Jump to content

Родољуб Лазић

Члан
  • Број садржаја

    3305
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    15

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from N.Petrovic in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    А да чујемо, нпр. шта блаженопочивши патријарх Павле каже на ову тему? Ово што следи су делови његовог опширног текста о честом причешћивању.
    "...На постављена питања, дакле, укратко би одговор могао бити: Кад је реч о овој најсветијој Тајни наше вере, две се ствари не смеју превидети. Прво: Ако се не причешћујемо, не једемо Тела Сина Човечјег и не пијемо Крви Његове, живота не можемо имати у себи. Из ових речи Господњих, као и из: „Примите, једите, ово је Тело моје… Пијте из ње сви, ово је Крв моја…“, јасно следи закључак о неопходности сталног приступања овој Тајни ради задобијања живота вечног. Друго, исто тако важна ствар је да због узвишености и светиње Њене не смемо јој приступити како било, нити допустити да би се „унизила до просте свакодневице“.[45] Јер „ко недостојно једе Хлеб, или пије Чашу Господњу, огрешиће се о Тело и Крв Господњу“, због чега настају болести и смрт, како вели апостол Павле (1 Кор. 11, 30).
    Због прве потребе – уношења у себе животворне силе Божанског Причешћа – Света црква од почетка, особито недељом и празником, врши Свету Литургију позивајући све верне: „Приступите!“ Ова Тајна се за то и врши да би верни не само чули речи Светог Писма и поуку, и учествовали у молитвама, него превасходно зато да би приступивши Светом Причешћу задобили његове благодатне дарове.
    Због друге потребе – да чисто и свето живећи, у светости примимо Светињу – Црква нас опомиње да прилазимо „са страхом Божјим“, јер се „Светиња даје светима“. Казујући то, свештеник „не вели просто: чисти од греха“ – указује Свети Јован Златоуст – „него свети. А светим чини не само опроштење греха, него и наилазак Светог Духа и обиље добрих дела. Не тражим, вели, само да се ви умијете од нечистоте, него да будете бели и прекрасни“.[46] Зато и данас треба да нам буду у важности речи прастарог хришћанског списа из II века: Ко је свет нека прилази (Причешћу), а ко није – нека се каје“.[47] Коначна одлука да ли поједини верни може да приступа Причешћу често, особито на велике празнике, или чак сваке недеље, као што је било спочетка, или да се од Причешћа уздржи колико времена и са каквим покајањем, свакако треба да буде у сагласности са парохом, управо исповедником. Према стању у коме се верни налази, он ће одредити колико ван поста треба да пости, да ли пуних седам дана, како тражи црквенословенски Типик (гл. 32), три, или само један дан; да ли уз јело на води само (сухоједење), или и на зејтину и риби. Затим, које још духовне припреме уз то да врши: интензивнију домаћу и црквену молитву, читање Светог Писма, милостињу, метанија, исповест итд., или га треба припустити уз све то но без пошћења уопште, као што и сада чине свештеници и као што је било у старини.
    ...Као закључну мисао да употребимо савет Тертулијанов: „Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)“.[50] А као најбољи одговор на питање: Којима треба одобрити – или онима који се причешћују често или ретко? – нека буду речи Светог Јована Златоуста: „Ни једнима, ни другима…, него онима који се причешћују са чистом савешћу, с чистим срцем, с беспрекорним животом. Такви нека приступају свагда. А који нису такви – ниједанпут! Зашто? Зато што они навлаче на себе суд, осуду, казну и мучење…"
    Мени се  овакво промишљање чини много продубљенијим и уравнотеженијим од онога што нам саветује о. Петар.
    Цео текст је на овој адреси:
    https://svetosavlje.org/da-nam-budu-jasnija-neka-pitanja-nase-vere-knjiga-i/46/
     
     
  2. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Dominika у Слике форумаша   
    Włodawa i Lublin (kapela Svete Trojice)



