Jump to content

Walter

Члан
  • Број садржаја

    2644
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Posts posted by Walter

  1. И последње трићарије и напади, оно - ОТВОРЕНО ВРЕЂАЊЕ, од стране аутора и водитеља, на рачун Архиепископа Јована, најексклузивније од пре три дана.  Три дана, дакле на само Ваведење, 4.XII - 2015.

     

     

    Реаговање Архиепископа Јована на увреде аутора и водитеља постоване емисије, Миленка Неделковског, на беседи после Литургије ..:

     

     

    „Преварант“ (алудирајући на Миленка Неделковског), „је као вук, потпуно је без могућности да  промени ћуд“ - казао је Архиепископ у својој омилији, 27. недеље по Педесетници.

  2. ОМИЛИЈА на 17.годишњици хиротоније у епископски чин 19/06. јулa 2015 г. Св. Сисоје Велики

     

    godisnina8.jpg

     

    Ваша Преосвештенства, епископе Брегалнички и мјестобљуститељу битољски г. Марко, епископе стобијски и мјестобљуститељу струмички Давиде, часни оци, настојатељко Ставропигијалног манастира Св. Јована Златоустог, монахињо Магдалино, браћо и сестре,

     

                на данашњи дан пре 17 година, рукоположен сам у епископски чин. Изабран, наречен и хиротонисан од епископа Македонске Православне Цркве, која је и тада била, као што је и сада у расколу са свим другим православним Црквама. Када сам примио епископски чин, многи од моје браће, посебно епископи и свештенослужитељи других помесних православних Цркава оштро су ме прекоравали што сам примио хиротонију од расколничке јерархије. Како што је познато из моје биографије, помоћу Божијом и ванредној благодати Његовој, имао сам могућност да се школујем на најпознатијим теолошким катедрама у то време, у Београду и Солуну. Тамо, као и на многим другим местима где сам путовао упознао сам многе ревнитеље слова Божијег, људе виспреног расуђивања и врхунске теологе нашег времена. Упознао сам многе одличне јерархе, свештенослужитеље престола Божијег, прекрасне ђаконе који би својим даровима могли да плене безмало сваког благочестивог хришћанина. И сви они, ево да не претерам, али сигурно већина њих се питала и чудила који разлог ме наводи прихватању рукополагања од јерархије која је у расколу. Сви, или ево поново да не претерам, рећи ћу бар већи део њих, знали су да бих могао да имам добру службу било где у православној икумени. На било ком континенту да сам пожелео да служим мислим да би ми било остварљиво, а ја сам се сагласио да будем јерарх у уедној цркви која је у расколу, и ничим није обећавала да ће брзо изаћи из истог.

     

               Међутим, оно за шта ме је Господ припремао од младих дана, штедро изливајући на мене своју благодат особито у тренуцима падова, сагрешења и тумарања оних дана моје младости, није било познато онима који су ме осуђивали због хиротоније у епископски чин од стране расколничке јерархије. Када је Господ сматрао да сам већ довољно духовно зрео и да нећу презрети Његову вољу, тада ме просветљује да разумем шта се суштински и очекује од мене. Ни то није било познато онима који су ме осуђивали, као што нису знали ни претходно. Ја сам пак, то откровење Божије воље љубоморно чувао, делећи га само са малим бројем оних који су могли да га понесу, подражавајући Марију која никоме није говорила да је занела од Духа Светога, осим Јелисавети.

               Не, браћо и сестре, нисам био ја љубоморан ако би многи открили вољу Божију. Био сам само сумњичав и скептичан да ли ће они који сазнају то откровење имати снаге, зрелости и воље да то и спроведу. Јер у противном то знање и просветљење не само што не би било на никакву корист, већ би неспровођење истог било на њихову осуду. И показало се да сам исправно расуђивао. Годинама уназад, када је требало да се провери ко може да издржи пут ка јединству, сви смо видели да је мало оних који су успели. Али зар и Христос не каже како су „многи позвани, а мало њих изабрани.” (Мт. 22,14)

                Мањина су били апостоли, само дванаест, али данас нема места на земљи где се није чуло за име Исусово. Мањина су били и мученици, наспрам остатка народа у време гоњења Цркве, али тим малобројним семеном данас имамо милијарде Хришћана. Мањина беху и оци пустињаци и подвижници у поређењу са другим житељима Египта, међутим они и данас после толико векова остају непревазиђен образац Хришћанског етоса. На крају, и количина злата је много мања наспрам количине других метала које поседује земља, али је злато оно које је од свих драгоценије.

