
    Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
    Чекам васкрсење мртвих.
    И живот будућег века.
    АМИН
  9. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Fondacija Novak Đoković   
    23недељаокт 2011

    Posted by radiosvetigora
    Породица легендарног кошаркаша Владе Дивца приватно је донирала више од 15 милиона долара преко фондације у Америци и Фондације „Ана и Владе Дивац“ у Србији.
    Њиховим парама досад је збринуто 300 породица, а започета је изградња станова за још 60 интерно расељених и избеглих породица.
    У овој фондацији кажу и да сарађују с друштвено одговорним компанијама на пројекту „Велико срце за мале људе“ који се бави изградњом дечијих игралишта. Акција „Игра почиње. Терен је твој!“ помаже обнову спортских терена. Програмом „Остави свој ситниш“ у сарадњи са Аеродромом „Никола Тесла“ покушавају да укључе дијаспору у решавање ових проблема кроз донаторске вечере у иностранству. Основали су и социјално предузеће „Ход“, које сарађује са тржним центром „Ушће“. Планирају да прикупе додатна средства за фондацију продајом мајица, сувенира и новогодишњег пратећег програма.
    Ових дана домаће медије преплавила је вест да је најбољи српски тенисер Новак Ђоковић донирао 35.000 евра за цркву у Јасеновом Пољу, у близини Никшића. Званичне податке о томе коме је све први рекет света помогао из „Фемили спорта“, породичне фирме Ђоковића, нисмо успели да добијемо. Познато је да је подржао акцију „Битка за бебе“ куповином инкубатора и да је донирао 100.000 долара за манастир Грачаницу. На интернет презентацији славног тенисера наводи се да је
    Фонд „Новак“ основан крајем 2007. године. У хуманитарној манифестацији „НАЈ“ прикупљена су средства од којих су обезбеђена амбулантна кола Здравственом центру у Косовској Митровици. У акцији под називом „Новак за децу Београда“ поклоњени су тениски терени Спортском центру „Олимп“, на општини Звездара.

    А. Т.



    Извор: Политикa


  10. Волим
    Оља got a reaction from ines in Вести из Румунске Православне Цркве   
    Празник свете Петке прослављен у Јашију


    19средаокт 2011
    Posted by radiosvetigora in Вијести



    Преосвећени епископ Источноамерички Српске Православне Цркве Митрофан учествовао је 16. октобра у прослави преподобне Петке у румунском граду Јашију, гдје се налазе свете мошти ове светитељке.
    Светом Литургијом началствовао је митрополит Молдавски и Буковински Теофан, уз саслужење више архијереја и бројног свештенства.
    Након читања светог Јеванђеља, епископ Митрофан је у бесједи,коју је изговорио на Румунском језику,говорио о значају читања и разумијевања Светог Писма: „Не заборавимо, драги моји, ријечи Господа Исуса Христа, који каже “Ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан“ (Јн 12, 48). Као што каже свети Јован Златоусти, све наше невоље су производ непознавања Светог Писма“.
    После свете службе епископ Тимотеј је говорио о љубави Божијој коју Он пројављује преко својих светитеља. „Светитељи и моштиј светитеља су доказ да нас Бог није оставио“, казао је он.
    На крају, митрополит Теофан је захвалио свим поклоницима који су ове године дошли у Јаши да се поклоне светој Петки.
    Током шест дана око 200 000 људи цјеливало је мошти светитељке.



  11. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Вести из Румунске Православне Цркве   
    Поново освећена Црква Светог Димитрија у Букурешту

    28. Јул 2011
    Његова Светост Патријарх Румунске Православне Цркве Данило, поново је осветио православну цркву у Букурешту, у општини Колетина, посвећену великомученику Димитрију. Овај догађај је уследио након обнове цркве, и изнутра и споља, која је трајала читавих 12 година. Затим је Патријарх уз присуство бројних свештеника и ђакона и на хиљаде верника служио Свету Литургију.
    У беседи којом се обратио присутним верницима, Његова Светост Патријарх Данило је говорио о значају празника недеље Свих Светих: „Св. Максим Исповедник је у седмом веку рекао да је љубав стање срца које Бога воли више од било ког другог бића на овом свету. Стога су свети они који воле Бога...“ Он је такође нагласио и значај живота у светости: „Светост је дар Божији, она је само присуство Свете Тројице у животу човековом кроз благодат Духа Светога. Њу не можемо сачинити или купити већ је једино можемо примити кроз понизну молитву и борбу против себичности наших страсти“.
    Извор: Православље
  12. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Вести из Румунске Православне Цркве   
    Румунска Црква прославила двојицу митрополита Трансилванијских

