Jump to content

Rašo

Члан
  • Број садржаја

    698
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Rašo је реаговао/ла на Милан Ракић у Ексклузивно: Руски хеликоптери стигли на Батајницу   
    Два од три војно-транспортна хеликоптера Ми-17В5, које је Србија купила од Русије, стигла су на батајнички војни аеродром, екслузивно сазнаје Спутњик. Нове летелице за РВ и ПВО Војске Србије допремљене су стратешким транспортним авионом „Антонов Ан-124 Руслан“ Ваздушно-космичких снага Русије.

    Нови хеликоптери стигли су из руског града Казања, где се налази један од највећих руских ваздухопловних завода — Казањски завод хеликоптера (КВЗ), који је произвођач свих хеликоптера Ми-8 и Ми-17 у наоружању Војске Србије.
    Извори Спутњика наводе да би у наредном периоду требало да стигну још један Ми-17В5 и још четири нова десантно-јуришна хеликоптера Ми-35М, које Србија набавља од Русије.
    Војска Србија на тај начин наставља озбиљан процес ревитализације своје флоте хеликоптера која четврт века, од 1991. до 2016. године, није добила ниједну нову летелицу, све до пре три године када је Русија испоручила Београду два хеликоптера Ми-17.
    Тај стручњак за руску авијацију додаје да су основно наоружање хеликоптера Ми-17В5 четири 20-цевна сачаста лансера Б-8В-20 који користе невођена ракетна зрна С-8, калибра 80 милиметара. Могу да носе и контејнер УПК-23-250 са двоцевним топом ГШ-23 калибра 23 милиметара са 250 граната и невођене авио-бомбе ФАБ-100.
    Према његовим речима, за заштиту хеликоптера набављени су и диспензери ИЦ мамаца. Поред тога, хеликоптери ће добити панцирне плоче које се могу поставити на хеликоптер.
    „Од три наручена хеликоптера један је прилагођен захтевима наших специјалних снага, па уместо већ стандардне утоварно-истоварне рампе има класична врата на задњем делу трупа. У борбеним условима са тим хеликоптером омогућен је десант 36 војника за свега 15 секунди!“, истиче Јокановић.
    Експерт наводи и да ће раније купљена два Ми-17В5 добити наоружање какво имају и нови хеликоптери.
    „У наредним годинама можемо очекивати наставак набавки хеликоптера тог типа, а с обзиром на могућности набављаће се од два до четири хеликоптера годишње. Треба очекивати да ће се набавити оптоелектронски систем за ометање, који ће пружити заштиту хеликоптера од ИЦ самонавођених ракета. У перспективи се очекује и интеграција домаћег наоружања, нешто попут онога што је ’Југоимпорт СДПР‘ већ извео на ирачким хеликоптерима Ми-17В5 и Ми-171Ш. Код нас ће се серијски производити ракетна зрна калибра 80 милиметара, што није безначајно, јер иста користе наши Ми-17 и Ми-35, као и МиГ-29, а извозни потенцијал је значајан“, објашњава Јокановић.
    Експерт наглашава да то не значи да се одустаје од обнављања старе, али доказано поуздане технике.
    „Ту у првом реду мислим на ремонт јединог преосталог хеликоптера Ми-17, који је војска преузела од МУП-а, а који је раније користила ескадрила Службе државне безбедности. Из непознатих разлога током ремонта 2010. године са тог хеликоптера су скинути оклоп и наоружање и његова улога је сведена на искључиво транспортну улогу. Сада ће се то променити, али оно што је још значајније јесу разговори који се воде са представницима ’Хеликоптера Русије‘ о могућности продужења века употребе за одређени број хеликоптера Ми-8Т.“
    Иако стари хеликоптери Ми-8Т немају метео радар и другу софистицирану опрему, нити имају тако снажне моторе као нови Ми17В5, они још могу бити врло корисни и што је још важније — за њих РВиПВО има солидан сток резервних делова, нагласио је Јокановић.
    „Уколико би се постигао договор то би била значајна вест и за завод ’Мома Станојловић‘ из Батајнице, али и за завод ’Орао‘ из Бијељине“, закључио је експерт.
    https://rs.sputniknews.com/naoruzanje/201910161121023871-ekskluzivno-ruski-helikopteri-stigli-na-batajnicu/
  2. Свиђа ми се
    Rašo је реаговао/ла на Bokisd у Канонизација Немањића   
    Preteraste... ..... a, da mozda to nije politicki brak, kao sto se mnogo puta desavalo u to vreme, ne samo u Srbiji .... pa valjda su ljudi tog vremena i crkveni .... i gradjani i gradjanke ... znali zasto je sv.Kralj Milutin svetac ... nemojte da se 'igrate' sa svetiteljstvom, eno tamo mosti sv.Milutina pa nije tesko doci do Sofije i da se lepo poklonite i celivate njegove netrulezne mosti....
     

