Jump to content

ipolit

Члан
  • Број садржаја

    96
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О ipolit

  • Рођендан 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

ipolit's Achievements

Ту је, мало гледа-мало пише

Ту је, мало гледа-мало пише (4/9)

23

Форумска репутација

  1. Па о ,,атмосфери,, је и било једино речи. Људи су о томе и писали. О атмосфери радости на прослави имендана надлежног Епископа жичког. Радости која никако није могла да прође незабележено
  2. A .. o чему пишеш сестро? Коме је ова ПРЕСУДА упућена и на основу чега изричеш своје осуде? Дај подели садржај свога срца са аудиторијумом када већ тако СУДИШ. То би бар било фер, овако остаје само осуда ничим поткрепљена
  3. http://poa-info.org/vesti/2013/07/20130718.html Лондонски „Економист“: Епископ зад решетки, теологија во лисици! Светската јавност сѐ почесто реагира на државниот прогон врз Архиепископот охридски г.г. Јован и Православната Охридска Архиепископија. На 16-ти Јули 2013 г., во лондонскиот „Економист“, објавен е текст, во којшто е нагласено дека затворските казни за Архиепископот охридски Јован, судскиот прогон на Епископи, монаштво и верници на Архиепископијата, како и одбивањето на регистрација на Црквата, претставува озлогласен начин на гушење на слободата на совеста. Според „Економист“, ќе дојде миг кога Р. Македонија ќе треба да го објасни своите постапки! Во продолжение го пренесуваме преводот на текстот, како и линкот кон изворникот: Во еден скорешен напис, забележав дека Европската Унија постави мошне детални идеи за тоа како треба да се негува верската слобода надвор од нејзините граници; исто така и дека таа сепак им дава на своите 28 членки доста слободен простор за да ги уредуваат односите помеѓу црквата и државата. Тоа не е само хипотетичка точка. Земјите коишто тежнеат да се приклучат во Европската Унија се соочуваат со детално испитување на нивните власти, правни системи и нивното поведение во однос на човековите права (вклучително и на верската слобода); откако ќе се провлечат низ портите, притисокот ослабува. Постои една земја, којашто би сакала да биде член на ЕУ, а чиешто досие во однос на верските слободи би можело да не ги достигне стандардите коишто Унијата, иако со ронка хипокризија, ги очекува од своите соседни земји-кандидати. Кога земјата веќе би била внатре, би можела да се извади полесно. Но, тоа воопшто не ги менува нештата на подобро. Таа земја е Р. Македонија, каде еден меѓународно признаен христијански Епископ е затворен под обвиненија за коишто многумина од борците за човекови права сметаат дека се исфабрикувани. Светскиот Совет на Црквите вели дека тој е жртва на прогон, Конференцијата на Европски Цркви побара тој да биде ослободен, Amnesty International еднаш го прогласи за затвореник на совеста. Кој е тој? На 2-ри Јули, Архиепископот охридски г.г. Јован Вранишковски (да ја употребиме титулата којашто тој ја користи, и која ја признава најголемиот дел од Христијанскиот свет) беше осуден на три години затвор за „проневера“. За да ја објасниме оваа бизарна приказна, од помош е да се навратиме назад во 60-тите години, кога односите меѓу републиките на комунистичка Југославија беа кревки, и во главно водени од страна на партиски апаратчици зад затворени врати. Тие апаратчици контролираа практично сè што се случуваше во земјата, вклучително и ограничениот верски живот, којшто комунистичкиот систем го толерираше. Како начин да се сосече Србија до саканите димензии, партиските шефови во 1967 год., се согласија дека е добра идеја Р. Македонија да има своја Православна Црква, наместо да биде дел од Српската. Според православните правила, новите црковни тела нормално добиваат независност не преку комунистички укази, туку преку согласност на мајката Црква, и на другите Православни Цркви во светот. Па така, кога Македонската Православна Црква беше своевремено прогласена, никогаш не доби целосно признавање ниту од српскиот родител, ниту од светското Православие. Во 2002 год., кога Марксизмот беше далечно сеќавање, една средба на српските и македонските Владици се обиде да го исцели расцепот; беше договорено македонската Црква да се престрои со српската, и