Jump to content

grigorije22

Члан
  • Број садржаја

    9168
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    grigorije22 got a reaction from DYNABLASTER in Четири Ангела при реци Еуфрат   
    Русија, Кина, Иран и Сирија ће одржати највеће војне вежбе на Блиском Истоку
    19.06.2012. - 90 хиљада војника, 400 авиона и 1000 тенкова
    Иранска новинска агенција "Fars" известила је, позивајући се на неименоване информативне изворе, да ће руски, кинески, сиријски и ирански војници наредних недеља одржати велике заједничке вежбе на територији Сирије.Према извештају, ове вежбе ће бити највеће на Блиском Истоку, где ће учествовати око 90 хиљада војника, маринаца и пилота. У вежбе ће се укључити и око 400 авиона и хиљаду тенкова.
    У извештају се наводи, да је Египат дао дозволу за пролаз кроз Суецки канал, за 12 бродова војске Кине, који ће у наредне две недеље да пристигну на обале Сирије. Руске нуклеарне подморнице, разарачи и носачи авиона, а такође и ирански борбени бродови ће стићи отприлике у исто време.
    Сирија у току вежби планира да тестира ракете ''земља-море'' и ваздушне одбрамбене системе, саопштила је агенција.
    Извор: Голос России, фото: РИА Новости
  2. Волим
    grigorije22 got a reaction from Благовесник in Четири Ангела при реци Еуфрат   
    Русија, Кина, Иран и Сирија ће одржати највеће војне вежбе на Блиском Истоку
    19.06.2012. - 90 хиљада војника, 400 авиона и 1000 тенкова
    Иранска новинска агенција "Fars" известила је, позивајући се на неименоване информативне изворе, да ће руски, кинески, сиријски и ирански војници наредних недеља одржати велике заједничке вежбе на територији Сирије.Према извештају, ове вежбе ће бити највеће на Блиском Истоку, где ће учествовати око 90 хиљада војника, маринаца и пилота. У вежбе ће се укључити и око 400 авиона и хиљаду тенкова.
    У извештају се наводи, да је Египат дао дозволу за пролаз кроз Суецки канал, за 12 бродова војске Кине, који ће у наредне две недеље да пристигну на обале Сирије. Руске нуклеарне подморнице, разарачи и носачи авиона, а такође и ирански борбени бродови ће стићи отприлике у исто време.
    Сирија у току вежби планира да тестира ракете ''земља-море'' и ваздушне одбрамбене системе, саопштила је агенција.
    Извор: Голос России, фото: РИА Новости
  3. Волим
    grigorije22 got a reaction from Благовесник in Vranje:Nekropola stara oko 4000 godina   
    Врање: Некропола стара око 4.000 година
    18. 06. 2012 22:20 | Новости

    У близини Врања пронађена некропола из раног бронзаног доба (Фото: Новости)
    Врање – Екипа стручњака Археолошког института Српске академије наука и уметности и Филозофског факултета из Београда пронашла је недалеко од Врања некрополу из раног бронзаног доба.
    Ову некрополу, која је за науку изузетно вредно откриће, београдски археолози су пронашли на локалитету „Маниште“ у селу Ранутовац, три километра северно од Врања, на траси Коридора 10. Александар Булатовић, координатор Пројекта заштитних археолошких истраживања на Коридору 10, каже да је то по много чему јединствена некропола у којој су похрањивани остаци покојника спаљени на ломачи.
    „Пронађена некропола је из раног бронзаног доба, дакле према првим проценамама из периода између 2000. и 1800. године пре наше ере, а значајна је по томе што је једина у потпуности очувана некропола из тог периода на територији централног Балкана“, рекао је Булатовић.
    Булатовић је објаснио да је ова некропола за сада најстарије и најзначајније откриће на целој траси Коридора 10, због чега је ово, научним језиком речено, велико и врло битно археолошко налазиште у Србији.
    „На истом локалитету пронашли смо више предмета од керамике, доста необичног изгледа за ово подручје и неколико посуда којима се до сада није знала намена“, рекао је Булатовић.
    Сав пронађени археолошки материјал се обрађује у Народном музеју у Врању, где ће бити изложен по завршетку радова који се приводе крају.
    На Коридору 10, од села Грабовнице код Лесковца, до Прешева и границе са Македонијом, регистрована су 33 археолошка локалитета, од којих је пет још неистражено.
  4. Волим
    grigorije22 got a reaction from Ignjatije in Vranje:Nekropola stara oko 4000 godina   
    Врање: Некропола стара око 4.000 година
    18. 06. 2012 22:20 | Новости

    У близини Врања пронађена некропола из раног бронзаног доба (Фото: Новости)
    Врање – Екипа стручњака Археолошког института Српске академије наука и уметности и Филозофског факултета из Београда пронашла је недалеко од Врања некрополу из раног бронзаног доба.
    Ову некрополу, која је за науку изузетно вредно откриће, београдски археолози су пронашли на локалитету „Маниште“ у селу Ранутовац, три километра северно од Врања, на траси Коридора 10. Александар Булатовић, координатор Пројекта заштитних археолошких истраживања на Коридору 10, каже да је то по много чему јединствена некропола у којој су похрањивани остаци покојника спаљени на ломачи.
    „Пронађена некропола је из раног бронзаног доба, дакле према првим проценамама из периода између 2000. и 1800. године пре наше ере, а значајна је по томе што је једина у потпуности очувана некропола из тог периода на територији централног Балкана“, рекао је Булатовић.
    Булатовић је објаснио да је ова некропола за сада најстарије и најзначајније откриће на целој траси Коридора 10, због чега је ово, научним језиком речено, велико и врло битно археолошко налазиште у Србији.
    „На истом локалитету пронашли смо више предмета од керамике, доста необичног изгледа за ово подручје и неколико посуда којима се до сада није знала намена“, рекао је Булатовић.
    Сав пронађени археолошки материјал се обрађује у Народном музеју у Врању, где ће бити изложен по завршетку радова који се приводе крају.
    На Коридору 10, од села Грабовнице код Лесковца, до Прешева и границе са Македонијом, регистрована су 33 археолошка локалитета, од којих је пет још неистражено.
  5. Волим
    grigorije22 got a reaction from DYNABLASTER in Vranje:Nekropola stara oko 4000 godina   
    Врање: Некропола стара око 4.000 година
    18. 06. 2012 22:20 | Новости

    У близини Врања пронађена некропола из раног бронзаног доба (Фото: Новости)
    Врање – Екипа стручњака Археолошког института Српске академије наука и уметности и Филозофског факултета из Београда пронашла је недалеко од Врања некрополу из раног бронзаног доба.
    Ову некрополу, која је за науку изузетно вредно откриће, београдски археолози су пронашли на локалитету „Маниште“ у селу Ранутовац, три километра северно од Врања, на траси Коридора 10. Александар Булатовић, координатор Пројекта заштитних археолошких истраживања на Коридору 10, каже да је то по много чему јединствена некропола у којој су похрањивани остаци покојника спаљени на ломачи.
    „Пронађена некропола је из раног бронзаног доба, дакле према првим проценамама из периода између 2000. и 1800. године пре наше ере, а значајна је по томе што је једина у потпуности очувана некропола из тог периода на територији централног Балкана“, рекао је Булатовић.
    Булатовић је објаснио да је ова некропола за сада најстарије и најзначајније откриће на целој траси Коридора 10, због чега је ово, научним језиком речено, велико и врло битно археолошко налазиште у Србији.
    „На истом локалитету пронашли смо више предмета од керамике, доста необичног изгледа за ово подручје и неколико посуда којима се до сада није знала намена“, рекао је Булатовић.
    Сав пронађени археолошки материјал се обрађује у Народном музеју у Врању, где ће бити изложен по завршетку радова који се приводе крају.
    На Коридору 10, од села Грабовнице код Лесковца, до Прешева и границе са Македонијом, регистрована су 33 археолошка локалитета, од којих је пет још неистражено.
  6. Волим
    grigorije22 got a reaction from DYNABLASTER in Mineral Zeolit   
    http://www.vaseljenska.com/misljenja/zeolit-cudotvorni-mineral-spas-za-srbiju/
  7. Волим
    grigorije22 got a reaction from DYNABLASTER in Mineral Zeolit   
    Зеолит: Чудотворни минерал, спас за Србију!
    17. 06. 2012 22:40 | Таблоид / Dzonson.wordpress.com
    ?

