Jump to content

grigorije22

Члан
  • Content Count

    9167
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    U kojoj fazi razvoja? posto je zena isla na ultrazvuk, i nijedan ginekolog to ne spominje. u kojoj fazi razvoja embrion je slican embrionu ribe? i sta bi to trebalo da dokaze?
  2. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    Ovo sto ti nazivas skrgama je davno osporeno.
  3. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    To je jako lepo. al sto se onda i dalje nalazi u udzbenicima kao dokaz za TE?
  4. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    gde je dokazana? nasli ste mesto gde vam fali hromozom, i onda pretpostavljate da se tu desila fuzija, jer pretpostavlajte da postoji zajednicki predak.
  5. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    To kaze neko kome je teoriju pisao teolog, a geologiju advokat.
  6. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    Ništavnost tvrdnje o molekularnoj homologiji
    Evolucionističko promoviranje homologije kao dokaza za evoluciju je ništavno ne samo na nivou organa nego, isto tako, i na molekularnom nivou. Evolucionisti kažu da su DNA šifre ili proteinske strukture različitih živih bića slične i da je ta sličnost dokaz da su ove žive vrste evoluirale iz zajedničkih predaka ili jedne od drugih. Naprimjer, redovno se u evolucionističkoj štampi izjavljuje da "postoji velika sličnost između ljudske i majmunske DNA" i ova sličnost je predstavljena kao dokaz za evolucionističku tvrdnju da postoji evoluciona povezanost između čovjeka i majmuna.
    Najočitiji primjer ove vrste argumenata je postojanje 46 hromosoma kod čovjeka i 48 hromosoma u nekih majmuna, npr. u šimpanzi. Evolucionisti smatraju blizinu broja hromosoma među različitim vrstama kao dokaz za evolucionu povezanost. Međutim, ako je ovo tačno, onda je čovjek još bliži srodnik krompiru, nego što je to majmunu. Broj hromosoma u krompirima je mnogo bliži broju hromosoma kod čovjeka, negoli broju hromosoma kod gorila ili šimpanzi: on iznosi ravno 46! Drugim riječima, ljudsko biće i krompiri imaju isti broj hromosoma! Ovo je frapantan primjer koji pokazuje da sličnosti u DNA ne mogu biti dokaz za evolucionu povezanost.
    Sa druge strane, postoje ogromne molekularne razlike između bića koja izgledaju veoma slična i srodna. Naprimjer, struktura citohroma-C, jednog proteina koji je od vitalnog značaja za disanje, nevjerovatno je različita u živih bića iste klase. Prema istraživanju izvršenom na ovom području, razlika između dvije vrste reptila je veća negoli razlika između ptice i ribe, ili ribe i sisara. Jedna druga studija je pokazala da je molekularna razlika između nekih ptica veća nego razlika između tih istih ptica i sisara. Također je otkriveno da je molekularna razlika između bakterija koje su izgledale veoma slično, veća nego razlika između sisara i vodozemaca ili insekata.139
    Profesor Michael Denton: "Evolucija je teorija u krizi"
    Slične usporedbe su načinjene i u slučajevima hemoglobina, mioglobina, hormona i gena, i izvučeni su slični zaključci.140
    U vezi sa ovim i drugim srodnim nalazima, Dr. Michael Denton izjavljuje:
    "Svaka klasa na molekularnom nivou je jedinstvena, izolirana i nepovezana sa posrednicima. Prema tome, molekule su, kao i fosili, pokazale da ne postoje prijelazi koji su dugo vremena traženi od strane evolucione biologije... Na molekularnom nivou nijedan organizam nije 'praotac' tj. 'primitivan', a, također, nije ni 'napredan' u odnosu na druge organizme… Da su ovi molekularni dokazi bili ustanovljeni prije jednog stoljeća … ideja organske evolucije možda ne bi nikada bila ni prihvaćena."141
    Teorija evolucije nema embriološku bazu
    Ono što se nazivalo "rekapitulacionom teorijom" već duže vrijeme je izbačeno iz znanstvene literature, ali se još uvijek predstavlja kao znanstvena realnost od strane nekih evolucionističkih publikacija. Termin "rekapitulacija" je sažetak izreke "Ontogeneza rekapitulira filogenezu", formulirane od strane evolucioniste biologa Ernsta Haeckela na kraju XIX stoljeća.
    Ova teorija postavljena od strane Heackela smatra da embrioni živih bića ponovo proživljavaju evolucioni proces koji su prošli njihovi pseudopreci. On je postavio teoriju da za vrijeme svog razvoja u majčinoj utrobi ljudski embrio prvo ispoljava karakteristike ribe, a zatim karakteristike reptila i, na kraju, čovjeka.
    U godinama koje su uslijedile nakon toga dokazano je da je ova teorija potpuno lažna. Danas je poznato da su "škrge", za koje se pretpostavljalo da se pojavljuju u ranim stadijima ljudskog embrija, ustvari inicijalna faza kanala srednjeg uha, paratireoidne žlijezde i timusa. Za embrionski dio koji je upoređen sa "kesom od žumanca jajeta" ispostavilo se da je bio vrećica koja proizvodi krvne ćelije za dijete. Dio koji je, od strane Heackela i njegovih sljedbenika identificiran kao rep, ustvari je kičma koja podsjeća na rep zato što dobija svoj oblik prije nego noge.
    Ovo su, u znanstvenom svijetu, općepoznate činjenice i one su prihvaćene čak i od samih evolucionista. George Gaylord Simpson, jedan od osnivača neodarvinizma piše:
    "Haeckel je na pogrešan način izložio evolucioni razvoj. Sada je čvrsto ustanovljeno da ontogeneza ne oslikava filogenezu."142
    U članku objavljenom u American Scientist čitamo:
    "Zasigurno, biogenetički zakon je mrtav. Iz udžbenika biologije konačno je izbačen pedesetih godina XX stoljeća. A kao tema ozbiljnog teoretskog istraživanja iščezao je već u dvadesetim..."143
    Još jedan interesantan aspekt bila je činjenica da je Ernst Haeckel bio šarlatan koji je iznosio lažne crteže u namjeri da podrži teoriju rekapitulacije koju je postavio. Haeckelovi falsifikati udešeni su tako da pokažu da riblji i čovječiji embrio podsjećaju jedan na drugi. Kada je razotkriven, jedina odbrana koju je ponudio bila je to da su i drugi evolucionisti počinili slične prekršaje:
    "Nakon ovog kompromitirajućeg priznanja "falsifikata" trebao bih biti obavezan da smatram samoga sebe osuđenim i uništenim, kada ne bih imao utjehu da vidim uporedo sa mnom na optuženičkoj klupi stotine kolega krivaca, između kojih su mnogi najpovjerljiviji istraživači i najcjenjeniji biolozi. Velika većina dijagrama u najboljim udžbenicima biologije, studijama i časopisima, navukla bi isti stepen optužbe za "falsifikat" zato što su svi oni netačni i, više ili manje, dotjerani, udešeni, prerađeni i konstruirani."144
    HAECKELOVI LAŽNI CRTEŽI
    (Francis Hitching, The Neck of the Giraffe: Where Darwin Went Wrong?, str.205)
    Gore: Lažni (netačni) crteži koje je Haeckel načinio da pokaže da ljudski i riblji embrio pokazuju veliku sličnost u njihovim ranim stadijima.
    Dolje: Kada se Haeckelovi crteži uporede sa pravim ljudskim embriom vidi se da su mnogi organi namjerno izostavljeni.
    I, stvarno, postoji "na stotine kolega krivaca, između kojih su mnogi najpovjerljiviji istraživači i najcjenjeniji biolozi", čije studije su pune zaljučaka na osnovu predrasuda, pune iskrivljavanja i čak izmišljanja. Ovo je zbog toga što su svi oni sebe automatizirali da se bore za evolucionu teoriju, iako ne postoji ni trunka znanstvenog dokaza koji je podržava.
    Teorija evolucije : jedna materijalistička obaveza
    Informacije koje smo predstavili kroz cijelu ovu knjigu pokazuju nam da teorija evolucije nema znanstvenu bazu i da se čak, nasuprot tome, tvrdnje o evoluciji otvoreno sukobljavaju sa znanstvenim otkrićima. Drugim riječima, snaga koja podržava evoluciju nije znanost. Evolucija može biti branjena od strane nekih "znanstvenika", ali mora postojati neka druga snaga-zastupnik na djelu.
    Taj drugi zastupnik je materijalistička filozofija.
    Materijalistička filozofija je jedan od najstarijih sistema mišljenja u historiji. Njezina najosnovnija karakteristika je smatranje materije kao apsoluta. Prema ovoj filozofiji, materija je vječna i sve što postoji je sastavljeno od materije i samo od materije. Ovaj prilaz obavezno čini nemogućim da se vjeruje u Stvoritelja. Materijalizam je zbog toga dugo bio neprijateljski raspoložen prema religijama bilo koje vrste.
    Nameće se pitanje da li je materijalističko gledište ispravno. Način da se ispita da li je neka filozofija istinita ili lažna je da se znanstvenim metodama ispitaju tvrdnje te filozofije koje se odnose na znanost. Naprimjer, neki filozof u X stoljeću mogao je tvrditi da je postojalo božansko drvo na površini Mjeseca i da su sva živa bića, ustvari, narasla na granama ovog velikog drveta poput voća i da su onda pala na Zemlju. Neki ljudi bi mogli smatrati tu filozofiju privlačnom i vjerovati u nju. Ali u XX stoljeću, u vrijeme kada su ljudi uspjeli hodati po Mjesecu, nije moguće propagirati takvu filozofiju. Da li je takvo drvo postojalo ili ne, može biti ustanovljeno znanstvenim metodima, a to su promatranje i eksperiment.