  3. Свиђа ми се
    Rašo је реаговао/ла на Ćiriličar у Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом   
    1. Био је лош обичај (има и данс тога свуда) да се у време Св. Петра Цетињског за Крсну Славу кркало и пило, а није се славио Светитељ. Но, није само то био проблем, сиротиња беше, па немаше се скоро ништа појести у оном кршу. О Слави домаћин закоље јаре или шта већ, али дођу геџе и покркају све - вера ослабила (Ивокова слава, филм, иста ситуација) - а онда не излазе из куће, па домаћину ударају на савест, а он(и) сирома(си) кољи задње кокоши, певца...оста кућа без свега, багра све попи и поједе. Сазнао Св. Петар, сазвао Цркногорце пред манастир, старјешине, а ови се чуде, јер нису чули ни да ће Турци ударити ни шта друго важно. Шта 'оће владика. А изађе Св. Петар преда њи' мрка погледа, сасече их, па подиже обе руке ка Небу: Чујте ме Црногорци, нек' ме чују и ове горе и Бог, ако од сада будете славили Крсно Име као до сада - да Бог да, да га крвљу својом славите (парафразирам, али близу је)!
    2. Када су Монтенегрини покупали да прогурају закон да Митрополији узму храмове и ставе их у власнишптво државе шта је урадио Митрополит? Сазвао је црквено-народни сабор.
    3. Шта је речено на сабору? Дат је завет, заклетва да ће клир и верни бранити светиње својом крвљу (главама)!
    4. Зашто би неко крвљу својом бранио светиње ако ће у раскол? А посебно ако је у дослуху са влашћу? Испаде да је Митроплит бољи режисер од тарковског, а да има на десетине хиљада статиста, зар?
    Питање: је ли већа несрећа да изјелице домаћинима једу јарад и кокоши о Славама, или да Мило Ђукановић отима светиње СПЦ? Ко има мозак нега закључи сам.
    Мени се чини да је Митрополит Амфилохије имао понекад већих искушења него Св. Петар. Ово око храмова је једно. А Митрополит га је решио, до дањнег, исто онако као Св. Петар: подигао је руке у Небо и заједно са народом и клиром заклео се и Небу и Богу и горама - не дамо светиње, главама и крвљу ћемо их бранити!
    Па сад...што би рекли неки, нека свако ради свој пос'о...и мисли својом главом...
  4. Свиђа ми се
    Rašo је реаговао/ла на Срндаћ у Episkop Grigorije: Nikada nisam bio u saglasnosti sa Vučićevom ideologijom   
    Први пут чујем за ово, а из Босне сам 
  5. Волим
    Rašo је реаговао/ла на НиколајСвесрпски у Koja je vaša omiljena heavy metal pesma?   
    е ово је хард
  6. Љут
    Rašo је реаговао/ла на Ćiriličar у Који је то сајт "Политикон" на коме пише г. Вук Бачановић и напада вл. Давида и свештеника Зорана Ђуровића?   
    @Ronald Мислим да ћу написати писмо Синоду и објавити га  јавно! Испричати до детаља шта се десило.Паранормално је скроз...он је мислио да сма ја неки јадо дошао са муком њему гуруу...а ја и једна сестра смо билио на пропутовању, што би рекли "возилали се" и угледали таблу и свратили, поооојма немајући шта је то....први утисак....дух манастира је, нека Бог опрости....прљаво некако....па нијемени први пут калушера да срећем...
    Ајде да свратимо, да мало одморимо, целивамо икону, поклонимо се...дође "игуман", и одмах "у чему је проблем, у чему је проблем, у чему је проблем"....оно типа, не долази се у храм него њему, и не долази се ни за шта него због проблема а он је "ицелитељ". Ма, реко, оче ниј епроблем, свратили...опет "кавих пробелма имате, кавих проблема имате"....ма немамо, очитајте ако хоћете неку молитву за здравље и то...