  3. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Просечан србенда in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    Све што је махани(цисти)чко не води ка духовности. Правила имају смисла ако се испуњавају са разумевањем и правим ставом. Без тога постају бесмислена. Поновити 500 пута Исусову молитву, механички, без осећаја, без улажења у смисао и дух изговорених речи, или урадити 500 метанија као склекове - не верујем да доприноси духовном узрастању. Или се као дрво исповедити зато што "тако треба", да би се човек причестио. 
    Али то не значи да се не треба молити Исусовом молитвом, да не треба чини метаније, да се не треба исповедати...
  4. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Просечан србенда in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    А да чујемо, нпр. шта блаженопочивши патријарх Павле каже на ову тему? Ово што следи су делови његовог опширног текста о честом причешћивању.
    "...На постављена питања, дакле, укратко би одговор могао бити: Кад је реч о овој најсветијој Тајни наше вере, две се ствари не смеју превидети. Прво: Ако се не причешћујемо, не једемо Тела Сина Човечјег и не пијемо Крви Његове, живота не можемо имати у себи. Из ових речи Господњих, као и из: „Примите, једите, ово је Тело моје… Пијте из ње сви, ово је Крв моја…“, јасно следи закључак о неопходности сталног приступања овој Тајни ради задобијања живота вечног. Друго, исто тако важна ствар је да због узвишености и светиње Њене не смемо јој приступити како било, нити допустити да би се „унизила до просте свакодневице“.[45] Јер „ко недостојно једе Хлеб, или пије Чашу Господњу, огрешиће се о Тело и Крв Господњу“, због чега настају болести и смрт, како вели апостол Павле (1 Кор. 11, 30).
    Због прве потребе – уношења у себе животворне силе Божанског Причешћа – Света црква од почетка, особито недељом и празником, врши Свету Литургију позивајући све верне: „Приступите!“ Ова Тајна се за то и врши да би верни не само чули речи Светог Писма и поуку, и учествовали у молитвама, него превасходно зато да би приступивши Светом Причешћу задобили његове благодатне дарове.
    Због друге потребе – да чисто и свето живећи, у светости примимо Светињу – Црква нас опомиње да прилазимо „са страхом Божјим“, јер се „Светиња даје светима“. Казујући то, свештеник „не вели просто: чисти од греха“ – указује Свети Јован Златоуст – „него свети. А светим чини не само опроштење греха, него и наилазак Светог Духа и обиље добрих дела. Не тражим, вели, само да се ви умијете од нечистоте, него да будете бели и прекрасни“.[46] Зато и данас треба да нам буду у важности речи прастарог хришћанског списа из II века: Ко је свет нека прилази (Причешћу), а ко није – нека се каје“.[47] Коначна одлука да ли поједини верни може да приступа Причешћу често, особито на велике празнике, или чак сваке недеље, као што је било спочетка, или да се од Причешћа уздржи колико времена и са каквим покајањем, свакако треба да буде у сагласности са парохом, управо исповедником. Према стању у коме се верни налази, он ће одредити колико ван поста треба да пости, да ли пуних седам дана, како тражи црквенословенски Типик (гл. 32), три, или само један дан; да ли уз јело на води само (сухоједење), или и на зејтину и риби. Затим, које још духовне припреме уз то да врши: интензивнију домаћу и црквену молитву, читање Светог Писма, милостињу, метанија, исповест итд., или га треба припустити уз све то но без пошћења уопште, као што и сада чине свештеници и као што је било у старини.
    ...Као закључну мисао да употребимо савет Тертулијанов: „Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)“.[50] А као најбољи одговор на питање: Којима треба одобрити – или онима који се причешћују често или ретко? – нека буду речи Светог Јована Златоуста: „Ни једнима, ни другима…, него онима који се причешћују са чистом савешћу, с чистим срцем, с беспрекорним животом. Такви нека приступају свагда. А који нису такви – ниједанпут! Зашто? Зато што они навлаче на себе суд, осуду, казну и мучење…"
    Мени се  овакво промишљање чини много продубљенијим и уравнотеженијим од онога што нам саветује о. Петар.
    Цео текст је на овој адреси:
    https://svetosavlje.org/da-nam-budu-jasnija-neka-pitanja-nase-vere-knjiga-i/46/
     