    Zato možemo pomoću znanstvenog metoda istraživati materijalističku tvrdnju: to jest, da je materija postojala kroz svu vječnost i da se ova materija može organizirati bez nadmaterijalnog Kreatora i uzrokovati nastanak života. Kada to uradimo, vidimo da je materijalizam već kolabirao, budući da je ideja da je materija uvijek postojala još od vječnosti, oborena sa teorijom Velikog praska (Big Bang), koja pokazuje da je univerzum kreiran iz ništavila. Tvrdnja da se materija sama organizirala i stvorila život je tvrdnja koju mi zovemo "teorija evolucije"- ona koju je ova knjiga ispitivala i za koju je isto tako pokazala da je pobijena.
    Međutim, ukoliko se neko unaprijed odlučio da vjeruje u materijalizam i da se preda i posveti materijalističkoj filozofiji prije svega drugoga, tada se on ne ponaša ovako. Ukoliko je on "prije svega materijalista, a onda znanstvenik", onda on ne napušta materijalizam kada vidi da je evolucija protivrječna znanosti. Potpuno suprotno tome, on pokušava potvrditi i spasiti materijalizam, pokušavajući podržati evoluciju bez obzira na sve. Upravo je ovo ona neprilika u kojoj su se danas našli evolucionisti braneći teoriju evolucije.
    što je dosta interesantno, oni, također, s vremena na vrijeme priznaju ovu činjenicu. Dobro poznati genetičar i otvoreni evolucionista Richard C. Lewontin sa Harvardskog univerziteta priznaje da je on "prije svega materijalista, a onda znanstvenik", ovim riječima:
    "Mi imamo jednu materijalističku vjeru, koja je 'a priori' vjera. Ono što nas primorava da na svijet donosimo materijalistička objašnjenja nisu naučne metode ni principi. Naprotiv, zbog naše apriorne privrženosti materijalizmu mi montiramo istraživačke pojmove i principe koji će iznijeti neko materijalističko objašnjenje. A i s obzirom da je materijalizam apsolutan, mi ne možemo dozvoliti pojavljivanje nekih stavova koji upućuju na religiju."145
    Termin "a priori", koji je Lewontin ovdje upotrijebio, veoma je bitan. Ovaj filozofski termin odnosi se na pretpostavke koje se ne baziraju ni na kakvom eksperimentalnom znanju. Neka postavka ili misao je "a priori" kada je smatraš kao ispravnu i prihvataš, čak iako nema dostupnih informacija o tačnosti te misli. Mada evolucionist, Lewontin se izražava iskreno i otvoreno. Materijalizam je "a priori" dat evolucionistima i oni, onda, nastoje podesiti znanost prema onome što im je dato. Budući da materijalizam definitivno čini neophodnim poricanje postojanja Stvoritelja, oni su prigrlili jedinu alternativu koju imaju u rukama, a to je teorija evolucije. Za njih nema veze što je evolucija u suprotnosti sa znanstvenim činjenicama, takvi znanstvenici je prihvataju "a priori" kao tačnu.
    Ovakvo ponašanje, puno predrasuda, vodi evolucioniste vjerovanju da je "nesvjesna materija sastavila samu sebe", što je u suprotnosti ne samo sa znanošću nego, također, i sa razumom. Jedan profesor hemije sa Njujorškog univerziteta i DNA ekspert, Robert Shapiro, ovako objašnjava ovo vjerovanje evolucionista i materijalističku dogmu koja leži u njegovoj osnovi:
    "Jedan drugi evolucioni princip potreban je da nas prevede preko praznine između mješavine jednostavnih prirodnih hemikalija do prvog djelotvornog replikatora (sistema koji bi mogao dati kopiju samoga sebe). Ovaj princip, još uvijek, nije opisan u detalje ili demonstriran, ali je naslućen i data su mu imena, kao hemijska evolucija ili samoorganiziranje materije. Postojanje ovog principa uzeto je zdravo za gotovo u filozofiji dijalektičkog materijalizma, isto kao što je, od strane Aleksandra Oparina, primijenjeno i na porijeklo života."146
    Evolucionistička propaganda na koju konstantno nailazimo u vodećim zapadnim medijima i u čuvenim i "visoko poštovanim" znanstvenim magazinima, rezultat je ove ideološke neophodnosti. Budući da je evolucija smatrana nužnom, ona se pretvorila u tabu temu u krugovima koji postavljaju standarde znanosti.
    Postoje znanstvenici koji su se našli u poziciji gdje su prisiljeni da brane ovu isuviše nategnutu teoriju ili, u najmanju ruku, da izbjegavaju izgovaranje bilo čega što je protiv nje, u namjeri da održe svoju reputaciju. Akademici u zapadnim zemljama obavezani su imati svoje članke objavljene u određenim časopisima da bi postigli i sačuvali titulu profesora. Svi časopisi koji se bave biologijom pod kontrolom su evolucionista i oni ne dozvoljavaju da se u njihovim magazinima pojavi bilo kakav antievolucionistički članak. Zbog toga, svaki biolog mora izvoditi svoje studije pod dominacijom ove teorije. Oni su, također, dio ustanovljenog poretka u pogledu evolucije kao jedne ideološke neophodnosti, što je razlogom da oni slijepo brane sve "nemoguće slučajnosti" koje smo do sada ispitivali u ovoj knjizi.
  7. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    Hajde da pretpostavimo da se prije niza miliona godina formirala jedna ćelija, da je "oživjela" stekavši sve što je neophodno za život. Na ovoj tački evolucija opet kolabira. Jer, čak i da je ova ćelija postojala jedno vrijeme, ona bi jednog dana umrla, a poslije njene smrti ne bi preostalo ništa i sve bi se vratilo tamo gdje je i počelo. Ovo je razlog zbog čega ova prva živa ćelija, ne posjedujući nikakvu genetsku informaciju, ne bi bila u stanju razmnožavati se i započeti novu generaciju. Život bi se zavšio sa njezinom smrću.
    Genetski sistem ne sastoji se samo od DNA. Slijedeći faktori bi također trebali postojati u istoj okolini: enzimi - da pročitaju šifru na DNA , messenger (glasnik) RNA - koji bi trebao biti proizveden nakon čitanja ove šifre, ribozomi - na koje će se ova messenger RNA postaviti prema ovoj šifri i vezati radi proizvodnje, transfer RNA - da prenese aminokiseline do ribozoma da bi bile upotrijebljene za proizvodnju i ekstremno komplicirani enzimi - da izvedu brojne intermedijarne procese. Takva okolina ne može postojati nigdje drugo do samo u potpuno izoliranoj i potpuno kontroliranoj okolini poput ćelije, gdje postoje sve neophodne sirovine i energetski resursi.
    Kao rezultat, organska materija može se samoreproducirati jedino ako postoji kao potpuno razvijena ćelija, sa svim svojim organelama i u prikladnoj okolini - gdje ona može preživjeti, izmjenjivati materijale i dobiti energiju iz svoga okruženja. Ovo znači da je prva ćelija na Zemlji formirana "sva odjednom", sa svom svojom nevjerovatno kompleksnom građom.
    Dakle, ako je jedna izuzetno kompleksna građa nastala sva odjednom, šta onda to znači?
    Hajde da postavimo ovo pitanje koristeći se jednim primjerom. Hajde da, u pogledu njihove kompleksnosti, uporedimo ćeliju sa jednim automobilom visoke tehnologije. (Ustvari, ćelija je mnogo kompleksniji i razvijeniji sistem nego što je to automobil sa svojim motorom i sa svom svojom tehničkom opremom.) Zapitajmo se sada: šta biste pomislili kada biste otputovali u dubine veome guste šume i naišli na najnoviji model automobila među drvećem? Da li biste pomislili da su se različiti elementi u šumi tokom miliona godina sasvim slučajno okupili i proizveli takvo vozilo? Sav materijal koji sačinjava automobil dobiven je od željeza, plastike i gume, dakle od zemlje ili njenih prerađevina. Ali, da li bi vas ova činjenica navela da pomislite da su ovi materijali proizvedeni "slučajno" i da su se onda sastavili i proizveli auto?
    Bez sumnje, bilo ko sa zdravim razumom znao bi da je auto produkt svjesnog dizajnera, a to je fabrika, i čudio bi se šta taj auto radi ovdje, usred džungle. Iznenadno stvaranje jedne kompleksne strukture, u potpunom obliku i iz vedra neba, pokazuje da je ona stvorena od strane svjesnog uzroka-sile. Jedan kompleksni sistem kao što je ćelija, bez sumnje, kreiran od strane više - nadmoćne volje i mudrosti.
    Nepremostive granice između varijacija i vrsta
    Varijacija je jedan termin koji se koristi u genetici, a odnosi se na događaj koji uzrokuje da individue ili grupe određenog tipa neke vrste razviju različite karakteristike od drugih tipova iste vrste. Naprimjer, svi ljudi na Zemlji nose u osnovi iste genetske informacije, a ipak neki imaju kose oči, neki crvenu kosu, neki imaju duge noseve, a neki kratke, ovisno o mjeri varijacionog potencijala ove genetičke informacije.
    Evolucionisti uzimaju varijacije unutar jedne vrste kao dokaz za svoju teoriju. Međutim, varijacija ne predstavlja dokaz za evoluciju zato što varijacije nisu ništa drugo do rezultat različitih kombinacija već postojećih genetskih informacija i one ne dodaju nove karakteristike genetskim informacijama.
    Varijacija se uvijek odigrava unutar granica genetske informacije. U genetici, ova granica je nazvana genetski bazen. Sve karakteristike prisutne u genetskom bazenu jedne vrste mogu doći u obzir, mogu se ispoljiti usljed varijacije. Naprimjer, kao rezultat varijacije u jednoj reptilskoj vrsti mogu se pojaviti varijeteti koji imaju relativno duže repove ili kraće noge. Za oboje, i za duge i za kratke noge, informacija već postoji u genetskom bazenu reptila. Međutim, varijacije ne transformiraju reptile u ptice, dodajući im krila ili neke druge karakteristike, ili mijenjajući njihov metabolizam. Takve promjene zahtijevaju povećanje u genetičkoj informaciji živih bića, što nikako nije moguće prilikom varijacija.