                А ми данас, после свега што смо пребродили чак и нисмо таква мањина. Ако се пребројимо, видећемо да нас само овде има више него што у било ком храму МПЦ има верујућих на недељној Литургији. То никако не значи да нас има много, већ значи да смо Црква у којој сви који јој припадају, они се и црквују. Код нас нема оних који се сматрају Хришћанима, а у храм долазе два пута годишње, о Васкрсу и Божићу. Код нас нема неких који долазе на Бадње вече само до црквене порте јер се ту точи ''грејана ракија'' а потом за Божић седе кући и не учествују у Божићној Литургији. Наши Хришћани, колико они некоме изгледали малобројни, живе хришћански, живе тајнама и у тајнама Христовим, и знају да ће их благодат Божија пратити свукуд, јер и када греше кају се, и када нису у праву нису надмени, и када страдају не проклињу, а када им се чине почасти не преузносе се.

                Ипак, ево дође дан када и они који су нас осуђивали ради примања хиротоније од расколника, и оних који су сумњали да ли је исправан пут страдања који смо изабрали за постизање јединства Цркве, сви они данас, без изузетка свесни су да у суштини другог пута за разрешење раскола није ни било. Нема ране која није пропраћена болом. Уколико је рана већа, утолико је и бол снажнији. А ако је раскол рана, како би било могуће излечити га без страдања?

                То што је страдање пало на Ваша плећа, драги Епископи, часни оци, браћо и сестре, није на срамоту, већ за сваку похвалу. Ви сте могли то страдање да одложите за нека будућа времена. Да неко други пострада уместо Вас, нека друга генерација да понесе ово страдање за јединство, међутим Ви нисте одбацили вољу Божију, да раскол коначно буде решен. Вашом вером, изграђен је мост којим ће многи корачати без интересовања ко га је саградио, али биће и оних који ће имати свест, да би им без тог моста живот у многоме био тежи.

                Седамнаест година сам архијереј. Четири у јерархији која још увек нема јединство са православним Црквама, и тринаесет ових у канонској јерархији Цркве Божија. Од тих тринаест година, већи део прошао је по судницама и судским процесима, у прогонству или пак затвору. И неко би могао да се упита, када смо ми то успели да одгајимо овај прелепи врт, препун разнобојног и миришљавог цвећа, какво уистину јесте Ви, браћо и сестре?

                Не, најдражи моји саслужитељи и браћо по епископству, не возљубљени народе Господњи, ову градину нисам засадио ја, она је Божија и Он се брине о њој. Мене је само поставио да пазим да неко не згази то цвеће без његове воље, да не покида још нерасцветано и у огањ га баци. Али не да будем чувар који ће на грубости одговарати грубошћу, већ сопственим примером да покажем и посведочим, како и по сто пута на дан да нас газе, ако имамо смирење, никада нас неће прегазити. Да покажем, да нас и по сто пута на дан понижавају, неће успети да нас понизе, ако претходно сами себе нисмо унизили и не мислимо о себи како смо нешто више од онога што заиста јесмо.

                Тим мачем смирења, победићемо све. И пријатеље и непријатеље. Пријатеље, за још већу љубав према нама, а непријатеље на стид у немоћи да нам учине било шта на шта нас неше смирење претходно већ није извежбало да поднесемо.

     

                Љубљена чеда у Господу,

                Ви знате каквe грубe лажи и клевете су изречене о мени у ових последљих 13 година мог епископства, од којих такорећи ни једна није минула без гоњења и суђења. Изречено је толико неистина да је немогуће све их побројати, али нико, апсолутно нико нас никада није прозивао за недоследност. Напротив, и они који су смишљали и најгнусније клевете, чак ни такви, нису нас оптуживали за недоследност.

                А, како би и могао неко да нас оптужи за недоследност када се бар она веома лако доказује. Свако данас може прочитати оно што је записано још на дан моје хиротоније у епископски чин, пре 17 година, док сам још увек припадао расколничкој јерархији, још тада сам изговорио: „Зато, сада, када ми Бог предаје Дух Свој и жезал да управљам Црквом, не својом већ вољом Његовом, молим се Богу, а молим и ваша високодостојна богољубија да се помоле, не би ли ми Господ дао благодати и енергије, онако несебично као што само Он може, не би ли свештенослужећи Слову и приносећи му благодарност од свег народа, допринео и јединству Цркве, тако неопходном у овом времену изопачених вредности. Молим и сав овај, данас сабрани народ Божји, да покаже управо то јединство у вери, Литургији и у Епископу, како би ми увек би савест, у опредељењу да и последњим својим дахом допринесем јединству, како помесне тако и целе Васељенске Цркве. Јединству свеукупне творевине Божије са Богом у једно Тело, Тело Христово, е да би се тако обожена творевина преобразила и постала нераспадљива. То је једина и права екологија, која еко проблеме не решава протестима, већ љубав поставља једином алтернативом за опстанак човека, земље и читаве творевине Божије.