     
  5. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на JESSY у Поуке старца архимандрита Емилијана   
    Истину немојмо увек говорити директно. Други не може да је издржи. На пример, муж се вратио кући, а жена је направила неку грешку. Муж је онда нападне: „Погрешила си. То је истина. Треба говорити истину!“. То није истина. То је самољубље. То значи да не волиш своју жену, коју сваки дан грлиш, али пошто јој претходно задаш ударац у срце и главу. Како то двоје може ићи заједно? Исто важи и за жену у њеном односу са мужем.
  6. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на JESSY у Поуке старца архимандрита Емилијана   
    Први темељ грађевине човековог бића је радост. Црква жели да смо увек радосни, она не подноси смркнута лица, нити пружа олакшице за лажну тугу за Богом. Различита је ,,жалост по Богу'', добра и истинита туга, која је уздарје Духа, од наше туге која је последица наше одвојености од Бога. Доказ наше аутентичности јесу наша радост и мир. Атмосфера у којој душа може да се изграђује и да види Бога и наслађује се Њиме јесте радост, која је природна и духовна. Пошто прође кроз дар суза, она бива употпуњавана Духом Светим и постаје стална, непресушна и богомдана. Те сузе су танани бол душе што је пала и што је избачена на ову земљу, далеко од Раја, те сада треба да се врати: то је дакле, туга која душу окуша када стекне познање своје болести. Али, та туга и те сузе пружају весеље духу, наслађивање и нежност раја, не укидају радост. Радост се задржава као стално окружење. Као што човек не може да живи у загађеном окружењу, тако не може да живи ни без радости.
  7. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на JESSY у Поуке старца архимандрита Емилијана   
    Искуство је у духовном животу драгоцено. Снага доживљаја је оно што нам даје храбрости да идемо напред. Тешко ономе ко нема духовних искустава. Унутрашњи доживљаји присуства, слушања Бога, молитве, радости коју нам пружа општење са Њим, драгоцени су чиниоци, јер од њих у великој мери зависи и наш успех у будућности. То је као да смо већ осетили васкрсење ка којем тежимо, као да предокушамо оно што желимо. Управо због тога и имамо снаге да се са великим стрпљењем суочавамо са тешкоћама. Наше хођење је хођење per crucem, крстом, - ad lucem, ка светлости. Али, православни корача ка светлости пошто је претходно већ окусио радост и заједницу са Богом.
  8. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Жика in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    Све што је махани(цисти)чко не води ка духовности. Правила имају смисла ако се испуњавају са разумевањем и правим ставом. Без тога постају бесмислена. Поновити 500 пута Исусову молитву, механички, без осећаја, без улажења у смисао и дух изговорених речи, или урадити 500 метанија као склекове - не верујем да доприноси духовном узрастању. Или се као дрво исповедити зато што "тако треба", да би се човек причестио. 
    Али то не значи да се не треба молити Исусовом молитвом, да не треба чини метаније, да се не треба исповедати...
  9. Волим
    Родољуб Лазић got a reaction from Toma in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    Треба схватити да се љубав и правила у Цркви не потиру. Није или-или него и-и. 
    "Ко има моје заповести и држи их се, тај ме воли, а ко воли мене, њега ће волети и мој Отац. А волећу га и ја и показати му се" (Јн.14, 21). 
    A Свети Симеон Нови Богослов, тумачећи ове речи каже, у 63. беседи:
    Имеяй заповеди моя и соблюдаяй их, той есть любяй Мя... и Аз возлюблю его и явлюся ему Сам (21 Кто имеет заповеди Мои и соблюдает их, тот любит Меня; а кто любит Меня, тот возлюблен будет Отцем Моим; и Я возлюблю его и явлюсь ему Сам.Ин. 14:21). Когда обещается сие явление Христа Господа, в нынешней жизни или в будущей? Явно, что в настоящей жизни. Ибо где со тщанием исполняются заповеди Божии, там бывает и явление Спасителя нашего Иисуса Христа. После сего явления Спасителя приходит и совершенная любовь. Ибо если не будет явления Христа в нас, то мы не можем ни веровать в Него, ни любить Его как должно.
    "...Ко брижљиво испуњава заповести Божије, њему се Господ јавља. А после овог јављања долази и савршена љубав. Јер ако нам се Господ не јави, ми не можемо ни веровати у Њега, нити Га волети како би требало".
     
