Jump to content

Родољуб Лазић

Члан
  • Број садржаја

    3305
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    15

Репутација активности

  1. Хахаха
  2. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Чунга Лунга у Offtopic до миле воље   
    Juče, negdje u toku dana vidim pali se svjetlo i dolazi mi notifikacija na telefon, zahtjev na Facebooku. Otvaram da vidim ko je u pitanju, kad ono - Jaro!
    Jaro je moj prijatelj iz osnovne škole koji je dugo vremena sjedio sa mnom u klupi i koji je bio malo ometen u razvoju.
    Ne u smislu da je bio nefunkcionalan, nego da su neke, većini nas jednostavne stvari, njemu bile malo komplikovanije, iako je stariji od nas dvije godine i po godinama je trebao biti dva razreda više od nas.
    Ako treba sabrati dva broja pa to pomnožiti sa nekim drugim, njemu je to bilo previše, pročita prva dva slova pa lupi neku riječ van konteksta i takve stvari.
    Došao je sa familijom iz Sanskog Mosta na traktorskoj prikolici u kojoj su i spavali jedno vrijeme na školskom igralištu.
    Kasnije su prešli u tu istu školu u kolektivni smještaj u učionicama sa po 20-ak ljudi, spavali su na spojenim klupama, kupali u toaletima sa čučavcima, a kad je došlo vrijeme da se ide u školu, nastava se odvijala na drugoj strani škole u preostaloj polovini učionica.
    Njegov dve godine mlađi brat je išao sa nama u razred, ali on je sjedio sa mnom po nekom nastavničkom rasporedu. Zbog njegove iskrene ljudske dobrote od početka sam ga uvijek nekako branio i nikad nisam dao drugima da ga zezaju na račun njegovog stanja, niti da ga iskorištavaju.
    Često sam mu na časovima šaptao kada ga nastavnici nešto pitaju, ponekad i uradio neki zadatak, tek toliko da dobije bolju ocjenu od jedinice, a da nastavnici ne shvate da to nije on uradio. U tom vremenu bila je misaona imenica da ide u neko specijalno odjeljenje ili da postoji kadar koji bi radio sa njim. Možda i njemu nije trebalo mnogo da sve shvati, ali u tim ključnim i poslijeratnim godinama jednostavno niko nije radio sa njim i vrijeme je učinilo svoje. Osnovnu školu smo završili, ja sam se odselio i ne znam da li sam ga vidio u zadnjih 20 godina.
    Doduše, znao sam ga se ponekad sjetiti i uvijek sam se pitao kako sad živi, podsjeti me svaki put na Forrest Gump-a, jer je kao i on bio prostodušan i neiskvaren, ali nisam nikad ostvario kontakt sa njim.
    U poruci me oslovljava sa "đesi školski druže", kao da smo išli u srednju nedavno, a onda shvatim da je njemu to bila škola, jedna jedina u koju je ikad išao. Poruka je napisana velikim skoro svim izmješanim slovima, pozdravlja sve i potpisuje se imenom i prezimenom.
    Iz te poruke se i dalje mogla osjetiti ona njegova stara dobrota zbog koje mi je uvijek bio drag. Toliko mi je bilo drago da sam odmah morao da mu odgovorim, napisem par redova gdje sam i šta se dešava, čisto nekako da mu olakšam da ne mora poslije da pita.
    U idućoj poruci mi je poslao i broj da se čujemo preko vajbera, sa napomenom da nikome ne dajem broj, a kako sam bio u nekom poslu, ne odgovorih mu istog momenta na nju, iako sam je pročitao.
    Piše mi da mu je zdravlje dobro i da nema više kao što je bilo, svako se bavi svojim životom.
    Nakon sat vremena mi se izvinjava jer je tek dobio telefon i uči se da ga koristi, kao dijete od par godina kaže. Pomislih u sebi koliko je bio blažen tim neznanjem sve ove godine kada uzmem u obzir koliko smo mi vremena proveli buljeći u te ekrane. Odgovorih mu na brzinu da nema nikakvih problema, samo polako, za to uvijek ima vremena.
     
    Kaže mi da je pomislio da sam se nešto naljutio na njega čim ne odgovara, pozdravlja moju majku i brata, i njih se sjeća. Još mi kaže da se javim kad dođem da pijemo kafu i da se čuvam.
    Ništa ljepše i jednostavnije mi nije mogao reći, a da se osjeti njegova duša i biće.
    Cijelog života, radeći samo najgore i teške poslove, uspio je ostati dobra i brižna osoba, nešto što neki ljudi ne uspiju da budu cijeli svoj život. Čini mi se da je i u svom tom svom neznanju uspio ostati srećan, a zar ti treba nešto više u životu od toga.
     