веднаш да добие широка автономија. Но, повеќето од македонските Архијереи наскоро го отфрлија договорот. За една земја којашто се бореше да ја консолидира својата независност во очи на горкиот спор со Грција заради името, се чинеше дека ништо помалку од независна национална црква не е прифатливо. Но, еден Претстоител, Архиепископот Јован, се одржа до согласноста од 2002 год., и затоа од светското Православие е признаен за поглавар на легитимната Православна Јерархија во Р. Македонија. Водачите на Македонската Православна Црква го гледаат Јован како расколник – а токму така на нив гледа и тој, и целиот Православен свет. Нема ништо необично во сето ова. Православните Епископи имаат долга историја на расправии за теми коишто на надворешните им се чинат нејасни. Но, односот на властите во Скопје кон Архиепископот Јован изгледа суров. Неговото прво затворање беше заради такви „одвратни злодела“ како што се служењето Литургија на приватен имот, или извршување на крштение. Последното судење, коешто исто така заврши со осудителна пресуда и за неговата мајка и за неговата сестра и за дваесетина видни членови на неговата црковна организација, во последниот ден доживеа бизарен пресврт. За судењето разговарав со Воислав Стојановски, македонски адвокат, којшто ги набљудуваше рочиштата за Хелсиншкиот Комитет, кој е дел од мрежа на групации за човекови права. Тој ми кажа дека токму кога луѓето ја чекаа пресудата, главниот судија во последен момент повика сведок, којшто тврдеше дека со обвинетиот клирик преговарал за евентуална продажба на земја. Сведокот кажа дека преговарал во свое име, и во име на неколку соседи коишто писмено го ополномоштиле за тоа да ја нуди нивната земја. Архиепископот одрече дека воопшто се сретнал со сведокот. Адвокатот на одбраната побара да ги види писмените полномоштва. Претседателот на судот и другите двајца судии тогаш ја напуштија судницата за да го разгледаат овој предлог, а по 20 минути се вратија и го одбија. Г-динот Стојановски рече дека е необично прекршување на процедурата судиите да ја напуштат судницата во таков чувствителен момент. Ништо од ова не докажува дека пресудата е злоупотреба на правниот систем. Но, изгледа исклучително сомнително! Според нивното толкување, секако, македонските власти едноставно на разни начини ја сузбиваат нерегистрираната организација. Но, во тој случај, барањето верските тела да бидат подложни на регистрација од страна на државата, којашто може да ги одбие од каприц, е озлгогласен начин на гушење на слободата на совеста. Ќе дојде миг кога ќе треба да ги објаснат своите постапки пред Европската Унија и пред Европскиот Суд за Човекови Права, којшто ја разгледува правната издржаност на одбивањето на македонските власти да ја регистрира црквата на Архиепископот Јован. Извор: http://www.economist.com/blogs/erasmus/2013/07/bishop-behind-bars
  4. http://poa-info.org/vesti/2012/07/20120719-srb.html 19.07.2012 Бивши Председник Владе Р. Македоније, г. Љубчо Георгиевски: МПЦ подржава паганизам и има улизујући однос према властима Бивши Председник Владе Р. Македоније, г. Љубчо Георгиевски послао је писмо медијима и јавности, као реакцију на саопштење расколничке МПЦ, у коме он препознаје напад на своје заложбе и активности. У своме обраћању јавности, г. Љубчо Георгиевски наглашава: „Задњих три-четири година, власти, путем државног инжењеринга, врше активну промену македонске историје и комплетно преиначавање словенских корена у античко-македонске. Могу ли разумети владике из МПЦ да је та антиквизација уједно и дехристијанизација Македоније? Антиквизација представља одвајање од Слова Христовог и повратак многобоштву и паганству. Паганизам најмизернијег типа је и то што је МПЦ, због свога улизујућег понашања према властима, прећутала подизање споменика Александру Македонском на месту, на којем би могао да стоји једино патрон Македоније – свети Климент Охридски. Паганизам је и то што се у свакој новоизграђеној македонској цркви црта сунце – симбол Амона Ра. Паганизам је и кип Олимпије, која у наручју држи малог Александра, као пародију на Пресвету Матер Богородицу са нашим Спаситељем Исусом Христом у рукама.“ – пише Љубчо Георгиевски у отвореном писму упућеном јавности, и додаје: „Жао ми је што су се у мојој реченици – да ће македонски народ проклети мајчино млеко због тога што се одрекао светог Климента и светог Наума – први препознали управо владике!“ У свом обраћању јавности, бивши Председник Владе Р. Македоније осврће се и на расколнички синод МПЦ, наглашавајући: „Хоћу да позовем владике из светог архијерејског синода да јавно изађу и јавно затраже опроштај од светог Климента због њиховог трогодишњег живљења као апостати, као одступници од његових завета!“