    (Фото: Стил магазин)
    Од данас започињем тему о чудесном минералу зеолиту којег Србија има у изобиљу. Зеолит има спасоносна дејства по човека, животиње и природну средину. Он неутралише, везујући за себе, многобројне токсичне материје и тешке метале попут олова, кадмијума, стронцијума, живе, кобалта, хрома, затим митотоксине, то су оловни продукти гљивица у храни илити плеснива храна, и много тога још. Што је најбитније, на бази зеолита, Институт за нуклеарну технологију и минерологију у Београду пронашао је да кажемо „лек” са којим се скоро сто посто Србија може очистити од осиромашеног уранијума, од последица НАТО бомбардовања! Али просто је невероватно да се стало са применом тог производа и планом чишчења Србије од осиромашеног уранијума, јер као што се зна, АЛИ СЕ ЈАВНО У МЕДИЈИМА УПОРНО ЋУТИ (!), малигна и канцерогена оболења после НАТО бомбардовања су у наглом порасту! Јунак-мученик приче о зеолиту је генијалац Бранко Станчевић који је 1993. године добио златну медаљу с ликом Николе Тесле за проналазаштво АТН-а, антитоксичког нутритијента. АТН је природни производ, у коме је главни састојак зеолит, прошао је све атесте, научна испитивања и провере, подржао га је и руски академик Тихомир Вребалов. Бранко га је патентирао у заводу за интелектуалну својину.
    Међутим, прошле године, Бранко је ухапшен под оптужбом да је наводно надри лекар који малте не храном за стоку лечи људе, узима им паре и богати се. О томе ће бити више речи у сутрашњем чланку, где ће се видети да му је намештена игра, јер је АТН изгледа многим “великим играчима” замрсио планове. Биће и изјаве људи који су лично познавали Бранка и користили његов АТН са великим успехом по њихово здравње и имунитет. Уосталом, Бранко и цела његова породица користила је АТН, а наравно да нико није луд да угрози свој и живот својих најмилијих.
    Проучио сам ово са зеолитом пре него што сам решио да започнем ову тему, моје дубоко уверење је да сви ми грађани, када се упознамо са свим спасоносним својствима зеолита по затровану природу и храну разним токсинима и зрачењима, требамо наћи начина да помогнемо Брнку и његовом АТН-у, ради свих нас. А сада следи један текст…
    Српске власти обуставиле опоравак рударства и експлоатацију зеолита
    Лек за НАТО трупе
    Србија лежи на пола милиона тона чаробног минерала, колико се произведе у свету годишње. Александар Поповић, бивши министар Коштуничине владе, урадио је студију о зеолиту, али је нова власт тај пројекат потпуно занемарила. Док свет дрма ера минерала са чаробним својствима, наше тржиште преплавили су мешетари, надрилекари и препарати из суседства сумњивих квалитета.
    Жика Ракоњац
    У пролеће 2003. године објављена је сензационална вест да Србија лежи на минералима зеолита. Највећи басени овог рудног богатства налазе се у околини Врања, на падинама Копаоника, Фрушке горе…Само село Игрош, смештено међу брдима Јеленак и Трновачка чука, надомак Бруса, има пола милиона тона овог минерала, колико се произведе на целој планети годишње.
    У овом тренутку Србија не користи довољно свој рударски потенцијал, заради једва 1,3 милијарде долара, а актуелна власт ништа не ради на експлатацији зеолита, иако његова прерада не захтева велика новчана улагања, јер обрада те руде функционише скоро попут каменолома. Наше тржиште је, са друге стране, преплављено препаратима из иностранства, претежно из Хрватске, Аустрије и Немачке, држава које уопште немају овај дар природе. Да зло буде још горе, њихове компаније зеолит увозе из Србије као сировину, а онда га прерађеног у малим и скупим паковањима пласирају на наше тржиште као свој аутентичан производ.
    Схватајући да зеолит није само сензационално откриће већ и добра шанса да се лепо заради, бивши министар из Коштуничине владе Александар Поповић наручио је Студију о рударској индустрији Србије која је показала да се ресурси зеолита не користе довољно. Отварање таквих рудника коштало би око 100 милиона евра, али би приходи у наредних пет до десет година могли да достигну четири милијарде долара. Један од основних циљева био је да до 2018. године рударски сектор достигне учешће од 10 одсто у друштвеном производу Србије, али је тај пројекат одбачен, иако је за њега потрошено милион евра.
    Поповићеве планове подржала је влада Јапана и јапанска Агенција за међународну сарадњу (ЈИЦА) у оквиру мастер плана са идејом да се српско рударство врати у живот. Зашто је Србија одустала од таквог пројекта за сада нема рационалног објашњења?
    Експлатација зеолита је врло уносан бизнис у који многе велике светске компаније виде своју шансу, а српска администрација је спремна на сваку врсту услуге за ситне паре. На наше тржиште су већ присутне стране компаније, углавном из Хрватске и Немачке, па се најновија дешавања везују као директна последица битке за новац и рудна богатства.
    У јануару је уз велику помпу ухапшен Бранко Станчевић, један од пионира у истраживању зеолита код нас. Бранко Станчевић је дипломирани ветеринар, човек који се већ двадесет година бави озбиљним научно-истраживачким радом на Институту за ветерину, а 1993. године добио је златну медаљу “Никола Тесла” за проналазак АТН-а, антитоксичког нутритијента. Тај супстрат, добијен сложеним, вишефазним, поступком мешања природних алумосиликата, зеолита и глине и обогаћен витаминима, незаменљивим аминокиселинама и масним киселинама природног порекла, у Заводу за интелектуалну својину водио се као патент број 49078.
    Да би се испитали дејство препарата, под окриљем Министарства за науку Републике Србије својевремено је био покренут веома обиман и скуп пројекат под бројем 0439 БТР у а.д. “Бачка” – Бачка Паланка, у коме су учествовали: Природно-математички факултет Нови Сад, Институт за хигијену и технологију меса Београд, Пољопривредни факултет Нови Сад, Медицински факултет Нови Сад, Медицински факултет Ниш. Циљ овог истраживања био је да се праћењем биохемијских, физиолошких и хистолошких параметара одреде ефекти АТН-а у исхрани свиња и живине. Добијени резултати на нивоу су епохалног и готово научне фантастике. АТН је тада подржао и руски академик Тихомир Вребалов, дао препоруку за коришћење као додатка сточној храни који пољопривредну производњу чини здравствено безбедном и економичном.
    Сва та истраживања ветеринар Станчевић је примењивао на људе. Његови “лекови” на бази зеолита, у праху или течном стању, продавани су и по 350 евра. Умрло је неколико особа.
    Оба Станчевића и једна зубарка су од краја јануара у притвору. Тешко да ће се избавити из невоље, али тај догађај није озбиљно уздрмао већ формирано мишљење о чудотворном камену.
    Свет је полудео за зеолитом, природним материјом вулканског порекла, светложуте боје, кога у знатно мањим количинама него код нас има још у океанима, Америци, Русији, Јапану и Бугарској. Зеолит се већ “меша” у преко хиљаду и по различитих производа. У природи се налази преко 200 врста зеолита, али је једино српски зеолит, показала су истраживања, користан и има чаробна дејства на људе, ако је њихова примена стручна.
    Како је Србија пребогата овом рудом, неки су склони да поверују у теорије завера и у то да је Нато алијанса 1999. године повела рат за Косово и Метохију како би дошла у поседе налазишта зеолита, а не из политичких разлога и свргавања Милошевићевог режима. Западне земље су на тај начин, преко албанске сепаратистичке политике, дошле у посед налазишта чудотворног камења кога на Косову и Метохији има такође у изобиљу.
    За зеолит се зна веома дуго, око 250 година, а су овај чудотворни камен на нашим просторима открили Руси, још 1903. године, и прве узорке однели на један од универзитета у Москви, где је више деценија остао заборављен. Тек су млађи научници обавили испитивања и, зачуђени резултатима, саопштавају Београду да Србија има право рудно богатство. Испоставило се да зеолит, поред осталих својстава, идеално штити од зрачења па су Руси са више слојева ове руде затрпали језгро Чернобиља одмах после нуклеарне катастрофе. Све електране на нуклеарни погон данас се обложу зеолитом, а западна медицина га користи за лечење и детоксикацију војника који су озрачени у Босни и Херцеговини, Србији, Авганистану и Ираку. Тај чудесни камен за 90 одсто увећава приносе код житарица, за 85 одсто код паприке, 54 одсто код кромпира, а они који су изблиза осетили ефекте зеолита тврде да целу Србију треба запрашити како би се спасила од уранијама, бомби, пестицида и опште загађености хране и тла.
    “Ако осећате свраб међу прстима, ако се знојите, или ако вам смрде ноге, немојте узалуд да се чешете. Самељите овај минерал у прах, поспите га у чарапе или ципеле и проблем је решен. Њиме можете да оперете зубе, јер он лечи десни, јача кости. Ако га ставите у замрзивач или хладњак, покупиће све непријатне мирисе”, део је из обиља корисних савета.
    Стручњаци београдског Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина сматрају да зеолит има широки спектар примене у пољопривреди, фармацији, медицини, нуклеарној индустрији…Његова најбитнија особина је у способности упијања отрова. Посебно треба нагласити да између осталих токсина он везује и микотоксине гљивица, за чије ефикасно уклањање до данас није пронађено решење. Микотоксина има 360 врста и није их могуће уништити ни кувањем, ни замрзавањем, ни антибиотицима. Микотоксини изузетно неповољно делују на све унутрашње органе и имају канцерогено дејство. Антибиотици уништавају све бактерије у организму, штетне и корисне, за разлику од зеолита који уништава само штетне бактерије.
    У свету су све више актуелна испитивања зеолита у медицини. Код нас још нема до краја изграђен капацитет за изучавање примене овог минерала, али у свету постоје такви развојни пројекти. Зато се тек очекује да ће производи настали од зеолита изазвати прави бум у свету.
    Први резултати испитивања презентовани су 1998. године. У Хрватској, која нема свој зеолит већ га увози из Србије, праћен је већи број болесника оболелих од малигних болести који су узимали зеолит под контролом лекара. После вишенедељне примене зеолита дошло је до видног побољшања, тако да је већина пацијената изгубила симптоме болести, примарни тумор је смањио величину, метастазе су се повукле, побољшало се опште стање пацијента.
    Због својих изузетних својстава, зеолит се у свету већ користи у свим областима, док је у нашој земљи његова примена занемарљива. Стало се са свим започетим пројектима, и ко зна, можда је споменути ветеринар обављао неку врсту тестова на људима јер није било адекватне подршке државе.
    Научно је утврђено да за изузетна својства зеолит дугује својој специфичној кристалној решетки која као магнет привлачи, везује за себе и неутралише бројне токсичне материје и једињења, као што су тешки метали (олово, кадмијум, стронцијум, жива, кобалт, хром…), радиоактивне супстанце, микотоксини (оловне продукте гљивица у храни – плеснива храна) и токсични гасови (угљен-моноксид, угљен-диоксид, амонијак, формалдехид…).
    Будући да живимо “у токсичном свету”, како неки стручњаци дефинишу данашње стање животне средине, где су ваздух, вода, земљиште и храна, све загађенији, може се претпоставити које благо представља природни минерал који те опасне материје неутралише.
    Србија има неколико активних и још неколико потенцијалних лежишта овог драгоценог минерала, чија примена иначе захтева веома скромне инвестиције. Међу најзначајнијим су она у Врањској Бањи, код Бруса, на Фрушкој гори и Јастрепцу, где експлоатационо право коришћења има Геолошки институт.
    Институт за нуклеарну технологију и минерологију у Београду пронашао је „лек” којим се може битно неутралисати штетно дејство осиромашеног уранијума. Освојен је нови производ који абсорбује уран више од 90 одсто. То су експлицитно потврдила тромесечна научна истраживања 2006. године. Нови производ се базира на “клиноптилолиту”, минералу из породице зеолита, који је заштићен код нас и у свету. У природном облику “клиноптилолит” не реагује, али када се модификује са одређеним органским радикалима, добија се нови производ који адсорбује преко 90 одсто урана.
    И поред таквих сазнања, држава Србија није урадила никакав план којом методом би требала да елиминише осиромашени уран од тепиха бомби којима је засута Србија 1999. године.
    Зеолит није скуп минерал. Његова цена у рефузном стању креће се од неких десетак до двадесетак динара по килограму, зависно од гранулације. Зато је још веће чудо да је његова примена код нас скоро спорадична, и то само у сточарству и пољопривреди.
    Налазишта у околини Врања су међу првима у свету, а на Фрушкој гори откривен је не тако давно и то случајно у бившем руднику мрког угља. Назвали су га “рударски сапун”, јер је зеолит одлично чистио прљаве руке по изласку из јаме.
    Људи у Игрошу, испод Копаоника, зидали су куће зеолитом, јер им је погодан за клесање. Када су стручњаци из Београда банули у овај крај, те 2003. године, били су у чуду: Па, људи, јел ви знате од чега су ваше куће.
    - Немамо појма!
    Мештанима је било важно да немају влагу и буђ, а штићени су и од радијације.
    Природно богатство на овим просторима први открили Руси.
    Чернобиљска нуклеарна електрана затрпана са више слојева зеолита након страшне хаварије.
    НАТО трује и чисти сто-посто
    Последњих година НАТО употребљава зеолит и интензивира своја истраживања након што је зеолит успешно примењен у Чернобиљу. Повод је био рат на просторима бивше Југославије. Лекари су за време рата извештавали из Босне о учесталим појавама по чак три паралелна малигна обољења на истом организму, што медицина до тада није забележила. Неке болести су успешно саниране коришћењем зеолита.
    Слично је и са епидемијом карцинома код деце у Ираку, али и у Авганистану и у другим ратним подручјима које западна алијанса води по свету.
    Заједничко је то да су код свих оболелих пронађене значајне количине ДУ – урана, који се користи у савременом ратном наоружању, чијим је радиоактивним зрачењем и радиоактивним честицама контаминирано не само ратно, него и шире подручје. Доктор Габриел Коусенс, водећи амерички истраживач зелита као детоксиканта, је објавио врло занимљиве резултате својих истраживања који потврђују изузетна детоксичка својства зеолита.
    Амерички Tri of Life Rejuvenation Center спровео је пилот студију о детоксификацији тешких метала, ДУ – урана, као врло раширеног радиоактивног контамината који је последица употребе наоружања, затим ПФОА-тефлонске киселине као канцерогеног елемента тефлона, те још 14 до 26 тешких метала, пестицида и хербицида и микотоксина. Детоксификатор је био зеолит у комбинацији с хлорофилом из зеленог сока. Анализирани су садржаји токсина у јетри, плућима и мозгу. Истраживане особе су иницијално имале просечно 90 до 95 одсто токсина у виталним органима. Након месец дана узимања зеолита и зеленог сока све су особе имале 0 (нула) токсина, што значи да је организам очишћен сто-посто.
  8. Волим
    grigorije22 got a reaction from Neven in Oduševljenje duhovnom literaturom kao izazov... Prva i/ili omiljena duhovna knjiga   
    Novi zavet mislim da sam bio 8 razred osnovne.
  9. Волим
    grigorije22 got a reaction from antics in 3 ka dur   
    http://www.youtube.com/watch?v=3iZUlcCCZbA&feature=share
  10. Волим
    grigorije22 got a reaction from Николa in Izmedju Hrista i Frojda   
    Јеромонах Саватије Бастовој
    „Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне;
    а има ушкопљеника које су људи ушкопили;
    а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради Небеског.
    Ко може примити нека прими.“
    (Мат.19:12)
    Како човек може живети у уздржању, без сопственог растројавања, пошто је медицина доказала много раније да је узрок многих менталних и чак и органских болести, најчешће сексуално незадовољење? Организму је потребна сексуална активност, колико и ваздух и вода. Човек је део природе и он потчињава законе природе, управо зато њихово кривљење изазива разарајуће последице.