    На редовном засиједању Светог Синода Румунске Православне Цркве 21. јула 2011, донесена је одлука о канонизацији двојице митрополита Трансилванијских, Андреја Шагуна (дан спомена 30. новембар) и Симеона Штефана (дан спомена 24. април).
    Митрополит Андреј рођен је 1. јануара 1809. године у мађарском граду Мишколт, а упокојио се 28. јуна 1873. у мјесту Сибиу. На крштењу је добио име Анастасије. Основну и средњу школу је похађао у Мишколту и Пешти, философију и право студирао на Универзитету у Пешти (1826-1829), а богословље на Православној семинарији у Варшету (1829-2832). Након свршених богословских студија ступио је у манастир Хопово у Србији, гдје је 24. октобра 1833. примио монашки постриг с именом Андреј, а фебруара 1834. рукоположен у ђаконски чин. Исте године постављен је за професора богословије у Карловцима, а 29. јуна 1837. рукоположен је у свештенички чин, да би наредне године, као протосинђел, постао игуман манастира Јазак. 1842. је постао архимандрит и настојатељ манастира Хопово, а 1845. манастира Ковиљ. 2. децембра 1847. изабран је за епископа, а 30. априла 1848. хиротонисан у Карловцима, да би 24. децембра 1864. био постављен за архиепископа и митрополита обновљене Митрополије Трансилванијске.
    Митрополит Симеон Штефан упокојио се јула 1656. године у Алба Јулији, гдје му је и била катедра од 1643, када је изабран за митрополита Трансилванијског.
  13. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Вести из Румунске Православне Цркве   
  14. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Вести из Румунске Православне Цркве   
    Упокојио се старац Арсеније Папачок

    У уторак 19. јула упокојио се архимандрит Арсеније Папачок, један од највећих румунских духовника у другој половини ХХ вијека.
    Рођен је 15. августа 1913. у Мислеану, селу на југу Румуније. На крштењу је добио име Ангел.
    Након Другог свјетског рата ступио је у манастир Козиа, а монашки постриг примио у манастиру Сихастриа. Касније је постао игуман у манастиру Слатини.
    Због прогона комунистичких власти, неколико година је као пустињак живио са још једним чувеним румунским старцем, оцем Клеопом Илије. Ухапшен је 1958, а пуштен из затвора 1964. године.
    1976. постављен је за духовника женског манастира Техиргиол, гдје се и упокојио и гдје ће бити сахрањен у четвртак 21. јула.
    Вјечан му спомен.
    Радио Светигора
  15. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Вести из Румунске Православне Цркве   
    ВИЗАНТИЈСКИ МАНАСТИР НА ЈУГУ ИТАЛИЈЕ ПРЕДАТ РУМУНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

    Објављено од стране Светигора на 17. јун 2011.
    БУКУРЕШТ, 10. јуна - У патријарашкој резиденцији у Букурешту 8. јуна Патријарх румунски Данило примио је господина Е. Риџо, градоначелника града Бивонджи, који се налази у Калабрији, на југу Италије.
    Е. Риджо је захвалио Патријарху на пријему и истакао чињеницу да је након предаје Румунској православној цркви манастира светог Јована жетеоца (San Giovanni Theristis ) у Бивонджију (у јулу 2008. године) он поново постао мјесто молитве, поклоништва и туризма. Прошле године обитељ је посјетило 15 хиљада туриста.
    Градоначелник Бивонджија је казао да у Калабрији живи око 60 хиљада православних Румуна.
    Манастир светог Јована на југу Италије основали су Грци још у првом миленијуму. Манастирска црква је подигнута у византијском стилу крајем десетог вијека. Сагласно одлуци италијанске владе манастир је проглашен народним спомеником.
    Патријарх Данило је захвалио градоначелнику за сталну подршку коју он указује Румунској православној монашкој општини и саопштио о намјерама Румунске патријаршије да манастир уврсте у програм поклоничких тура које Патријаршија организује.
    Извор: Sedmitza.RU
  16. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Вести из Румунске Православне Цркве   
    УПОКОЈИО СЕ СТАРАЦ ПЕТРОНИЈЕ ( ТЕНАСЕ), НАСТОЈАТЕЉ РУМУНСКОГ СКИТА СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ НА СВЕТОЈ ГОРИ