  10. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Bokisd in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    Све што је махани(цисти)чко не води ка духовности. Правила имају смисла ако се испуњавају са разумевањем и правим ставом. Без тога постају бесмислена. Поновити 500 пута Исусову молитву, механички, без осећаја, без улажења у смисао и дух изговорених речи, или урадити 500 метанија као склекове - не верујем да доприноси духовном узрастању. Или се као дрво исповедити зато што "тако треба", да би се човек причестио. 
    Али то не значи да се не треба молити Исусовом молитвом, да не треба чини метаније, да се не треба исповедати...
  11. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Bokisd in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    Не нужно, зависи од духовника и од духовног чеда. Наравно да постоје извитоперења и погрешан лични приступ, али ти упорно инсистираш да је све везано за причу о Суду патологија која нужно води у нездраву духовност. Али то није тако.Сећање на смрт је једна од константи православне аскетске литетратуре, знаш и сам. Сама прича о Последњем суду и вечном огњу није нужно паралишућа ни негативна. Имаш колико хоћеш беседа и великих Учитеља Цркве, старих и нових о томе. Ја се сећам да је и свети Златоусти у својим беседама и те како говорио људима о томе. Наравно, говорио је и о љубави и милосрђу, још много више...И свети владика Николај говори о томе да духовници треба да праве равнотежу, да не говоре само о љубави Божјој него и о страху Божјем:
    "...Испуните се најпре сами страхом Господњим, па онда проповедајте страх Господњи. Света љубав Господња може се очувати у срцу човечјем само помоћу светог страха Господњег. Свети страх Господњи, лековити и животворни, показује се у извршењу светих заповести Господњих. Ви, који при уласку у светињу говорите: „Вниду у дом твој, поклоњусја ко храму свјатому твојему в страхје твојем„, и који се молите за време службе Богу: „Вложи в нас и страх блажених твојих заповједеј“ и који по примљеном причешћу опет узносите молитву Господњу: „утверди нас во страхје твојем“ – проповедајте страх Господњи. Укоревајте љубављу Божјом, претите страхом Божјим.
    Јер ако говорите о љубави безаконицима, они ће то разумети као опроштај без покајања. Зна народ наш за потребу покајања и епитимије. Зна он добро, по широком искуству своме, да Отац наш небесни милује – али и бије. Збунићете га, ако му не говорите о страху Господњем. Ако га будете мазили, попут јеретика, и говорили му полуистине, спремили сте сами себи осуду за Дан Онај, Дан Страшни. Када гнев Божји гори као огањ на безаконике у наше дане, наш Православни народ испуњава се страхом Господњим. Сад је, дакле, време да се страх утврди у њему за дугу будућност. Да би из тога светога страха узрасли и сазрели сви они добри плодови, који су угодни Богу и анђелима Божјим."
    Једноставно, то што ти причаш јесте нешто што се дешава. Десило се и теби и многим другима, због неодговарајућег схватања, приступа, било духовника, било духовног чада, или и једног и другог. Неко ножем посече, неко ножем елиминише болест. 
     
  12. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Милошшш in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    Не нужно, зависи од духовника и од духовног чеда. Наравно да постоје извитоперења и погрешан лични приступ, али ти упорно инсистираш да је све везано за причу о Суду патологија која нужно води у нездраву духовност. Али то није тако.Сећање на смрт је једна од константи православне аскетске литетратуре, знаш и сам. Сама прича о Последњем суду и вечном огњу није нужно паралишућа ни негативна. Имаш колико хоћеш беседа и великих Учитеља Цркве, старих и нових о томе. Ја се сећам да је и свети Златоусти у својим беседама и те како говорио људима о томе. Наравно, говорио је и о љубави и милосрђу, још много више...И свети владика Николај говори о томе да духовници треба да праве равнотежу, да не говоре само о љубави Божјој него и о страху Божјем:
    "...Испуните се најпре сами страхом Господњим, па онда проповедајте страх Господњи. Света љубав Господња може се очувати у срцу човечјем само помоћу светог страха Господњег. Свети страх Господњи, лековити и животворни, показује се у извршењу светих заповести Господњих. Ви, који при уласку у светињу говорите: „Вниду у дом твој, поклоњусја ко храму свјатому твојему в страхје твојем„, и који се молите за време службе Богу: „Вложи в нас и страх блажених твојих заповједеј“ и који по примљеном причешћу опет узносите молитву Господњу: „утверди нас во страхје твојем“ – проповедајте страх Господњи. Укоревајте љубављу Божјом, претите страхом Божјим.
    Јер ако говорите о љубави безаконицима, они ће то разумети као опроштај без покајања. Зна народ наш за потребу покајања и епитимије. Зна он добро, по широком искуству своме, да Отац наш небесни милује – али и бије. Збунићете га, ако му не говорите о страху Господњем. Ако га будете мазили, попут јеретика, и говорили му полуистине, спремили сте сами себи осуду за Дан Онај, Дан Страшни. Када гнев Божји гори као огањ на безаконике у наше дане, наш Православни народ испуњава се страхом Господњим. Сад је, дакле, време да се страх утврди у њему за дугу будућност. Да би из тога светога страха узрасли и сазрели сви они добри плодови, који су угодни Богу и анђелима Божјим."
    Једноставно, то што ти причаш јесте нешто што се дешава. Десило се и теби и многим другима, због неодговарајућег схватања, приступа, било духовника, било духовног чада, или и једног и другог. Неко ножем посече, неко ножем елиминише болест. 
     