    Класично размишљање које свако зна. Нико ништа не може рећи против овог осетљивог описа, који је толико дуго представљен као дело медицине. Читамо о томе у часописима, слушамо о томе на телевизији, учимо о томе у школи.
    Просто смо затрпани са свих страна рекламама сваке врсте: „Ради то толико пуно пута дневно и бићеш још лепши! Они које раде ово и оно не старе!“ И тако даље.
    Сви знамо како изгледа особа која се уздржава. Има бубуљице о лицу, раздражљив је, чак хистеричан, тиранисан фантазијама које му дају зловољно лице, једном речју, он је легло комплекса. Међутим, тешко је користити овај доказ, када видиш младог монаха који не показује ни један од ових симптома. Монаси и монахиње су у огромном броју, изузетно лепи људи, пре свега физички, људи срећни што су живи а даље из разлога што су украшени необичном осећајношћу.
    „Није важно! Знамо да они имају сопствене жене, а у најгорем случају они су сви хомосексуалци!“ Не бих желео да расправљам о толико раширеном мишљењу о монасима, а нити да браним право монаштва на постојање. Само желим да кратко подсетим на оно што је стварност. Сигурно је дамонаштво постоји, било да нарушава или не, законе природе. Из тог разлога мој одговор није одбрана, већ прича о појави која је са нама већ 2000 година, која величанствено надвладава законе биологије.
    Да, човек има нагоне, Фројд је у праву. Такође и Дарвин, у извесном степену. Човек је роб ових нагона и он их задовољава са животињским апетитом. Лично сам видео људе, растројене због сексуалног незадовољства, жене са маљавим вратовима и похотним очима. Све је ово истина и немам разлога да се противим медицинском погледу на ствари. Да бих подржао предање Цркве, ја не морам да уништим истине науке. Напротив, искористићу их у мојој одбрани, јер су оне такође и моје истине.
    Заиста, ако отерамо Бога из Космоса, као што су то учинили Фројд и Дарвин, ако сматрамо смрт границом људског живота, онда је човек проста рационална животиња, која се рађа, расте, има потомке, и умире. Права јединка врсте мора понети све од ових захтева, мора бити веза између генерација. У овој слици, монаси и уздржани су мртве карике, паразити који нарушавају склад природе.
    Човек подигнут у ограниченом свемиру, тиранисан близином смрти, човек који једино види болесне и старе људе, има разлог да се ослони на ову теорију. Зна да је био рођен, гледао је себе како расте, види себе надвладаног органским импулсима и стога, он верује. То је вера која одређује реакције и стање човека.
    Фројд је ово врло добро знао, када је примењивао свој метод урањања у прошлост пацијента. Била су му потребна сећања и опсесије пацијента да би за њега измислио причу, која је довољно добра да се у њу верује! Ван ових слика и опсесија – са којима чак пацијент не би чак имао ни везе, Фројд је саставио веровање. Веровање је било лакше прихватити, ако је садржало више породичних, али такође и врло тајанствених елемената. На овај начин, пацијент је опет задобијао повезаност мисли, а та повезаност га је чинила здравим. Постоје у човековом животу породичне ствари, нове ствари, неке од њих пријатне а неке непријатне и шокирајуће ствари. Све зависи од традиције и васпитања у коме је човек био подигнут. Васпитање одређује у приличном степену не само менталне реакције, већ такође и органске. Например, сећам се приче пријатеља који ми је причао, како је радио негде у Астрахану, секући дрва. Познато је да локално становништво једе псе. Десило се да су били на вечери када су јели свој намаз, без знања шта су јели и наравно, врло им се допало. Али онда, када им је речено шта су појели, истрчали су напоље и све исповраћали. Организам је прихватио храну, али њихов ум, због њиховог васпитања, реаговао је драматично, нарушавајући природну потребу коју је тело осећало.