    Prešao si cijelu igricu a da nisi ni znao da je igraš.
    Dobri moj Jaro, let mi je sutra, a mi se sigurno vidimo na kafi!
    .
    .
    .
    Ovo je srećna priča i događaj, nekako sam poželio da je podijelim  sa drugima da svi znamo da nam nekad treba tako malo.
     
    Извор: Копирано у целости од @JocoVujkovac са Твитера.
  3. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Протомајстор in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.  
    У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и неопходан услов да би неко успео у јавном животу? То се ваљда сматра јаким карактером, шта ли. 
     
  4. Оплаках :))
    Родољуб Лазић got a reaction from dragisa in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Не носи. Барем код Марића није носио.
  5. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from dragisa in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    То можемо да кажемо за било кога, да се надамо да ће се спасти. И ту се слажем с тобом. Али ми говоримо о Бокану у овом тренутку, шта је он сада. То нам је доступно. О будућности можемо само да нагађамо, и да се надамо.
  6. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from dragisa in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Сви који смо хришћани треба да се меримо светим људима и да се угледамо на њих, као што су и они на Христа. Сви смо позвани, (да не кажем да се то од нас захтева) и Бокан, и ти, и ја...да узрастамо у меру раста висине Христове. Да ли ћемо то учинити, зависи понајвише од нас самих, од тога шта хоћемо од самих себе и свог живота. 
  7. Хахаха
    Родољуб Лазић got a reaction from Bokisd in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Не носи. Барем код Марића није носио.
  8. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Рапсоди in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Сви који смо хришћани треба да се меримо светим људима и да се угледамо на њих, као што су и они на Христа. Сви смо позвани, (да не кажем да се то од нас захтева) и Бокан, и ти, и ја...да узрастамо у меру раста висине Христове. Да ли ћемо то учинити, зависи понајвише од нас самих, од тога шта хоћемо од самих себе и свог живота. 
  9. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from bracos in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    И то је, као, одговор на нешто од онога што сам написао? Нисам рекао да није интелектуалац, нити да не говори и исправне ствари. Проблем је у нечему другом, и о том другом сам писао. Верујем да си схватио. Из овог твог одговора назире се да си ти његов фан, а то онда практично онемогућава даљи разговор. Мада ми се чини и да је, у принципу, речено довољно. Немам неку велику жељу да се бавим Боканом. Иначе, интелектуализам и хришћанство су мучно компатибилни, Јер интелект је пун себе и тешко му је да се понизи, смири, да се жртвује зарад Христове "лудости" о којој говори ап. Павле у посланици Римљанима. Зато се Учитељи Цркве тако високо цене и прослављају, јер су направили идеалан спој мудрости, учености и христоподобног смирења. Ништа нам не користи ако цео свет задобијемо, и постанемо највећи интелектуалци (књижевници, научници, сликари...) а души својој наудимо.
  10. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from geronymo in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.  
    У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и неопходан услов да би неко успео у јавном животу? То се ваљда сматра јаким карактером, шта ли. 
     
  11. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Ристо Подвожњак in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Како је ова Боканова реченица патетична, и претенциозна, самозадовољна...
    Замислите сада да ту реченицу изговара патријарх Павле, или Јустин Поповић, или владика Николај...тешко? Па наравно. О томе и говорим. Али из те позиције, свести о свом значају, да не кажем величини,  онда и иде његова арооганција и увредљив тон, и све остало...
  12. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Vanjah in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    И то је, као, одговор на нешто од онога што сам написао? Нисам рекао да није интелектуалац, нити да не говори и исправне ствари. Проблем је у нечему другом, и о том другом сам писао. Верујем да си схватио. Из овог твог одговора назире се да си ти његов фан, а то онда практично онемогућава даљи разговор. Мада ми се чини и да је, у принципу, речено довољно. Немам неку велику жељу да се бавим Боканом. Иначе, интелектуализам и хришћанство су мучно компатибилни, Јер интелект је пун себе и тешко му је да се понизи, смири, да се жртвује зарад Христове "лудости" о којој говори ап. Павле у посланици Римљанима. Зато се Учитељи Цркве тако високо цене и прослављају, јер су направили идеалан спој мудрости, учености и христоподобног смирења. Ништа нам не користи ако цео свет задобијемо, и постанемо највећи интелектуалци (књижевници, научници, сликари...) а души својој наудимо.
  13. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Tristatri in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Много ти знаш шта мени одговара...мало си се заиграо, пријатељу. 
    Говорио сам о Бокановом тексту који си поставио у првој поруци, који је срамотно самосажаљевајући и  самопохвалан. А читао сам и ту његову полемику коју је имао са Варагићем, која је такође пуна  увредљивих дисквалификација, што себи допуштају само ликови пуни себе, који скачу као лоптица кад их неко попреко погледа или помене. И управо су многи такви на јавној сцени, и он, и Шешељ, и Чанак, и Јовановић, сви политичари на власти, а и добар део оних који су опозиција (или "опозиција").
    Има Бокан и добрих, националних и патриотских изјава и ставова. (Гледао сам накнадно, да поменем овде последње појављивање,  део емисије код Марића, и са оним што је рекао о Басари се сасвим слажем). Али генерално, ја му не верујем. Резервисан сам према личностима које су ауторитарне и главни јунаци своје приче. Ту нешто дебело не ваља, психолошки посматрано.
  14. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from dragisa in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.  
    У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и неопходан услов да би неко успео у јавном животу? То се ваљда сматра јаким карактером, шта ли. 
     