                Ето зато, данас и највећи злобници не могу, па и не покушавају да приговоре ништа мојој доследности. Још пре ступања у епископски чин, мој став о јединству Цркве био је познат јавности. Јединство Цркве нема алтернативу, ако бих се послужио речима Св. Максима Исповедника, рекао бих како је јединство Цркве једнопутије (монодромос), тако да, или си у јединству са Богом и Црквом, или ниси у јединству ни са Црквом нити пак са Богом.

                Моја уста никада неће престати да хвале епископе и свештенослужитеље наше свете Цркве који су успели да употпуне сваки недостаток мог последњег отсуства, услед затворских казни које сам издржавао. Ни срце, ни језик мој неће престати да им благодаре за све жртве које су они морали да поднесу, уосталом као и сви ви, у име јединства Цркве. Господ нека вам је свима помоћник!

                Позивам вас да се данас сви заједно, али вас умољавам да то чините и свако од вас појединачно, помолимо за ону нашу браћу која још увек чаме у расколу. Они су наше тело и крв наша и нећемо бити мирни док и њих не причислимо телу Христовом. Живећи толико деценија ван Цркве они у суштини нису ни свесни свог незавидног стања. Али ми који имамо свест о смислу јединства, ми који смо свесни да без јединства са Црквом нема јединства ни са Богом, управо зато да се помолимо за њих.

                Постоје тешка стања која могу постати људска реалност, при којима човек остаје без могућности и да се помоли да из њих изађе. Оболели од неких болести, ради тежине тих обољења остају чак и без молитве. Такорећи то исто се догађа и са духовно оболелима који пребивају у расколу. Ретко ко од њих може и да се помоли Господу како би му помогао да изађе из раскола. Зато да се помолимо за њих, да ми завапимо Богу за оно што они сами не траже, свакако из свог незнања.

                Милост Господња да буде са свима вама, као и радост чији извор је сами Бог, да вас прати у све дане ваших живота. Господ да нам свима подари дуговечност е да би му још много година служили у Духу, у Слову и у истини.

     

    http://www.poa-info.org/arhiepiskop/omilii/20150720.html

  3. Стварно?

    Видиш, ово је заслужило да буде посебна тема, баш овде.

     

    Ok, ok .. ako misliš tako nema problema.. Samo onda mora da nosi drugačiji naslov jer ,,Versko dobrotvorno starateljstvo'' postoji još od pre Drugog svetskog rata, a rad mu je obnovljen u Beogradu, početkom 90.-ih godina prošlog veka .. 

     

    Kolko da znaš.. ;) i da budeš preciznija .. jer ovako je neodgovarajući naslov... 

  4. Прослава на свети Сава во с. Кучевиште
     

    kuceviste2.jpg

     

    На покана од граѓаните од српска националност, коишто припаѓаат на Православната Охридска Архиепископија, во с. Кучевиште, скопско, беше совршена службата на благословување на славскиот колач, по повод празникот на светиот Сава, Архиепископот српски.

    Години наназад, оние Срби коишто се црквуваат во канонската Црква на Р. Македонија, за своите празници повикуваат канонски, православен свештеник. Така и оваа година за празникот на светиот Сава, службата ја совршија свештенослужители од Православната Охридска Архиепископија.

    Оние Срби, коишто се верници на Православната Охридска Архиепископија, продолжуваат да се жалат на одземањето на нивните основни верски слободи од страна на државата, првенствено со упорното судско одбивање да биде регистрирана Црквата на која по слободен избор ѝ припаѓаат, како и со државниот прогон, монтираните судски процеси и затворските казни за Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован.

     

    http://www.poa-info.org/vesti/2015/01/20150127-1.html

  5. Ne baš. Bili su poduži spiskovi rigidnih pravila za sve u životu, od detalja odevanja preko jela i pića i van posta do toga sme li se i koliko u bioskop i na kupanje na Adu i može li se upaliti TV tokom posta da se pogleda neki Bogougodan program i kad se i kako sve NE SMEJU u braku imati odnosi i sve to i samo to je bilo pravoslavlje i ako je bilo šta od toga delovalo čudno ili preterano onda nisi bio spreman da zaista budeš pravoslavac i bolje bi bilo da se ne pričešćuješ dok ne budeš zaista spreman.