    Исто се догађа и у случају сексуалне потребе. Човек одгајен у друштву које је Фројдовско - par excellence, као што је наше, природно осећа симптоме описане од стране бечког научника. Узроци метаболичких нестабилности које осећа човек који се уздржава, описаних од стране Фројда и искуства постфројдовске медицине, нису обавезно органски, већ пре психички. Лично сам срео и још увек срећем особе са емоционалним проблемима, којима су доктори препоручили да воде интензивнији сексуални живот. Али те особе се нису решиле маљавости вратова, или ослободиле депресија, нити побољшале своје односе са другима. Напротив, након долажења до ситуација када су продавали ствари и злато из куће и давања новца комшијама тинејџерима „за третман“, неко кога сам познавао, извршио је самоубиство. Мислим да су овакви случајеви многобројни, немам статистичке податке.
    Веровање безбожних доктора у своје хипотезе сексуалног лечења је било ужасно претерано. Знам врло добро да су у менталним болницама пацијенти пуштени, тако да се могу парити као животиње, да би након тога дошли хирурзи и изводили абортусе на јадним пацијенткињама. Питам се да ли је овај метод „хуманији“ од монаштва.
    Није мањак сношаја тај који доводи пацијента у беду и патњу, већ мањак осећајности. Фројд је такође приметио да отуђени меланхолик мастурбира често, тако да на један или други начин, испуњава своје физиолошке потребе. Поред свега тога, ово не буди њихову виталност и не лечи њихове болести. Ако је и привремено побољшање након ове врсте третмана примећено (знам да доктори праве парове пацијената), мора да је из разлога што ови јадни људи, понижени на овај начин, можда уједине своје душе, ван овог животињама сличног, тужног избацивања семена; т.ј. мора да осете љубав, бар онолико колико је то могуће њима.
    Да би разумели парадокс срећног уздржања монаха, човек мора да раздвоји светове на два дела. Постоји Фројдовски свемир – у коме савремено друштво живи и постоји Христов свемир, у коме су сви Светитељи живели од почетка времена, све до његовог краја.
    Фројдовски свемир је ограничен – на једној страни, тајном рођења а на другој страни апсурдом, блиском смрти. Унутар овог морбидног лука, човек има врло мало задовољстава при руци, а у замену за то, има много фобија; страх од смрти, страх од несрећа, страх од старења, страј од сиромаштва, страх од усамљености. Са овог становишта, човеков живот је болан апсурд, који он жели да претвори у нешто лепо. То је разлог зашто човек јури за сваком приликом за задовољством, које му живот пружа.: сексуално задовољство, најснажније од свих, задовољство да ствара лепе предмете, задовољство знања, чак и безначајно задовољство да добро поједе.
    Са овог становишта, еволуција грчког хедонизма је интересантна, на начин како су је објаснили научници као што су Мирчеа Елијаде и Валтер Ото. Грци нису били нерелигиозни људи, они нису били несвесни бесмртности или деловања натприродних сила. Разлог лежи у томе, што богови Грка нису били човекољубиви, нису осећали саосећање за патње човека, нису им помагали. Напротив, када је Прометеј, један од мањих богова, хтео да донесе ватру људима, Зевс га је сурово казнио, везујући га за стену где су му лешинари, чупали јетру, која би се зацелила преко ноћи, да опет буде прождрана. Ови људи су били пуни очаја – појачаног њиховим веровањем у непромењиву судбину, карају у пламену Хада – и одлучили су да искусе задовољство овде, на земљи. Зато позоришта, зато оргије Дионисија, зато Олимпијске Игре у порасту.
    Фројдов човек, односно сваки човек који гледа ТВ са уживањем, има још више разлога да захтева своје право на задовољства од Грка. Након што је рођен против своје воље, човек је бачен у свет пун неправде, приморан да ради ствари које не воли и коначно стари и умире.

