Jump to content

Родољуб Лазић

Члан
  • Број садржаја

    3305
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    15

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Bokisd in Štajnfeld otkrila da je silovao Branislav Lečić   
    1. Што се тиче самог силовања. Апсолутно немам никакво разумевање ни олакшавајуће околности за силоватеље. Када жена не жели однос, неприхватљиво је настављање у том правцу. Додуше, и кад је Милена Радуловићу питању, и Данијела, многи инсинуирају да су оне у ствари имале неке своје намере у вези са силоватељима, па су се у томе "прерачунале" и испало је да су оне искоришћене. Или да је то била нека врста двоструке игре и манипулације. То генерално није немогуће, јер се мушко-женски односи често претварају у "игре" моћи и манипулације, али лично нисам склон да верујем да су Милена и Данијела биле те које су вршиле манипулацију.  
    2. Што се тиче временског периода који је протекао између силовања и пријављивања, односно обелодањивања. Психолози говоре о различитим механизмима и околностима које (могу да) утичу да девојке/жене не пријаве одмах силовање. Могу да прихватим аргументе које струка испоставља, није ми невероватно. Мада ми је логичније да тај временски период не буде толико дугачак да се мери годинама.
    3. Оно што ми је веома чудно, али не могу рећи и потпуно невероватно, јесте да Милена и њене другарицее говоре да су више пута, у дужем временском периоду, силоване. Не кажем да је и то немогуће, али то би значило да је неко стварно потпуно зомбиран и опчињен личношћу силоватеља тако да, иако нешто не жели, ипак бива "принуђен" да то уради. Ову чињеницу могу само тако да објасним. При чему, у том смеру треба узети у обзир и чињеницу да су Микине ученице биле код њега још од дечјег узраста, дакле потпуно незреле, и да је он могао дуго и систематски да их "обрађује" и "улази у главу". Дакле, могуће је да је успео да их "зомбира".
    4. У вези са цитатом који сам ставио на почетак поруке, а то је понашање након обелодањивања. Опет нећу ништа да тврдим, јер нисам у њиховим главама, али као да сада настоје да "капитализују" ову медијску пажњу и своју несрећу. Милена је објавила да пише сценарио за серију о Мики и његовој школи, а Данијела је направила тај свој филм и  рекла ову горе реченицу, да једва чека да подели своју интиму са целим светом. Могуће да то има везе и са чињенициом да се ради о глумицама, које воле "светлост позорнице", али ми свакако није симпатично. Као да то њихова несрећа сада постаје неки њихов "пројекат" који треба да им донесе оно што данашњи свет тражи  (а оне као естрадне личности по дефиницији теже томе): славу, популарност, утицај, и наравно - новац.
    Да резимирам: силовање за које јавност верује да се десило (подсећам на претпоставку невиности и да то тек треба да се пред судом утврди), ако је било тако како Микине ученице и како Данијела износе, за мене је ужасно и заслужује одговарајућу друштвену осуду.
    Сама несрећа које су те девојке доживеле, међутим, (уз све разумевање за ожиљке које им је ово оставило у срцу и души) не може бити оправдање и покриће за сваки њихов поступак у даљем животу, у смислу да нико не сме да им упути било какву реч критике, ако и када за то има места, него да све мора бити прихваћено и одобрено. 
  2. Волим
    Родољуб Лазић got a reaction from Протомајстор in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Иначе, апропо овог расправљања и паметовања на форумима, сетих се хумористичке цртице са једног руског сајта. Мени је дошла скоро као нека светоотачка поука:
    О расправама на друштвеним мрежама: Ставио си прсте на тастатуру и спреман си да нешто напишеш, некоме да одговориш. А онда размислиш и кажеш себи - "ајде, боље да прећутим". И у том тренутку иза леђа јасно чујеш уздах олакшања твог анђела чувара. 
  3. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Vanjah in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    https://vijesti.hrt.hr/svijet/patrijarh-porfirije-za-hrt-1146855?jwsource=cl
    Од 6: 05 говори о Јасеновцу и, између осталог, на 6: 45 каже да они који су вршили злочине у Јасеновцу и где год да су вршили злочине те врсте, исписали су се из сваког народа, ти људи не припадају ниједном народу.
    Који је смисао реченог? Да ли, пошто су се исписали из Хрвата, то  значи да не припадају хрватском народу? То је логична последица реченог. А онда то значи да Хрватска нема никакву историјску везу ни одговорност за учињене злочине. А потом ни Срби и Србија немају никакву потребу ни право да од Хрвата и Хрватске траже било какво кајање или одговорност због геноцида над Србима у 2. светском рату. Јер то нису радили Хрвати, то су радили људи који не припадају ниједном народу.
    Да је рекао да су ти људи престали да буду људи,  да су се исписали из људског рода, ту врсту фигуративног изражавања бих могао разумети, и то се обично и каже - такви злочинци су нељуди...Али "не припадају ниједном народу" не разумем. 
  4. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Тражитељ in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Не знам о каквој мојој острашћености причаш. Нити сам подигао тон нити било шта ружно рекао. Разложно сам се запитао о значењу његових речи. Занимљиво ми је и то како ти и још понеки имате двоструке критријуме, све према личности. Да ли си можда ове квалификативе, које сада мени упућујеш, упућивао неким другим форумашима када су збиља водили, без икаквог правог основа, харангу против митр. Амфилохија? Са све вређањима и подметањима, учитавањима и осталим. Не, ниси. Тако да те не осећам као искреног саговорника.
