Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Михајло

Члан
  • Број садржаја

    7151
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Михајло got a reaction from Биљана, два in Четири Ангела при реци Еуфрат   
    Монах Василије
    Размишљања смиреног срца
    Монах Василије пише следеће:


    „Како рекох раније, блажене успомене Старец (духовник) ретко је напуштао своју келију и само из љубави према ученицима излазио је у предсобље, где нас је поучавао својим речима, испуњеним духовне сладости и мудрости.
    После неколико годинама путовању, вративши се у Цариград, сазнао сам да је блажени Старец (духовник) болестан, зажелео сам да га видим, пре него га Господ позове из овог живота. Још неки из нашега братства такође су желели да га посете са мном, и на вратима његове келије ми смо замолили, преко келејника да нас Старец удостоји свога благослова и поучавања. Старец је благонаклоно изразио спремност да нас прими... Ускоро је и он изашао: био је потпуно сед, средњега раста, мало погурен, на уснама му је лебдео леп осмех и са добротом је гледао на сваког од нас. Често би очи његове биле осенчене тугом, зато што је дубоко сажаљевао цео свет који је огрезао у гресима и невољама, па говорећи о томе, Старац је сагибао главу и плакао. Ми смо сели у полукруг и слушали речи Старца. Он нам је говорио како Господ силно жели наше спасење и да је све то учинио за то, и да се његова Милост и благодатна помоћ простире и на праведника и на грешника и да је потребан само мали напор с наше стране за спасење душе. Трпеза вере је преизобилна, али људи не маре за спасење душе, док саме речи „спасење” и „спасти се” значе једино избећи овоземаљске опасности и невоље, као на пример „спасти се од пожара”, „спасти се од погибије у време рата” итд, јер људи мисле да је реалан само земаљски свет који се види на нашим очима; а не знају да је духовни свет управо суштина ствари. Сав земни, материјални свет, обухваћен појмовима висине, ширине, дубине и тежине, налази се у власти времена које опет све води уништењу, јер време је слуга смрти. Међутим, духовни свет стоји ван тих ограничења, изван тих ланаца и рамова меривости, јер је он бесконачно богат, вечан и неуништив. Зато је „природа ствари” (rerum natura) у духовности.
    Блажени старац је говорио и о том да се приближава страшно време. Непријатељи Господа нашег Исуса Христа поробиће нашу земљу и Велика Црква (Света Софија) престаће да буде храм Божији. Велике невоље сручиће се на земљу Ромеја (Грка) и она ће престати да постоји по великом суду Божијем. Умиру поједини људи, умиру градови, умиру и цели народи: зато што нема ничега вечног под сунцем, сем вечне душе човекове, створене по лику и подобију вечнога Бога.
    Не чекајте помоћи од западних хришћана, надајући се да ће они устати на оружје ради заштите опште хришћанског наслеђа. Не чекајте. Западни хришћани на жалост, нису хришћани. Они су многобошци. И код нас, православних, такође има много незнабожачког. Брате, немој бити огорчен овим мојим речима, него испитај своју душу. Погледај само колико је у њој кумира (идола): Ту је Меркурије – бог похлепе; ту је Афродита богиња телесне похоте; ту је Ареј – бог гнева и рата... – а у средини неки Зевс (Див) – то си ти сам, у своме самољубљу и самоугађању. Да, брате, има много незнабожачког у нама, јер смо ми православни, грешни и као појединци и као народ. Ипак, ми смо многобошци и не докрштени само на површини, а у дубини душе ми смо хришћани; зато што у смирењу нашем ми имамо у срцу Христа. И зато, без обзира на наше грехе, „у смирењу нашем помену нас Господ”.
    А западни народи само су на површини хришћани; а у срцу, души они су многобошци (пагани). Ми, православни, тугујемо што у нашој души живе идоли, но у понизности својој падамо ничице пред Христом, свим срцем желимо да будемо Његови. Међутим, код западних, хришћанство постоји као танка позлата на бронзи, а и даље изнутра је потпуно многобоштво; зато је се они клањају својим кумирима у души, а ти идоли владају над њима јер су они горди и у њиховом срцу нема Христа. Дакле, ми, православни, смо многобошци на површини, а у дубини хришћани; док су западни, латини хришћани на површини, а у дубини многобошци. Зато не чекај од њих помоћи за нас. Ми, православни, њима смо туђи.
    Но ово још неће бити крај света. Крај света ће наступити касније, и последње време налази се у рукама Божијим, а заједно с тим – и у рукама човечијим. Бог ће послати Свој срп за свемирну жетву тек тада, када човеково зло сазри до крајњих граница; јер докле год на земљи буду живели заједно са злима и праведници, и све докле год постоји Црква Христова у чистоти „не укаљавши своје хаљине” (Отк. 3; 4) дотле зло у свету неће моћи да сазри. Али када већ не буде било праведника и када океан зла потопи целу васељену, тада наступа крај света, који ће бити сажежен и нестаће у небитију ради поновног рођења као нови и свевремени свет, у коме правда живи (2. Петр. 3, 9–12).