    Најмоћније искуство које човек искуси од детињства, према мишљењу Фројда – без икакве сумње, појављује пред човеком као оаза слободе. То је сексуално задовољство, украшено венцем мањих мистицизама – у најбољем, неких оријенталних веровања.
    Ово задовољство постаје сврха и мерило вредности. Човек је већи мушкарац, ако је окружен женама и жена, више женственија, ако је окружена мушкарцима. Једном речју, живети значи задовољити своје физиолошке потребе.
    Приородно је да се млади човек, који нема приступа овим задовољствима из различитих разлога, осећа неиспуњеним, изгубљеним. Ово стање га мучи и баца у пакао меланхолије и бескорисности. Он ствара свет скривених мисли, у коме је он херој, има мотор и новац. Никада се не одмара, лица сирена га узимају из узбурканих вода његове маште и избацују на обале болести. Овде је лежи разлог Фројдове болести: осећање човекове несигурности и промашаја, док га мучи бескомпромисна смрт која се приближава, а никако не тривијално незадовољење физиолошких потреба.
    Монаси не пате ни од једног од ових комплекса. Њихов космос је уређен другачије. Монаси су истински мртви, то јест, изгубили су свест о прошлости или о будућности, они поседују само садашњост, тренутак дуге садашњости. Иза овог тренутка, почиње вечност.
    Будући ван овог света, са непромењивим уверењем да је овај свет само изнајмљена соба, коју ће ускоро напустити, монах води пре један живот ван тела, као што је написао Свети Апостол Павле : „А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради, а дух жив правде ради.“ „Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу опростио ме је од закона греховног и смрти.“ „Тако, браћо нисмо дужни телу да по телу живимо.“ (Римљанима 8:10;2;12) Смештај, храна и сва његова занимања представљају и исхрањују овај начин живота, који називају „анђелским.“
    Да би престали да брину за трело, монаси чак не секу ни своју косу или браде, а древни подвижници нису прали своја тела – а тако и даље ради многи монаси са Атоса и манастира који нису отворени за свет. Према монашким правилима, монаси спавају обучени у истој одећи коју носе у току дана (или бар са истим типом одеће – монашких риза), кожних појасева затегнутих око бедара, слично војницима који су спремни да умру. Ово им помаже да се отарасе опсесије за телом и његових потреба...
    Неверни су се увек ругали нехигијенским условима Хришћанског подвижничког начина живота. Совјетски атеисти су врло озбиљно користили овај поглед у својим лекцијама, којим су хтели да докажу нечовечност Хришћанске религије, која бешчасти достојанство човека у име апсурдног и садистичког Бога, Који ужива у понижавању Свог створења. Колико њих је имало прилике да познаје или бар види истинског подвижника?