    Немам ја шта да му тражим ману. Осим ако мислиш да се о патријарховим изказима и ставовима не сме размишљати нити се са њима не сме не слагати. Ја мислим да може и сме. Патријарх, на сву срећу, није папа, а ни ми нисмо у односу према њему као римокатолици према папи. Јасеновац је изузетно важна тема за Србе и СПЦ, и он је на овај начин говорио два пута у кратком размаку, прво у самом Јасеновцу, а потом и на хрватској телевизији. Не знам који је смисао његовог исказа да злочинци нису Хрвати, него нису припадници ниједног народа. То нити је тачно, нити користи Хрватима да дођу до спознаје греха и одговорности. Тако да - не слажем се са таквом изјавом. А драго ми је, с друге стране, да према Косову заузима јасан и, рекло би се, одлучан став. 
  5. Не свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from dragisa in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    То што си ти рекао може бити тачно. Но зашто то не рећи управо на тај начин како си ти рекао (јер су то афурмативни искази, којима Хрватска јавност не би имала шта замерити, да су били управо тако изнети) уместо што се користи исказ који је недовољно јасног смисла и пре се може схватити на начин да се Хрватска не треба сматрати одговорном за оно што су ти Хрвати учинили? 
    При чему, уопште није ни морао то да помиње на такав споран начин, постојало је много других могућности да се изнесе став који не би био "прст у око" хрватској јавност. Ако се то хтело, одн. ако је то позиција коју патријарх заузима према прошлости и садашњости српско-хрватских односа. За разлику од цркве у Хрвата која врло јасно и недвосмислено све време заузима проусташку позицију и не мисли је уопште мењати. Уопште не разумем потребу да се бесконачно снисходи, лавира, "хода по јајима",  у ситуацији када црква у Хрвата без икаквих проблема и устручавања износе свој став који је јасно и отворено антисрпски. 
  6. Не свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from dragisa in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    https://vijesti.hrt.hr/svijet/patrijarh-porfirije-za-hrt-1146855?jwsource=cl
    Од 6: 05 говори о Јасеновцу и, између осталог, на 6: 45 каже да они који су вршили злочине у Јасеновцу и где год да су вршили злочине те врсте, исписали су се из сваког народа, ти људи не припадају ниједном народу.
    Који је смисао реченог? Да ли, пошто су се исписали из Хрвата, то  значи да не припадају хрватском народу? То је логична последица реченог. А онда то значи да Хрватска нема никакву историјску везу ни одговорност за учињене злочине. А потом ни Срби и Србија немају никакву потребу ни право да од Хрвата и Хрватске траже било какво кајање или одговорност због геноцида над Србима у 2. светском рату. Јер то нису радили Хрвати, то су радили људи који не припадају ниједном народу.
    Да је рекао да су ти људи престали да буду људи,  да су се исписали из људског рода, ту врсту фигуративног изражавања бих могао разумети, и то се обично и каже - такви злочинци су нељуди...Али "не припадају ниједном народу" не разумем. 
  7. Не свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    https://vijesti.hrt.hr/svijet/patrijarh-porfirije-za-hrt-1146855?jwsource=cl
    Од 6: 05 говори о Јасеновцу и, између осталог, на 6: 45 каже да они који су вршили злочине у Јасеновцу и где год да су вршили злочине те врсте, исписали су се из сваког народа, ти људи не припадају ниједном народу.
    Који је смисао реченог? Да ли, пошто су се исписали из Хрвата, то  значи да не припадају хрватском народу? То је логична последица реченог. А онда то значи да Хрватска нема никакву историјску везу ни одговорност за учињене злочине. А потом ни Срби и Србија немају никакву потребу ни право да од Хрвата и Хрватске траже било какво кајање или одговорност због геноцида над Србима у 2. светском рату. Јер то нису радили Хрвати, то су радили људи који не припадају ниједном народу.
    Да је рекао да су ти људи престали да буду људи,  да су се исписали из људског рода, ту врсту фигуративног изражавања бих могао разумети, и то се обично и каже - такви злочинци су нељуди...Али "не припадају ниједном народу" не разумем. 
  8. Хахаха
    Родољуб Лазић got a reaction from Ćiriličar in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    П
    Колико се сећам, и у Лествици се помиње и пакао и греси...ипак си изоставио, по свом нахођењу, оно са чиме се ни у Лествици, ни у Јеванђељу, не слажеш.
    Оно што ја видим, јесте да ти имаш своје виђење хришћанства, које намећеш. И то прилично ауторитативно. А и контрадикторан си. Час жалиш што си постао хришћанин, час никад нећеш издати Христа... Уопште није јасно, бар мени, које је твоје становиште. Мој ти је предлог да мало застанеш, да не будеш толико навалентан и сигуран у наметању свог мишљења и својих закључака. То што имаш 28-29 година није мало, али ни много у животу. Покушај мало и да слушаш. Није твој живот и твоје искуство једини критеријум, нарочито не другим људима, за процењивање шта и како радити и веровати. 
     