    Darwin nije bio svjestan ove činjenice kada je formulirao svoju teoriju. On je mislio da varijacijama nema granice. U članku koji je napisao 1844. izjavio je da "mnogi autori pretpostavljaju da postoji granica varijacijama u prirodi, iako ja nisam u stanju otkriti niti jednu činjenicu na kojoj ovo vjerovanje počiva".126 U Porijeklu vrsta on je naveo različite primjere varijacija kao najvažniji dokaz za svoju teoriju.
    Naprimjer, prema Darwinu, uzgajivači životinja koji su sparili različite varijetete stoke da bi dobili nove varijetete koji daju više mlijeka, bili su na putu da ih na kraju transformiraju u jednu drugačiju vrstu. Darwinova predstava o "neograničenoj varijaciji" najbolje se vidi u slijedećoj rečenici iz Porijekla vrsta:
    "Ja ne vidim poteškoće da jedna rasa medvjeda prirodnom selekcijom ne poprimi karakteristike u skladu sa životom u vodi, da poprimi velika usta i da se, na kraju, preobrati u jednog ogromnog kita".127
    Razlog što je Darwin naveo primjer koji ide isuviše daleko je posljedica primitivnog razumijevanja znanosti u njegovo doba. Od tada, u XX stoljeću, znanost je na osnovu rezultata eksperimenata izvedenih na živim bićima postavila princip "genetske stabilnosti" (genetske homeostaze). Princip nalaže da su svi pokušaji sparivanja koji su izvedeni da produciraju nove varijacije bili neubjedljivi i da postoje striktne barijere između različitih vrsta živih bića. Ovo znači da je apsolutno nemoguće da uzgajivači životinja pretvore stoku u drugačiju vrstu sparujući njezine različite varijacije, kao što je postulirao Darwin.
    DA LI SU KITOVI EVOLUIRALI IZ MEDVJEDA?
    U Porijeklu vrsta Darwin je ustvrdio da su kitovi evoluirali iz medvjeda koji su pokupali plivati! Darwin je pogrepno pretpostavio da je mogućnost varijacije unutar vrsta neograničena. Znanost XX stoljeća je dokazala da je ovaj evolucioni scenario samo produkt mašte.
    Norman Machbet, koji je opovrgnuo darvinizam u svojoj knjizi Darwin Retried, izjavljuje:
    "Srž problema je da li živa bića doista variraju u neograničenom opsegu… Vrste su zauvijek postojne. Mi smo svi čuli o razočaranim uzgajivačima koji su izveli svoj rad do određene tačke jedino da bi uvidjeli da su se životinje i biljke vratile na mjesto sa koga su i pošle. Uprkos napornim pokušajima tokom dva ili tri stoljeća, nikada nije bilo moguće proizvesti plavu ružu ili crni tulipan".128
    Luther Burbank, koji je smatran najkompetentnijim uzgajivačem život-injaisvih vremena, izrazio je ovu činjenicu kada je rekao da "postoje granice mogućem razvitku, a ove granice slijede jedan zakon".129 Govoreći o ovoj temi, Danski znanstvenik W. L. Johannsen prokomentirao je:
    "Varijacije na koje su Darwin i Wallace stavili svoj naglasak ne mogu biti selektivno potisnute preko određene tačke, a to je, da jedna takva promjenjivost ne sadrži tajnu "neograničenog odstupanja - udaljavanja."130
    Otpornost na antibiotike i imunitet na DDT nisu dokazi u korist evolucije
    Evolucionisti tvrde da su otpornost koju bakterije razvijaju protiv antibiotika i imunitet koji neki insekti razvijaju na DDT (DDT - sredstvo za uništavanje gamadi, koje se po američkom načinu izgovaranja slova u abecedi izgovara di-di-ti, skraćenica je od: dihlor-difenil-trihlormetil-metan; to je bijela kristalna tvar slabog aromatskog mirisa koja se odlikuje svojstvom da je za bilje i više životinjske organizme sasvim neškodljiva, ali je za kukce jak živčani otrov; izumitelj švicarac Paul Müller 1939., Nobelovu nagradu dobio 1948. - op. E. I.) dokazi za evoluciju. Oni kažu da su ovo primjeri stečene otpornosti i imuniteta koji su postignuti mutacijama što su se odigrale u živim organizmima koji su bili izloženi ovim supstancama.
    U oba slučaja, i u bakterija, i u insekata, ove karakteristike nisu osobine koje su bile postepeno stečene protiv DDT-ija ili antibiotika kao rezultat mutacija. Neke od varijacija ovih živih bića posjedovale su ove karakteristike prije nego je populacija kao cjelina bila izložena antibioticima ili DDT-iju. Scientific American, premda je jedan pravi evolucionistički časopis, donosi slijedeće priznanje u svom martovskom broju iz 1988.:
    "Mnoge bakterije posjedovale su otpornosne gene čak i prije nego su komercijalni antibiotici ušli u upotrebu. Znanstvenici ne znaju tačno zašto su ovi geni bili razvijeni i održavani."131
    Kao što se može vidjeti, genetske informacije koje donose otpornost i koje su postojale prije izlaganja antibioticima ne mogu biti objašnjene od strane evolucionista i to dokazuje da je tvrdnja njihove teorije lažna.
    Činjenica da su rezistentne bakterije bile prisutne godinama prije otkrića antibiotika izražena je u Medical Tribune, jednoj izvanrednoj znanstvenoj publikaciji, u decembarskom broju iz 1998. godine. Članak se bavi jednim interesantnim događajem: u studiji koja je izvedena 1986., tijela nekih mornara, koji su se razboljeli i umrli za vrijeme polarne ekspedicije 1845. godine, nađena su očuvana u ledu. U njihovim tijelima nađeni su neki tipovi bakterija karakteristični za XIX stoljeće, a kada su testirani, istraživači su bili iznenađeni nalazima da su ove bakterije bile otporne na mnoge savremene antibiotike koji nisu bili proizvedeni sve do XX stoljeća.132
    U medicinskim krugovima je dobro znana činjenica da je ova vrsta otpornosti bila prisutna u mnogih populacija bakterija i prije otkrića penicilina. Zbog toga je apsolutno obmanjivo smatrati ovu otpornost bakterija jednim evolucijskim razvitkom. Kako se onda odigrao proces takozvanog "bakterijskog sticanja imuniteta"?
    Otpornost bakterija na antibiotike
    Bakterije imaju brojne varijacije unutar svojih tipova. Neke od ovih varijacija posjeduju genetsku informaciju da budu otporne na različite lijekove, hemikalije ili neke druge supstance. Kada se bakterije podvrgnu određenom tipu lijeka, one bakterije koje nisu otporne na taj lijek bivaju uništene, dok one koje su otporne prežive i dobiju šansu da se još razmnožavaju. Neotporne bakterije uskoro nestaju iz populacije i bivaju zamijenjene onima koje su otporne, a koje se tada brzo razmnožavaju. Na kraju, završavamo sa bakterijskom kolonijom koja je sačinjena jedino od individua koje su otporne na određeni antibiotik i, od tada pa nadalje, taj antibiotik postaje neefikasan protiv ovog tipa bakterija. Ključna stvar je da je bakterija još uvijek ona ista bakterija i da je vrsta još uvijek ona ista.
    Ovdje je važno istaći da se, suprotno tvrdnjama evolucionista, nije odigrao evolucioni proces u kojemu bi neotporne bakterije mutirale i prešle u rod otpornih bakterija nakon što su bile izložene antibioticima i tako stekle novu genetsku informaciju. Ono što se odigravalo je bila eliminacija određene varijacije bakterija iz ukupne populacije otpornih i neotpornih bakterija koje su postojale od samoga početka. Ovo ne znači pojavu nove vrste bakterija: to nije "evolucija". Nasuprot tome, jedna ili više postojećih varijacija je iščezla, što je sasvim suprotan proces, budući da je genetska informacija izgubljena.
    Imunitet insekata na DDT
    Još jedan fenomen koji su evolucionisti nastojali iskriviti i ponuditi kao dokaz za evoluciju je naizgled "stečeni" imunitet insekata na DDT, koji smo spomenuli na početku ovoga poglavlja. Ovaj imunitet razvija se na isti način kao bakterijska otpornost na antibiotike. Za imunitet na DDT nikako se ne može reći da je "stečen" od strane pojedinih inividua populacije insekata. Neki insekti već su bili otporni na DDT. Nakon otkrića DDT-ija, oni instekti koji su bili izloženi ovoj hemikaliji, a nisu imali ovaj nasljedni imunitet, bili su eliminirani iz populacije, izumrli su. Oni koji su bili imuni, a njih je od početka bilo samo nekoliko u populaciji, vremenom su povećali brojnost. Najzad, cijela vrsta insekata postala je populacija čiji su svi članovi bili imuni. Kada se to desilo, DDT je prestao biti efikasan protiv ove vrste insekata. Ovaj fenomen je općenito, ali obmanjujuće, bio smatran kao "sticanje imuniteta na DDT kod insekata".
    Evolucionista, biolog Francisco Ayala priznaje ovu činjenicu kazavši: "Genetske varijante potrebne za otpornost na najrazličitije vrste pesticida očito su bile prisutne u svakoj od populacija izloženih ovim jedinjenjima napravljenim od strane čovjeka."133
    Budući da su dobro svjesni da većina ljudi nema priliku učiti o mikrobiologiji ili provoditi istraživanja na tom polju, evolucionisti su se u ovom slučaju (rezistencije i imuniteta) poslužili čistom obmanom. Oni stalno navode ove primjere kao važan dokaz za evoluciju. Kako bi do sada trebalo biti veoma jasno, niti rezistencija bakterija na antibiotike, a niti imunitet insekata na DDT ne pružaju dokaze za evoluciju. Ono što oni pružaju, jesu dobri primjeri izvrtanja i metoda obmanjivanja kojima evolucionisti pribjegavaju u namjeri da opravdaju svoju teoriju.
    Zabludu o degeneriranim (nepotrebnim) organima