    Доноси столицу (шок, шта ће столица здравим људима)...ставља јако прљав епитрахиљ, без Требника, и креће сеансу....али све на фрку, бре, док си реко кекс....ја видим није нормално ништа....шта да радим кукавче....ипак еј храм, епитрахиљ....слушам шта мрмља....као моли се....слушам човече оће ли поменути име Господа, Свету Тројицу...шта знаш кавог сатанизма данас све има свуда....ајде кроз мрмљање "молитву" чух учини ми се помиње....да не говорим сада...Тројицу...
    И онда крену рукама по телу сестре...леееелеее човече...ја ко укопан, експодирати хоћу - распеће, знам да је лудило а ипак поштујем храм и епитрахиљ...не мрда....кад је сестра од ФИЗИЧКОГ бола завриштаја - није притиска, НАБИЈАО јој је кажипрсте на центиметар од вагине у дебело месо....
    Сестра нити има рак, нити леукемију, нити ј аили она верујемо у гуруе....одаклте то да свештеник не дапипа, набија прсте женама у тело око вагине?
    Ма ужас....кад је сестра вриснула од физичког бола, а лице јој се грчило он то понављао више пута, јадница трпи....ма увати нас фаца у секунди....стишће зубе бре и смеши се као демон.
    Ја га ухватих за руку (секунда је фалила да га патосирам): "Шта то радиш човече"? Каже он као непто молитва ово оно. БРЕ ја реже, ја њему да сма више кљига о Цркви прочитао него он има косе, где ти је Требник питам? Каже он као Светиог Пантелејмона исто тако кудили....
    Прекинем ја "сеансу", жао ми сестре, бре то лупа мозак....и излазимо ми, али фаца облеће око нас, са питањима...сад он, пошто сам га омаловажио његов гуруизам, креће, тркар аоко нас, ми идемо ка излазу, сад он нама као "доказује" како је он "чудотворац" и онда поставља питања сестри шта воли(типа, ти волишп то и то) али све је то сексистички, капираш о туширању, згњечени црвени парадајз....болест човече, очи се цакле, смешак демонски....оргазам човек доживљава.
  7. Хахаха
    Rašo got a reaction from Драшко in Шале...вицеви...   
    - 'Alo, jel' to policija?
    S druge strane čuje odgovor:
    - Jest, izvol'te...
    Mujo zavapi:
    - De pošalj'te patrolu odma', slučajno sam gurn'o svoju Fatu kroz prozor...
    Policajac odgovori:
    - Nema problema, šaljemo i hitnu!
    Mujo panično nastavi
    - Ma šalj' koga o'š, sam' da dođu odma', evo je čujem na stepeništu...
  8. Свиђа ми се
    Rašo је реаговао/ла на Драшко у Ви неки сте нас убили! А ордење добили! Како и зашто!?   
    Nije
    Nemojte se sad
    Romejac ti si bre nas čovek
    Miki je isto 
    Polako braćo 
  9. Свиђа ми се
    Rašo је реаговао/ла на Драшко у Ви неки сте нас убили! А ордење добили! Како и зашто!?   
    Jok
    Ispada samo jedno 
    A to je da je tema o ljudskom srcu
    A ne o šta je ko kako uradio, čija je strategija ovo ono ..kol'ko god da je taj neko u pravu
    Milan ima pravo da ga boli duša za kolegama i da ne licitira i uskace ko padobranac Ćirko na temu gde mu mesto nije
  10. Свиђа ми се
    Rašo је реаговао/ла на Милан Ракић у Ви неки сте нас убили! А ордење добили! Како и зашто!?   
    Ових дана се (угрубо) навршава 144 милиона секунди како је у "злочиначком подухвату" живот изгубило четворица МОЈИХ КОЛЕГА...