    Пред сам крај света наступиће такве невоље које се не могу упоредити са онима из прошлости, наступиће време туге на целу васељену, и човек ће омрзнути човека, свако ће се бојати свакога, и нико неће веровати никоме... Али људи се неће уразумити, нити ће се окренути Богу који може да их спасе, него та општа туга угасиће сваки духовни живот: човек ће бити тако озлојеђен, тако окамењен, и опседнут једном бригом само како да преживи, да за духовни живот неће бити у човеку ни воље ни места у срцу, а неће тада бити ни учитеља духовног живота, јер ће се и они повести за овим светом. А Божије цркве или ће опустети или ће бити срушене, или духовно окаљане својим недостојним архипастирима и пастирима. И усред тог лома и хаоса у свету јавиће се антихрист. Он ће наступити као тобожни миротворац и успокојитељ, као добар домаћин који може да заведе ред у свету, но у ствари он ће бити непријатељ свима и ненавидник (мрзитељ) свакога добра, а биће тиранин и злотвор каквога никада није било нити ће бити. Сваки ће човек бити надгледан; не само свако његово дело него и свака реч, чак и унутрашњи покрет душе, биће под непрестаним надзором и казном, тако да ће се човек одвикнути да мисли на бојазни, да случајно његово лице и нехотице не би изразило нешто што није у складу са влашћу светског владара, антихриста.
    Сваки рад и свака пед земље биће у власти антихриста; наступиће ужасне природне непогоде, страшни вихори, вулканске експлозије, земљотреси, болести и само онај који носи на себи знак Звери, то јест сатане имаће право на живот, мада и у најгорим ропским условима крајњег сиромаштва и згажености човечијег достојанства. Све ће имати за циљ да име Христово буде потпуно исечено из срца човековог... Наступиће царство ада на земљи. Невоље неће обузети само земљу него и свемир, јер све мора да умре, да би све било обновљено васкрсењем, по речима апостола: „Трулежно треба да се обуче у нетрулеживост!“ (1. Кор. 15, 53)...
    Овај свет је остарео и овештао због свога греха. А нови свет управљаће се по правди Божијој, и зато ће он бити вечан и прекрасан: „Ево све творим ново” (Откр. 21, 1–5). Но, док се то не јави Црква Христова биће гоњена по целом свету до истребљења. Јер док се буде служила божанска Литургија од стране благодатног свештенства православног, власт ђавола не може се остварити на земљи. Свака божанска Литургија – то је присуство Божије на земљи и прослава победе Христове над ђаволом и смрћу... Међу гоњенима биће велики број мученика, али биће много и отпадника, који ће примити на себе обележје Звери. Те отпаднике, те слабиће, те неваљалце већ одавно је припремала зла сила... Али знај, дан и најмоћније силе ада не могу савладати Цркву (Мат. 16, 18), с којом Господ Христос пребива до кончине века (Мат. 28, 20). Упркос гоњењу, Бог неће допустити да сатана уништи малобројне вернике последњих дана. Браћо, пазите на знаке наступајућег краја света, које нам је открио Господ наш Исус Христос и Његови пророци и апостоли, и не слабите у вашој нади на Бога.
    (Весник (Париз), број 144/1985.)
  2. Оплаках :))
    Михајло got a reaction from Рапсоди in Ateisti - najomrazenija manjina?   
    Па доказ за моје тврдње си сам ти...
    Вас на ЖРУ има 4 комада....и одржавате ваше теме...сваки дан..редовно..
    епп
    Отац Иван би вам требао наплаћивати рекламнни простор..
  3. Волим
    Михајло got a reaction from Брада in Српска родољубива поезија   
    Из Горског Вијенца
    ...Црни дане, а црна судбино!
    О кукавно Српство угашено,
    зла надживјех твоја сваколика,
    а с најгорим хоћу да се борим!
    Да, кад главу раздробиш тијелу,
    у мучењу издишу членови...
    Куго људска, да те Бог убије!
    Али ти је мало посвијета
    те си својом злошћу отровала,
    но си отров адске своје душе
    и на овај камен избљувала?
    Мала ти је жертва сва Србија
    од Дунава до мора сињега?
    На трон сједиш неправо узети,
    поносиш се скиптром крвавијем;
    хулиш Бога с светога олтара,
    мунар дуби на крст раздробљени!
    Али сјенку сто му шће тровати
    те је у збјег собом унијеше
    медју горе за вјечну утјеху
    и за спомен рода јуначкога?
    Већ је у крв она прекупата
    стопут твоју, а стотину нашу!
    Видји посла цара опакога,
    кога дјаво овачему уци:
    "Црну Гору покорит не могу
    ма никако да је сасвим моја;
    с њима треба овако радити..."