  13. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Bokisd in Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш   
    А да чујемо, нпр. шта блаженопочивши патријарх Павле каже на ову тему? Ово што следи су делови његовог опширног текста о честом причешћивању.
    "...На постављена питања, дакле, укратко би одговор могао бити: Кад је реч о овој најсветијој Тајни наше вере, две се ствари не смеју превидети. Прво: Ако се не причешћујемо, не једемо Тела Сина Човечјег и не пијемо Крви Његове, живота не можемо имати у себи. Из ових речи Господњих, као и из: „Примите, једите, ово је Тело моје… Пијте из ње сви, ово је Крв моја…“, јасно следи закључак о неопходности сталног приступања овој Тајни ради задобијања живота вечног. Друго, исто тако важна ствар је да због узвишености и светиње Њене не смемо јој приступити како било, нити допустити да би се „унизила до просте свакодневице“.[45] Јер „ко недостојно једе Хлеб, или пије Чашу Господњу, огрешиће се о Тело и Крв Господњу“, због чега настају болести и смрт, како вели апостол Павле (1 Кор. 11, 30).
    Због прве потребе – уношења у себе животворне силе Божанског Причешћа – Света црква од почетка, особито недељом и празником, врши Свету Литургију позивајући све верне: „Приступите!“ Ова Тајна се за то и врши да би верни не само чули речи Светог Писма и поуку, и учествовали у молитвама, него превасходно зато да би приступивши Светом Причешћу задобили његове благодатне дарове.
    Због друге потребе – да чисто и свето живећи, у светости примимо Светињу – Црква нас опомиње да прилазимо „са страхом Божјим“, јер се „Светиња даје светима“. Казујући то, свештеник „не вели просто: чисти од греха“ – указује Свети Јован Златоуст – „него свети. А светим чини не само опроштење греха, него и наилазак Светог Духа и обиље добрих дела. Не тражим, вели, само да се ви умијете од нечистоте, него да будете бели и прекрасни“.[46] Зато и данас треба да нам буду у важности речи прастарог хришћанског списа из II века: Ко је свет нека прилази (Причешћу), а ко није – нека се каје“.[47] Коначна одлука да ли поједини верни може да приступа Причешћу често, особито на велике празнике, или чак сваке недеље, као што је било спочетка, или да се од Причешћа уздржи колико времена и са каквим покајањем, свакако треба да буде у сагласности са парохом, управо исповедником. Према стању у коме се верни налази, он ће одредити колико ван поста треба да пости, да ли пуних седам дана, како тражи црквенословенски Типик (гл. 32), три, или само један дан; да ли уз јело на води само (сухоједење), или и на зејтину и риби. Затим, које још духовне припреме уз то да врши: интензивнију домаћу и црквену молитву, читање Светог Писма, милостињу, метанија, исповест итд., или га треба припустити уз све то но без пошћења уопште, као што и сада чине свештеници и као што је било у старини.
    ...Као закључну мисао да употребимо савет Тертулијанов: „Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)“.[50] А као најбољи одговор на питање: Којима треба одобрити – или онима који се причешћују често или ретко? – нека буду речи Светог Јована Златоуста: „Ни једнима, ни другима…, него онима који се причешћују са чистом савешћу, с чистим срцем, с беспрекорним животом. Такви нека приступају свагда. А који нису такви – ниједанпут! Зашто? Зато што они навлаче на себе суд, осуду, казну и мучење…"
    Мени се  овакво промишљање чини много продубљенијим и уравнотеженијим од онога што нам саветује о. Петар.
    Цео текст је на овој адреси:
    https://svetosavlje.org/da-nam-budu-jasnija-neka-pitanja-nase-vere-knjiga-i/46/
     
