Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Augustinus

Члан
  • Број садржаја

    635
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Последњи трофеј

Augustinus је имао/ла садржај са највише реакција!

4 Пратилаца

О Augustinus

  • Ранг
    Свештеник
  • Рођендан 06/08/1983

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

4895 посетилаца
  1. Можеш, то је твоје право на мишљење, али не значи да је истина. Као што не значи ни моје, већ је само мишљење. У сваком случају ја ти желим свако добро, кад дођеш у Србију знаш где да ме потражиш, биће лепо да седнемо, лично, и да наздравимо. Биће ми драго да угостим свог пријатеља. ПОУКЕ (Живе Речи Утехе), на њима сам од почетка, активно сам учествовао у многим пројектима са оцем Иваном, и заиста ми је било велико задовољтство што сам оставио неки мали траг. Скромно, колико сам могао да помогнем у ширењу речи Христове. На јачању Цркве. Као што рекох постоји само једна страна, Христова, нема никаквих кланова, група и подгрупа - они који то праве, одговараће за свој гријех. И ја сам могао да напустим Србију, али сам одлучио да останем, и да моја борба буде борба исцелења рана, а не продубљене и парање тела Христовог. Болела ме је неправда, свашта сам видео и доживео, и једно време ме је повукло на дно са собом. Хтео сам да напустим свештеничку службу, али хвала Господу на дивној жени, која ме је подигла и показала, да не верујем разуму, јер зна да превари, већ да верујем срцу. То ме је много коштало, и још увек ме много кошта, и тек ће. Али свако од нас носи крст свој. Нажалост, све се претворило у политику, тако и овај форум оде другом страном. Срдачано се свима захваљујем на топлим речима, на лепим дискусијама током година, али мислим да је овде немам више шта да тражим. Нећу никога да убеђујем, довољно сте одрасли људи да можете размишљати својим срцима. Схватите да све што пишете и радите, оставља последице за собом.
  2. То може само код Платона у Држави, или код Августина у De civitate Dei. Код нас реално, да све буде супер, само код АВ на Тв пријемнику. Ако сам се од два зла, определио за мање зло, то немања чињеницу да је то у суштини ипак зло. Једини лек је дијалог - без њега нема ништа, онда се све своди на монолог. Данас монолог власти, сутра монолог опозиције (кад постане власт), систем и даље исти, и вртимо се на ригиншпилу. Ипак се окреће. Свет је bella а што га ми видимо тако, ебг. наш проблем.
  3. Онда ми Авво не познајемо, и не говоримо о истој особи. Нажалост, ја са одређеном особом нисам био повезан само преко ПБФ, него и лично, али свако има право на свој суд, ја твој у потпуности уважавам. Не пада мени тешко, ја сам због Перишића и Вилотића много настрадао, и преосвећени владика Атанасије је забранио мој рад да изађе у Видослову, чак је и уредник био кажњен јер је био упоран да се штампа. Тако да ја нисам на страни ''херцеговаца'', али нисам ни на страни ''синодалаца'', мени те речи не значе ништа tabula rasa... За мобинг одличном знам, јер ми је речено у патријаршији да сам преквалификован за вероучитеља у БГ, па фала Богу, леђа нађоше посао ван струке (ти би требало то најбоље да знаш). Проблем ПБФ постоји одавно није то новина. Ми смо лењ народ. Ми би на две столице. Нек држава плати, а ми да управљамо. Неиде тако то брате мој мили. Ја сам увек заступао тезу, да ПБФ не сме и не може бити изван Цркве, и остајем до смрти при том ставу. Али пошто је при БУ, онда нажалост, они којих гледају теологију као само једну у низу академских дисциплина, канони и правичност, не представља ништа. Они траже да се поштују одреднице Универзитета, брига њих за остало. Ти си много пропатио због одређених људи, и дозволио си да ти учињена неправда помути разум, да те расрди, распламса, и да оно што је најбоље у теби побуди сујету. Ниси смео да се спушташ на њихове гране - ја ти ово говорим као пријатељ, не желим да те обмањујем и чешкам иза ушију, биће леба за оба. Овде нема праведних, сви су упрљани, свако на свој начин, и стајање на страну једних или других, не прави никакву разлику - већ и даље се вртимо у истом вртлогу, нема помака, систем исти, само друга имена. Владика бачки је мени предавао НЗ и грчки, није одржао ни једно предавање на факултет, већ ми држао о. Милован (ако се добро сећам имена), и предавање и вежбе, и на крају ми ставио његов факсимил, уместо потписа... Перишић, одржао