    Тела ових људи не испуштају непријатни задах прљавштине, као што би се очекивало. Лично сам доживео радост живљења поред таквог светог старца, 93 година старог и могу ово поделити са вама.
    Монах достојан поверења (који је дипломирао на Медицинском Факултету у Букурешту) причао ми је о другом „прљавом“ старцу те врсте из једног румунског манастира, чије је руке пољубио и које су мирисале као руже. Није био монах у то време и рекао је да није баш био одушевљен да му пољуби руке, пошто је стајао разбарушен у келији пуној паукова, поготово што он није био свештеник, већ ђакон. Након напуштања просторије, питао је друга који га је довео (који је такође постао монах), када су окупали старца, пошто је тако лепо мирисао. Он му је одговорио да се старац није купао десет година. Старац је био толико моћан да је низвео кишу својим молитвама, у време суше.
    Активне страсти су те које чине да тело заудара и испушта задах смрти. Тело обожено благодаћу Светог Духа шири натприродни мирис, исти који можемо искусити у близини светих моштију. Ако тела оних који су мртви већ стотинама година, други већ две хиљаде година – тела Светитеља, није чудо да тако миришу док су живи.
    Монахово средишње занимање је уништење маште, сваке слике и представе у уму, чак и праведних ствари, са циљем да створе пут Духу Светом. Према томе, монах напредовао у врлини нема личне жеље, није више он тај који живи, већ је Христос тај Који живи у њему (Галатима 2:20), слично човеку који нема ни прошлост нити будућност, има само предукус вечности, боље речено, живи вечност.
    Под овим условима, уздржање Христа ради, заштићено је од фактора који могу условити психичка и органска оштећења. Маштања која забављају и која повећавају патње Фројдовог човека, бар што се тиче Хришћана, или потпуно нестају, или трају кратко и на тај начин, су неспособне да скрену вољу са њиховог главног циља који је Христос.
    Са циљем да би савршено прекинули маштање, Православно подвижничко Предање, за разлику од римокатолика, забрањује сваки покушај замишљања, чак и наизглед божанских предмета као што су Страшни Суд, Христа на престолу или Христа распетог на Крсту.
    „Онај ко не види ништа док се моли, види Бога“, каже Свети Симеон Нови Богослов. Уз помоћ непрекинутог делања и уз учешће Духа Светог, подвижник долази до степена када више нема снове, што значи да је у стању да контролише чак и своје подсвесне покрете у току сна. Разумљив је разлог како такав човек контролише врло лако толико бруталне импулсе похоте, савршено их уништавајући.
    Борба са страстима није вођена било како и од било кога. Напротив, врло ретки, чак и међу монасима, достижу ниво описан горе. Подвижник је пре свега стручњак људске душе, велики психолог, чак и психијатар. Да би задобио знање, он проучава студије запањујуће прецизности, које су његови претходници написали, које су укључене у „Добротољубље“ (енциклопедија манастирског живота) и других дела.
    Према томе, ни један неуки почетник не може да уђе и да се сачува у овом опасном свемиру девствености Христа ради; то је доказано многима који су полудели, јер су водили ову борбу без вештих и искусних учитеља. Мислим посебно на мирјане (људе у свету), који су покушали да опонашају монахе након читања, без исправног вођства у делима, која се данас лако могу наћи. Заиста, постоје многи међу њима у патњама, сурово мучени меланхолијом и раздраженошћу, који су неизбежни плодови похоте.
    Али ово се не догађа зато што је девственост немогућа, већ из разлога што они покушавају да је на погрешан начин остваре, моле се неправилно и гордо мисле о себи да они чине нешто важно. Због тога Бог повлачи Свој дар, ван Кога ми не можемо чинити ништа (Јован 15:5) остављајући човека самог, са његовим бедним оружјем насупрот ирационалног беса ове чудовишне страсти.
    Човек не може пливати сам у овом бесном океану, јер је љубав јака као смрт и љубоморна као страшни пакао (Песма над Песмама).
    Према томе није лако објаснити појаву радосне уздржаности неверном, који не може прихватити дело Духа Светог у човеку. Подвижници имају органску и психолошку грађу сваког другог човека, тако да су и они рањиви. Али он је заштићен као под звоном, даром Духа Светог. Сви његови подвизи уздржања су са циљем да спрече напуштање дара, једном када га је заслужио. Још прецизније, подвизи су са циљем да се задобије смирење, које Бог неће презрети (Псалм 50).

    Preuzeto sa foruma Prijatelj Boziji
  11. Волим
    grigorije22 got a reaction from dusha in Izmedju Hrista i Frojda   
    Јеромонах Саватије Бастовој
    „Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне;
    а има ушкопљеника које су људи ушкопили;
    а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради Небеског.
    Ко може примити нека прими.“
    (Мат.19:12)
    Како човек може живети у уздржању, без сопственог растројавања, пошто је медицина доказала много раније да је узрок многих менталних и чак и органских болести, најчешће сексуално незадовољење? Организму је потребна сексуална активност, колико и ваздух и вода. Човек је део природе и он потчињава законе природе, управо зато њихово кривљење изазива разарајуће последице.

    Класично размишљање које свако зна. Нико ништа не може рећи против овог осетљивог описа, који је толико дуго представљен као дело медицине. Читамо о томе у часописима, слушамо о томе на телевизији, учимо о томе у школи.
    Просто смо затрпани са свих страна рекламама сваке врсте: „Ради то толико пуно пута дневно и бићеш још лепши! Они које раде ово и оно не старе!“ И тако даље.
    Сви знамо како изгледа особа која се уздржава. Има бубуљице о лицу, раздражљив је, чак хистеричан, тиранисан фантазијама које му дају зловољно лице, једном речју, он је легло комплекса. Међутим, тешко је користити овај доказ, када видиш младог монаха који не показује ни један од ових симптома. Монаси и монахиње су у огромном броју, изузетно лепи људи, пре свега физички, људи срећни што су живи а даље из разлога што су украшени необичном осећајношћу.
    „Није важно! Знамо да они имају сопствене жене, а у најгорем случају они су сви хомосексуалци!“ Не бих желео да расправљам о толико раширеном мишљењу о монасима, а нити да браним право монаштва на постојање. Само желим да кратко подсетим на оно што је стварност. Сигурно је дамонаштво постоји, било да нарушава или не, законе природе. Из тог разлога мој одговор није одбрана, већ прича о појави која је са нама већ 2000 година, која величанствено надвладава законе биологије.
    Да, човек има нагоне, Фројд је у праву. Такође и Дарвин, у извесном степену. Човек је роб ових нагона и он их задовољава са животињским апетитом. Лично сам видео људе, растројене због сексуалног незадовољства, жене са маљавим вратовима и похотним очима. Све је ово истина и немам разлога да се противим медицинском погледу на ствари. Да бих подржао предање Цркве, ја не морам да уништим истине науке. Напротив, искористићу их у мојој одбрани, јер су оне такође и моје истине.
    Заиста, ако отерамо Бога из Космоса, као што су то учинили Фројд и Дарвин, ако сматрамо смрт границом људског живота, онда је човек проста рационална животиња, која се рађа, расте, има потомке, и умире. Права јединка врсте мора понети све од ових захтева, мора бити веза између генерација. У овој слици, монаси и уздржани су мртве карике, паразити који нарушавају склад природе.
    Човек подигнут у ограниченом свемиру, тиранисан близином смрти, човек који једино види болесне и старе људе, има разлог да се ослони на ову теорију. Зна да је био рођен, гледао је себе како расте, види себе надвладаног органским импулсима и стога, он верује. То је вера која одређује реакције и стање човека.
    Фројд је ово врло добро знао, када је примењивао свој метод урањања у прошлост пацијента. Била су му потребна сећања и опсесије пацијента да би за њега измислио причу, која је довољно добра да се у њу верује! Ван ових слика и опсесија – са којима чак пацијент не би чак имао ни везе, Фројд је саставио веровање. Веровање је било лакше прихватити, ако је садржало више породичних, али такође и врло тајанствених елемената. На овај начин, пацијент је опет задобијао повезаност мисли, а та повезаност га је чинила здравим. Постоје у човековом животу породичне ствари, нове ствари, неке од њих пријатне а неке непријатне и шокирајуће ствари. Све зависи од традиције и васпитања у коме је човек био подигнут. Васпитање одређује у приличном степену не само менталне реакције, већ такође и органске. Например, сећам се приче пријатеља који ми је причао, како је радио негде у Астрахану, секући дрва. Познато је да локално становништво једе псе. Десило се да су били на вечери када су јели свој намаз, без знања шта су јели и наравно, врло им се допало. Али онда, када им је речено шта су појели, истрчали су напоље и све исповраћали. Организам је прихватио храну, али њихов ум, због њиховог васпитања, реаговао је драматично, нарушавајући природну потребу коју је тело осећало.