     
  14. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Dominika у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Manastir Jabłeczna, Poljska. Jedini od starih poljskih pravoslavnih manastira (kraj XV veka) koji nikad nije postao u nekom periodu katolicki









  15. Волим
  16. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Milan Nikolic у Обезбеђен новац за лечење малог Гаврила!   
    МИНИСТАРСТВО здравља обавестило је јавност да су након јутрошњег разговора председника Републике Србије са представницима Министарства здравља, обезбеђена недостајућа средства за лечење малог Гаврила који болује од спиналне мишићне атрофије.

    https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/1000065/inicijativu-predsednika-vucica-obezbedjen-novac-lecenje-malog-gavrila
     
  17. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Milan Nikolic у Обезбеђен новац за лечење малог Гаврила!   
    МАЛИ ГАВРИЛО КРЕНУО ПО ЛЕК: Преслатка фотографија - Гаша држи пасош у рукама и шаље нам пуно поздрава
    ОСМОМЕСЕЧНИ Гаврило Ђурђевић из Крагујевца за кога је скупљен новац за лек "золгенсма" кренуће вечерас пут Будимпеште где ће примити лек, објављено је на инстграм страници "За Гаврилову победу".
    - Драги наши саборци, бруји не само Србија, бруји од Гибралтара до Москве - успели смо! Породица вечерас креће за Мађарску, а ми ћемо да славимо. Хвала свима, свима вама, за базаре, лицитације, кутије, уплате, поруке, неизмерну подршку током овог тешког периода. Хвала вам од срца, драги наши људи. Унели сте нам срећу и наду да може бити боље и да са овим првим кораком, наставимо даље и боримо се за Гаврила - наводи се у објави.
    Скупљено је довољно новца да буде покривена генска терапија "золгенсма", анализе пре и после примања лека и дозирање стероидима, односно 2.132.000 евра.
    - На самом крају, укључила се држава. Остатак новца од 370.000 евра, сносиће Министарство здравља, које ће уплаћивати новац преко предрачуна. Ово је усмено обећање дато породици, са којим се ова акција завршава. Ми у Мађарској отварамо ново поглавље, а ви пратите како напредујемо. Још једном неизмерно хвала и пуно љубави од нас за вас - наводи се у објави на Инстаграму.
    Породица је на крају апеловала на државу да размисли о довођењу генске терапије "золгенсма" у Србију.
    - Ми сматрамо да имамо довољно добре и стручне лекаре и медицинско особље, односно да не мора да се путује у иностранство на дозирање - наводи се на Инстаграму.
    Малени Гаша шесто је дете за које је Србија сакупљала новац и невероватна 2,4 милиона долара.
    Фејсбук страница која се бавила прикупљањем новца за малог Гашу објавила је следеће обавештење:
    - Време је да се повуку све хуманитарне кутије које су биле намењене за Гаврила. Оне кутије које су постављене од стране породице, биће покупљене данас и наредних дана. Волели бисмо да после акције наставите да прикупљате новац и за другу децу.
    (Телеграф.рс)

  18. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Milan Nikolic у Обезбеђен новац за лечење малог Гаврила!   
    ПРВА СЛИКА МАЛЕНОГ ГАВРИЛА ПО ДОЛАСКУ У МАЂАРСКУ: Малишан би лек требало да прими почетком јуна

    ОСМОМЕСЕЧНИ Гаврило Ђурђевић из Крагујевца за кога је скупљен новац за лек "золгенсма" стигао је у Будимпешту, где су у болници започете прве анализе.
    - Другари, стигли смо у Будимпешту, и почеле су прве анализе. Гаша се добро држи, а ми чекамо резултате и надамо се да ће све бити добро и да ће Гаврило примити Золгенсму почетком јуна. Пратите како се развија ситуација и будите уз Гаврила јер сте ви његови анђели чувари – објављено је на Инстаграм страници "За Гаврилову победу".
  19. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Milan Nikolic у Обезбеђен новац за лечење малог Гаврила!   
    ЛЕПЕ ВЕСТИ ИЗ БУДИМПЕШТЕ: Мали Гаврило добро одреаговао на терапију - јачи је, може и да седи сам, очекују се још бољи резултати
    Новости онлајн
    29. 06. 2021.
    МАЛЕНИ Гаврило Ђурђевић примио је скупи лек золгенсму пре 21 дана, а како су његови родитељи објавили - напредак је већ приметан. Цела Србија је месецима скупљала новац за малог Гашу и скупила 2,5 милиона евра.
    - Гаврило је лепо одреаговао на терапију и као што видите доста је јачи. Није било нус појава, те се надамо најбољем. Били смо у изолацији, те од наредне недеље крећемо са физикалним терапијама. Гаврило је доста јачи, гласнији је и полако почиње да седи. Верујемо да ће уз физикалне терапије остварити још боље резултате. Будите и даље уз нас, молите се за Гаврила, а ми ћемо вредно радити и вежбати са Гаврилом.