    Па им поце демонски месија
    лажне вјере пружат посластице.
    Бог вас клео, погани изроди,
    што ће турска вјера медју нама?
    Куда ћете с клетвом прадједовском ?
    Су чим ћете изаћ пред Милоша
    и пред друге српске витезове,
    који живе доклен сунца грије ?...
    Петар Петровић Његош
  4. Волим
    Михајло got a reaction from jedan čovjek in Темплари   
    Темплар и Хоспиталац
    Као што су и Православни називани шизматицима и јеретицима од стране врховног жреца који је узурпирао столуци Патријарха Рима...тако су и темплари када су почели да угрожавају политичку моћ горепоменутог постали сатанисти, јеретици и ко зна шта већ не...
    Имамо сличне приче на истоку код Цариградског Патријарха (Копти, Јемрени И Етијопљани, а и Срби за време Св.Цара Душана)
  5. Волим
    Михајло got a reaction from Ромејац in Бранићу Србију и кад будем мртва   
    БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА
    Посвећено Србској Хероини Љиљани Жикић - Невен Милаковић
    Велика српска пјесникиња и још већи човјек. Љиљана Жикић. Написала пјесму и опоруку, епитаф, споменик и камен граничник између чојства и поганлука, вјере и невјере, части и бруке, живота и смрти... Описала сопствену смрт и остала неумрла да опомиње и кори нас који сачувасмо макар зрнце стида.
    БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА
    И кад умрем ја ћу ногом опет стати
    да стојим к`о храбра и висока стена
    поглед ће вечно границу да прати
    ни гроб ми неће рећи да ме нема.
    Изникнућу свуда где се миче цвеће
    где ваздуха има и где нема, тамо
    за све ћу бити и за шта се не зна
    и за оно кол`ко можемо да знамао.
    Стражар ћу бити сурови и страшни
    туђин и лопов да стално плаши
    јер Србин не може да се зове робом
    Србија ту су сви векови наши.
    Чуваћу границу српске земље моје
    опрост за грумен нећу дати ником.
    Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
    ал` Србију никад, то је све што имам!
    Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,
    због њих ће погача и отров да будо.
    И кад умрем ја ћу ногом опет стати
    да стојим к`о храбра и висока стена
    поглед ће вечно границу да прати,
    ни гроб ми неће рећи да ме нема.
    --------------------------------------------------------------------------------
    Љиљана Жикић– Карађорђевић је рођена 9.марта 1957. године у Крагујевцу.Била је добровољац у ВЈ током ахресије НАТО- а на СРЈ и дејства албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади. У листу ''Свет'',од 26. априла 1999. записане су њене речи родољубља: „ Бранићу Србију и кад будем мртва...'' Погинула је приликом обављања борбеног задатка 1.aprila 1999. у рејону села Љубенић, општина Пећ .
    Одликована је Орденом заслуге u области одбране и безбедности првог степена.
    Успомену на Љиљану чува њено шесторо деце.

    http://dan-veterana.blogspot.com/2011/03/blog-post_14.html
  6. Волим
    Михајло got a reaction from Лидија Миленковић in Бранићу Србију и кад будем мртва   
    БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА
    Посвећено Србској Хероини Љиљани Жикић - Невен Милаковић
    Велика српска пјесникиња и још већи човјек. Љиљана Жикић. Написала пјесму и опоруку, епитаф, споменик и камен граничник између чојства и поганлука, вјере и невјере, части и бруке, живота и смрти... Описала сопствену смрт и остала неумрла да опомиње и кори нас који сачувасмо макар зрнце стида.
    БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА
    И кад умрем ја ћу ногом опет стати
    да стојим к`о храбра и висока стена
    поглед ће вечно границу да прати
    ни гроб ми неће рећи да ме нема.
    Изникнућу свуда где се миче цвеће
    где ваздуха има и где нема, тамо
    за све ћу бити и за шта се не зна
    и за оно кол`ко можемо да знамао.
    Стражар ћу бити сурови и страшни
    туђин и лопов да стално плаши
    јер Србин не може да се зове робом
    Србија ту су сви векови наши.
    Чуваћу границу српске земље моје
    опрост за грумен нећу дати ником.
    Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
    ал` Србију никад, то је све што имам!
    Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,
    због њих ће погача и отров да будо.
    И кад умрем ја ћу ногом опет стати
    да стојим к`о храбра и висока стена
    поглед ће вечно границу да прати,
    ни гроб ми неће рећи да ме нема.
    --------------------------------------------------------------------------------
    Љиљана Жикић– Карађорђевић је рођена 9.марта 1957. године у Крагујевцу.Била је добровољац у ВЈ током ахресије НАТО- а на СРЈ и дејства албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади. У листу ''Свет'',од 26. априла 1999. записане су њене речи родољубља: „ Бранићу Србију и кад будем мртва...'' Погинула је приликом обављања борбеног задатка 1.aprila 1999. у рејону села Љубенић, општина Пећ .