    Исто се догађа и у случају сексуалне потребе. Човек одгајен у друштву које је Фројдовско - par excellence, као што је наше, природно осећа симптоме описане од стране бечког научника. Узроци метаболичких нестабилности које осећа човек који се уздржава, описаних од стране Фројда и искуства постфројдовске медицине, нису обавезно органски, већ пре психички. Лично сам срео и још увек срећем особе са емоционалним проблемима, којима су доктори препоручили да воде интензивнији сексуални живот. Али те особе се нису решиле маљавости вратова, или ослободиле депресија, нити побољшале своје односе са другима. Напротив, након долажења до ситуација када су продавали ствари и злато из куће и давања новца комшијама тинејџерима „за третман“, неко кога сам познавао, извршио је самоубиство. Мислим да су овакви случајеви многобројни, немам статистичке податке.
    Веровање безбожних доктора у своје хипотезе сексуалног лечења је било ужасно претерано. Знам врло добро да су у менталним болницама пацијенти пуштени, тако да се могу парити као животиње, да би након тога дошли хирурзи и изводили абортусе на јадним пацијенткињама. Питам се да ли је овај метод „хуманији“ од монаштва.
    Није мањак сношаја тај који доводи пацијента у беду и патњу, већ мањак осећајности. Фројд је такође приметио да отуђени меланхолик мастурбира често, тако да на један или други начин, испуњава своје физиолошке потребе. Поред свега тога, ово не буди њихову виталност и не лечи њихове болести. Ако је и привремено побољшање након ове врсте третмана примећено (знам да доктори праве парове пацијената), мора да је из разлога што ови јадни људи, понижени на овај начин, можда уједине своје душе, ван овог животињама сличног, тужног избацивања семена; т.ј. мора да осете љубав, бар онолико колико је то могуће њима.
    Да би разумели парадокс срећног уздржања монаха, човек мора да раздвоји светове на два дела. Постоји Фројдовски свемир – у коме савремено друштво живи и постоји Христов свемир, у коме су сви Светитељи живели од почетка времена, све до његовог краја.
    Фројдовски свемир је ограничен – на једној страни, тајном рођења а на другој страни апсурдом, блиском смрти. Унутар овог морбидног лука, човек има врло мало задовољстава при руци, а у замену за то, има много фобија; страх од смрти, страх од несрећа, страх од старења, страј од сиромаштва, страх од усамљености. Са овог становишта, човеков живот је болан апсурд, који он жели да претвори у нешто лепо. То је разлог зашто човек јури за сваком приликом за задовољством, које му живот пружа.: сексуално задовољство, најснажније од свих, задовољство да ствара лепе предмете, задовољство знања, чак и безначајно задовољство да добро поједе.
    Са овог становишта, еволуција грчког хедонизма је интересантна, на начин како су је објаснили научници као што су Мирчеа Елијаде и Валтер Ото. Грци нису били нерелигиозни људи, они нису били несвесни бесмртности или деловања натприродних сила. Разлог лежи у томе, што богови Грка нису били човекољубиви, нису осећали саосећање за патње човека, нису им помагали. Напротив, када је Прометеј, један од мањих богова, хтео да донесе ватру људима, Зевс га је сурово казнио, везујући га за стену где су му лешинари, чупали јетру, која би се зацелила преко ноћи, да опет буде прождрана. Ови људи су били пуни очаја – појачаног њиховим веровањем у непромењиву судбину, карају у пламену Хада – и одлучили су да искусе задовољство овде, на земљи. Зато позоришта, зато оргије Дионисија, зато Олимпијске Игре у порасту.
    Фројдов човек, односно сваки човек који гледа ТВ са уживањем, има још више разлога да захтева своје право на задовољства од Грка. Након што је рођен против своје воље, човек је бачен у свет пун неправде, приморан да ради ствари које не воли и коначно стари и умире.

    Најмоћније искуство које човек искуси од детињства, према мишљењу Фројда – без икакве сумње, појављује пред човеком као оаза слободе. То је сексуално задовољство, украшено венцем мањих мистицизама – у најбољем, неких оријенталних веровања.
    Ово задовољство постаје сврха и мерило вредности. Човек је већи мушкарац, ако је окружен женама и жена, више женственија, ако је окружена мушкарцима. Једном речју, живети значи задовољити своје физиолошке потребе.
    Приородно је да се млади човек, који нема приступа овим задовољствима из различитих разлога, осећа неиспуњеним, изгубљеним. Ово стање га мучи и баца у пакао меланхолије и бескорисности. Он ствара свет скривених мисли, у коме је он херој, има мотор и новац. Никада се не одмара, лица сирена га узимају из узбурканих вода његове маште и избацују на обале болести. Овде је лежи разлог Фројдове болести: осећање човекове несигурности и промашаја, док га мучи бескомпромисна смрт која се приближава, а никако не тривијално незадовољење физиолошких потреба.
    Монаси не пате ни од једног од ових комплекса. Њихов космос је уређен другачије. Монаси су истински мртви, то јест, изгубили су свест о прошлости или о будућности, они поседују само садашњост, тренутак дуге садашњости. Иза овог тренутка, почиње вечност.
    Будући ван овог света, са непромењивим уверењем да је овај свет само изнајмљена соба, коју ће ускоро напустити, монах води пре један живот ван тела, као што је написао Свети Апостол Павле : „А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради, а дух жив правде ради.“ „Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу опростио ме је од закона греховног и смрти.“ „Тако, браћо нисмо дужни телу да по телу живимо.“ (Римљанима 8:10;2;12) Смештај, храна и сва његова занимања представљају и исхрањују овај начин живота, који називају „анђелским.“
    Да би престали да брину за трело, монаси чак не секу ни своју косу или браде, а древни подвижници нису прали своја тела – а тако и даље ради многи монаси са Атоса и манастира који нису отворени за свет. Према монашким правилима, монаси спавају обучени у истој одећи коју носе у току дана (или бар са истим типом одеће – монашких риза), кожних појасева затегнутих око бедара, слично војницима који су спремни да умру. Ово им помаже да се отарасе опсесије за телом и његових потреба...
    Неверни су се увек ругали нехигијенским условима Хришћанског подвижничког начина живота. Совјетски атеисти су врло озбиљно користили овај поглед у својим лекцијама, којим су хтели да докажу нечовечност Хришћанске религије, која бешчасти достојанство човека у име апсурдног и садистичког Бога, Који ужива у понижавању Свог створења. Колико њих је имало прилике да познаје или бар види истинског подвижника?