    - На крају, молимо вас да будете и уз наше мале борце, Бошка и Анђелу, који се такође боре за свој лек и надају свом парчету неба у будућности.   Подсетимо, преслатки Гаша рођен је као здрава беба у Крагујевцу, али су родитељи убрзо приметили да слабо помера ручице. Испоставило се да има опаку болест - СМА, а он је још једна беба која је Србију подигла на ноге.
    Помозимо сада Бошку
    Сада је Србија пред још једним великим задатком - да сакупи исту своту новца за још једну бебу, дечака Бошка Гуглету из Новог Сада. Мали Бошко рођен је 14. јануара ове године, а два и по месеца касније родитељи су приметили да је беба слабо покретна. Уследила је дијагностика, а онда и вест да је дечак оболео од спиналне мишићне атрофије.
        Фото: Приватна архива
    Дечак не помера ручице ни ногице, а крајем маја примио је прву дозу спинразе.
    Помозимо Бошку
    Слањем СМС поруке: Упишимо 1032 и пошаљимо СМС на 3030
    Слањем СМС поруке из Швајцарске: Упишимо хуман1032 и пошаљимо СМС на 455
    Уплатом на динарски рачун: 160-6000001037970-33
        Уплатом на девизни рачун: 160600000103802950
    ИБАН: РС35160600000103802950
    СWИФТ/БИЦ: ДБДБРСБГ Уплатом платним картицама путем линка: Е-донирај
    Уплатом са вашег ПаyПал налога путем линка: ПаyПал
  20. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from Jokaš in Зоран Ђуровић: Подмукли рат северноамеричких владика против СПЦ   
    @Ćiriličar
    Пријатељу, он је палио ватру и обмањивао све време, поготово у вези збивања у Црној Гори. То се видело из авиона. Али добро, ти си сада видео и сада реаговао. Небитно.
  21. Волим
    Родољуб Лазић got a reaction from Bernard in Вести на релацији Цариградска Патијаршија - Ватикан   
    Нови фанарски митрополит у Италији, Поликарп, био је крајем маја на пријему код папе Франциска. У интервјуу за "Vatican news" свој сусрет са папом описао као сусрет сина са  вољеним оцем, епископа са првојерархом и патријархом, и похвалио се да је од њега узео благослов за своју службу.
    Ово је италијански текст:
     L’incontro con Papa Francesco è andato molto bene. È stato un incontro cordialissimo, di un figlio con il suo padre amato, un incontro di un vescovo con il suo primate e patriarca. Il Santo Padre ha un gran cuore, un cuore genuino, l'ho ringraziato per l’incoraggiante messaggio che mi ha inviato per la mia intronizzazione, ho chiesto la sua benedizione papale per il mio servizio, di nuovo, in Italia e questa volta come vescovo, ed ho assicurato le mie ferventi preghiere, affinché Dio possa concedergli molti anni di salute fisica e spirituale, per il bene della Chiesa universale e per il bene anche di ogni uomo di buona volontà, per i quali il Santo Padre ha una particolare sensibilità.  
    Policarpo: il dialogo ecumenico, obiettivo dell’Arcidiocesi ortodossa d'Italia - Vatican News
    WWW.VATICANNEWS.VA Ricevuto oggi dal Papa in Vaticano, il Metropolita ortodosso d’Italia ed esarca dell’Europa Meridionale. “Francesco e Bartolomeo sono consapevoli che ... Ово је гугл превод на енглески:
    The meeting with Pope Francis went very well. It was a very cordial meeting, of a son with his beloved father, a meeting of a bishop with his primate and patriarch. The Holy Father has a great heart, a genuine heart, I thanked him for the encouraging message he sent me for my enthronement, I asked for his papal blessing for my service, again, in Italy and this time as bishop, and I assured my fervent prayers that God may grant him many years of physical and spiritual health, for the good of the universal Church and also for the good of every man of good will, for whom the Holy Father has a particular sensitivity .
    Такође је рекао да се путовање ка потпуном уједињењу Православне Цркве са Ватикан, руковођено Духом Светим, приближава завршетку:
     Il viaggio di cattolici e ortodossi verso la piena unità è sulla buona strada, sotto la guida dello Spirito Santo, e sta andando verso il traguardo. Io penso che, a livello di fedeli, questo traguardo sia stato già raggiunto, e questo è più importante è che a livello istituzionale. 
    The journey of Catholics and Orthodox towards full unity is on its way, under the guidance of the Holy Spirit, and is moving towards the finish line. I think that, at the level of the faithful, this goal has already been reached, and this is more important than at the institutional level.
     