     
  9. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Bokisd in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Да, то је, чини ми се, оно што се у аскетској литератури назива "искушење с десне стране". Али није ми јасно зашто, кад и сам кажеш да те ђаво обмануо ревношћу (тачније, погрешном ревношћу), зашто онда све то што те је сналазило приписујеш вери и изводиш закључак да си погрешио што си постао хришћанин (ако добро разумем шта пишеш)? То није хришћанство, то је девијација хришћанства. Зар није логичније схватити у чему је проблем и извршити корекције, уместо избацивати и дете са прљавом водом?
  10. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Bokisd in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Брате, не бих да улатзим у полемику с тобом, покушавам да разумем твоје стање, али ми баш и не полази за руком. Не знам тачно шта је за тебе "побожност", јер постоји и лажна побожност, из прелести. Таква побожност свакако није добра и неће човеку бити од духовне користи, упропастиће се. Али правом побожношћу човек се не може упропастити. Може умрети, може страдати у животу, али не може се упропастити. Светом Симеону и Светом Сави Бог је дао добар живот на земљи. Да ли су га они, одласком у монаштво, по теби - упропастили? (Јер ти кажеш: "Ако ти је Господ већ дао добар живот на земљи, не упропашћуј се под изговором побожности."). Да ли је Свети Симеон јадан и неразуман што је умро са каменом под главом уместо у двору, са златном чашом у руци? 
     