једно у првом, и једно у другом семестру, и на оба причао о Св. Максиму Исповеднику, кога јединог није ставио у изборну литературу, а по правилима БУ, професор не може да тражи на испиту знање из области о којој није држао предавања - а он ставио примрану литературу на четири листа (од Мињове патрологије, до зборника Византиолошког института). Сви су они исти, само се позивају на правила и каноне, кад њима одговара... А заиста ме тужи, јер се превише делимо, дођи у Србију, ајде самном да те мало проведем, не веруј интернету превише.... И ја тебе познајем као паметна и добра човека, али ми се не свиђа у шта те претвара срџба... Праштај, ради себе, не ради њих. Ја ти рекох и душу своју спасих, а ти схвати како год хоћеш.
  4. Читам ова писанија, пратим и друге изјаве, и ни сам не знам да ли да тугујем, или да једноставно више ништа и не пратим. Свако ко је студирао на ПБФ врло добро зна какав је Вукашиновић човек, ако се ова именица може на било који начин ставити уз његово име. И многи знају како је настао његов магистарски и докторски рад, чија се једна трећина налази и на мом рачунару, пре него што га је објавио. Толико о томе. Али без обзира на све, у Цркви постоје службе који се баве одређеним проблемима, није на нама нажалост да етикетирамо и развлачимо професоре ПБФ. Нек свако ради свој посао. Нажалост, сви смрде, и то подебело - и патријаршија и ПБФ, нема цвећки ни на једној страни. Оптужити само једне, није ни хришћански ни морално, јер за танго потребно је двоје. Сви су се оно водали, и подводали као мута и тута, и док им је било лепо све се гурало под тепих. Сад кад је тепих освануо на брду, куку - откуд тамо, а нико не пита откуд брдо где га није било. И сад се играмо штапа и канапа, и нажалост саблажњавамо народ, који је још више збуњен, и огорчен што се овакве ствари дешавају у Цркви. Добро је водити дијалог, и конструктивно, да је то рађено на време до овога свега не би дошло. Ми треба наш прљав веш, да очистимо унутар наших ''зидина'', а не нажалост да користимо ову трагедију за личне интересе. То раде само мали, јадни и безлични људи, којима није стало до Цркве, него само до себе. Ајмо да почнемо да причамо шта можемо да урадимо, како можемо да се организујемо, да једног малог нахранимо, напојимо и обучемо. Да се потрудимо да вратимо веру народу. Држава нам је у понору одавно, са свим институцијама, корупција боље цвета него органско поврће у Јовањици. Ако и Цркву поткопамо, ми људи у Цркви изнутра, кад буде требало, мислим да наш народ неће имати где више да се склони. Праштајте братијо, пост је.... али туга ми срце стеже.
  5. Е, мој Авво, шта да ти велим, ни сам не знам. Знаш како то код нас иде. Бука и брука, тресла се гора родио се миш. После за столом песма и дика, и сви су ту заједно, кад се крка. Само оне ''мале'' како Господ вели, пусте низ Морачу, и на њих забораве: пуј пике, не важи се. Него пусти ти фразе и стенице ових ''уминих'' ревнитеља, и гледај мало породицу. Веруј ми неће им сутра нико притећи, ако теби што год буде... Примири се где си да си, служи Господа и са својом паством молитву му узнеси. Уживај у доброј деци, а зла овога света је увек било, има и увек ће бити...
  6. О Љубави, лепа и топла! Како да не љубим, кад ме ти грејеш? О Љубави скромна и блага! Како да се срдим, кад ми ти мир дајеш? О Љубави вечна и испуњена! Како да ћутим кад ме ти покрећеш? О Љубави, како да не следујем оног који у осамдесет и деветом лету, народ теби, твој одабрани духовно води, јер си младалачке сузе на бројаницама белим платном лице му украсила? О Љубави како да не слушам оног који по стенама и врлетима овога света са ватром о Теби говори, и грмоким хуком Тебе сведочи? О Љубави како да се не приклоним ономе који у питомој равници, смирењем и оштроумљем о Теби излаже? О Љубави како да рукама својим не посегнем за оним преко океана који о Теби и на онај страни света беле хартије исписује. О Љубави, како да заборавим онога који у кнежевскоме граду благошћу својом Тебе узвисује? О Љубави како да сумњам у оне, који су Теби реч своју положили, и душу своју Теби предали? Устукните ветрови! Умукните аспиде! Не хучите и не сикћите! Овде немате шта да тражите! Нема места вашем злурадју. Не пуштајте адске сплеткароше, подстрекиваче, рушитеље, мрзитеље, гордељивце, смутљивце, оговораче, лажљивце, подкопаче овога пролазног, пропадљивог и привременог света. Зар