    Одликована је Орденом заслуге u области одбране и безбедности првог степена.
    Успомену на Љиљану чува њено шесторо деце.

    http://dan-veterana.blogspot.com/2011/03/blog-post_14.html
  7. Волим
    Михајло got a reaction from AnaLaz in Lepota ženskog vokala   
  8. Волим
    Михајло got a reaction from Tavita in Фотографије мога града....   
    Бања Лука, Република Српска




  9. Волим
    Михајло got a reaction from PredragVId in Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva   
    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/56423/VERNICI+HRLE+NA+STAVE.html
    Извор
  10. Волим
    Михајло got a reaction from geronymo in Српска родољубива поезија   
    Добрица Ерић
    ПРКОСНА ПЕСМА
    Ја
    раб Божји
    Србин
    са проседом брадом
    изјављујем драговољно
    кроз ланце и жицу
    пред сведоцима
    Силом, Муком и Неправдом
    да сам крив и да признајем кривицу!
    Крив сам што сам неко
    а не нико и нетко
    Крив сам што у доба општег србобрста
    идем у православну цркву
    додуше поретко
    и што се крстим овако
    с три прста!
    Крив сам што јесам
    а треба да нисам
    Крив сам одавно
    што стојим усправно
    и гледам у небо, уместо у траву
    Крив сам што се дрзнух против кривде
    крив сам
    што опет славим своју крсну славу!
    Крив сам што пишем и читам ћирилицом
    Крив сам што певам, смејем се и псујем
    а понекад и лајем
    Крив сам и признајем
    да не знам што знам и да знам што не знам
    Крив сам, и да завршим
    с највећом кривицом
    (пре него што се заценем од смеха),
    крив сам тврдоглавац
    што сам Православац
    и Светосавац и што не верујем
    у свети злочин и опроштај греха!
    Крив сам и грешан
    дакле
    што постојим
    и кад већ постојим и још дрско стојим
    што бар не признам да не постојим!
    Ако то признам
    да сачувам главу
    изгубићу часни крст и крсну славу
    Ако не признам
    црно ми се пише
    цео свет ће на моју Земљу да кидише
    Руље бивших људи
    лопова и гоља
    чопори робота и других монструма
    кидисаће на моје воћњаке и поља
    и на моју белу кућу поред друма
    око које као најлепше одиве
    цветају трешње, јабуке и шљиве.
    Па ево
    признајем и то
    за спас рода
    Ја више не постојим
    скините ме с листе
    Ја сам од сад само
    ваздух, светлост и вода
    три елемента која вам користе
    А ово што пред вама говори и хода
    то је оно што ви од мене створисте!
    Моја ружна слика
    озверена лика
    коју умножавате у вечери и јутра
    то је слика ваше свести и подсвести
    то нисам ја, споља
    то сте ви - изнутра!
    Мој душманине са хиљаду руку
    с хиљаду слугу и слушкиња лажи
    убрао си ми сунце ко јабуку
    и радост чисту ко булка у ражи
    Моји ће потомци пити јед и чемер
    а твоји већ пију горку медовину
    за крвав новац којим пуниш ћемер
    распродајући моју ђедовину
    Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
    и тада ће се мало разданити
    или ће планета од срамоте пући
    и све нас у исти амбис сахранити!
    Много сте важне
    Земљо моја мила
    Ти и Твоје сестре
    Истина и Правда
    чим се на вас дигла оволика сила
    чим су на вас зинуле
    кривда и неправда.
    Руље бивших људи
    убица и гоља
    чопори робота и других монструма
    палацају на твоје воћњаке и поља
    и на моју белу кућу поред друма
    око које као најлепше одиве
    цветају липе, јабуке и шљиве.
    Шта ће овде џихадлије
    крсташи, фармери
    који Ти черече синове и кћери
    Мора да су чуле белосветске банде
    да имају златна срца
    па их ваде
    да их пресаде у сопствене груди
    не би ли и они тако били људи.
    Господо тужиоци
    суци и џелати
    исписали сте ми своје заповести
    по зеницама
    најфинијем стаклу
    што теже живим, лакше ћу умрети
    Зашли сте много у ноћ поодмаклу
    али узалуд ћете линчовати
    најгостољубивији народ на планети
    (због чега ћете горети у паклу)
    јер Људско Срце
    чудо над чудима
    неће да се прими у вашим грудима!
    Ми се не плашимо смрти
    црне вуге
    већ ропског живота и болести дуге
    Смрт је честа појава међ нама Србима
    као што су пролеће, лето, јесен, зима
    И није страшнија
    поготову дању
    од суше, поплаве, земљотреса, мраза
    кад је човек сретне на своме имању
    окађене душе и светла образа.
    Злонамерници
    сити и манити
    све ми забранисте у рођеној кући
    ал не може ми нико забранити
    да певам и да се смејем умирући
    а то се вама више не догађа
    ни кад свадбујете
    ни кад вам се рађа!