  11. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Bokisd у Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Pa, ne znam sta da ti kazem, pricali smo vec tamo na onoj drugoj temi, postoji u veri i strah Boziji i strah od paklenih muka i tako dalje, ali ne trebamo sad na osnovu postojanja i odredjenog straha u veri da padnemo u neku psihozu i slicno, nego da nam bude na duhovnu korist, ima dosta su svetitelji pisali o tome i treba i malo o tome procitati, pa ne samo to, nego se i sa nekim posavetovati, pitati nekog za savet i misljenje, i tek onda polako i primenjivati u praksi ...itd...
  12. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Vanjah у Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Ako ti neko kaže: plati kaznu jer nisi vezao pojas, kako ćeš to da shvatiš?
    Ili: ne možete da uđete u Austriju jer ste zaboravili pasoš, itd.
    Postoje zakoni, zakonitosti, zemaljske, duhovne. Svakako, postoji i ljubav, ali ona ne isključuje zakone. Postoji ravnoteža zakona i ljubavi. Biti drzak i nerazuman, a pozivajući se na ljubav, tj. pravdajući ljubavlju lenjost i nezainteresovanost i ko zna šta još, znači ne biti u ravnoteži.
  13. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from александар живаљев in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Aко некоме нешто значи, почетком деведесетих година прошлог века био сам неко време у Цетињском манастиру, док је о. Лука Анић био још искушеник, вероватно је била 1991. година. Сећам се да је једне недеље један од искушеника усисавао у приземљу зграде Митрополије. Наишао је Митрополит и не оштро, али одлучно му рекао да не треба да усисава, "недјеља је, човјече, може то и сутра..."
    Вероватно је митрополит имао тај однос неправославни однос према Богу, страх и сујеверје, о чему говори господин Мачковић. 
    А вероватно је и старац Пајсије такав:
    "Људи раде недељом и празницима и онда их сналазе невоље. По правилу, пре вечерње уочи празника или недеље, сви радови престају. Боље је, ако је могуће, радити дуже претходног дана, како се не би радило током и после вечерње. Ако неко, из велике нужде, у недељу и празник, у вечерњим сатима, учини неке једноставне ствари, онда је то друга ствар. Али чак и тако лак посао мора се радити са расуђивањем. У стара времена чак су се и сељаци који су радили на пољу, чувши звона за вечерњу службу, осењивали крсним знаком и престајали да раде.
     Исто су чиниле и жене, које су се дружиле и плеле или везле заједно. Устале би са својих столичица, прекрстиле се и одлагале своје ручне радове. И Бог их је благословио. Били су здрави и задовољни животом. А сада су људи престали да поштују празнике, удаљили се од Бога и Цркве, али на крају сав зарађени новац троше на лекаре и болнице.
    Једном је отац дошао код мене и рекао ми: „Моје дете је често болесно, а лекари не могу да схвате шта му је“. „Престаните да радите недељом и све ће се средити“, рекао сам му. Заиста је послушао и његов малишан више се није разбољевао. Лаицима увек дајем савете да престану да раде недељом и празницима како не би упадали у невоље. Свако може да организује свој рад. Читав темељ је у духовној осетљивости. Ако постоји ова осетљивост, онда постоји излаз у било којој ситуацији. А ако овај излаз повлачи за собом и неки мали губитак, благослов који ће ови људи добити биће двострук. Међутим, многи то не разумеју и чак не присуствују Божанској литургији недељом и празницима."
    https://vk.com/wall-16838988_730060
     
    А вероватно и владика Николај:
    Зашто признајемо недељу као дан одмора?
    Зато што је Господ наш Исус Христос у Недељу васкрсао из мртвих, докле је у суботу деловао у Аду, проповедајући Јеванђеље умрлима и спасавајући их.
    Који је био дан одмора за Христа?
    Недеља, када је задобио победу над последњим непријатељем, тј. над смрћу. На Велики петак је победио наше грехе, у суботу је победио царство Сатане у Аду а у Недељу победио је смрт Својим Васкрсењем. Тако се славно завршило дело људског спасења. И тек тада се Он одмарао. Стога је Недеља Његов и наш дан одмора.
    Како треба да празнујемо недељу као свети дан?
    Радосно, због Христове победе над смрћу;
    Уздржавањем од свакодневних послова;
    Молитвом у дому и у храму;
    Читањем Светог писма и других духовних књига;
    Размишљањем о својим делима и мислима из прошлих шест дана;
    Посећивањем болесника и делима милосрђа;
    Одмарањем и унутарњим слављењем Бога, Пресвете Богородице, анђела и светитеља.
    https://www.rastko.rs/svecovek/duhovnost/vlnikolaj/vnikolaj-katihizis.html#_Toc520735229
     