    У празничном озрачју 800-те обљетнице СПЦ, питам се, а с обзиром на титуларе и носиоце награда:
    - ЗАШТО Патријарх српски није неким одликованием наградио чланове посаде хеликоптера Ми-17?
    - ЗАШТО је "Председник" Синода "аминовао" и "освештао" зидани објекат којег је финансијер један од оних које Председник "не да"!
    - КО СУ људи које Председник "не да"?
    - КО СУ људи које патрон трона крушевачког "не да!" (на посредан, ЕТИЧКИ начин, како већ и приличи професору Етике Београдског универзитета)
    - Има ли одговора. Људског и разложног?
     
  11. Хахаха
    Rašo got a reaction from AnaLaz in Тема јасна из прве поруке   
  12. Свиђа ми се
    Rašo got a reaction from александар живаљев in Епархија захумско-херцеговачка и приморска   
    04. ОКТОБРА 2019. Језик као огледало личности: писанија епископа Давида
       Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’,  ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да  језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи?
       Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не…
       Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима  и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи.
       Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео  раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе  срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки).  
       Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести.
    Канцеларија Епископа ЗХиП
     

    https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
  13. Хахаха
    Rašo got a reaction from obi-wan in Шале...вицеви...   
    - 'Alo, jel' to policija?
    S druge strane čuje odgovor:
    - Jest, izvol'te...
    Mujo zavapi:
    - De pošalj'te patrolu odma', slučajno sam gurn'o svoju Fatu kroz prozor...
    Policajac odgovori:
    - Nema problema, šaljemo i hitnu!
    Mujo panično nastavi
    - Ma šalj' koga o'š, sam' da dođu odma', evo je čujem na stepeništu...
  14. Хахаха
    Rašo got a reaction from Ромејац in Шале...вицеви...   
    - 'Alo, jel' to policija?
    S druge strane čuje odgovor:
    - Jest, izvol'te...
    Mujo zavapi:
    - De pošalj'te patrolu odma', slučajno sam gurn'o svoju Fatu kroz prozor...
    Policajac odgovori:
    - Nema problema, šaljemo i hitnu!
    Mujo panično nastavi
    - Ma šalj' koga o'š, sam' da dođu odma', evo je čujem na stepeništu...
  15. Свиђа ми се
    Rašo got a reaction from Камењарац in Епархија захумско-херцеговачка и приморска   
    04. ОКТОБРА 2019. Језик као огледало личности: писанија епископа Давида
       Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’,  ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да  језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи?
       Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не…
       Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима  и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи.
       Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео  раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе  срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки).  
       Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести.
    Канцеларија Епископа ЗХиП
     

    https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
  16. Хахаха
    Rašo got a reaction from Рапсоди in Шале...вицеви...   
    - 'Alo, jel' to policija?
    S druge strane čuje odgovor:
    - Jest, izvol'te...
    Mujo zavapi:
    - De pošalj'te patrolu odma', slučajno sam gurn'o svoju Fatu kroz prozor...
    Policajac odgovori:
    - Nema problema, šaljemo i hitnu!
    Mujo panično nastavi
    - Ma šalj' koga o'š, sam' da dođu odma', evo je čujem na stepeništu...
  17. Оплаках :))
    Rašo got a reaction from Istopljeni kamen in Шале...вицеви...   
    - 'Alo, jel' to policija?
    S druge strane čuje odgovor:
    - Jest, izvol'te...
    Mujo zavapi:
    - De pošalj'te patrolu odma', slučajno sam gurn'o svoju Fatu kroz prozor...
    Policajac odgovori:
    - Nema problema, šaljemo i hitnu!
    Mujo panično nastavi
    - Ma šalj' koga o'š, sam' da dođu odma', evo je čujem na stepeništu...
  18. Тужан
    Rašo got a reaction from Istopljeni kamen in Епархија захумско-херцеговачка и приморска   
    04. ОКТОБРА 2019. Језик као огледало личности: писанија епископа Давида
       Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’,  ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да  језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи?
       Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не…
       Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима  и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи.
       Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео  раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе  срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки).  
       Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести.
    Канцеларија Епископа ЗХиП
     

    https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
  19. Хахаха
    Rašo got a reaction from Рапсоди in Шале...вицеви...   
    Mujo došao na pecanje, postavio štapove i sjeo na stolac, kad nakon pola sata prolazi neki lik, stane i gleda. Nakon par minuta upita Muju:
    - Već se dugo bavite pecanjem?
    Mujo klimne:
    - Deset godina...
    Tip ne odustaje:
    - I nije vam dosadno sjediti ovako sam kraj rijeke?
    Mujo odmahne glavom:
    - Jok, bolan... uvijek se nađe neka budala s glupim pitanjima...
  20. Свиђа ми се
    Rašo је реаговао/ла на Вилер Текс у Leptirić i tenk   
    Не знам какви су то београђани којима је новина да навијачи Звезде или Партизана крену од Теразија у поворци на утакмицу? Па то се радило од како постоје ова два клуба. 
    Сад видим многи  се чуде што су Грци овако дочекани, те блокиран ауто пут те блокиран град. То су они исти који певају песму " кад ћемо дочекати да навијачи загрљени иду на стадион?". Ево дочекали су ал опет им неваља. Нису баш сви проблеми ове земље у навијачима, има неки проблем и са малограђанима.
  21. Хахаха
    Rašo је реаговао/ла на Avocado у Napredna zona sumraka   
    Da li može luđe?
    Danas: Informer objavio "vest iz budućnosti" o sastanku Vučića i Merkel
    Tabloid Informer, blizak vladajućoj stranci, u jučerašnjem izdanju na naslovnoj strani objavio je da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali u Njujorku, uz detalje sastanka, iako je susret u međuvremenu odložen, piše Danas.
    Danas: Informer objavio "vest iz budućnosti" o sastanku Vučića i Merkel
    RS.N1INFO.COM Tabloid Informer, blizak vladajućoj stranci, u jučerašnjem izdanju na...  
  22. Тужан
    Rašo је реаговао/ла на ana čarnojević у Napredna zona sumraka   
    antologijska
     
  23. Хахаха
    Rašo је реаговао/ла на ana čarnojević у Napredna zona sumraka   
    Palma obezbedjuje uslove...    
  24. Волим
    Rašo got a reaction from Vesna Milovic in Наши радови   
  25. Волим
    Rašo got a reaction from Vesna Milovic in Наши радови   
    Након премазивања, на умјетном и природном свјетлу.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...