    Dugo vremena se koncept "nepotrebnih organa" učestalo pojavljivao u evolucionističkoj literaturi kao "dokaz" evolucije. Na kraju je taj koncept, kada je dokazano da je nevažeći, sasvim tiho ostavljen po strani. Ali neki evolucionisti još uvijek vjeruju u njega i, s vremena na vrijeme, neko pokuša promovirati "degenerirane organe" kao važan dokaz evolucije.
    Pojam "degenerirani organi" je prvi put upotrijebljen prije jednog stoljeća. Kako bi rekli evolucionisti, u tijelima nekih bića postoji jedan broj nefunkcionalnih organa. Ovi organi naslijeđeni su od predaka i zbog toga što nisu bili korišteni, postepeno su postali "degenerirani"
    Cijela pretpostavka je sasvim neznanstvena i potpuno je bazirana na nedostatnom znanju. Ovi "nefunkcionalni organi" bili su, ustvari, organi čija "funkcija još nije bila otkrivena". Najbolji pokazatelj ovoga je bilo postepeno, a ipak znatno smanjenje duge liste organa koje su evolucionisti držali za "degenerirane organe." S. R. Scadding, i sam evolucionista, složio se sa ovom činjenicom u članku nazvanom "Mogu li degenerirani organi biti dokaz za evoluciju?" objavljenom u magazinu Evoluciona teorija:
    "Budući da nije moguće nedvosmisleno identificirati beskorisne strukture i budući da struktura argumenata koja je upotrebljena nije znanstveno punovažna, zaključio sam da "degenerirani organi" ne osiguravaju neki poseban dokaz za teoriju evolucije."134
    Lista degeneriranih organa koju je napravio njemački anatom R. Wiedersheim 1985. godine, sadržavala je otprilike oko 100 organa, uključujući slijepo crijevo i trtičnu kost. Sa napretkom koji je napravila znanost, otkriveno je da ovi organi sa Wiedersheimove liste, ustvari, imaju vrlo važne funkcije u tijelu. Naprimjer, otkriveno je da je slijepo crijevo, za koje se pretpostavljalo da je degeneriran (nepotreban) organ, ustvari, limfoidni organ koji se bori protiv infekcije u tijelu. Ova činjenica je postala jasna 1997. godine: "Drugi tjelesni organi i tkiva - timus, jetra, slezena, slijepo crijevo, koštana srž, i male nakupine limfnog tkiva, kao što su krajnici u grlu i Peyerove ploče u tankom crijevu - također su dio limfnog sistema. Oni, također, pomažu tijelu u borbi protiv infekcije."135
    Također je otkriveno da krajnici, koji su bili uključeni u istu listu degeneriranih organa, imaju značajnu ulogu u zaštiti grla od infekcije, pogotovo do doba adolescencije. Pronađeno je da trtična kost, koja se nalazi na donjem kraju kičmenog stuba, podržava kosti oko zdjelice i da je ona tačka konvergencije nekih malih mišića. U godinama koje su slijedile shvatilo se da timus podstiče odbrambeni sistem u ljudskom tijelu aktivirajući T-ćelije, da epifiza brine o lučenju nekih važnih hormona, da je štitna žlijezda efikasna u osiguravanju stalnog rasta beba i djece i da hipofiza kontrolira korektno funkcioniranje mnogih hormonalnih žlijezda. Svi oni su jednom bili smatrani degeneriranim organima. Polumjesečasti nabor u oku, koji je smatran degeneriranim organom od strane Darwina, ima, ustvari, funkciju čišćenja i podmazivanja očnih vjeđa.
    Postojala je jedna veoma važna logička greška u evolucionističkoj tvrdnji o degeneriranim organima. Kao što je upravo objašnjeno, tvrdnja evolucionista bila je da su degenerirani organi naslijeđeni od predaka. Međutim, neki od navodno "degeneriranih" organa, nisu nađeni u živim vrstama za koje se tvrdilo da su preci ljudskih bića! Naprimjer, slijepo crijevo ne postoji u nekih majmunskih vrsta za koje se govorilo da su preci čovjeka. Čuveni biolog H. Enoch, koji je uputio izazov teoriji degeneriranih organa, izrazio je ovu logičku grešku slijedećim riječima:
    "Majmuni posjeduju slijepo crijevo, dok ga njihovi manje napredni rođaci, niži majmuni, ne posjeduju. Slijepo crijevo se opet pojavljuje kod sisara više građe, kao što je oposum. Kako ovo evolucionisti mogu objasniti?"136
    Jednostavno rečeno, scenario degeneriranih organa, promoviran od strane evolucionista, sadrži izvjestan broj ozbiljnih logičkih defekata i taj scenario je, u svakom slučaju, dokazan kao znanstveno lažan. Ne postoji nijedan naslijeđeni degenerirani organ u ljudskom tijelu budući da ljudska bića nisu, kao rezultat slučaja, evoluirala iz drugih bića, nego su stvorena u svojoj sadašnjoj, kompletnoj i perfektnoj formi.
    Sličnost kod živih bića ne može biti dokaz za evoluciju
    Sličnosti u građi među različitim vrstama u biologiji nazivaju se "homologija". Evolucionisti pokušavaju predstaviti ove sličnosti kao dokaz za evoluciju.
    Darwin je mislio da su bića sa sličnim (homolognim) organima imala evolucionu povezanost i da ovi organi moraju biti naslijeđeni od zajedničkog pretka. S obzirom da i golubovi i orlovi imaju krila, oni, a i sve ostale ptice sa krilima, prema njegovoj tvrdnji, evoluirali su iz jednog zajedničkog pretka.
    Homologija je varljiv argument postavljen jedino na bazi pojavne fizičke sličnosti i ničemu drugom. Ovaj argument nikada nije bio provjeren niti na jednom jedinom konkretnom otkriću u svim ovim godinama još od Darwinovog doba. Niko ni u jednom sloju zemlje nije pronašao fosil imaginarnog zajedničkog pretka, bića sa homolognim strukturama. štaviše, činjenice koje ćemo sada navesti jasno pokazuju da homologija ne osigurava dokaz da se evolucija dogodila:
    1. Nađeni su slični organi u bićima potpuno različitih vrsta, među kojima evolucionisti nisu u mogućnosti uspostaviti bilo kakvu vrstu evolucionog odnosa.
    2. Genetske šifre nekih bića koja imaju slične organe potpuno su različite.
    3. Embriološki razvitak sličnih organa u različitih bića je potpuno drugačiji.
    Da sada ispitamo svaku od ovih tačaka, jednu po jednu.
    Slični organi u potpuno različitih živih vrsta
    Postoji jedan broj sličnih organa koji posjeduju različite vrste, a među kojima evolucionisti ne mogu ustanoviti bilo kakvu vrstu evolucione povezanosti. Krila su jedan primjer. Pored ptica, krila nalazimo i u slijepih miševa, koji su sisari, i u insekata, i čak u nekih dinosaura, koji su izumrli reptili. Niko od evolucionista nije uspostavio povezanost ili srodstvo između ove četiri različite klase životinja.
    Još jedan upadljiv primjer je začuđujuća sličnost i strukturalna istovjetnost pronađena u očima različitih bića. Naprimjer, hobotnica i čovjek su dvije ekstremno različite vrste među kojima nije moguće uspostaviti nikakvu evolucionu srodnost, a ipak su oči, i kod jednog i kod drugog, veoma mnogo slične u pogledu njihove građe i funkcije. Čak niti evolucionisti ne tvrde da su čovjek i hobotnica imali zajedničkog pretka na račun njihovih sličnih očiju. Ovi i brojni drugi primjeri potvrđuju da evolucionistička tvrdnja da "slični organi dokazuju da su žive vrste evoluirale iz njihovog zajedničkog pretka" nema znanstvenu osnovu.
    Ustvari, slični organi trebali bi izazvati veliku zbunjenost kod evolucionista. Priznanja čuvenog evolucioniste Franka Salysburyja izrečena u njegovom osvrtu o temi "kako se desilo da ekstremno različite vrste imaju vrlo slične oči", naglašavaju ćorsokak homologije:
    "Čak se takav organ, koji je kompleksan kao što je oko, pojavio nekoliko puta, naprimjer kod lignje, kičmenjaka i zglavakara. Za sintetičku (neodarvinističku) teoriju dovoljan problem predstavljalo je objašnjenje za slučajni postanak tog organa samo jednom, ali mi se zavrti u glavi od pomisli na njihovo odvojeno pojavljivanje kod nekoliko različitih bića."137
    Genetski i embriološki ćorsokak homologije
    Da bi evolucionističku tvrdnju, koja se tiče njihovih stavova o pitanju homologije, uzeli ozbiljno, prije svega slični (homologni) organi u različitih bića trebali bi, u isto vrijeme, biti šifrirani sa sličnim (homolognim) DNA šiframa. Međutim, oni to nisu. U većini slučajeva genetsko šifriranje je sasvim različito. štaviše, slične genetske šifre u DNA molekulama različitih bića često su povezane sa veoma različitim organima.
    Michael Denton, australijski profesor biohemije, u svojoj knjizi Evolucija: Teorija koja je u krizi opisuje genetski ćorokak evolucionističke interpretacije homologije: "Temelji evolucije su vjerovatno najozbiljnije uzdrmani kada se ustanovilo da su, naizgled, homologne strukture često specificirane sa nehomolognim genetičkim sistemima. "138
    Pored toga, da bi tvrdnja o homologiji bila smatrana valjanom, onda bi embriološki razvoj (razvojni stadiji u jajetu ili maternici) u vrste sa homolognim organima trebao biti paralelan jedan drugom. Ustvari, embriološki razvoj takvih organa je potpuno drugačiji u svakoj živoj vrsti.
    Da zaključimo. Možemo reći da su genetska i embriološka istraživanja dokazala da koncept homologije, definiran od strane Darwina kao "dokaz za evoluciju živih bića iz zajedničkog pretka", ama baš nikako ne može biti smatran kao bilo kakav dokaz. U ovom pogledu, za znanost se može reći da je, po ko zna koji put, pobila darvinističku tezu.
  8. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    naravno, ili vi stvarno mislite da ja eto sedim i izmisljam neke stvari jer mi dosadno?
    Dobro je sto sam ovih dana i imao malo vremena da dodjem ovde na forum.
    EOHIPPUS, A "LIVING FOSSIL"*Hitching has little to say in favor of this foremost model of evolutionary transition:

    "Once portrayed as simple and direct, it is now so complicated that accepting one version rather than another is more a matter of faith than rational choice. Eohippus, supposedly the earliest horse, and said by experts to be long extinct and known to us only through fossils, may in fact be alive and well and not a horse at alla shy, fox-sized animal called a daman that darts about in the African bush."*Francis Hitching, The Neck of the Giraffe (1982), p. 31.
    NOT A HORSE AT ALL(*#2/11 The Horse Series*) Actually the experts tell us that Eohippus has nothing to do with horses.

    "In the first place, it is not clear that Hyracotherium was the ancestral horse."*G.A. Kerkut, Implications of Evolution (1969), p. 149.
    "The supposed pedigree of the horse is a deceitful delusion, which . . in no way enlightens us as to the paleontological origins of the horse."*Charles Deperet, Transformations of the Animal World, p. 105 [French paleontologist].
    OUGHT TO DISCARD IT*David Raup, formerly Curator of Geology at the Field Museum of Natural History in Chicago, and now Professor of Geology at the University of Chicago, is a foremost expert in fossil study. He made this statement:

    "Well, we are now about 120 years after Darwin and the knowledge of the fossil record has been greatly expanded. We now have a quarter of a million fossil species but the situation hasnt changed much. The record of evolution is still surprisingly jerky and, ironically, we have even fewer examples of evolutionary transition than we had in Darwins time.
    "By this I mean that some of the classic cases of Darwinian change in the fossil record, such as the evolution of the horse in North America, have had to be discarded or modified as a result of more detailed information. What appeared to be a nice, simple progression when relatively few data were available now appears to be much more complex and much less gradualistic. So Darwins problem [with the fossil record] has not been alleviated."*David M. Raup, in Field Museum of Natural History Bulletin 50 (1979), p. 29.
    "It was widely assumed that [Eohippus] had slowly but persistently turned into a more fully equine animal . . [but] the fossil species of Eohippus show little evidence of evolutionary modification . . [The fossil record] fails to document the full history of the horse family."*The New Evolutionary Timetable, pp. 4, 96.
    NEVER HAPPENED IN NATUREA leading 20th-century evolutionist writer, *George Gaylord Simpson, gave this epitaph to the burial of the horse series:

    "The uniform continuous transformation of Hyracotherium into Equus, so dear to the hearts of generations of textbook writers, never happened in nature." *G.G. Simpson, Life of the Past (1953), p. 119.
    Earlier, *Simpson said this:

    "Horse phylogeny is thus far from being the simple monophyletic, so-called orthogenetic, sequence that appears to be in most texts and popularizations."*George G. Simpson, "The Principles of Classification and a Classification of Mammals" in Bulletin of the American Museum of Natural History 85:1-350.
    SAME GAPS APPLY TO ALL OTHERSThe same gap problem would apply to all the other species. After stating that nowhere in the world is there any trace of a fossil that would close the considerable gap between Hyracotherium (Eohippus) and its supposed ancestral order Condylarthra, *Simpson then gives the startling admission:

    "This is true of all the thirty-two orders of mammals . . The earliest and most primitive known members of every order already have the basic ordinal characters, and in no case is an approximately continuous sequence from one order to another known. In most cases the break is so sharp and the gap so large that the origin of the order is speculative and much disputed."*G.G. Simpson, Tempo and Mode in Evolution (1944), p. 105.
    A STUDY IN CONFUSIONIn view of all the evidence against the horse series as a valid line of upward-evolving creatures (changing ribs, continental, and strata locations), Britannica provides us with an understatement:

    "The evolution of the horse was never in a straight line." *Encyclopaedia Britannica (1976 ed.), Vol. 7, p. 13.
    Scientists protest such foolishness:

    "The ancestral family tree of the horse is not what scientists have thought it to be. Prof. T.S. Westoll, Durham University geologist, told the British Association for the Advancement of Science at Edinburgh that the early classical evolutionary tree of the horse, beginning in the small dog-sized Eohippus and tracing directly to our present day Equinus, was all wrong."*Science News Letter, August 25, 1951, p. 118.
    "There was a time when the existing fossils of the horses seemed to indicate a straight-lined evolution from small to large, from dog-like to horse-like, from animals with simple grinding teeth to animals with complicated cusps of modern horses . . As more fossils were uncovered, the chain splayed out into the usual phylogenetic net, and it was all too apparent that evolution had not been in a straight line at all. Unfortunately, before the picture was completely clear, an exhibit of horses as an example . . had been set up at the American Museum of Natural History [in New York City], photographed, and much reproduced in elementary textbooks."*Garrett Hardin, Nature and Mans Fate (1960), pp. 225-226. (Those pictures are still being used in those textbooks.)
    FEAR TO SPEAKEven though scientists may personally doubt evolutionary theory and the evidence for it, yet publicly they fear to tell the facts, lest it recoil on their own salaried positions. One fossil expert, when cornered publicly, hedged by saying the horse series "was the best available example of a transitional sequence." We agree that it is the best available example. Butit is a devastating fact that the best available example is a carefully fabricated fake.

    "Dr. Eldredge [curator of the Department of Invertebrates of the American Museum of Natural History in New York City] called the textbook characterization of the horse series lamentable.
    "When scientists speak in their offices or behind closed doors, they frequently make candid statements that sharply conflict with statements they make for public consumption before the media. For example, after Dr. Eldredge made the statement [in 1979] about the horse series being the best example of a lamentable imaginary story being presented as though it were literal truth, he then contradicted himself.
    ". . [On February 14, 1981] in California he was on a network television program. The host asked him to comment on the creationist claim that there were no examples of transitional forms to be found in the fossil record. Dr. Eldredge turned to the horse series display at the American Museum and stated that it was the best available example of a transitional sequence."L.D. Sunderland, Darwins Enigma (1988), p. 82.
    Mene jako zanima evolucija slepog misa, imas nesto o tome?
  9. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    Jednocelijski organizam ima u sebi dna koji sadrzi informaciju kao 100 000 knjiga enciklopedija britanica.
    Ti slobodno mozes da verujes da iza te informacije ne stoji ingeliencija.
    Jako dobar primer gde fosili konja ne prate tu tvoju zamisljenju hronologiju, pa predaka imas posle modernog konja na primer.
    Hahaha malo si se obrukao sa tom evolucijom konja
    Slicnost izmedju Yuga i mercedesa ima puno, oba imaju motor, sasiju, 4 tocka + rezervni, menjac, kvacilo kocnica itd itd. znaci evoluirali su od fice. Dakle evolucija je tacna.
    Samo sto ta pretpostavljena evolucija konja ne samo sto nije tacna vec, nigde ne postoji. A pusti ti te price ima gomila prelaznih formi, jer nemate ni jedan, a to sto vi to necete da prihvatite pa i dalje insistirate da su npr arheopteriks prelazna forma iako ima izgradjeno svo perje, i ostale karakteristike kao prica, pa onda Lucy, pa java men, nebraska men itd.
  10. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    Ius, jel slepo crevno takodje nepotreban organ? a krajnici? a dlake na telu? ima tih nepotrebnih delova oko 100 komada, a jel znas da je to medicina pre vise od sto godina?
    I ti to navodis kao dokaz za evoluciju?
    Na tvoju zalost savremena medicina je odgovorila da svaki taj navodno zaostali deo ima svoju funkciju i da to nije zaostali deo.
    Za onu glupost o embrionu necu ni da komentarism, danas postoji nesto sto se zove ultrazvuk, zene koje su u trudnoci idu na taj ultrazvuk, aj reci tom ginekologu da embrion ima dlacice il sta si vec rekao i da je to dokaz za evoluciju, dobro ne rece da embrion prelazi sve faze evolucije i na kraju postaje covek.
    A za nepotrebne organe, za svaki je odgovoreno posebno, a nevezano za to, to sto mozes da zivis bez njih nije nikakav dokaz da ti ne trebaju, jer covek zivi i bez prsta, ruke, noge, uve, oka, bubrega, itd jel su nam to sve nepotrebni delovi? po tvojoj logici jesu
  11. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    Eohippus and the Horse Series