     
     
     
     
  22. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Dominika у Пољска Православна Црква   
    Tropar sv. Grigorija Peradze (mucenik drugog svetskog rata vazan za Gruziju i Poljsku) na poljskom
     
  23. Волим
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Dominika у Пољска Православна Црква   
    Od 24m48s - "Jedinorodnij Sine" na poljskom, napev iz Przemyśla (juzno-istocna Poljska), posle toga Sveti Boze na crkvenoslovenskom i poljskom, takodje napev iz Przemyśla
     
  24. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић got a reaction from александар живаљев in Животопис јеромонаха Саве (Бундала) новоизабраног викарног епископа марчанског   
    Патријарх и сви остали говоре о јединству и саборном духу јерархије. Не знам шта у том контексту значи ова опаска о "односу снага".
  25. Свиђа ми се
    Родољуб Лазић је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо у Патријарх Порфирије Министарству културе: Одложите доношење Закона о кулурном наслеђу!   
    Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, председник Светог Архијерејског Синода, упутио је гђи Маји Гојковић, министру културе Републике Србије, допис у коме указује да је Српска Православна Црква највећи појединачни власник духовног, покретног и непокретног културног наслеђа у Републици Србији, али да нажалост није била укључена у процес израде веома важног Закона о културном наслеђу, који задире и у њено унутрашње функционисање.  

     
    Из тог разлога, указујући на мањкавост одређених чланова Нацрта овог закона, а знајући да је заједнички циљ очување културног наслеђа, Његова Светост је гђи Гојковић предложио да његово усвајање одложи до даљег. Између осталог, поглавар Српске Православне Цркве је указао да се у шест чланова нацрта овог закона помиње Аутономна покрајина Војводина, а ни у једном члану Аутономна покрајина Косово и Метохија, где је културно наслеђе најугроженије и, готово свакодневно, изложено нападима и девастирању. Његова Светост је, с тим у вези, указао на могућност недобронамених закључака да је изостављањем јужне српске покрајине из текста овог кровног закона, покрајина искључена из система државне бриге, што свакако није случај и може да умањи значај огромних напора које држава чини у заштити српског културног наслеђа на Косову и Метохији.
    Патријарх је, исто тако, указао на чињеницу да је чл. 102 односног Нацрта закона, Српској Православној Цркви, de facto,  укинуто право да културно наслеђе чији је власник користи за сопствену мисију, за коју су та културна добра вековима и стварана. Правни стручњаци су Светејшем указали да би стриктном применом овог члана, Црква од власника, била сведена на корисника, којој би после осам векова била ускраћена основна власничка права која су светиња у свим демократски уређеним друштвима и државама.
    Изменама и допунама предложеног Нацрта, закон неће бити у супротности са Законом о црквама и верским заједницама, што је сада несумњиво случај.
    Закључујући своје обраћање Његова Светост Патријарх г. Порфирије сматра да усвајање оваквог закона не би допринело заједничкој дводеценијској интензивној борби Српске Православне Цркве и државе да своје културно наслеђе на простору Косова и Метохије сачувају у свом окриљу, као и у уставном и систему заштите културних добара Републике Србије.
     
    Извор: Инфо-служба СПЦ

    View full Странице
×
×
  • Креирај ново...