  5. http://poa-info.org/vesti/2012/07/20120719.html Поранешниот Премиер на Р. Македонија, Љубчо Георгиевски: МПЦ го подржува паганизмот и има полтронски однос кон власта Поранешниот Премиер на Р. Македонија, г. Љубчо Георгиевски испрати писмо до медиумите и јавноста, како реакција на соопштението на расколничката МПЦ, во коешто тој препознава напад врз неговите заложби и активности. Во своето обраќање до јавноста, г. Љубчо Георгиевски нагласува: Во последните три-четири години, власта, преку државен инженеринг, врши активна промена на македонската историја и комплетно ревидирање на словенските корени во античко-македонски. Можат ли да разберат владиците од МПЦ дека антиквизацијата е всушност и дехристијанизација на Македонија? Антиквизацијата е оддалечување од словото Христово и враќање на многубоштвото и паганството. Паганизам од најмизерен вид е што МПЦ, заради своето полтронско однесување кон власта, го премолчи ставањето на споменикот на Александар Македонски на местото каде што можеше да стои единствено патронот на Македонија, светиот Климент Охридски. Паганизам е што во секоја новоизградена македонска црква се црта сонцето – симболот на Амон Ра. Паганизам е статуата на Олимпија, која го држи во раце малиот Александар, како пародија за Пресветата Мајка Богородица со нашиот Спасител Исус Христос во рацете, пишува Љубчо Георгиевски, во отвореното писмо до јавноста, и додава: жал ми е што во мојата реченица, дека македонскиот народ ќе си го проколне мајчиното млеко што се откажа од свети Климент и свети Наум, први се препознаа токму владиците! Во своето обраќање до македонската јавност, поранешниот Премиер на Р. Македонија, се осврнува и кон расколничкиот синод на МПЦ, нагласувајќи: сакам да ги повикам владиците од светиот архиерејски синод, јавно да излезат, и јавно да побараат прошка од светиот Климент за нивното тригодишно живеење како апостати, како отстапници од неговите завети.
  6. И прелепа деца П.О.Архиепископије ... Приликом недавне посете Митрополита Амфилохија
  7. http://poa-info.org/organizacija/strumickaep/20120216.html Интервју на Епископот г. Давид за „Православље“ Во најновото издание на весникот на српската Патријаршија, „Православље“ (бр. 1078 од 15ти Февруари 2012 год.) објавено е интервју на Неговото Преосвештенство Епископот стобиски и Местобљустител струмички г. Давид. Разговорот го водеше Славица Лазиќ, а Епископот г. Давид во тој разговор се осврна на актуелната тема на затворањето на Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, на строгиот режим на којшто е подложен во затворот, на државниот прогон којшто Архиепископот Јован и Православната Охридска Архиепископија ги трпат по наговор на расколничкиот синод во Р. Македонија како и на пораката што Црквата ја упатува во условите на прогон. Во продолжение споменатиот разговор го пренесуваме во целост. Разговор са Његовим Преосвештенством Владиком стобијским и Мјестобљуститељем струмичким Г. Давидом Архиепископ Јован шести пут у затвору Разговарала Славица Лазић Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован ухапшен је и утамничен 12. 12. 