    15 nedostataka u seriji. kada ispitamo ove dokaze za evoluciju konja nalazimo 14 problema. Otkrili smo da evolucionisti koji eto nikad ne lazu, nikad ne falsifikuju dokaze, niti crteze, u stvari su ovde sakupili razne vrste zivotinja razlicitih velicina i nazvali to serijom konja.
    1 - Drugacija zivotinja u svakoj seriji. U primeru imamo malu tro prstu zivotinju koja polako raste i na kraju ima edan prst. Ali sekvenca se razlikuje od muzeja do muzeja. Postoje 20 razlicitih fosila konja ali nema dva ista. Strucnjaci su ueli kost male zivotinje i stavili na mesto modernog konja i eto dokaza za seriju konja.
    2 - Zamisljeno - ne stvarno. Sekvenca od male zivotinje do velike nedostaje u fosilnom zapisu. Neke male zivotinje imaju jedan ili dva prsta, a neke velike dva ili tri prsta
    3 - Broj rebara. broj rebara ne prati sekvncu. 4 prsti Hyracothedum ima 18 pari rebara; sledece stvorenje ima 19, pa onda sledece 15 i na kraju opet povratak na 18 Equus, moderan konj. Dakle ovo nije problem da se objasni?
    4 - Nema prelaznog zuba.
    5 - Fosili konja ne prate ,,slojeve,, zemlje Nekada je mali konj nadjen u visem sloju.
    (Sometimes the smallest "horse" is found in the highest strata.) Kao ni ovo?
    6 - Nazivanje jazavcem, konja . Prvi od serije konja je bio zvan "Eohippus" daleki rodjak , ali strucnjaci ga radije zovu Hyracotherium, jer je isti kao njegov moderan hyrax, jazavac. Neki muzeji su iskljucili Eohippus-a u potpunosti jer je identican jazavcu koji danas zivi u africi.
    7 - Serija konja postoji samo u muezijuma . Kompletna serija konja u fosilnom zapisu nije nadjenja nigde u svetu, al masta evolucionista ne zna za granice. Tro prsti i jedno prsti ,,konji,, su nadjeni u istom sloju. Ali po teoriji potrebni su milioni godina za promenu od troprstog do jednoprstog
    8 - Ne postoji prelazna forma izmedju ovih ,,konja,, kao i svi fosili iznenada se pojavljuju u obliku u kom se i danas nalaze.
    9 - Fosil Eohippus je nadjen u najvisem sloju zajedno sa fosilom modernih konja Equus nevadensls i Equus accidentalis.
    10 - Eohippus, najraniji od ovih konja ne moe da se povee sa bilo kojim pretpostavljenim predakom.
    11 - U juznoj Americi jednoprsti je nadjen ispod starijeg troprstog stvorenja,
    12 - Nigde nisu nadjeni fosili u pravilnom redosledu.
    13 - U muzejima nam pokazuju konje od najamnjeg do najveceg ali razlika u velicini izmedju danasnjih zivih konja je jako velika od poni-a do shire konja u engleskoj.
    14 - Kosti koje se ne mogu spojiti jer nemaju pravilnu osnovu. U stvarnosti Kosti konja i magaraca su razliciti ali kao dokaz u muzeijma su predstavljene zajedno.


    "The evolution of the horse was never in a straight line." *Encyclopaedia Britannica (1976 ed.), Vol. 7, p. 13.
    Scientists protest such foolishness:

    "The ancestral family tree of the horse is not what scientists have thought it to be. Prof. T.S. Westoll, Durham University geologist, told the British Association for the Advancement of Science at Edinburgh that the early classical evolutionary tree of the horse, beginning in the small dog-sized Eohippus and tracing directly to our present day Equinus, was all wrong."*Science News Letter, August 25, 1951, p. 118.
    "There was a time when the existing fossils of the horses seemed to indicate a straight-lined evolution from small to large, from dog-like to horse-like, from animals with simple grinding teeth to animals with complicated cusps of modern horses . . As more fossils were uncovered, the chain splayed out into the usual phylogenetic net, and it was all too apparent that evolution had not been in a straight line at all. Unfortunately, before the picture was completely clear, an exhibit of horses as an example . . had been set up at the American Museum of Natural History [in New York City], photographed, and much reproduced in elementary textbooks."*Garrett Hardin, Nature and Mans Fate (1960), pp. 225-226. (Those pictures are still being used in those textbooks.)
    We agree that it is the best available example. But it is a devastating fact that the best available example is a carefully fabricated fake.

    "When scientists speak in their offices or behind closed doors, they frequently make candid statements that sharply conflict with statements they make for public consumption before the media. For example, after Dr. Eldredge made the statement [in 1979] about the horse series being the best example of a lamentable imaginary story being presented as though it were literal truth, he then contradicted himself.
    ". . [On February 14, 1981] in California he was on a network television program. The host asked him to comment on the creationist claim that there were no examples of transitional forms to be found in the fossil record. Dr. Eldredge turned to the horse series display at the American Museum and stated that it was the best available example of a transitional sequence."L.D. Sunderland, Darwins Enigma (1988), p. 82.
    Dakle imamo jazavca kao predak konja
    Imamo navodnog predaka konja u istom sloju kao i njegovog savremenika :
    Onda predaka pre modernog konja, pa moderan konj pre predaka,
    Kako ovo objasnjavas ?
  12. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    hahahaahaa
    joj
    evolucionista kritikuje ono sto pise evolutionews sajt, hahhaah
    i tvrdi da je to neistina sto? jer mu se ne slaze sa teorijom?
    hahah
    sretna nova godina svima na forumu.
    aj ziveli
  13. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    Ja razumem avocado da ti ne zelis da prihvatis sadrzaj ovog teksta. Sa olutionews,
    zar ti nije malo cudno sto uprkos, pretnji da ce dobiti otkaz ako kritikuju TE, uprkos svim zabranama, uprkos svim tvrdnjama da je ID mrtav, on je iz dana u dan sve brojniji i jaci.
    Sta je to sto natera jednog bivseg profesora biologije, bivseg darvinistu da kazem, da sam predje na stranu ID iako postoji mogucnost da ce izgubiti posao.
  14. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    mislim da sajt evolutionews nije kreacionisticki
    a oni priznaju da eksploziju ID pokreta, kako pise na engleskom boom.
    a ti kazes ID pokret mrtav,
  15. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    http://www.evolution...is_t054521.html
    http://www.evolution...educ054531.html
    Despite the scientific progress of intelligent design in recent years, critics love to claim that intelligent design (ID) is dead, that it was laid to rest by the Kitzmiller v. Dover case. The post-Dover narrative favored by the Darwin Lobby has it that in the case, ID's education policies were defeated, and it's been nothing but loss after loss for us ever since. This account is wrong on multiple counts.
    First, it wasn't the ID movement's education policies that lost in the Dover case. The Dover school board expressly required the teaching of ID, but leading ID groups such as Discovery Institute havelong opposed requiring ID in public schools. This was true before, during and after the Dover case, and in fact Discovery Institute did not support the Dover school district's ID policy. So when the policy got struck down, that in itself could hardly be counted as a death blow to the ID movement's educational policies.
    the actualeducational policy goals of the ID movement have seen many successes in recent years. In fact,since the Kitzmiller v. Dover lawsuit, at least four states have passed policies requiring or permitting the teaching of scientific criticisms of evolution.
    In 2006, South Carolina adopted a standard requiring students to "Summarize ways that scientists use data from a variety of sources to investigate and critically analyze aspects of evolutionary theory."
    In 2006, Mississippi passed a law holding that "No local school board, school superintendent or school principal shall prohibit a public school classroom teacher from discussing and answering questions from individual students on the origin of life."
    In 2008, Louisiana required passed a policy requiring that Louisiana schools shall "create and foster an environment...that promotes critical thinking skills, logical analysis, and open and objective discussion of scientific theories being studied including, but not limited to, evolution, the origins of life, global warming, and human cloning."
    In 2009, Texas adopted science standards that require students to "analyze, evaluate and critique scientific explanations ... including examining all sides of scientific evidence of those scientific explanations so as to encourage critical thinking," and also "analyze and evaluate" core evolutionary claims, such as "common ancestry," "natural selection," and "mutation."