  15. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from dragisa in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Извини, немам воље да се с тобом превише препуцавам око Бокана. Сматрам да сам довољно мисли с тобом разменио поводом њега.  Остани у том убеђењу које си изнео, немам ништа против. За мене је хришћанско смирење нешто друго, и подлогу за то имам у Светом Писму,  и у животима и поукама светих људи. То је огледало. Интелектуалац није проблем бити. Бити интелектуалац-хришћанин је врло захтевно. Већ сам објаснио зашто и како. Није довољно само говорити хришћански, мора и понашање и делање бити на истом нивоу. По плодовима се дрво познаје.
    И још једном савет, покушај да пишеш краће, концизније. Више људи ће хтети да прочита то што си написао.  
  16. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from PredragVId in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.  
    У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и неопходан услов да би неко успео у јавном животу? То се ваљда сматра јаким карактером, шта ли. 
     
  17. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Ристо Подвожњак in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.  
    У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и неопходан услов да би неко успео у јавном животу? То се ваљда сматра јаким карактером, шта ли. 
     
  18. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Bokisd in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    И то је, као, одговор на нешто од онога што сам написао? Нисам рекао да није интелектуалац, нити да не говори и исправне ствари. Проблем је у нечему другом, и о том другом сам писао. Верујем да си схватио. Из овог твог одговора назире се да си ти његов фан, а то онда практично онемогућава даљи разговор. Мада ми се чини и да је, у принципу, речено довољно. Немам неку велику жељу да се бавим Боканом. Иначе, интелектуализам и хришћанство су мучно компатибилни, Јер интелект је пун себе и тешко му је да се понизи, смири, да се жртвује зарад Христове "лудости" о којој говори ап. Павле у посланици Римљанима. Зато се Учитељи Цркве тако високо цене и прослављају, јер су направили идеалан спој мудрости, учености и христоподобног смирења. Ништа нам не користи ако цео свет задобијемо, и постанемо највећи интелектуалци (књижевници, научници, сликари...) а души својој наудимо.
  19. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Драшко in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    И то је, као, одговор на нешто од онога што сам написао? Нисам рекао да није интелектуалац, нити да не говори и исправне ствари. Проблем је у нечему другом, и о том другом сам писао. Верујем да си схватио. Из овог твог одговора назире се да си ти његов фан, а то онда практично онемогућава даљи разговор. Мада ми се чини и да је, у принципу, речено довољно. Немам неку велику жељу да се бавим Боканом. Иначе, интелектуализам и хришћанство су мучно компатибилни, Јер интелект је пун себе и тешко му је да се понизи, смири, да се жртвује зарад Христове "лудости" о којој говори ап. Павле у посланици Римљанима. Зато се Учитељи Цркве тако високо цене и прослављају, јер су направили идеалан спој мудрости, учености и христоподобног смирења. Ништа нам не користи ако цео свет задобијемо, и постанемо највећи интелектуалци (књижевници, научници, сликари...) а души својој наудимо.
  20. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from ronin in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.  
    У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и неопходан услов да би неко успео у јавном животу? То се ваљда сматра јаким карактером, шта ли. 
     
  21. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from dragisa in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Много ти знаш шта мени одговара...мало си се заиграо, пријатељу. 
    Говорио сам о Бокановом тексту који си поставио у првој поруци, који је срамотно самосажаљевајући и  самопохвалан. А читао сам и ту његову полемику коју је имао са Варагићем, која је такође пуна  увредљивих дисквалификација, што себи допуштају само ликови пуни себе, који скачу као лоптица кад их неко попреко погледа или помене. И управо су многи такви на јавној сцени, и он, и Шешељ, и Чанак, и Јовановић, сви политичари на власти, а и добар део оних који су опозиција (или "опозиција").
    Има Бокан и добрих, националних и патриотских изјава и ставова. (Гледао сам накнадно, да поменем овде последње појављивање,  део емисије код Марића, и са оним што је рекао о Басари се сасвим слажем). Али генерално, ја му не верујем. Резервисан сам према личностима које су ауторитарне и главни јунаци своје приче. Ту нешто дебело не ваља, психолошки посматрано.
  22. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Драшко in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Још једна  "Слику своју љубим" и "нико као ја" јавна личност.  Кад читам овакве селф-панигирике, осећам се и мучно и тужно.  
    У јавном простору изгледа има доста људи пуних себе. А можда је то и неопходан услов да би неко успео у јавном животу? То се ваљда сматра јаким карактером, шта ли. 
     