2011 г., приликом уласка из Грчке у Р. Македонији. О читавом догађају у српској јавности се мало зна. Можете ли нас упознати са околностима? Македонска полиција је, тог дана на граници, прво одузела пасош Архиепископу охридском г. Јовану, а затим су га одмах и спровели у затвору Идризово. Сматрамо да треба да се осврнемо управо на следеће суштинске околности. У разговорима, дакле, са људима који се активно баве поштовањем верских слобода, истиче се да је са правног аспекта симптоматично када неко бива утамничен више од два пута, због оптужбе као што су оне против Архиепископа. А, у случају Архиепископа Јована битно је да се зна да ово није ни први, ни други, већ шести пут како је он утамничен! Сасвим је јасно да је, у суштини, реч о државном прогону на верској основи. Р. Македонија чека, и ако Бог да дочекаће, неког свог новог Константина, који ће се едиктом побринути о поштовању верских слобода свих грађана, без разлике на њихову националну или верску припадност. То би, свакако, говорило о цивилизациским достигнућима неке будуће политике, али Црква постоји неовисно од позитивних или негативних норми једне државе. Које оптужбе се стављају на терет Архиепископа Јована, какав судски процес је у току? Прва и једина ”оптужба” јесте то што је Архиепископ охридски г. Јован решио проблем раскола у Р. Македонији. Из те ”оптужбе” проистићу сви политички монтирани судски процеси против њега. То решење раскола се, на жалост, не уклапа у посткомунистичку идеолошку матрицу македонске политике, која уместо да изналази конструктивна решења за добробит свих, ствара горуће проблеме. Неће бити сувишно да се нагласи да према свим међународним извештајима, македонско корумпирано судство апсолутно јесте највећи проблем нашег друштва и, уједно, услов за интегрисање државе у савремене цивилизацијске токове. Сада, управо од тог пословичног судства зависи какав ће бити и како ће се одвијати процес против Архиепископа Јована. Треба поменути и да исто то судство упорно одбија захтев за регистрацију Православне Охридске Архиепископије. За мото једне своје књиге, писац Светислав Басара, написао је следеће: ”опчињеност великом празном причом, изазива колективни губитак идентитета”. Опчињеност празном причом раскола, на жалост многих, довела је расколничке клирике у Р. Македонији до губитка православног хришћанског идентитета. У Цркви се идентитет добија од Христа, у расколу од пагубног етнофилетизма и политичких граница и ограничења. До када ће Архиепископ бити у затвору, дали сте ви или породица успели да га посетите и имате ли примедбе на услове у којима се Архиепископ налази? Када је прошли пут Архиепископ Јован био у затвору, написао је књигу ”Слобода у затвору”. На промоцији те књиге, на београдском сајму, ми смо сведочили да је Архиепископ своју слободу поклонио Христу Господу, и да је тако постао, никоме другоме, него једино заробљеник Љубави. Сасвим је јасно да човек може да буде слободан и у затвору, а да буде утамничен, управо као што је утамничена македонска, државно-расколничка политика у односу на Цркву, када слободу схвата једино као ослобођење од другога, што претставља најгрубљи облик самољубља, а не схвата је као слободу у саборности. Архиепископ охридски г. Јован је дакле слободна и саборна личност у затвору у коме су према признањима и саме државе, услови испод сваког основног људског достојанства. Имајући у виду све гореречено, разуме се да нико од нас не може да га посети јер је за то потребна дозвола од стране Управе за санкције, а то је процес по ходницима на коме би могао да позавиди и сам Франц Кафка. Дали је хапшење изазвало међународне реакције, и има ли политичких притисака на вођење процеса? Хапшење, и то не само ово, и не само сада, свакако да је изазвало реакције. У задњих десет година, Претстојатељи из свих православних јурисдикција, писали су македонским политичарима, а и у свим међународним извештајима о непоштовању верских слободи у Р. Македонији, увек се указује на прогон Архиепископа Јована и Православне Охридске Архиепископије. Поред Светог Синода Српске Православне Цркве, реаговао је Сабор свих канонских Епископа Америке, затим Митрополити из Грчке… Реакције ће тек уследити! Чека се одлука суда, који у недоглед одуговлачи процес, држећи Архиепископа, ево, већ три месеци у затвору. Суд је пресудио Архиепископу Јовану у његовом одсуству, и замислите, управо та процедура је сада у току, суд треба да одлучи дали ће му дати оно што, у грађанском друштву, следује сваком човеку, дакле дали ће Архиепископу дати основно право да се он брани у присуству и са слободе! Дали је српски државни врх упутио протест поводом хапшења? У више наврата наглашавамо да као људи који нису политичари, ми никада и не тражимо политичку