    Тела ових људи не испуштају непријатни задах прљавштине, као што би се очекивало. Лично сам доживео радост живљења поред таквог светог старца, 93 година старог и могу ово поделити са вама.
    Монах достојан поверења (који је дипломирао на Медицинском Факултету у Букурешту) причао ми је о другом „прљавом“ старцу те врсте из једног румунског манастира, чије је руке пољубио и које су мирисале као руже. Није био монах у то време и рекао је да није баш био одушевљен да му пољуби руке, пошто је стајао разбарушен у келији пуној паукова, поготово што он није био свештеник, већ ђакон. Након напуштања просторије, питао је друга који га је довео (који је такође постао монах), када су окупали старца, пошто је тако лепо мирисао. Он му је одговорио да се старац није купао десет година. Старац је био толико моћан да је низвео кишу својим молитвама, у време суше.
    Активне страсти су те које чине да тело заудара и испушта задах смрти. Тело обожено благодаћу Светог Духа шири натприродни мирис, исти који можемо искусити у близини светих моштију. Ако тела оних који су мртви већ стотинама година, други већ две хиљаде година – тела Светитеља, није чудо да тако миришу док су живи.
    Монахово средишње занимање је уништење маште, сваке слике и представе у уму, чак и праведних ствари, са циљем да створе пут Духу Светом. Према томе, монах напредовао у врлини нема личне жеље, није више он тај који живи, већ је Христос тај Који живи у њему (Галатима 2:20), слично човеку који нема ни прошлост нити будућност, има само предукус вечности, боље речено, живи вечност.
    Под овим условима, уздржање Христа ради, заштићено је од фактора који могу условити психичка и органска оштећења. Маштања која забављају и која повећавају патње Фројдовог човека, бар што се тиче Хришћана, или потпуно нестају, или трају кратко и на тај начин, су неспособне да скрену вољу са њиховог главног циља који је Христос.
    Са циљем да би савршено прекинули маштање, Православно подвижничко Предање, за разлику од римокатолика, забрањује сваки покушај замишљања, чак и наизглед божанских предмета као што су Страшни Суд, Христа на престолу или Христа распетог на Крсту.
    „Онај ко не види ништа док се моли, види Бога“, каже Свети Симеон Нови Богослов. Уз помоћ непрекинутог делања и уз учешће Духа Светог, подвижник долази до степена када више нема снове, што значи да је у стању да контролише чак и своје подсвесне покрете у току сна. Разумљив је разлог како такав човек контролише врло лако толико бруталне импулсе похоте, савршено их уништавајући.
    Борба са страстима није вођена било како и од било кога. Напротив, врло ретки, чак и међу монасима, достижу ниво описан горе. Подвижник је пре свега стручњак људске душе, велики психолог, чак и психијатар. Да би задобио знање, он проучава студије запањујуће прецизности, које су његови претходници написали, које су укључене у „Добротољубље“ (енциклопедија манастирског живота) и других дела.
    Према томе, ни један неуки почетник не може да уђе и да се сачува у овом опасном свемиру девствености Христа ради; то је доказано многима који су полудели, јер су водили ову борбу без вештих и искусних учитеља. Мислим посебно на мирјане (људе у свету), који су покушали да опонашају монахе након читања, без исправног вођства у делима, која се данас лако могу наћи. Заиста, постоје многи међу њима у патњама, сурово мучени меланхолијом и раздраженошћу, који су неизбежни плодови похоте.
    Али ово се не догађа зато што је девственост немогућа, већ из разлога што они покушавају да је на погрешан начин остваре, моле се неправилно и гордо мисле о себи да они чине нешто важно. Због тога Бог повлачи Свој дар, ван Кога ми не можемо чинити ништа (Јован 15:5) остављајући човека самог, са његовим бедним оружјем насупрот ирационалног беса ове чудовишне страсти.
    Човек не може пливати сам у овом бесном океану, јер је љубав јака као смрт и љубоморна као страшни пакао (Песма над Песмама).
    Према томе није лако објаснити појаву радосне уздржаности неверном, који не може прихватити дело Духа Светог у човеку. Подвижници имају органску и психолошку грађу сваког другог човека, тако да су и они рањиви. Али он је заштићен као под звоном, даром Духа Светог. Сви његови подвизи уздржања су са циљем да спрече напуштање дара, једном када га је заслужио. Још прецизније, подвизи су са циљем да се задобије смирење, које Бог неће презрети (Псалм 50).

    Preuzeto sa foruma Prijatelj Boziji
  12. Волим
    grigorije22 got a reaction from RYLAH in Зашто добри момци увек "извисе"?   
    Ja sam jedan od takvih konja.
  13. Волим
    grigorije22 got a reaction from DYNABLASTER in Доказано-Ср"Б"и најстарији народ на свету?   
    http://dzonson.wordpress.com/2012/06/15/rusi-obelodanjuju-istinu-o-poreklu-srba-putem-srbskog-obeliska-sa-zakonima-iz-osmog-veka-pre-hrista/
  14. Волим
    grigorije22 got a reaction from Срђан Шијакињић in Зашто добри момци увек "извисе"?   
    Ja sam jedan od takvih konja.
  15. Волим
    grigorije22 је реаговао/ла на DYNABLASTER у Q Q   
  16. Волим
  17. Волим
    grigorije22 got a reaction from RYLAH in Филмови који се не пропуштају   
    Gile baksuz
    http://www.youtube.com/watch?v=0GTQJqray5Y
    http://www.youtube.com/watch?v=lHIJQGTKEf0
  18. Волим
    grigorije22 got a reaction from sqny in Филмови који се не пропуштају   
    Gile baksuz
    http://www.youtube.com/watch?v=0GTQJqray5Y
    http://www.youtube.com/watch?v=lHIJQGTKEf0
  19. Волим
    grigorije22 је реаговао/ла на Благовесник у Prebio na smrt pedofila koji mu je silovao ćerku (4)   
    Svaka čast čoveku, ali on se nije ogresio o "ranohriscansku patetiku".
    Mesas babe i zabe. Prinosenjem idolskih zrtvi odvojio bi svoj dom od Hrista, a odbrana zivota svoga deteta
    u slucaju kada to ne iziskuje i odricanje od Hrista nije nikakav problem. To sto je u tom metezu u zelji da zastiti dete ubio nasilnika nije odricanje od Hrista. Nije isto odmazda i odbrana, o ovde je po sredi bila odbrana.
  20. Волим
    grigorije22 got a reaction from Благовесник in Prebio na smrt pedofila koji mu je silovao ćerku (4)   
    Da ga zaustavis zasto, zasto kada si gore citirao onog svetitelja koji je pustio da mu skuvaju porodicu? Drugo zaustaviti a pogotovo razoruzati coveka nije nimalo lako, pogotovuako je covek jak. To mozes eventualno ako si vrhunski majstor u nekoj borilackoj vestini ali i tada nije garancija. Trece i ovaj covek koji je ubio nije ubio iz namere, ucinio je to nehatno.
  21. Волим
    grigorije22 got a reaction from ВИЛМА in Prebio na smrt pedofila koji mu je silovao ćerku (4)   
    Pod uslom da se pokaje i ne bude vise kriminalac. Inace lepo je baviti se biblijskom citatologijom, ali sama Biblija beztumacenja ne znaci mnogo. Vecina ljudi nije ispunila ni onih 10 starozavetnih zakona a mi ovde treba da pricamo kako je neki svetitelj
    pustio da skuvaju njega i njegovu porodicu.
  22. Волим
    grigorije22 got a reaction from Благовесник in Prebio na smrt pedofila koji mu je silovao ćerku (4)   
    Kakva vecna tama hricani su duzni da brane svoju porodicu i bliznje svim sredstvima. Ne misli valjda neko da ce Bog da posalje andjela sa plamenim macem koji ce da odsece ruke zlotvoru.
  23. Волим
    grigorije22 got a reaction from pink panter in Филмови који се не пропуштају   
    Gile baksuz
    http://www.youtube.com/watch?v=0GTQJqray5Y
    http://www.youtube.com/watch?v=lHIJQGTKEf0
  24. Волим
    grigorije22 got a reaction from Ратко :( in Prebio na smrt pedofila koji mu je silovao ćerku (4)   
    Kakva vecna tama hricani su duzni da brane svoju porodicu i bliznje svim sredstvima. Ne misli valjda neko da ce Bog da posalje andjela sa plamenim macem koji ce da odsece ruke zlotvoru.
  25. Волим
    grigorije22 got a reaction from Драгана Милошевић in Izazovi istine-Milovan Drecun   

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...