  23. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from N.Petrovic in Зоран Ђуровић: Да ли је Марија имала брачне односе са Јосифом? Mт 1, 25   
    Паралела је скоро потпуна.
    А врло, врло сличан у црквеном животу Руске Цркве је Курајев. Почео као антиекумениста и традиционалиста (што, Ђуровић, додуше, никад није био), а онда мало-по-мало стигао до модернизма и крајњег црквеног либерализма. Између осталог , изразио сумњу у благодатни огањ (пали га патријарх шибицом) за св. Матрону се изразио нешто у смислу сумње на врачање, износио мноштво других теолошких јересоидних ставова, бранио чланице групи "Pussy Riot" које су извеле свој безобразни "перформанс" у цркви Христа Спаситеља  итд.итд. Он о свему мора да изнесе своје ауторитативно мишљење, он је најпаметнији, све зна, његови ставови су изнад било ког црквеног става...
    И, занимљиво, пошто дуго година има свој блог, привукао је приличан број следбеника који му слепо верују и у свему га подржавају.
    Пошто им је на крају досадио, пљујући и лево и десно, паметујући и преузносећи се изнад свих, пре два месеца епархијски суд у Москви га је лишио чина. Може да се жали и ако патријарх по жалби потврди пресуду црквеног суда, то је то. А он је унапред запретио да ће у том случају уложити апелацију Вартоломеју. И тако је стигао до дна.
    Све је то исти ментално-психолошки склоп, коме је основ у одређеном унутрашњем проблему. Тај проблем се екстернализује као наметање свог беспоговорног ауторитета, нетрпељивост према онима који се супротстављају, крајња дрскост и безобразно опхођење са циљем да се други понизи и увреди, јер се тиме постиже привид победе и супериорности. Има о томе довољно у психолошкој литератури. 
     
  24. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from N.Petrovic in Зоран Ђуровић: Да ли је Марија имала брачне односе са Јосифом? Mт 1, 25   
    Не знам да је баш очигледно. Лично мислим да је Григорије дааавно требало да буде санкционисан због разних ствари. Али очито да је пронашао јаку залеђину и да та залеђина има довољно утицаја у оквиру СПЦ. Узимајући то у обзир, не бих рекао да је баш очигледно да он неће имати утицај којем недвосмислено тежи. Али стварно би било погубно да он оствари неку од својих амбиција, било црквену, било политичку. Скоро исто толико погубно колико би био и Ђуровићев долазак на ПБФ.
  25. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Prozor na krovu in Зоран Ђуровић: Да ли је Марија имала брачне односе са Јосифом? Mт 1, 25   
    Паралела је скоро потпуна.
    А врло, врло сличан у црквеном животу Руске Цркве је Курајев. Почео као антиекумениста и традиционалиста (што, Ђуровић, додуше, никад није био), а онда мало-по-мало стигао до модернизма и крајњег црквеног либерализма. Између осталог , изразио сумњу у благодатни огањ (пали га патријарх шибицом) за св. Матрону се изразио нешто у смислу сумње на врачање, износио мноштво других теолошких јересоидних ставова, бранио чланице групи "Pussy Riot" које су извеле свој безобразни "перформанс" у цркви Христа Спаситеља  итд.итд. Он о свему мора да изнесе своје ауторитативно мишљење, он је најпаметнији, све зна, његови ставови су изнад било ког црквеног става...
    И, занимљиво, пошто дуго година има свој блог, привукао је приличан број следбеника који му слепо верују и у свему га подржавају.
    Пошто им је на крају досадио, пљујући и лево и десно, паметујући и преузносећи се изнад свих, пре два месеца епархијски суд у Москви га је лишио чина. Може да се жали и ако патријарх по жалби потврди пресуду црквеног суда, то је то. А он је унапред запретио да ће у том случају уложити апелацију Вартоломеју. И тако је стигао до дна.
    Све је то исти ментално-психолошки склоп, коме је основ у одређеном унутрашњем проблему. Тај проблем се екстернализује као наметање свог беспоговорног ауторитета, нетрпељивост према онима који се супротстављају, крајња дрскост и безобразно опхођење са циљем да се други понизи и увреди, јер се тиме постиже привид победе и супериорности. Има о томе довољно у психолошкој литератури. 
     
×
×
  • Креирај ново...