    Поштедите ме коца и конопца
    и разапните ме на врху планина
    ко ваши праоци што су мог Праоца
    Исуса Христа Назарећанина.
    Ја ћу да гледам
    а ви зажмурите
    иначе ће вам се очи распрснути
    од сјаја мог лица
    Само, пожурите
    што пре ме разапнете
    пре ћу васкрснути!
    (1993)
  11. Волим
    Михајло got a reaction from Лапис Лазули in Lepota ženskog vokala   
    слушај ово

  12. Волим
    Михајло got a reaction from Svetlost svetu in Српска родољубива поезија   
    Добрица Ерић
    ПРКОСНА ПЕСМА
    Ја
    раб Божји
    Србин
    са проседом брадом
    изјављујем драговољно
    кроз ланце и жицу
    пред сведоцима
    Силом, Муком и Неправдом
    да сам крив и да признајем кривицу!
    Крив сам што сам неко
    а не нико и нетко
    Крив сам што у доба општег србобрста
    идем у православну цркву
    додуше поретко
    и што се крстим овако
    с три прста!
    Крив сам што јесам
    а треба да нисам
    Крив сам одавно
    што стојим усправно
    и гледам у небо, уместо у траву
    Крив сам што се дрзнух против кривде
    крив сам
    што опет славим своју крсну славу!
    Крив сам што пишем и читам ћирилицом
    Крив сам што певам, смејем се и псујем
    а понекад и лајем
    Крив сам и признајем
    да не знам што знам и да знам што не знам
    Крив сам, и да завршим
    с највећом кривицом
    (пре него што се заценем од смеха),
    крив сам тврдоглавац
    што сам Православац
    и Светосавац и што не верујем
    у свети злочин и опроштај греха!
    Крив сам и грешан
    дакле
    што постојим
    и кад већ постојим и још дрско стојим
    што бар не признам да не постојим!
    Ако то признам
    да сачувам главу
    изгубићу часни крст и крсну славу
    Ако не признам
    црно ми се пише
    цео свет ће на моју Земљу да кидише
    Руље бивших људи
    лопова и гоља
    чопори робота и других монструма
    кидисаће на моје воћњаке и поља
    и на моју белу кућу поред друма
    око које као најлепше одиве
    цветају трешње, јабуке и шљиве.
    Па ево
    признајем и то
    за спас рода
    Ја више не постојим
    скините ме с листе
    Ја сам од сад само
    ваздух, светлост и вода
    три елемента која вам користе
    А ово што пред вама говори и хода
    то је оно што ви од мене створисте!
    Моја ружна слика
    озверена лика
    коју умножавате у вечери и јутра
    то је слика ваше свести и подсвести
    то нисам ја, споља
    то сте ви - изнутра!
    Мој душманине са хиљаду руку
    с хиљаду слугу и слушкиња лажи
    убрао си ми сунце ко јабуку
    и радост чисту ко булка у ражи
    Моји ће потомци пити јед и чемер
    а твоји већ пију горку медовину
    за крвав новац којим пуниш ћемер
    распродајући моју ђедовину
    Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
    и тада ће се мало разданити
    или ће планета од срамоте пући
    и све нас у исти амбис сахранити!
    Много сте важне
    Земљо моја мила
    Ти и Твоје сестре
    Истина и Правда
    чим се на вас дигла оволика сила
    чим су на вас зинуле
    кривда и неправда.
    Руље бивших људи
    убица и гоља
    чопори робота и других монструма
    палацају на твоје воћњаке и поља
    и на моју белу кућу поред друма
    око које као најлепше одиве
    цветају липе, јабуке и шљиве.
    Шта ће овде џихадлије
    крсташи, фармери
    који Ти черече синове и кћери
    Мора да су чуле белосветске банде
    да имају златна срца
    па их ваде
    да их пресаде у сопствене груди
    не би ли и они тако били људи.
    Господо тужиоци
    суци и џелати
    исписали сте ми своје заповести
    по зеницама
    најфинијем стаклу
    што теже живим, лакше ћу умрети
    Зашли сте много у ноћ поодмаклу
    али узалуд ћете линчовати
    најгостољубивији народ на планети
    (због чега ћете горети у паклу)
    јер Људско Срце
    чудо над чудима
    неће да се прими у вашим грудима!
    Ми се не плашимо смрти
    црне вуге
    већ ропског живота и болести дуге
    Смрт је честа појава међ нама Србима
    као што су пролеће, лето, јесен, зима
    И није страшнија
    поготову дању
    од суше, поплаве, земљотреса, мраза
    кад је човек сретне на своме имању
    окађене душе и светла образа.
    Злонамерници
    сити и манити
    све ми забранисте у рођеној кући
    ал не може ми нико забранити
    да певам и да се смејем умирући
    а то се вама више не догађа
    ни кад свадбујете
    ни кад вам се рађа!