     

    Катастрофа, .. и зато и имамо ово што имамо. Опразнеле цркве, млаку и једва-живу парохијску активност, гуруизованост уместо духовништво,.. етц, етц..

     

    Нисмо препознали да нам је Бог послао људе да им дамо што смо за бадава добили... него смо им узимали меру овако и онако... 

    Готово је с тим ..

  6. Пази, овде смо говорили о припреми одраслих људи за Крштење, а не о теби, мени или неком трећем.

    Парадоксологија је навела пример из њене Цркве, у којој свештеници нису хтели ни да причешћују људе, који тек приступају Цркви, без добре припреме.

    Неколицину вас је такав поступак саблазнио, а ти си им чак и епитимију доделио тамо на некој планини.

    Обавеза свештеника је да уче људе духовној дисциплини и побожном животу, као што и раде у датом примеру, јер то је суштина, у супротном би Свете Тајне свели на формалност.

    А ово друго је игра речи коју си започео када си из моје поруке истргао из контекста једну реч, погрешно почео да је тумачиш, а то је неозбиљно, па сам се и ја мало поиграо. Ја нисам говорио о ''истини'' као крајњем циљу, већ као средству које је јако важно за људе који желе да дођу до важних информација.   

     

    Опет ти велим... Истина за Хришћанина има велико ''И'' на почетку јер он (хришћанин) увек у Истини види Личност тј Њега - самог Христа. И о никаквој се ''игри рели'' не ради него о самој суштини.

     

    А теби ту нешто стоји накриво - очигледно. Поготову та прича о причешћивању! И такав став свештеника, о каквом је говорила Парадоксологија, (а не оно што си ти ''ублажавао''- али све и да је тако)  јесте потпуно погрешан.. а ''епитимија'' је била из мог угла виђења - тако да остајем потпуно при ономе што сам написао јер Причешћивање је суштина а све остало су фантазмагорична привиђења и параверје..

  7. Докле год се има илузија да је ''Косово'' демократска територија, па признајемо и тамошње изборе и присиљавамо своје сународнике да на њима учествују, саучествујемо у овом дивљању којег смо сведоци тренутно ...

     

    Издаја , само тако..

  8. Ха, как'а замена теза!

    Без истине нема Истине, јер путем лажи се не долази до Истине.  :)

     

    Видиш, има свештеника који неће Свето Причешће да своде на пуку формалност, на шта неки од вас инсистирају.

    Такав формализам би само довео до стварања некаквих зомби-хришћана који не знају 'де ударају.  :)

     

    Немогуће је, ако знаш Ко је Христос и верујеш у Њега, другим речима Волиш Га, свести га на ''формалност'' .. немогуће.

     

    А горе помињеш неку замену теза(?) - да лаж замени истину - чак Истину!.. Образложи или немој да пишеш овако пошто ништа прецизно и конкретно ниси рекао, а практично говориш о Христу помињући лаж и нечије инсистирање (па и моје(?!)) да се Причешћивање (ти велиш -Причешће- дакле сам Христос?), сведе на формалност. Значи кад си толико за ''истинитост'' да је чујемо.. Отвори карте.

    • Волим 1
  9.  

    politika2.gif

     

     

    ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: АРХИЕПИСКОП ЈОВАН

     

    Јованове вериге

     

    На путу да се архијереји, свештенство, монаштво и верници канонски непризнате Македонске православне цркве (МПЦ) врате у јединство с осталим православним помесним црквама стоји један човек: архиепископ охридски Јован (Вранишковски).

     

    Јелена Чалија

    објављено: 25/01/2015

     

    http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jovanove-verige.sr.html

     

    Скопље не може ни пожелети за себе боље текстове и снажнији ветар у леђа него што то чини несрећни Београдски новинарлук. 

     

    Горецитирану реченицу којом почиње несрећни политикин текст, а потписује га Чалија Јелена, је нешто што ни већина македонских квази и полуновинара не би потписала из простог разлога што је то апсолутна неистина, донекле и манипулација, а ако није отворена злонамерна конструкција већ ''искрен став'' онда је показатељ ауторовог потпуног непознавања прилика у односима ''мпц'' - СПЦ - Васељенско Православље.

    Луксуз да оваквом једном реченицом започне текст о утамниченом Архиепископу Јовану дакле, не би себи дозволио ни један Скопски новинар тренутно.

     

    Узгред, шта ли би ова карикатура требало да претставља? ..

    Некакву подршку Шарлијевцима(?) па би текст ваљда као такав претендовао да уједно  подржи и француске и македонске ''религијске токове'' ..