    Објављено од стране Светигора на 1. март 2011.
    СВЕТА ГОРА, 25. фебруара - На Светој Гори 22. фебруара се упокојио старац Петроније (Тенасе), настојатељ румунског скита Јована Претече (Продромос), саопштава званични сајт Румунске православне цркве.
    24. фебруара старац Партеније је сахрањен на манастирском гробљу. Сахрани су присуствовали представници Румунске патријаршије и државних власти Румуније. На опијелу је било више од тридесет јеромонаха.
    Старац Петроније је рођен 1916. године у Фаркасу (област Њамц, Румунија). 1942. године се замонашио у познатом румунском манастиру Њамцу. Касније је прешао у манастир светог Антима у Букурешту и завршио Православни богословски факултет на Букурешком универзитету и курс математике и философије. 1947. године је рукоположен у чин јеромонаха и послат да предаје омилитику и катихизис у богословији при Њамецком манастиру. 1959. године због притисака комунистичких власти принуђен је да напусти манастир.
    1978. године старац Петроније је стигао на Свету Гору, у скит Продромос. Од 1984. године је био настојатељ, духовник братије и библиотекар скита.
    Ради духовних савјета обраћали су му се не само румунски, него и други атонски монаси и многобројни поклоници различитих националности. Он је био познат као дубок молитвеник и човјек великог смирења. Два пута су му предлагали да буде патријарх Румунске цркве, али сваки пут је одбио.
    Извор: Sedmitza.RU
  17. Волим
  18. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Мудре речи схиархимандрита Илије (Ноздрина) - преводи, филмови, слике   
    Znate kako Brano, nije samo to, nego su drugačije i vaspitavani u Crkvi...Rusi su pobožan narod, što ni Staljin nije mogao sa uništi. Negde sam pisala o tome (mislim da je u temi o Butovu ili sl.) da i u vreme boljševika pri svakom rudniku stajala kapelica, jer ljudi nisu hteli da siđu ako ne zapale sveću...
    Sa druge strane RPC ima poseban program za rad sa mladima, Sinodalna odelenja koje pokrivaju sve oblasti koje muče mlade, kao što su bolesti zavisnosti, psihološka pomoć, pomoć kada žele da se izvuku iz sekte...Milosrđe, za pomoć starima i obolelima gde se uključuju u rad, školu za zvonare, ako žele da nauče na koji način zvona rade, sajt za pomoć onima koji žele da se ubiju, sajt protiv abortusa, sajt za pomoć obolelima od HIV-a. Sveštenici su svuda da pomognu. Moja priljateljica iz Moskve mi je pričala da je kod njih prosto nemoguće da vernik nema duhovnika...Ovo je samo mali deo onoga što Crkva nudi mladima i svim ostalima, da se živo uključe u rad Crkve. I rezultati ne izostaju.
    Pogledajte malo ovaj pdf. Mislim da će Vam biti jasnije.
  19. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Мудре речи схиархимандрита Илије (Ноздрина) - преводи, филмови, слике   
    Хвала теби мирођијо, сестро, пуно!
    Надам се да ћемо заједничким трудом успети да једног дан све ово врви од коментара и унапред се радујем томе. Сетила сам се ове слике коју си још поодавно поставила, а да сазнам нешто више о овом старцу, толико поштованом у Русији, била је слика Патријарха Кирила и старца Илије, а испод је писало да је он Патријархов духовник. Е сад, лаички предпоставих , не може то свако.
    Да, мислим да не могу многи, који редовно не прате активности РПЦ, да схвате колико је тамо Православље процветало и узело маха и колико сама држава и државни врх поштују Цркву. Русију је увек уздизала вера, кад би пала на колена. И ево, поново се то потврђује. Наравно, Русија има много проблема, као и свака велика земља, али иновације које они спроводе у раду Цркве, заиста су вредне сваког дивљења...Приближити се сваком човеку, раширити Православље до сваког кутка Земље.
    Слава Господу!
  20. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Мудре речи схиархимандрита Илије (Ноздрина) - преводи, филмови, слике   
    Схиархимадрит Илија (Ноздрин): О савести
    - Баћушка, често кажемо „савестан“ човек или, супротно „несавестан“. У карактеристикама пишу „човек се савесно односи према послу.“ Зашто људи придају толики значај присуству или одсуству савести?
    - Господ нам је дао закон, Свето Писмо, Божанско откровење, али пре тога Господ је уложио у човека свој Божански глас, који се назива савест. Савест – је фунција душе наше, и она наравно, много тога говори о човеку. Када човек поступа по природним законима, који су од Бога, то савест одобрава. Али, човек још поседује и вољу. Вољом човек понекад крши тај закон савести и поступа против ње.
    - Баћушка, може ли се васпитати савест? Или је то урођено својство?
    Савест нам је дата од Бога. Она је код човека урођена, као и разум. Човеку се даје интелект, даје се воља и даје се савест. Постоји и још једна функција – религиозни осећај код човека. Он се спаја, долази у везу са нашом душом, савешћу, разумом. И наравно, човеку је дато од рођења васпитање, који су дужни да му дају његови родитељи. Даље га васпитава школа. Али човек непрекидно долази у додир са уобичајеним животом, улицом, и скупља, упија у себе све то што га окружује и то испитује. И наравно, савест је овде руководилац, полицијски, који показује шта је добро, а шта је лоше.
    - Дешава се, да имајући такав неписани закон унутар себе, глас Божији, савест, човек ипак поступа против савести. Како се дешава тај избор између добра и зла?
    - Опет, овде све много зависи од васпитања човека. Може овде много зависити и од његових предака, гена, у каквој средини је растао. И његови поступци, наравно, зависиће од тога. Ако је растао у побожној породици, школа га је припремила, јасно је да он не крши, него се стара да поступи према гласу савести.
    - Баћушка, када савест ћути у човеку и сасвим се не одазива?
    - Онда када је човек загушио своју савест страстима. То су плодови нарушавања ншег природног владања. Ако човек систематски живи анормално, када страст постаје обичај, човек не чује глас савести. Тада човек поступа покварено, и долази до криминалних прекршаја. Њега поправља само спољашња казна.
    - Са друге стране често се може чути израз – „живети са спокојном савешћу“ или човек каже: моја савест је чиста.
    - Ако човек чини добра дела, савест му то одобрава. А ако чини морално нарушавање, савест га наравно демаскира. Али начин његовог васпитања, наравно, утиче на то извршава ли он позитивно или негативно своје радње.
    - По вашем мишљењу, какву савест човек треба да има?
    - Треба наравно, непрестано водити духован живот, моралан живот. Живот човека слаже се из промисла Божијег и поступака самог човека. Ако човек живи са молитвом, он живи са помоћу Божијом, делује благодат Божија.
    Ту је још и учешће Анђела чувара. Сваки човек га има. Он подучава светости. Анђео чувар настоји да се приближи довољно близу човеку да га упућује на добра дела, добре поступке, понашање. Ако човек не чује Анђела, онда је стање његове душе такво, да он не чује Анђела и не види га.
    Често на човека утичу тамне силе. Када човек не чује Анђела чувара, онда приступа тамна сила, нас неизбежно окружују демони. Али, што је човек ближе Богу, морално чистији, тиме су зли духови даљи. Они то не могу, ако човек поштено живи, моли се. Али, када човек изгуби везу са Богом, не моли се, онда му нечастиви уноси свакаве зле мисли, зле намере и поступке.
    - Баћушка, које су ваше жеље свима онима, који настоје да живе по савести?
    - Дај Боже, да човек заиста живи тако, како тражи и хоће од нас Господ. Господ нам жели добро. Човек је створен за милосрђе и блаженство праведника. Ради тога и дао нам могућност да живимо побожно, у славу Божију.
    Ако ми то сами желимо и водимо рачуна о томе, усмеримо своје снаге, онда, наравно, ми добијамо од Бога милост и избегавамо страшне последице. Например, наше здравље је за нас – драгоцени Божији дар. Он у нама живи, и када се ми владамо како Господ жели, за наш побожан живот и спасење наше душе. Помози Господе да се сви учврстимо у добром, да приличимо животу са Богом.
    Разговори емитовани на ТВ каналу „Сојуз“
    Превод за Поуке.орг - Оља
  21. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Мудре речи схиархимандрита Илије (Ноздрина) - преводи, филмови, слике   
    Схиархимандрит Илиja (Ноздрин) удостојен је звања почасног грађанина града Орла