    Поштедите ме коца и конопца
    и разапните ме на врху планина
    ко ваши праоци што су мог Праоца
    Исуса Христа Назарећанина.
    Ја ћу да гледам
    а ви зажмурите
    иначе ће вам се очи распрснути
    од сјаја мог лица
    Само, пожурите
    што пре ме разапнете
    пре ћу васкрснути!
    (1993)
  13. Волим
    Михајло got a reaction from Svetlost svetu in Српска родољубива поезија   
    НАШИ ДАНИ
    Владислав Петковић Дис
    (1880-1917)
    Развило се црно време опадања,
    Набујао шљам и разврат и пороци,
    Подиг’о се трули задах пропадања,
    Умрли су сви хероји и пророци.
    Развило се црно време опадања.
    Прогледале све јазбине и канали,
    На високо подигли се сутерени,
    Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
    Постали су данас наши суверени.
    Прогледале све јазбине и канали.
    Покрадени сви храмови и ћивоти,
    Исмејане све врлине и поштење,
    Понижени сви гробови и животи,
    Упрљано и опело и крштење.
    Покрадени сви храмови и ћивоти.
    Закована петвековна звона буне,
    Побегао дух јединства и бог рата,
    Обесисмо све празнике и трибуне,
    Гојимо се од грехова и од блата.
    Закована петвековна звона буне.
    Од пандура створили смо великаше,
    Достојанства поделише идиоти,
    Лопови нам израђују богаташе,
    Мрачне душе назваше се патриоти.
    Од пандура створили смо великаше.
    Своју мудрост расточисмо на изборе,
    Своју храброст на подвале и обеде,
    Будућности затровасмо све изворе,
    А поразе прогласисмо за победе.
    Своју мудрост расточисмо на изборе.
    Место светле историје и гробова,
    Васкрсли смо све пигмеје и репове,
    Од несрећне браће наше, од робова,
    Затворисмо своје очи и џепове.
    Место светле историје и гробова.
    Остала нам још прашина на хартији,
    К’о једина успомена на џинове,
    Сад сву славу пронађосмо у партији,
    Пир поруге дохватио све синове.
    Остала нам још прашина на хартији.
    Под срамотом живи наше поколење,
    Не чују се ни протести ни јауци,
    Под срамотом живи наше јавно мнење,
    Нараштаји, који сишу к’о пауци.
    Под срамотом живи наше поколење.
    Помрчина притиснула наше дане,
    Не види се јадна наша земља худа,
    Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
    Куда ћемо од светлости и од суда!
    Помрчина притиснула наше дане.
    1910.
  14. Волим
    Михајло got a reaction from Svetlost svetu in Српска родољубива поезија   
    На Газиместану
    Милан Ракић
    Силни оклопници, без мане и страха,
    Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
    Ви јурнусте тада у облаку праха,
    И настаде тресак и крвава трка.
    Заљуљано царство сурвало се с вама.
    Кад олуја прође врх Косова равна,
    Косово постаде непрегледна јама,
    Костурница страшна и поразом славна.
    Косовски јунаци, заслуга је ваша
    Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
    Када труло царство оружја се маша,
    Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
    Данас нама кажу, деци овог века,
    Да смо недостојни историје наше,
    Да нас захватила западњачка река,
    И да нам се душе опасности плаше.
    Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
    Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
    Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
    Не могаше другом свесну љубав дати.
    И данас, кад дође до последњег боја,
    Неозарен старог ореола сјајем,
    Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
    Знајући шта дајем и зашто га дајем.
  15. Волим
    Михајло got a reaction from marko pavlovic in Вршњачко насиље! Ваша мишљења и искуства   
    Све више личимо на америчко друштво..и по коментарима..и по размишљању..НСП је урадио своје...
    Аман Браћо и Сестре...
    Дал је ко од вас ишао у школу, обданиште или факултет...
    Па вазда смо се нешта гуркали .."тукли" .. и шта нам је хвалило?
    Па зар свиленкасти и пуше да будемо?
  16. Волим
    Михајло got a reaction from Дуња in Српска родољубива поезија   
    Отаџбини – Велимир Рајић (1879-1915)
    Крв рођена ме свег сажиже врела;
    У сузама се покајничким купам:
    Са светим страхом, погружена чела,
    Пред жртвеник Ти грешном ногом ступам.
    Јест', ја сам силно грешан према Теби,
    Ја нисам ишо путем Твојим светим;
    Ја сам се само старао о себи,
    А никад Тебе, Мајке да се сетим!
    До сад сам био себичан и ружан:
    За своје боле ја сам само знао,
    Без осећања да сам Теби дужан,
    И да ти ништа, ништа нисам дао!
    Ал' данас љуту ја осећам грижу
    До саме сржи сваке своје кости,
    И плачем: сузе једна другу стижу,
    И грцам: „Мајко, молим те, опрости!
    Крв моја српска жеже ме и пали!