  10. Mnogo je veliki problem što u Beogradu ne postoji volja i ideja za ovakve emisije ..

     

    ''Код македонаца постоји воља и идеја , али су емисије потпуно наопако постављене.. Гласноговорници ''цркве'' - тачније ''Мпц'' су новинари(?!) и то ајде да су бар црквени људи, као цењени им гост из Београда, они су све само не то. 

     

    Велико је питање да ли би они имали ''вољу и идеју'' за истинске дебатне емисије о Цркви .. 

     

    Најискреније мислим да о томе нема говора. Шта више, да такав дух постоји и иоле у БЈРМ, Архиепископ Јован не би ни био у затвору.

     

    А да ''Београду'' и самој СПЦ фале овакве емисије ..то је чињеница!

    • Волим 1
  11. Када си рекла ''зилоти'', ја одмах помислио на неустрашиве Хришћане који се ни звери пољских не плаше, кад они устукнуше пред мало строжим свештеницима. :)

     

    Право да ти кажем, ја подржавам такав приступ. Боље је да одмах људе суочиш са истином, јер ако на почетку постану млаки, тешко да ће касније да се поправе. Апостол Павле је тако радио са незнабошцима. Прво што је тражио од њих је да престану са идолопоклонством и курварством, а многима се није допало што је био ''строг''. Ко не може, нека вежба уздржавање, па касније нека дође, а не да се жали на строгоћу.  :)

    Ја сам мислио да су свештеници из Невског, са обзиром на локацију Цркве и структуру верника, благи и попустљиви, кад оно ревнитељи прави.

    Шта су ти предрасуде, никад нисам био, мораћу једне недеље, ако да Бог, да одем тамо на Литургију. :)   

     

    Једина Истина коју Хришћани признају јесте Христос. Он(а) се увек пише великим почетним словом управо због тога што Хришћани у Њој виде ЛИЧНОСТ а не накакву ''истиниту информацију'' или 'некакво ''спасоносно учење'' 

     

    Тако да суочавање са Истином ''одмах'' , на које ти апелујеш, јесте управо И ЈЕДИНО - кроз само Свето Причешће јер оно  и јесте сама та Истина  :)

     

    Све остало .. (све друге ''истине'') су приче и фантазмагорије за инфантилне и маловерне .. 

  12. Неколико претходних постова ме подсјети на изреку (више се не сјећам од кога сам је чуо, а ни ко је аутор): "Православље се узима на кашичицу." И сам знам неке људе који су нагло и прежестоко, неприпремљени, ушли у Цркву, а данас више нису у њој.

     

    Tako je.. a jedina mera toj ''kašičici'' može,  sme  i  MORA  biti  Ona  IZ  PUTIRA :) 

  13. Nije dovoljno samo reći "Ja nisam Charlie" - to kažnjivo nije,

    to su rekli mnogi i Le Pen i mnogi političari i crkveni poglavari.

    Kažnjivo je istovremeno s tim ili čak sasvim nezavisno od tog

    proglasiti da su si novinari sasvim sami krivi za to što ih je snašlo.

    Kad gledam i prema našim češkim zakonima bi se moglo raditi o

    javnom odobravanju i branjenju, apologiji tog teroristočkog napada.

    Kako bi vi sad dokazali da tim ne branite i ne podržavate taj teroristički

    napad kad kažete da su novinari dobili to šta su si sami zaslužili, zakuvali?

    A ako branite i/ili podržavate taj teroristički konkretni napad onda možete

    s pravom bit osumnjičeni, optuženi i kažnjeni za podršku i potporu terorizma.

    Na mjestu je sasvim opravdana sumnja da mislite isto kao teroristi, da ste motivisani istim

    tim stvarima kao teroristi i da ste sa činom terorista sasvim saglasni i možda bi ga sami

    realizovali da ste bili na njihovom mjestu i da to oni nisu stigli ili se ne našao niko drugi.

    Tu se vozite na vrlo tankom ledu svi vi koji tvrdite javno da su si novinari sami za sve to krivi.

     

    Takav "luXuz" zapravo takvu idiotariju i nečovečnost, si nije dozvolio niko pa ni lideri Muslimana u našem okruženju.

     

    Veći je problem, što neki, verujem da ti nisi od njih, to vide kod onih koji se ograđuju od ove potsprdne parole, ..iz petnih se žila upinjući da ove reči, koje sam boldovao u gorecitiranom postu, prosto uguraju onima koji ''ne žele da budu Šarli'' u usta ..

×
×
  • Креирај ново...