  14. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Bokisd у Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Ja mislim da je vrlo jednostavno,.... Jevrejska subota kao najveci praznik je presla u hriscansku nedelju kao nas najveci praznik,.... i samim time je i odmor u Bogu od svakodnevnih poslova i briga tokom ostalih dana, kada dodje subota,.... takodje presao i kod nas u nedelju i onda i mi takodje treba malo da odmorimo po Bogu i veri i crkvi,.... jer to je bila i sustina i Jevrejske subote i dana odmora,.... njihova formalna pravila za neradjenje raznih poslova su samo naglasavala i upucivala na ono drugo i sustinsko u tom danu,.... i to je odmor (po) u Bogu, nase posvecivanje Bogu bar u taj jedan dan,.... i to ako je moguce malo vise i jace  nego ostalim danima,.... svetovnjak da odmori od poslova i briga i da se posveti Bogu i molitvi,.... monah malo vise molitve .... i tako dalje....
  15. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Bokisd in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Aко некоме нешто значи, почетком деведесетих година прошлог века био сам неко време у Цетињском манастиру, док је о. Лука Анић био још искушеник, вероватно је била 1991. година. Сећам се да је једне недеље један од искушеника усисавао у приземљу зграде Митрополије. Наишао је Митрополит и не оштро, али одлучно му рекао да не треба да усисава, "недјеља је, човјече, може то и сутра..."
    Вероватно је митрополит имао тај однос неправославни однос према Богу, страх и сујеверје, о чему говори господин Мачковић. 
    А вероватно је и старац Пајсије такав:
    "Људи раде недељом и празницима и онда их сналазе невоље. По правилу, пре вечерње уочи празника или недеље, сви радови престају. Боље је, ако је могуће, радити дуже претходног дана, како се не би радило током и после вечерње. Ако неко, из велике нужде, у недељу и празник, у вечерњим сатима, учини неке једноставне ствари, онда је то друга ствар. Али чак и тако лак посао мора се радити са расуђивањем. У стара времена чак су се и сељаци који су радили на пољу, чувши звона за вечерњу службу, осењивали крсним знаком и престајали да раде.
     Исто су чиниле и жене, које су се дружиле и плеле или везле заједно. Устале би са својих столичица, прекрстиле се и одлагале своје ручне радове. И Бог их је благословио. Били су здрави и задовољни животом. А сада су људи престали да поштују празнике, удаљили се од Бога и Цркве, али на крају сав зарађени новац троше на лекаре и болнице.
    Једном је отац дошао код мене и рекао ми: „Моје дете је често болесно, а лекари не могу да схвате шта му је“. „Престаните да радите недељом и све ће се средити“, рекао сам му. Заиста је послушао и његов малишан више се није разбољевао. Лаицима увек дајем савете да престану да раде недељом и празницима како не би упадали у невоље. Свако може да организује свој рад. Читав темељ је у духовној осетљивости. Ако постоји ова осетљивост, онда постоји излаз у било којој ситуацији. А ако овај излаз повлачи за собом и неки мали губитак, благослов који ће ови људи добити биће двострук. Међутим, многи то не разумеју и чак не присуствују Божанској литургији недељом и празницима."
    https://vk.com/wall-16838988_730060
     
    А вероватно и владика Николај:
    Зашто признајемо недељу као дан одмора?
    Зато што је Господ наш Исус Христос у Недељу васкрсао из мртвих, докле је у суботу деловао у Аду, проповедајући Јеванђеље умрлима и спасавајући их.
    Који је био дан одмора за Христа?
    Недеља, када је задобио победу над последњим непријатељем, тј. над смрћу. На Велики петак је победио наше грехе, у суботу је победио царство Сатане у Аду а у Недељу победио је смрт Својим Васкрсењем. Тако се славно завршило дело људског спасења. И тек тада се Он одмарао. Стога је Недеља Његов и наш дан одмора.
    Како треба да празнујемо недељу као свети дан?
    Радосно, због Христове победе над смрћу;
    Уздржавањем од свакодневних послова;
    Молитвом у дому и у храму;
    Читањем Светог писма и других духовних књига;
    Размишљањем о својим делима и мислима из прошлих шест дана;
    Посећивањем болесника и делима милосрђа;
    Одмарањем и унутарњим слављењем Бога, Пресвете Богородице, анђела и светитеља.
    https://www.rastko.rs/svecovek/duhovnost/vlnikolaj/vnikolaj-katihizis.html#_Toc520735229
     