    У грлу глас ми трепери и грца!
    Ко врело гвожђе душа ми се кали
    У огњу крви и сузи што врца!
    И ево Ти се тешком клетвом кунем:
    Звезданим плавим небом нада собом,
    И земљом, где ћу мртав сам да трунем –
    Животом својим, земаљским, и гробом,
    Животом вечним – и распетим Богом,
    Да нећу више грешит се о Тебе:
    По твом ћу путу ићи чврстом ногом,
    Заборавити на самога себе!“
  17. Волим
    Михајло got a reaction from Дуња in Српска родољубива поезија   
    БОСНА
    Јован Дучић
    И ови те, Светла, иду да продаду:
    Сви те вођи воде од трга до трга!
    Само на пазару твоју цену знаду,
    Твоју снагу мере по терету кврга...
    О земљо створена за светле мегдане,
    Увек си на тезги срамних трговаца;
    Сви продају твоје краљеве и бане,
    Крв твојих синова и завет отаца.
    Дрину, поред исте и бразде и сетве,
    Између сва плућа у истоме даху -
    Две речи из исте молитве и клетве,
    Два анђелска крила у истом замаху...
    Увек против борца, лупеж од почетка;
    Увек у отрову ножи искувани;
    И против заставе интрига и сплетка;
    Увек од трговаца да те херој брани!
    Још везаног воде старца Вујадина,
    Пеција и Голуб сад су прах и сена,
    Петра Мркоњића покрила је тмина:
    Светла је легенда на трг изнесена.
    У Романији ће Старина Новаче,
    И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку,
    Залуд дохватити за зелене маче:
    Подли ће се пазар да сврши у мраку!
    А у твом су небу све молитве наше,
    О вечна предстражо и слави и плачу!
    Чиста Божја капљо из заветне чаше,
    Светло наше слово писано на мачу!
  18. Волим
    Михајло got a reaction from Дуња in Српска родољубива поезија   
    Ђура Јакшић
    Косово
    Где преста закон, нестаде греха,
    Не чујеш плача, не чујеш смеха;
    У пусту земљу, у стене голе
    Срце ме зове...
    Камен до кама, стена до стене,
    Небу се дижу, крвљу појене,
    Храстови над њим' гордо се шире,
    Громове, муње, међ' собом мире;
    Тамо развале — раке крваве
    Негдашње снаге, негдашње славе!
    Многих јунака ту кости леже,
    Из њих се после ор'о излеже
    И с овог света горе одлета,
    Да јаде наше небу докаже.
    Пода мном поље од крви наше,
    На њему паде све што бејаше!
    Ту царе Лазо, ту сунце зађе,
    Ту девет миле изгину браће,
    Ту с дружбм давно Обилић спава! —
    Косово равно!... Рано крвава!...
    Ту паше нема за мирна стада,
    Где кости леже многих хиљада;
    Ни са њих тече изворна вода,
    Крв где је текла целог народа!
    Песмицу славуј не пева мали,
    Где бесан хајдук џевердар пали;
    Тек ветар хуји... врани гаврани
    Унапред гракћу о новој храни...
    Севкају муње, громови буче.
    Посред олује ја, јунак, стојим,
    Нити се муње ни грома бојим,
    Та мене срце на страшно вуче!
    Виша су дела мојих оцева,
    Нег' да ј' уз гусле унуче пева:
    Глас грозе, страха, грома, олује,
    Уз песму треба громко да хује,
    Да чује свете, чују нељуди
    Громовну песму србињских груди!...
    А кад ми старост косе почупа,
    Дршћућа нога већ гробу пође,
    Нека ми човек гроба мимође —
    Глас човека нек вихор заступа!
    (1857)
  19. Волим
    Михајло got a reaction from aliluja in Ширите добре вибрације   
    ЉУДИ,БРАЋО И СЕСТРЕ!
    ВЕЧЕРАС У 23.00 САМ ПОСТАО ОТАЦ ЋЕРКИЦЕ ЈАНЕ!
    СЛАВА БОГУ НА НЕБЕСИМА!
  20. Волим
    Михајло got a reaction from Dijasporka in Фазе развоја у хришћанском животу: неофитство, занос, разочарење, криза,...па опет...   
    овако....
    ....покушавао сам да се Крстим неколико пута...али без успеха...увек нешта се деси...и одустанем...
    Једне зимске вечери на Св.Јована...мој кум (данашњи) и ја кренемо стопом за Београд из Приштине ..на протесте против Милошевића..прво кренемо возом из Косова Поља..и како нисмо имали пара за карту...избаци нас кондуктер у Лешку (код К.Митровице)...и тако ти ми у 2 изјутра у Лешку стопирамо за БГ....стане нама један господин и госпођа....мртви пијани...
    Шједнемо ми са њима у ауто (шкода фаворит) и кренемо до Лепосавића....и крене тако вожња...