мислите да ћете својим сплеткама барјак лажи над истином подигнути? Зар мислите подстрекивањем да ћете брата на брата ударити? Зар мислите да ћете рушилачком злобом стену срушити? Зар мислите да ћете мржњом, место Љубављу срца испунити? Зар мислите да ћете гордошћу понос уплашити? Зар мислите да ћете сумњом изабране завести? Зар мислите оговарњем да ћете оне који служе Љубави завести? Зар мислите да се лаж може истином пројавити? Зар мислите да Храм који на Стени стоји можете подкопати? О бестида у вашем умовању, да сумња може имати било шта са Љубављу? Педесет и три свеће мога рода пред тобом Љубави стоји. Нека дуже, од других. Али свака својом различитом светлошћу тебе Љубави обасјава. Да нема њиховог жара, зар би ја тебе Љубави у тами могао пронаћи?
  7. Сви у храмове на богослужења. Наишла је јака бура, и оштри ветрови. Треба се Господу молити, да нас ојача, и да нам да снаге и љубави да ВЕРУ сачувамо. Јер кад изађемо из храма, буре неће бити, а ветрови ће устукнути. Као што је то било и раније, и као што ће то поново некад наићи. Јер Црква Христова почива на стени...
  8. Идоли племена - лепо давно рече Бекон. Ја сам неколико година објављивао радове између осталог и у Видослову, и није било никаквих замерки, до пре једно две године. Нажалост све је мање стручних истраживања, и наши теолошки часописи објављују већином преводе. Све мање људи има вољу да се упусти у неки озбиљнији рад. Престао сам да пишем, поштом је уредник Видослова обавестио да је усмено био ''грђен'' због подршке да се у васкршњем броју објави мој текст ''Онтологија и етика'' јер се Њ. П. В. Атанасију није допао мој начин излагања. Ја сам замолио, ако има времена, да ми критички одговори писмено, јер сам желео да браним моје изношење, али сам остао ускраћен одговора, већ је тај текст остао забрањен за штампу. Од тада сам престао да им више шаљем било какве радове, тако да те Авво Римски у потпуности разумем.
  9. Met. Chrysostomos concluded with a very revealing remark, noting that the Church of Greece is of the same ethnicity and race as the Patriarchate of Constantinople, and thus it is inconceivable for it not to align itself with Constantinople. Ко је паметан схватиће, кад се каже етнофилетизам у православљу.
  10. Опрости, склероза, оће то са годинама. Ја се слабо нешто сећам униформе, стално ми пред очима она чрвена 4, па зато помешах.
  11. Јел беше то нешто 4for security, већ сам заборавио бато мој. Ја сам тад радио за несрећни TigarSecurity у Блоку 72, и носио џакове цемента код Мишковића кад је градио AirCity. Са тим сам успео да платим студије (књиге, храну, собу) на ПБФ и Филозофском факултету. Док су појединци, као Рапајић, носили кожњаке од пар стотина марака, и опијали се по београдским клубовима, срамотећи и себе, и породицу, и Цркву. А сад енега прота у Вазнесенској. У Богословији није знао ни имена 12 апостола да наброји, говорио да Св. Јован Богослов издао Христа - од целе лекције запамтио само слово Ј, па ко вели нема друго име код нас срба на то слово. Али шта ћеш, татко, и утицајне везе. А ти Милојков, вучи, тегли, ако, нека....
  12. Ово нити је уљудно, нити је хришћанско понашање. Хвала Господу, Александра знам још и пре него са студија на ПБФ. Његово лична борба , као и Авве Ђуровића, без било чијег разумевање и помоћи из СПЦ, је велика срамота. Да се таквим људима не да шанса да покажу оно што најбоље умеју. Док су поједини злоупотребљавали (и још увек то чине) Цркву за своје личне интересе и финансијске користи, Александар је поштено радио сваки честити посао у БГ, као и многи други ( и ја међу њима, ево гордост ме обузе) - и то му је на понос. Наш Аваа је морао да оде на Запад, да се потуца, јер није био по аршинима БГ звездица из патријаршије. Да сељака породицу по туђијем свијету, а знамо да се крај туђег сунца нико није огријао. Увек су довођени људи без индетитета и ауторитета како би се лакше ''муљало'' за своје личне бенифиције. И то није новина, и то се и данас ради, и ради ће се. Жалосно је само како се користе срца верних, да се бачи прашина у очи, и да се прави проблеми замагле, некаквим претпарачким и паланачким трачевима. И жао ми је што опет на крају, они који то истински заслужују, опет остати поред бање, јер немају човјека да их у воду спусти. Али, нека, ако, њихов венац је већи, и имају итекако са чим пред Господа изаћи.
×
×
  • Креирај ново...