подршку. За нас је најважније од свега то што знамо да нас Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и саборски Архијереји увек имају у њиховим светим молитвама. Дневне политике се мењају, а васељенском Православљу кроз дугу историју Цркве позната је небеска политика древне Пећке патријаршије и њених Претстојатеља и Епископа који, према савременом изразу професора Георгија Марцелоса, остварујући се тајанствено као Црква у оквирима помесне јурисдикције, никада нису одвајали бригу за своју помесну Цркву, од бриге за Цркву свуда по васељени. Свјатејши Патријарх српски и Сабор Архијереја не штедећи себе, са саможртвеном љубављу увек брину о јединству и саборност Цркве. Управо ту љубав, ту саборност, верни народ Охридске Архиепископије живи литургијски и онда све постаје лако, сви прогони јесу благослов Божји за напредак Цркве, постојање се не дели више на свето и профано, него само на Цркву и на потенцијалну Цркву. Свакако поменути начин постојања не искључује жељу, уколико је имају, претставницима држава да реагују када се некоме наноси неправда. Како на цео догађај реагује јавно мњење у Македонији? У Р. Македонији постоје добри људи, заиста добар народ, и та доброта веома често не кореспондира са званичном државном политиком према Цркви. Према свим извештајима Фридом Хаус-а о слободи изражавања, годинама уназад Р. Македонија не спада у целосно слободне земље. У истим тим извештајима новинари се називају ”политички назначеници”. То је разлог због чега у нашој земљи једноставно не постоји размена мишљења, тотално је отсутна јавна дебата, не само по питању Цркве, него и по, не мало, осталих питања. Архиепископ Јован је пребачен из пријемног у најстрожи режим затвора Идризово. Шта то практично значи, по чијем захтеву и када је то урађено и дали је Архиепископ Јован у прилици да комуницира са јерархијом СПЦ? Архиепископ Јован, несразмерно са висином пресуде, налази се у најстрожем затворском третману. То значи да нема никакву могућност да комуницара са било ким. То још значи да нема никакву могућност да изађе на викенд као што излазе остали осуђеници. Као што је било и раније када је био утамничен, најстрожи третман значи да не постоји могућност да му се однесе Свето Причешће, једноставно, то значи целосна изолација. Нама није познато ко је донео ту одлуку, само нам је познато да је уследила од кад су неки расколнички Епископи јавно, у медијима, иступили са веома оштрим изјавама, тражећи да суд донесе одлуку да Архиепископ Јован по сваку цену остане у затвору. Не треба да заборавимо да држава суди Архиепископу на захтев расколничког синода. Рецимо, кад би расколнички синод повукао оптужбу, држава не би могла да настави суђење. Шта ви поручујете прогоњеним верницима и свештенству током ваших обраћања? Искуство свакодневног живота јесте да човек не може да обожи своје постојање, своју личност, уколико око њега не постоје људи који га стално раздражују својим увредама, клеветањем. Ако немамо такве људе, једноставно не можемо да постанемо зрели људи, не можемо достићи благобиће у животу. Ко нема такве људе око себе, тај не може да живи живот у пуноћи, те таквом човеку сметају и најмање ситнице. Зато свако одабире којим ће људима припадати. У Цркви негујемо љубав и захвалност према онима који нам помажу да страдамо за Христа. Томе нас је научио свети Николај охридски и жички, који у својој прелепој поезији каже: ”Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје, него пријатељи…” Како су лепи и пунозначни ови стихови! Савремени човек, због окрутне свакодневице, понекад заборавља зашто живи и одрођује се од песничког језика усађеног у њему. Поезија бива прогоњена. Али ипак, свака икона живота говори дубоким језиком поезије. Први Песник, Поет, Саздатељ Христос враћа нам поезију, т.ј. стваралачки начин живота из изгнанства и омогућује нам да сазнамо да нас достојни Хришћанства не чине виђења, већ спремност страдања за Њега, за Христа. То нам и помаже да стекнемо не нешто што немамо већ да откријемо оно што носимо у себи, дакле да отворимо очи и да видимо да нам се личносни Христос даје Себе самог буквално у сваком тренутку нашег живота и да живот у Цркви постаје неговање бесмртности.