  16. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Ćiriličar у Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    @mirko1929 Ево да ти се пред "газдом" извинем  праштај!  Односило се на твој коментар не на тебе, но како год.
  17. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Ćiriličar у Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Писали смо истопвремено  наравно да туђе хрешке н еоправдавају моје, то јест да н емогу туђим оправдати своје, али критерији су јако дискутабилни...но дорбо.
  18. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Ćiriličar у Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    @Поуке.орг инфо Слажем се, иако не пијем пиво  још само покажите ажурност према свима и још више ћу се се сложити.
  19. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Ćiriličar in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Слажем се да ово није у реду, нема потребе за оваквим изразима. 
    У очекивању да ово не буде изузетак и да ћете исте аршине примењивати према свима, срдачно ваш...
  20. Оплаках :))
    Родољуб Лазић got a reaction from sampaganini92 in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Наравно. Исто каже и владика Николај, митр. Амфилохије, а најсумњивији је онај свети монах Пајсије. Тај је вазда причао неке благочестиве приче мирјанима.
  21. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Aко некоме нешто значи, почетком деведесетих година прошлог века био сам неко време у Цетињском манастиру, док је о. Лука Анић био још искушеник, вероватно је била 1991. година. Сећам се да је једне недеље један од искушеника усисавао у приземљу зграде Митрополије. Наишао је Митрополит и не оштро, али одлучно му рекао да не треба да усисава, "недјеља је, човјече, може то и сутра..."
    Вероватно је митрополит имао тај однос неправославни однос према Богу, страх и сујеверје, о чему говори господин Мачковић. 
    А вероватно је и старац Пајсије такав:
    "Људи раде недељом и празницима и онда их сналазе невоље. По правилу, пре вечерње уочи празника или недеље, сви радови престају. Боље је, ако је могуће, радити дуже претходног дана, како се не би радило током и после вечерње. Ако неко, из велике нужде, у недељу и празник, у вечерњим сатима, учини неке једноставне ствари, онда је то друга ствар. Али чак и тако лак посао мора се радити са расуђивањем. У стара времена чак су се и сељаци који су радили на пољу, чувши звона за вечерњу службу, осењивали крсним знаком и престајали да раде.
     Исто су чиниле и жене, које су се дружиле и плеле или везле заједно. Устале би са својих столичица, прекрстиле се и одлагале своје ручне радове. И Бог их је благословио. Били су здрави и задовољни животом. А сада су људи престали да поштују празнике, удаљили се од Бога и Цркве, али на крају сав зарађени новац троше на лекаре и болнице.
    Једном је отац дошао код мене и рекао ми: „Моје дете је често болесно, а лекари не могу да схвате шта му је“. „Престаните да радите недељом и све ће се средити“, рекао сам му. Заиста је послушао и његов малишан више се није разбољевао. Лаицима увек дајем савете да престану да раде недељом и празницима како не би упадали у невоље. Свако може да организује свој рад. Читав темељ је у духовној осетљивости. Ако постоји ова осетљивост, онда постоји излаз у било којој ситуацији. А ако овај излаз повлачи за собом и неки мали губитак, благослов који ће ови људи добити биће двострук. Међутим, многи то не разумеју и чак не присуствују Божанској литургији недељом и празницима."
    https://vk.com/wall-16838988_730060
     
    А вероватно и владика Николај:
    Зашто признајемо недељу као дан одмора?
    Зато што је Господ наш Исус Христос у Недељу васкрсао из мртвих, докле је у суботу деловао у Аду, проповедајући Јеванђеље умрлима и спасавајући их.
    Који је био дан одмора за Христа?
    Недеља, када је задобио победу над последњим непријатељем, тј. над смрћу. На Велики петак је победио наше грехе, у суботу је победио царство Сатане у Аду а у Недељу победио је смрт Својим Васкрсењем. Тако се славно завршило дело људског спасења. И тек тада се Он одмарао. Стога је Недеља Његов и наш дан одмора.
    Како треба да празнујемо недељу као свети дан?
    Радосно, због Христове победе над смрћу;
    Уздржавањем од свакодневних послова;
    Молитвом у дому и у храму;
    Читањем Светог писма и других духовних књига;
    Размишљањем о својим делима и мислима из прошлих шест дана;
    Посећивањем болесника и делима милосрђа;
    Одмарањем и унутарњим слављењем Бога, Пресвете Богородице, анђела и светитеља.
    https://www.rastko.rs/svecovek/duhovnost/vlnikolaj/vnikolaj-katihizis.html#_Toc520735229
     