    Вели господин госпођи...која је возила....жено прва..(жена у прву брзину) после вели ...жено друга (жена у другу брзину) те на пола реченице...жено трећа....жени се отме волан и крене у Ибар...онако пијан господин узме волан и скрене у брдо...
    Ту ти се ми преврнемо 2-3 пута и станемо на сред ибарске магистрале...преврнути на бок...
    Пошто једина верата која су била исправна бјехоше она на која смо се прврнули....ми немамо куд да изађемо...
    После којег секунда тишине..отворимо један прозор...и прво изгурамо жену....па после кум...па ја...и на крају господина ...пошто је био пуначак нисмо могли њега изгурати...пре него ми изађемо...
    И тако ти се ми извучемо из аута...преврнемо ауто на точкове и наставимо до Лепосавића...
    Када смо били код Лепосавића..почнемо да осећамо болове...    и вратимо се у Приштину...
    После тога пар дана смо лежали у кревету у боловима...
    Ја се после тога убрзо Крстим...а кум после неких годину...
    Сконтали смо то као позив за Крштење ..али и као опомену да гласамо за Милошевића   (ово за Милошевића је шала)
  21. Волим
    Михајло got a reaction from Vesna Milovic in Lepota ženskog vokala   
  22. Волим
    Михајло got a reaction from Дијана. in Благодат Духа Светога   
    Тешко да неко због тога дигне руке од Хришћанства..то може бити само изговор...
    али не и разлог..
  23. Волим
    Михајло got a reaction from звончица in Српска родољубива поезија   
    На Газиместану
    Милан Ракић
    Силни оклопници, без мане и страха,
    Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
    Ви јурнусте тада у облаку праха,
    И настаде тресак и крвава трка.
    Заљуљано царство сурвало се с вама.
    Кад олуја прође врх Косова равна,
    Косово постаде непрегледна јама,
    Костурница страшна и поразом славна.
    Косовски јунаци, заслуга је ваша
    Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
    Када труло царство оружја се маша,
    Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
    Данас нама кажу, деци овог века,
    Да смо недостојни историје наше,
    Да нас захватила западњачка река,
    И да нам се душе опасности плаше.
    Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
    Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
    Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
    Не могаше другом свесну љубав дати.
    И данас, кад дође до последњег боја,
    Неозарен старог ореола сјајем,
    Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
    Знајући шта дајем и зашто га дајем.
  24. Волим
    Михајло got a reaction from звончица in Српска родољубива поезија   
    Отаџбина-Ђура Јакшић
    И овај камен земље Србије,
    Што претећ сунцу дере кроз облак,
    Суморног чела мрачним борама,
    О вековечности прича далекој,
    Показујући немом мимиком
    Образа свога бразде дубоке.
    Векова тавних то су трагови,
    Те црне боре, мрачне пећине;
    А камен овај, ко пирамида
    Што се из праха диже у небо,
    Костију кршних то је гомила
    Што су у борби против душмана
    Дедови твоји вољно слагали,
    Лепећи крвљу срца рођеног
    Мишица својих кости сломљене, -
    Да унуцима спреме бусију,
    Оклен ће некад смело презирућ
    Душмана чекат чете грабљиве.
    И само дотле, до тог камена,
    До тог бедема -
    Ногом ћеш ступит можда , поганом!
    Дрзнеш ли даље? ... Чућеш громове
    Како тишину земље слободне
    Са грмљавином страшном кидају;
    Разумећеш их срцем страшљивим
    Шта ти са смелим гласом говоре,
    Па ћеш о стења тврдом камену
    Бријане главе теме ћелаво
    У заносноме страху лупати!
    Ал један израз, једну мисао,
    Чућеш у борбе страшној ломљави:
    "Отаџбина је ово Србина!"
  25. Волим
    Михајло got a reaction from звончица in Српска родољубива поезија   
    AVE SERBIA
    Твоје сунце носе сад на заставама,
    Ти живиш у бесном поносу синова;
    Твоје светло небо понели смо с нама,
    И зоре да зраче на путима снова.
    Још си уз нас, света мајко, коју муче;
    Све су твоје муње у мачева севу,
    Све у нашој крви твоје реке хуче,
    Сви ветри у нашем осветничком гневу.
    Ми смо твоје биће и твоја судбина,
    Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
    Твој је удес писан на челу твог сина,
    На мач његов реч ти страшна, неизречна.
    Млеком своје дојке нас си отровала,
    У болу и слави да будемо први;
    Јер су два близанца што си на свет дала -
    Мученик и херој, кап сузе и крви.
    Ти си знак на небу и светлост у ноћи,
    Колевко и гробе, у одећи сунца;
    Ти си горки завет страдања и моћи,
    Једини пут који води до врхунца.
    Ми смо твоје трубе победе, и вали
    Твог огњеног мора и сунчаних река:
    Ми смо, добра мајко, они што су дали
    Свагда капљу крви за кап твога млека.
    Јован Дучић
×
×
  • Create New...