  8. Нисам злонамеран и не бих волео да будем погрешно схваћен.. Али ево читам о прогону свештенства Епархије Mилешевске, http://www.spc.rs/sr/progon_sveshtenstva_eparhije_mileshevske на сајту СПЦ, и буквално ми се на најгори могући начин потврђује нешто што сам одавно мислио, а уствари је парафраза једне Тасине реченице од пре много година..када је Таса пророчки поручио Слободану Милошевићу: ''Даћеш, даћеш, и Ибар и Мораву''.. На конто Милошевићевих изјава да ћемо се бранити тек кад Косово, самим тим Морава и Ибар буду угрожени.. а пре тога, дакле Дрина, није наша брига.. Тако некако ми изгледа и ово.. Ево прогон у БЈР-Македонији траје константно и несмањеном жестином већ ДЕСЕТ ГОДИНА..чак се и појачава ..врло перфидно и суптилно. А држава Србија није учинила ама баш ништа да барем преко својих ингеренција апелује на судство, на Министарства, НИШТА ВИШЕ ОД ТОГА! Дакле САМО ДА АПЕЛУЈЕ, на државу Македонију да заштити народ који је прогоњен...не да уводи неке санкције или забране.. НЕ.. Када нам у македонији ништа није било ненормално и чудно ових 10 година, што би у Црној Гори било другачије.. И која је поБогу разлика...
  9. Ево најкраће драги школарче.. ''мпц'' НИЈЕ како велиш у свом питању ''благодатна'' , а још мање је Црква,, то је расколничка организација на (сигурном) путу за потпуну јерес.. Није у јединству са ни једном Црквом али је у више него у јединству са државом Македонијом такорећи су једно те исто... и то преко њене службе државне безбедности... Православна Црква у Македонији је Православна Охридска Архиепископија, скраћено П.О.А. ево Њеног сајта.. http://www.poa-info.org/ на чели са Архиепископом Јованом који је са својим епископима Марком, Јоакимом и Давидом, као и монаштвом ,свештенством и верним народом у немилости државе Македоније која их прогони и затвра..тако да је Архиепископ и сада у затвору...
  10. Срамота је овако да говориш, ако не због друге а оно услед чињенице да је Архиепископ Канонске Цркве у Затвору највише иницијативом македонске расколничке цркве -"мпц". Они им везују руке и држава македонија и "мпц" , гоне их затварају, а ти видиш ИСТУ одговорност "мпц" СПЦ, и ПОА, то је бездушно са твоје стране.. и показује потпуно слепило... Одговорићу ти на ову алузију.. питањем а ти сам изведи закључак ако ти је до истог уопште стало.. ја се надам да јесте, па те зато и питам.. Шта мислиш, зашто се нису "распали" Адвентисти, Јеховини сведоци, ..ајде рецимо и сама католичка Црква коју си, колико се сећам, више пута прозивао за јерес, као и многи други "кривоверни"... Ако ти је уопште искрено стало до Истине брате мој, размисли и о следећем... .. ако си Правоверан и Правољубив, надајмо се да ћеш кад тад схватити да није поента да је неко безгрешан у канонској Цркви, већ да се ту скрива јединствени познати начин постојања и опстајања Цркве, само преко јединства са другима... Ово што моралишеш око неких људи, ... како су и шта урадили, је крајњи провинцијализам, малограђанштина(!) и рекао бих.. крајња и потпуно женска логика(!) уз ДУЖНО извињење свим особама женског пола... Овде нисмо позвани да будемо "жене" и да трачаримо ко је шта урадио. Као што, надам се, да добро видиш, ми не реагујемо жестином ни на тебе, ни на твоје писање, као што ти реагујеш на многе постове неких од нас.. Односно као рањена и раздражена шумска зверка, која напада (и то најниже) само "да би се одбранила",.. и то и овога пута радиш (као и много пута до сада) најпростијим и најмалограђанскијим нападима. Ево, ја ти за пример, не враћам "истом мером" и не пишем о греховима расколничког клира, ..нити ми пада на памет.. јер је то лична ствар за коју ће свако лично одговарати, без разлике дали је канонски, расколнички или јеретички клирик... или ВЕРНИК ... Зато у будуће молио бих те да обратиш пажњу и покажеш минимум зрелости а самим тим и ОДГОВОРНОСТИ, и да се не понашаш као нека баба која је у Цркви само зато да има више тема за трачарење, из простог разлога да се не би цела ова прича свела на ниво "кафице разговора и трач партије", ... већ да се држимо теме Вечне Истине..