  22. Волим
    Родољуб Лазић got a reaction from Ćiriličar in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Aко некоме нешто значи, почетком деведесетих година прошлог века био сам неко време у Цетињском манастиру, док је о. Лука Анић био још искушеник, вероватно је била 1991. година. Сећам се да је једне недеље један од искушеника усисавао у приземљу зграде Митрополије. Наишао је Митрополит и не оштро, али одлучно му рекао да не треба да усисава, "недјеља је, човјече, може то и сутра..."
    Вероватно је митрополит имао тај однос неправославни однос према Богу, страх и сујеверје, о чему говори господин Мачковић. 
    А вероватно је и старац Пајсије такав:
    "Људи раде недељом и празницима и онда их сналазе невоље. По правилу, пре вечерње уочи празника или недеље, сви радови престају. Боље је, ако је могуће, радити дуже претходног дана, како се не би радило током и после вечерње. Ако неко, из велике нужде, у недељу и празник, у вечерњим сатима, учини неке једноставне ствари, онда је то друга ствар. Али чак и тако лак посао мора се радити са расуђивањем. У стара времена чак су се и сељаци који су радили на пољу, чувши звона за вечерњу службу, осењивали крсним знаком и престајали да раде.
     Исто су чиниле и жене, које су се дружиле и плеле или везле заједно. Устале би са својих столичица, прекрстиле се и одлагале своје ручне радове. И Бог их је благословио. Били су здрави и задовољни животом. А сада су људи престали да поштују празнике, удаљили се од Бога и Цркве, али на крају сав зарађени новац троше на лекаре и болнице.
    Једном је отац дошао код мене и рекао ми: „Моје дете је често болесно, а лекари не могу да схвате шта му је“. „Престаните да радите недељом и све ће се средити“, рекао сам му. Заиста је послушао и његов малишан више се није разбољевао. Лаицима увек дајем савете да престану да раде недељом и празницима како не би упадали у невоље. Свако може да организује свој рад. Читав темељ је у духовној осетљивости. Ако постоји ова осетљивост, онда постоји излаз у било којој ситуацији. А ако овај излаз повлачи за собом и неки мали губитак, благослов који ће ови људи добити биће двострук. Међутим, многи то не разумеју и чак не присуствују Божанској литургији недељом и празницима."
    https://vk.com/wall-16838988_730060
     
    А вероватно и владика Николај:
    Зашто признајемо недељу као дан одмора?
    Зато што је Господ наш Исус Христос у Недељу васкрсао из мртвих, докле је у суботу деловао у Аду, проповедајући Јеванђеље умрлима и спасавајући их.
    Који је био дан одмора за Христа?
    Недеља, када је задобио победу над последњим непријатељем, тј. над смрћу. На Велики петак је победио наше грехе, у суботу је победио царство Сатане у Аду а у Недељу победио је смрт Својим Васкрсењем. Тако се славно завршило дело људског спасења. И тек тада се Он одмарао. Стога је Недеља Његов и наш дан одмора.
    Како треба да празнујемо недељу као свети дан?
    Радосно, због Христове победе над смрћу;
    Уздржавањем од свакодневних послова;
    Молитвом у дому и у храму;
    Читањем Светог писма и других духовних књига;
    Размишљањем о својим делима и мислима из прошлих шест дана;
    Посећивањем болесника и делима милосрђа;
    Одмарањем и унутарњим слављењем Бога, Пресвете Богородице, анђела и светитеља.
    https://www.rastko.rs/svecovek/duhovnost/vlnikolaj/vnikolaj-katihizis.html#_Toc520735229
     