    If you haven't heard of these victories, there's a good reason why: the media love to cover debates over evolution-education, but only on rare occasions do they accurately report the ID movement's wins.
    Thus, another post-Dover landmark for the ID movement came in 2008, when the pro-ID documentary Expelled was released in mainstream theaters nationwide. The film told the stories of scientists, educators, and students who, for daring to support ID, have suffered heavy costs to their careers. The mainstream media hated this documentary because it overturned the Inherit the Wind Stereotype, which claims that it's the Darwin-opponents who are closed minded. The Darwin lobby worked overtime to put out an extensive, but error-filled website rebutting the movie. The reasonExpelled was so dangerous was that it showed many ID-critics are as intolerant as the fundamentalists they claim to despise. A few examples of discrimination that came up in the wake of the Dover lawsuit include:

    In 2004, after Smithsonian research biologist Richard Sternberg allowed a peer-reviewed, pro-ID paper to be published in a scientific journal, his superiors investigated his religious and political affiliations in violation of the First Amendment. Subsequently, he faced various forms of harassment at the Smithsonian. According to an investigation by U.S. Congressional subcommittee staff, Smithsonian officials "explicitly acknowledged in emails their intent to pressure Sternberg to resign because of his role in the publication of [stephen Meyer's ID] paper and his views on evolution."
    In 2006, Larry Moran, a professor of biochemistry and textbook author at the University of Toronto, stated that a major public university "should never have admitted" students who support ID, and should "just flunk the lot of them and make room for smart students."
    In 2007, the Council of Europe, the leading European "human rights" organization, adopted a resolution calling the teaching of ID a potential "threat to human rights"!
    At Iowa State University (ISU), over 120 faculty members signed a petition denouncing ID and calling on "all faculty members to ... reject efforts to portray Intelligent Design as science." The campaign was focused on astronomer Guillermo Gonzalez, co-author of the book The Privileged Planet, who was up for tenure. As one ISU scientist said, the school "is not a friendly place for him to develop further his IDeas."

    In some cases, attacks on the free speech rights of ID proponents have led to free speech lawsuits or other legal actions. In 2011, three academic freedom cases produced favorable outcomes for Darwin-skeptics:
    In January, 2011 the University of Kentucky paid $125,000 to settle a lawsuit by astronomer Martin Gaskell who was wrongfully denied employment because he was perceived to be skeptical towards Darwinian evolution.
    Soon after the Gaskell settlement, the journal Applied Mathematics Letters paid $10,000and publicly apologized to avoid litigation after it wrongfully withdrew mathematician Granville Sewell's paper critiquing neo-Darwinism.
    In August 2011, the California Science Center paid $110,000 to settle a viewpoint discrimination lawsuit filed by a non-profit group American Freedom Alliance (AFA) after the museum had cancelled AFA's contract to show a pro-ID film at its IMAX Theatre.

    These cases send a deterrent message to the Darwin lobby: those who illegally suppress the free speech rights of ID proponents will have to pay large sums of money for such mistakes.
    Critics of ID who fume on the Internet, preach in university classrooms, and feign knowledge and authority in the media love to proclaim that the ID movement is dead. As their story goes, in 2005 a federal judge ruled in the Kitzmiller v. Dover lawsuit that ID is religion and thus unconstitutional to teach in public schools. This supposedly dealt a "deathblow" to the ID movement, which according to critics, has since lost momentum and all but dissipated.
    This tall tale may reassure the barons in the ivory tower that they need no longer fear the barbarians at the gate. But those who actually follow the ID movement and know the facts about the debate understand that the critics' preferred narrative could not be further from the truth.
    As more ID research is published, more heads are turning in the scientific community. Many of those heads belong to up-and-coming young scientists. Since 2007, Discovery Institute has hosted summer seminars where undergraduate and graduate students in the sciences and humanities from around the world have learned about ID from leading theorists. (For details, seewww.discovery.org/sem.) To date, well over 100 students -- many of them future faculty members and researchers -- have graduated from the program with a deep understanding of ID's bright scientific prospects.
    ID's record shows it deserves -- and is increasingly receiving -- serious consideration by the scientific community. This is seen too in the fact that pro-ID research conferences have taken place worldwide over the past few years where pro-ID scientists have presented their research in fields such as genetics, biochemistry, engineering, and computer science.
    Hardcore ID-critics, of course, have no interest in acknowledging ID's scientific successes. Back in March, journalist Lauri Lebo (a card carrying member of the Darwin lobby) blithely declared "there is no such thing as ID research, which has not yet produced one single legitimate peer reviewed paper." The purpose of ID's research programs is not to convince unconvincible critics like Ms. Lebo. Rather, ID research seeks to engage open-minded scientists -- and thoughtful laymen -- with credible, persuasive, peer-reviewed, empirical data supporting intelligent design. And this is happening: the scientific progress of ID is cauing skeptics in the scientific community to increasingly turn their heads towards ID, attend private scientific conferences with ID proponents, and engage in serious scientific dialogues. You won't know it from reading the New York Times, an NCSE-staffer blog, or Judge Jones's manifesto, but ID has already gained the kind of scientific legitimacy we'd expect from a young (and vastly underfunded) scientific field. With scientific productivity leading the way, ID's future is looking bright.
    Alas, the kind of folks who are still waving the banner of Kitzmiller over their heads probably will never admit to ID's progress. Like Rick in Casablanca, they'll always have Dover.
  16. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    Sto se brukas, lepo ti kazem covek od 2005 godine se ne poziva uopste na taj argument, jer naucno znmo da je spajanje hromozoma nemoguce, a da ta zivotinja ne ugine.
  17. Волим
    grigorije22 reacted to winux59 in Kako je unisten Inteligentni Dizajn u USA, predavanje Kennetha Millera   
    Steta sto se Kenet Miler vise ne poziva na argument o spajanju hromozoma, jos od 2005 godine, i sam je zazalio zbog toga, i stvarno je steta sto se boji debata sa kreacionistima, da odbrani svoje stavove, vec te price prodaje samo ispred svoje publike.
  18. Волим
    grigorije22 got a reaction from Ignjatije in Дијагноза - карцином   
    Рак се убија медом?
    11. 01. 2012 3:32 | Курир
    6

    Мед (Фото: organicsoul.com)
    Крагујевац – Тим професора са Медицинског факултета у Крагујевцу открио је након вишегодишњих лабораторијских истраживања да препарати на бази меда уништавају малигне ћелије, а штите здраве, саопштио је професор тог факултета Дејан Баскић.
    Он је новинарима изјавио да су се такви ефекти потврдили код „ин витро“ испитивања природних препарата који су у Србији регистровани као дијететски додаци исхрани.
    „Суштина је да природни препарати на бази меда у лабораторијским условима убијају малигне ћелије, а не убијају, односно штите здраве ћелије“, рекао је Баскић. Истраживања су започела пре седам година и за све време се потврђују истоветни резултати, истакао је он. Ефекат је остварен најпре код хуманих леукемија, а затим и код неких других тумора.
    „Показали смо да ови препарати имају истоветно широко дејство широком спектру од десетак ћелијских линија, односно показало се да имају селективну токсичност што значи да убијају малигне, а не и здраве ћелије“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да препарати на бази меда који се налазе у слободној продаји, ипак, нису лек за рак, али да показују снажне ефекте у „ин витро“ условима. „Истраживања треба наставити и у том циљу успоставили смо сарадњу са неким другим институтима, раније са Винчом, а тренутно се један део експеримената спроводи у Паризу на институту Кири, који је био заинтересован за наше резултате, па су тамо поновили процес и добили исти ефекат“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да је реч о претклиничким испитивањим у лабораторији и да је још дуг пут до клиничке примене. Препарате који се испитују производи једна домаћа фирма и већ се примењују у једној приватној болници у Београду, али не као лек за рак већ као додатак исхрани оболелих од те тешке болести. „Могу да препоручим свакоме ко прима хемиотерапију да узме ове препарате јер је лакше подносе, знамо да поправља генетска и токсичка оштећења“, рекао је Баскић.
    Према његовим речима, досадашња истраживања финансирао је Медицински факултет у Крагујевцу, а постоји интересовање Фонда за иновације Републике Србије да се кроз грантове подржи овај пројекат. Чланица истраживачког тима,молекуларни биолог, доцент Медицинског факултета у Крагујевцу, Сузана Поповић је рекла новинарима да препарати који се испитују садрже производе меда, прополис и друго, затим германијум и екстрате неких биљака.
    „Почели смо истраживања када нас је колегиница која ради на приватној клиници где се користе препарати обавестила о одличним резултатима и предложила да их испитамо у „ин витро“ условима“, рекла је Поповићева.
  19. Волим
    grigorije22 got a reaction from Anti Palma Crew in Дијагноза - карцином   
    Рак се убија медом?
    11. 01. 2012 3:32 | Курир
    6

    Мед (Фото: organicsoul.com)
    Крагујевац – Тим професора са Медицинског факултета у Крагујевцу открио је након вишегодишњих лабораторијских истраживања да препарати на бази меда уништавају малигне ћелије, а штите здраве, саопштио је професор тог факултета Дејан Баскић.
    Он је новинарима изјавио да су се такви ефекти потврдили код „ин витро“ испитивања природних препарата који су у Србији регистровани као дијететски додаци исхрани.
    „Суштина је да природни препарати на бази меда у лабораторијским условима убијају малигне ћелије, а не убијају, односно штите здраве ћелије“, рекао је Баскић. Истраживања су започела пре седам година и за све време се потврђују истоветни резултати, истакао је он. Ефекат је остварен најпре код хуманих леукемија, а затим и код неких других тумора.
    „Показали смо да ови препарати имају истоветно широко дејство широком спектру од десетак ћелијских линија, односно показало се да имају селективну токсичност што значи да убијају малигне, а не и здраве ћелије“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да препарати на бази меда који се налазе у слободној продаји, ипак, нису лек за рак, али да показују снажне ефекте у „ин витро“ условима. „Истраживања треба наставити и у том циљу успоставили смо сарадњу са неким другим институтима, раније са Винчом, а тренутно се један део експеримената спроводи у Паризу на институту Кири, који је био заинтересован за наше резултате, па су тамо поновили процес и добили исти ефекат“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да је реч о претклиничким испитивањим у лабораторији и да је још дуг пут до клиничке примене. Препарате који се испитују производи једна домаћа фирма и већ се примењују у једној приватној болници у Београду, али не као лек за рак већ као додатак исхрани оболелих од те тешке болести. „Могу да препоручим свакоме ко прима хемиотерапију да узме ове препарате јер је лакше подносе, знамо да поправља генетска и токсичка оштећења“, рекао је Баскић.
    Према његовим речима, досадашња истраживања финансирао је Медицински факултет у Крагујевцу, а постоји интересовање Фонда за иновације Републике Србије да се кроз грантове подржи овај пројекат. Чланица истраживачког тима,молекуларни биолог, доцент Медицинског факултета у Крагујевцу, Сузана Поповић је рекла новинарима да препарати који се испитују садрже производе меда, прополис и друго, затим германијум и екстрате неких биљака.
    „Почели смо истраживања када нас је колегиница која ради на приватној клиници где се користе препарати обавестила о одличним резултатима и предложила да их испитамо у „ин витро“ условима“, рекла је Поповићева.
  20. Волим
    grigorije22 got a reaction from Лидија Миленковић in Дијагноза - карцином   
    Рак се убија медом?
    11. 01. 2012 3:32 | Курир
    6