  11. http://spc.rs/sr/dekan_mihail_tritos_muchenishtvo_arhiepiskopa_ohridskog_g_jovana Декан Михаил Тритос: Мучеништво Архиепископа охридског Г. Јована 17. Јануар 2012 - 11:56 Декан Теолошког факултета у Солуну и професор Историје и савременог живота словенских и осталих православних Цркава, г-дин. Михаил Тритос, за Romfea.gr, коментарисао је најновије, пето по реду, затварање Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована, у затвору Идризово. Између осталог, Декан Михаил Тритос издвојио је следеће: У последње време са болом и горчином у души пратимо брутално кршење људских права Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Г. Јована. Овај мученик, Јерарх прима за редом осуђивачке пресуде од стране судова у Скопљу, зато што је имао храбрости да објави да је црква у Скопљу расколничка и да презире основна начела православне еклисиологије, а да фаворизује етнофилетистичке циљеве. На почетку је био оптужен за распиривање верске и националне мржње. У последње време је оптужен за проневеру новца. На жалост, једна земља која тврди да поштује људска права и верске слободе и има жељу да уђе у НАТО и Европску Унију, у њеној основи негује ауторитативан режим и залаже се за физичко и морално уништење Архиепископа Јована са прећутним неделовањем и равнодушношћу Европске Уније и Сједињених Америчких Држава. Извор: http://www.romfea.gr/index.php?option=com_content&view=article&id=10602
  12. http://poa-info.org/arhiepiskop/soopstenija/20120117.html Архиепископот охридски Јован префрлен во најстрогиот затворен третман во затворот Идризово Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, на 16-ти Јануари 2012 год., во попладневните часови, беше префрлен од приемното одделение на затворот Идризово, во затворениот дел од затворот. Иако сè уште не е завршена процедурата по решавањето да му се повтори судската постапка и тој да може да се брани во негово присуство, затворската управа одлучила да го смести Архиепископот Јован во одделението кадешто се извршуваат санкциите со најстрог третман. Казната, којашто Архиепископот Јован ја има добиено во судскиот процес во којшто беше суден во отсуство изнесува двеипол години затворска казна, но тоа воопшто не е висина на казна за да го добие најстрогиот затворен третман, бидејќи други осуденици, со многу повисоки казни, добиваат или полуотворен или отворен третман. Од информациите, коишто допираат во јавноста, тоа решение е резултат на барањата на расколничката МПЦ, којашто инсистирала Архиепископот Јован да биде ставен под најстроги затворски услови и да му се отежнат сите комуникации надвор од затворот. Од: Канцеларијата на Архиепископијата охридска и Митрополија скопскa
  13. http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_povodom_najnovijeg_utamnichenja_arhiepiskopa_ohridskog_dr_jovana Саопштење за јавност поводом најновијег утамничења Архиепископа охридског др Јована 16. Јануар 2012 - 9:33 Расколничка организација у Републици Македонији – „Македонска Православна Црква” – нескривено утиче на судство у Републици Македонији, против права Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована. Наиме, нема таквог осуђеника у Републици Македонији који је био осуђен у одсуству, а да му није било одобрено поновно суђење у његовом присуству, чим би за такав поступак постојали услови који су прописани законом. Расколничка МПЦ утиче у правцу како се не би дозволило поновно суђење архиепископу Јовану, премда је осуђен у одсуству и испуњава све законом прописане услове да му се одобри поновно суђење. Архиепископ Јован се већ месец дана налази у Републици Македонији, у затвору Идризово, и одатле тражи да му се омогући поновно суђење, а притом је приложен доказ да је поштовао рок од једне године откада је дознао за пресуду да би затражио понављање поступка. Због чињенице да су били испуњени сви услови да му се омогући понављање поступка, Првостепени суд у Велесу је по хитном поступку одобрио понављање поступка, но на ту одлуку се преко јавног тужиоца жалила расколничка МПЦ. Жалба МПЦ није се односила на дозволу да се архиепископ Јован брани са слободе већ је тражено да се не дозволи поновно суђење у његовом присуству. Апелациони суд у Скопљу вратио је предмет Основном суду у Велесу како би исти одлучио о овом предмету и сада постоји могућност да суд у Велесу не дозволи поновно суђење архиепископу Јовану у његовом присуству. У том случају он би био први и једини човек у Републици Македонији коме се не би дозволило коришћење законског права да му буде суђено у присуству. У овом предмету, у коме се тражи