  23. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Tristatri in Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?   
    Aко некоме нешто значи, почетком деведесетих година прошлог века био сам неко време у Цетињском манастиру, док је о. Лука Анић био још искушеник, вероватно је била 1991. година. Сећам се да је једне недеље један од искушеника усисавао у приземљу зграде Митрополије. Наишао је Митрополит и не оштро, али одлучно му рекао да не треба да усисава, "недјеља је, човјече, може то и сутра..."
    Вероватно је митрополит имао тај однос неправославни однос према Богу, страх и сујеверје, о чему говори господин Мачковић. 
    А вероватно је и старац Пајсије такав:
    "Људи раде недељом и празницима и онда их сналазе невоље. По правилу, пре вечерње уочи празника или недеље, сви радови престају. Боље је, ако је могуће, радити дуже претходног дана, како се не би радило током и после вечерње. Ако неко, из велике нужде, у недељу и празник, у вечерњим сатима, учини неке једноставне ствари, онда је то друга ствар. Али чак и тако лак посао мора се радити са расуђивањем. У стара времена чак су се и сељаци који су радили на пољу, чувши звона за вечерњу службу, осењивали крсним знаком и престајали да раде.
     Исто су чиниле и жене, које су се дружиле и плеле или везле заједно. Устале би са својих столичица, прекрстиле се и одлагале своје ручне радове. И Бог их је благословио. Били су здрави и задовољни животом. А сада су људи престали да поштују празнике, удаљили се од Бога и Цркве, али на крају сав зарађени новац троше на лекаре и болнице.
    Једном је отац дошао код мене и рекао ми: „Моје дете је често болесно, а лекари не могу да схвате шта му је“. „Престаните да радите недељом и све ће се средити“, рекао сам му. Заиста је послушао и његов малишан више се није разбољевао. Лаицима увек дајем савете да престану да раде недељом и празницима како не би упадали у невоље. Свако може да организује свој рад. Читав темељ је у духовној осетљивости. Ако постоји ова осетљивост, онда постоји излаз у било којој ситуацији. А ако овај излаз повлачи за собом и неки мали губитак, благослов који ће ови људи добити биће двострук. Међутим, многи то не разумеју и чак не присуствују Божанској литургији недељом и празницима."
    https://vk.com/wall-16838988_730060
     
    А вероватно и владика Николај:
    Зашто признајемо недељу као дан одмора?
    Зато што је Господ наш Исус Христос у Недељу васкрсао из мртвих, докле је у суботу деловао у Аду, проповедајући Јеванђеље умрлима и спасавајући их.
    Који је био дан одмора за Христа?
    Недеља, када је задобио победу над последњим непријатељем, тј. над смрћу. На Велики петак је победио наше грехе, у суботу је победио царство Сатане у Аду а у Недељу победио је смрт Својим Васкрсењем. Тако се славно завршило дело људског спасења. И тек тада се Он одмарао. Стога је Недеља Његов и наш дан одмора.
    Како треба да празнујемо недељу као свети дан?
    Радосно, због Христове победе над смрћу;
    Уздржавањем од свакодневних послова;
    Молитвом у дому и у храму;
    Читањем Светог писма и других духовних књига;
    Размишљањем о својим делима и мислима из прошлих шест дана;
    Посећивањем болесника и делима милосрђа;
    Одмарањем и унутарњим слављењем Бога, Пресвете Богородице, анђела и светитеља.
    https://www.rastko.rs/svecovek/duhovnost/vlnikolaj/vnikolaj-katihizis.html#_Toc520735229
     
  24. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Ćiriličar у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    http://p2.patriarchia.ru/2021/02/18/1238245178/24.jpg Митрополит Загребско-Люблянский Порфирий избран Патриархом Сербским / Новости / Патриархия.ru
    WWW.PATRIARCHIA.RU 18 февраля в столице Сербии состоялся Архиерейский Собор Сербской Православной Церкви, на котором был избран новый Святейший Патриарх Сербский.  
  25. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Tristatri in Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“   
    Много ти знаш шта мени одговара...мало си се заиграо, пријатељу. 
    Говорио сам о Бокановом тексту који си поставио у првој поруци, који је срамотно самосажаљевајући и  самопохвалан. А читао сам и ту његову полемику коју је имао са Варагићем, која је такође пуна  увредљивих дисквалификација, што себи допуштају само ликови пуни себе, који скачу као лоптица кад их неко попреко погледа или помене. И управо су многи такви на јавној сцени, и он, и Шешељ, и Чанак, и Јовановић, сви политичари на власти, а и добар део оних који су опозиција (или "опозиција").
    Има Бокан и добрих, националних и патриотских изјава и ставова. (Гледао сам накнадно, да поменем овде последње појављивање,  део емисије код Марића, и са оним што је рекао о Басари се сасвим слажем). Али генерално, ја му не верујем. Резервисан сам према личностима које су ауторитарне и главни јунаци своје приче. Ту нешто дебело не ваља, психолошки посматрано.
×
×
  • Креирај ново...