    Мед (Фото: organicsoul.com)
    Крагујевац – Тим професора са Медицинског факултета у Крагујевцу открио је након вишегодишњих лабораторијских истраживања да препарати на бази меда уништавају малигне ћелије, а штите здраве, саопштио је професор тог факултета Дејан Баскић.
    Он је новинарима изјавио да су се такви ефекти потврдили код „ин витро“ испитивања природних препарата који су у Србији регистровани као дијететски додаци исхрани.
    „Суштина је да природни препарати на бази меда у лабораторијским условима убијају малигне ћелије, а не убијају, односно штите здраве ћелије“, рекао је Баскић. Истраживања су започела пре седам година и за све време се потврђују истоветни резултати, истакао је он. Ефекат је остварен најпре код хуманих леукемија, а затим и код неких других тумора.
    „Показали смо да ови препарати имају истоветно широко дејство широком спектру од десетак ћелијских линија, односно показало се да имају селективну токсичност што значи да убијају малигне, а не и здраве ћелије“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да препарати на бази меда који се налазе у слободној продаји, ипак, нису лек за рак, али да показују снажне ефекте у „ин витро“ условима. „Истраживања треба наставити и у том циљу успоставили смо сарадњу са неким другим институтима, раније са Винчом, а тренутно се један део експеримената спроводи у Паризу на институту Кири, који је био заинтересован за наше резултате, па су тамо поновили процес и добили исти ефекат“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да је реч о претклиничким испитивањим у лабораторији и да је још дуг пут до клиничке примене. Препарате који се испитују производи једна домаћа фирма и већ се примењују у једној приватној болници у Београду, али не као лек за рак већ као додатак исхрани оболелих од те тешке болести. „Могу да препоручим свакоме ко прима хемиотерапију да узме ове препарате јер је лакше подносе, знамо да поправља генетска и токсичка оштећења“, рекао је Баскић.
    Према његовим речима, досадашња истраживања финансирао је Медицински факултет у Крагујевцу, а постоји интересовање Фонда за иновације Републике Србије да се кроз грантове подржи овај пројекат. Чланица истраживачког тима,молекуларни биолог, доцент Медицинског факултета у Крагујевцу, Сузана Поповић је рекла новинарима да препарати који се испитују садрже производе меда, прополис и друго, затим германијум и екстрате неких биљака.
    „Почели смо истраживања када нас је колегиница која ради на приватној клиници где се користе препарати обавестила о одличним резултатима и предложила да их испитамо у „ин витро“ условима“, рекла је Поповићева.
  21. Волим
    grigorije22 got a reaction from Justin Waters in Дијагноза - карцином   
    Рак се убија медом?
    11. 01. 2012 3:32 | Курир
    6

    Мед (Фото: organicsoul.com)
    Крагујевац – Тим професора са Медицинског факултета у Крагујевцу открио је након вишегодишњих лабораторијских истраживања да препарати на бази меда уништавају малигне ћелије, а штите здраве, саопштио је професор тог факултета Дејан Баскић.
    Он је новинарима изјавио да су се такви ефекти потврдили код „ин витро“ испитивања природних препарата који су у Србији регистровани као дијететски додаци исхрани.
    „Суштина је да природни препарати на бази меда у лабораторијским условима убијају малигне ћелије, а не убијају, односно штите здраве ћелије“, рекао је Баскић. Истраживања су започела пре седам година и за све време се потврђују истоветни резултати, истакао је он. Ефекат је остварен најпре код хуманих леукемија, а затим и код неких других тумора.
    „Показали смо да ови препарати имају истоветно широко дејство широком спектру од десетак ћелијских линија, односно показало се да имају селективну токсичност што значи да убијају малигне, а не и здраве ћелије“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да препарати на бази меда који се налазе у слободној продаји, ипак, нису лек за рак, али да показују снажне ефекте у „ин витро“ условима. „Истраживања треба наставити и у том циљу успоставили смо сарадњу са неким другим институтима, раније са Винчом, а тренутно се један део експеримената спроводи у Паризу на институту Кири, који је био заинтересован за наше резултате, па су тамо поновили процес и добили исти ефекат“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да је реч о претклиничким испитивањим у лабораторији и да је још дуг пут до клиничке примене. Препарате који се испитују производи једна домаћа фирма и већ се примењују у једној приватној болници у Београду, али не као лек за рак већ као додатак исхрани оболелих од те тешке болести. „Могу да препоручим свакоме ко прима хемиотерапију да узме ове препарате јер је лакше подносе, знамо да поправља генетска и токсичка оштећења“, рекао је Баскић.
    Према његовим речима, досадашња истраживања финансирао је Медицински факултет у Крагујевцу, а постоји интересовање Фонда за иновације Републике Србије да се кроз грантове подржи овај пројекат. Чланица истраживачког тима,молекуларни биолог, доцент Медицинског факултета у Крагујевцу, Сузана Поповић је рекла новинарима да препарати који се испитују садрже производе меда, прополис и друго, затим германијум и екстрате неких биљака.
    „Почели смо истраживања када нас је колегиница која ради на приватној клиници где се користе препарати обавестила о одличним резултатима и предложила да их испитамо у „ин витро“ условима“, рекла је Поповићева.
  22. Волим
    grigorije22 got a reaction from obi-wan in Дијагноза - карцином   
    Рак се убија медом?
    11. 01. 2012 3:32 | Курир
    6

    Мед (Фото: organicsoul.com)
    Крагујевац – Тим професора са Медицинског факултета у Крагујевцу открио је након вишегодишњих лабораторијских истраживања да препарати на бази меда уништавају малигне ћелије, а штите здраве, саопштио је професор тог факултета Дејан Баскић.
    Он је новинарима изјавио да су се такви ефекти потврдили код „ин витро“ испитивања природних препарата који су у Србији регистровани као дијететски додаци исхрани.
    „Суштина је да природни препарати на бази меда у лабораторијским условима убијају малигне ћелије, а не убијају, односно штите здраве ћелије“, рекао је Баскић. Истраживања су започела пре седам година и за све време се потврђују истоветни резултати, истакао је он. Ефекат је остварен најпре код хуманих леукемија, а затим и код неких других тумора.
    „Показали смо да ови препарати имају истоветно широко дејство широком спектру од десетак ћелијских линија, односно показало се да имају селективну токсичност што значи да убијају малигне, а не и здраве ћелије“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да препарати на бази меда који се налазе у слободној продаји, ипак, нису лек за рак, али да показују снажне ефекте у „ин витро“ условима. „Истраживања треба наставити и у том циљу успоставили смо сарадњу са неким другим институтима, раније са Винчом, а тренутно се један део експеримената спроводи у Паризу на институту Кири, који је био заинтересован за наше резултате, па су тамо поновили процес и добили исти ефекат“, рекао је Баскић.
    Он је објаснио да је реч о претклиничким испитивањим у лабораторији и да је још дуг пут до клиничке примене. Препарате који се испитују производи једна домаћа фирма и већ се примењују у једној приватној болници у Београду, али не као лек за рак већ као додатак исхрани оболелих од те тешке болести. „Могу да препоручим свакоме ко прима хемиотерапију да узме ове препарате јер је лакше подносе, знамо да поправља генетска и токсичка оштећења“, рекао је Баскић.
    Према његовим речима, досадашња истраживања финансирао је Медицински факултет у Крагујевцу, а постоји интересовање Фонда за иновације Републике Србије да се кроз грантове подржи овај пројекат. Чланица истраживачког тима,молекуларни биолог, доцент Медицинског факултета у Крагујевцу, Сузана Поповић је рекла новинарима да препарати који се испитују садрже производе меда, прополис и друго, затим германијум и екстрате неких биљака.
    „Почели смо истраживања када нас је колегиница која ради на приватној клиници где се користе препарати обавестила о одличним резултатима и предложила да их испитамо у „ин витро“ условима“, рекла је Поповићева.
  23. Волим
    grigorije22 got a reaction from Pantera in Ukusi su razliciti   
    Keanu Reeves

  24. Волим
    grigorije22 got a reaction from Владан in " Faraonovo tijelo: dokaz za koji vecina ne zna"   
    Bas sam lepo ispao na ovoj slici
  25. Волим
    grigorije22 got a reaction from Andre Williams in " Faraonovo tijelo: dokaz za koji vecina ne zna"   
    Bas sam lepo ispao na ovoj slici

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...