понављање судског поступка, архиепископ Јован је већ два пута ослобађан кад је имао могућност да се брани у присуству. Трећи пут, суд је решавао у његовом одсуству и осудио га. Значи, архиепископу Јовану као да је било укинуто право да се брани, а на крају је био осуђен. Сада МПЦ тражи нешто што је крајње незаконито – да се архиепископу Јовану наложи издржавање затворске казне у резултату судског процеса у ком није имао могућности да се брани. Знајући у коликој мери се крше људска – а особито верска – права у Републици Македонији и имајући у виду то да су сви досадашњи судски процеси против архиепископа Јована били политички процеси, захтев јавног тужиоца, премда незаконит, уопште не чуди. Чудно је то што је покренут и подржан од расколничке МПЦ. МПЦ, иако је у расколу са свим Православним Црквама, истовремено је верска организација. Било којој верској организацији, но особито хришћанима, својствено је да стану у одбрану људских и верских права, па чак да буду милостиви према онима који су преступили неки закон; но МПЦ, супротно томе, чини све да у потпуности наруши ионако ограничена људска и верска права архиепископа Јована. Када је 2005. године архиепископ Јован био осуђен „за распиривање националне и верске мржње” и био у затвору, један од епископâ МПЦ, и то „Светогорац” – као што сâм себе назива (био је седам година на Светој Гори) – тражио је од тадашњих власти да се архиепископу Јовану суди за издају државе и да добије доживотну затворску казну. Коначно, у последњих тридесет дана, док је Архиепископ у затвору, иступила су у јавности двојица епископа МПЦ, и то из броја оних најстаријих, тражећи од државе да архиепископ Јован остане у затвору и да му се онемогући одбрана у његовом присуству. Оваква дејства и изјаве епископâ расколничке МПЦ нису за коментарисање зато што је лако уочљив њихов безобразлук, а поготову њихова нехришћанска мотивација. Међу свим православним хришћанима, па и шире, архиепископ Јован је признат као савремени исповедник вере, но питање које се поставља јесте следеће: како расколничка МПЦ са оваквим деловањем и потпуно нехришћанским менталитетом мисли да може да уђе у јединство са другим Црквама? Очигледно је да она нема искрену намеру да буде истинска Црква и да изиђе из раскола, али да не би била третирана као јеретичка организација, она хоће да у јавности остави утисак да је заинтересована да реши стање раскола у коме се налази. Ипак, Црква је породица која може да препозна своје домаће. Извор: Православна Охридска Архиепископија
  14. http://translate.google.com/translate?hl=mk&sl=el&tl=en&u=http%3A%2F%2Fwww.romfea.gr%2Findex.php%3Foption%3Dcom_content%26view%3Darticle%26id%3D10602%3A--q-----q%26catid%3D43%3A2011-04-16-11-54-50 http://www.romfea.gr/index.php?option=com_content&view=article&id=10602:--q-----q&catid=43:2011-04-16-11-54-50 The Dean of the Theological Faculty of Professor of history and modern life of the Slavic and other Orthodox Churches Michael addressed the Third "Romfea.gr" to re-arrest and imprisonment of the Archbishop of Ohrid John. "The last years of pain and soul holy indignation watch the brutal violation of human rights in the person of the Archbishop of Ohrid and Metropolitan of Skopje John. The witness Hierarch receives repeated convictions by criminal courts in Skopje, because he had the courage to proclaim that the Church of Skopje is schismatic because it defies basic principles of Orthodox ecclesiology and puts ethnofyletikes considerations. Initially accused of spreading religious and ethnic hatred. Last abused that money. Categories false, unfair and very well staged. The Archbishop is in prison "Intrizovo" inside cabin six people burdened for criminal acts. It should be noted that Archbishop John is ellinomathis, Doctor of Theology Faculty of and is in ecclesiastical communion with the Mother Church of Serbia, which originally was appointed Exarch of Skopje and later Archbishop and President of the normal session. Unfortunately, a country that claims to respect human rights and religious freedoms and wants to join NATO and the European Union, the depth of support for an authoritarian regime and striving for physical and moral annihilation of the Archbishop in the silent apathy and indifference European Union and the United States of America. The witness was Hierarch and into this monastic community has a very big problem of survival. This requires the moral and financial support. Those wishing to help can contact the phone 6937-257655 to show how their assistance. "
×
×
  • Креирај ново...