    28 октобра 2011 г.
    На заседању градског Савета депутата града Орла, једногласно је донето решење о додељивању звања „Почасни грађанин града Орла“, схиархимандриту Илији (Ноздрину).
    Почасним звањем отац Илија је удостојен због благотворног рада на чувању и постављању споменика историје и културе – храмова града Орла и такође за огроман допринос на обнављању националних духовних традиција и духовно – просветитељски рад, објавио је сајт Орловско-Ливенске епархије. Његовим личним средствима, а такође и сакупљању новца од добротвора, обновљени су Свето-Веденски манастир, Иверски, Михајло-Архангелски, Смоленски, Богојављенски, Николо-Песковски, Тројице-Васиљевски храмови, - „сваки од сачуваних, рестаурираних и враћених Православној Цркви храмова и манастира Орла.“
    Значајна је и улога оца Илије при градњи нових цркава у граду – храма Александра Невског, храма блажене Матроне Московске, храва великомученика Пантелејмона. Уз његово учешће направљен је капиталан ремонт низа цркава.
    Отац Илија је први представник Цркве, коме је ово звање додељено.
    Извор: Патријаршија РПЦ
    Превод за Поуке.орг - Оља
  22. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Мудре речи схиархимандрита Илије (Ноздрина) - преводи, филмови, слике   
    Следећи превод: О совести


  23. Волим
    Оља got a reaction from PredragVId in Мудре речи схиархимандрита Илије (Ноздрина) - преводи, филмови, слике   
    Оригинал, снимак текста: О молитви


  24. Волим
  25. Волим
×
×
  • Create New...