Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Драган_Петровић

Члан
  • Број садржаја

    796
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на АлександраВ у Када бејасмо свет! 34 године од Олимпијских игара у Сарајеву   
    Ех, подсетио си ме, у мају те 1984. године, одобрено је нама малим матурантима ОШ Бранко Радичевић, да идемо 7 дана на матурску екскурзију, девет одељења осмог разреда, пут Сарајева преко Требиња (где смо имали једно ноћење (и дискотеку до зоре ).
    Били смо смештени у хотелу Игман, хотел је био невероватно леп и опремљен, организовали су нам сјајне обиласке, сећам се веома добро колико је Сарајево блистало, и сећам се када је једна наша другарица бацила папирић на сред улице да јој је пришла једна жена и тихо јој рекла - подигни то и стави у џеп људи су уживали у "умивеном" Сарајеву. Било нам је заиста прелепо. И Сарајево је било прелепо. Нисам после тога више имала прилике да одем тамо. Некако, када год се помене Сарајево, иако сам гледала касније све оне страшне фотографије и слушала мучне приче, увек су ми ипак у глави те слике уређеног, лепог и срећног града из те 1984. године.
  2. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Милан Ракић у Када бејасмо свет! 34 године од Олимпијских игара у Сарајеву   
    Свакако се слажем са тиме, ал` заиста намера текста није била некакво апотеозирање спорта, да се тако изразим, него како већ покушах да објасним. Заиста сам тај град волео, данас када одем тамо, нажалост то више није то. Има помака, иде на боље, ал` још много времена ће морати да прође док се ране не зацеле...
  3. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Paradoksologija у Портал Balkan Insight о нашем сајту Crkva.net   
    Портал Balkan Insight пише о нашем сајту Crkva.net, интервјуишући нашег администратора, Владимира Јовановића.

    вести 13 феб 18
    Српска Православна Црква преноси своју поруку и на интернет
    Водећа верска заједница у Србији трага за новом публиком на интернету уз помоћ сајта у чијем опису стоји да представља знак да је Црква спремна да пригрли модерну технологију.
    Маја Живановић, БИРН, Београд
    Они који желе више да сазнају о Српској Православној Цркви, далеко највећој цркви у земљи, више се не морају запутити ка себи најближој парохији. Сада могу да сазнају нешто о вери на сајту Crkva.net, првој Православној црквеној друштвеној мрежи, која већ броји 6.000 чланова и жели још да расте.
    Један од администратора сајта, Владимир Јовановић, рекао је за БИРН да је сајт Crkva.net покренула у априлу 2016 група свештеника, вероучитеља и теолога при Мисионарском одељењу Српске Православне Цркве.
    “Сајт је направљен због потребе да се све што ваља у Цркви сакупи на једно место на коме сами творци садржаја једноставно могу да га стварају и мењају на једноставан начин”, рекао је.
    Crkva.net умногоме подсећа на Facebook, али има другачији изглед и хришћанску причу.
    “Добар дан и помаже Бог” је порука коју сваки корисник добије када се улогује. Једно од питања која се добијају при креирању налога је “Која вам је слава?”
    Међу постојећим корисницима су епархије, СПЦ на Малти, групе које деле савете о веронауци и хришћанском васпитању и породици, као и многи други.
    Косово – које Србија сматра за део своје територије упркос проглашавању независности пре једне деценије – има засебну групу у којој људи деле српске патриотске новости. Пре шеснаест дана, Crkva.net је такође лансирала сопствену апликацију за Android. 

    Јовановић је за БИРН објаснио да је Crkva.net сајт православне хришћанске заједнице на који се свако може пријавити, “без обзира да ли је православац, католик, припадник неке друге хришћанске заједнице, или атеиста.”

    Они који се региструју, како Јовановић објашњава, сигурно ће упознати занимљиве људе из разних заједница.

    “Могу сазнати више о православном хришћанству, могу видети која су збивања заказана у њиховој локалној цркви, или могу организовати ходочашће на Свету Гору или Јерусалим, на пример”, рекао је.

    Као на свакој друштвеној мрежи, постоје нека правила коришћења.
    Јовановић каже да корисници не смеју да вређају друге чланове или цркве, да шире мржњу било које врсте, нити да хуле на хришћанство. Уколико модератори виде нешто увредљиво, тај садржај ће бити уклоњен без упозорења.  

    Упитан да ли неко од познатих користи ову друштвену мрежу, одговара – још увек не. 

    “Могуће је, додуше, да ће у будућности познате личности попут народне певачице Секе Алексић направити профил на нашем сајту. Никад се не зна”, рекао је Јовановић, додајући да то не би било изненађујуће, с обзиром на то да је певачица велики донатор Цркве.
    Подвлачећи да међу садашњим корисницима има епископа, званичних страница епархија, као и парохијских цркава, рекао је: “Надамо се да ће се број нових корисника повећати”.
    Crkva.net, како каже, још један је доказ да се Српска Православна Црква отвара ка новим технологијама и изналажењу нових начина да се млади приближе вери.
    “Позивамо све, ко год да су, да се региструју на наш сајт и сами виде како изгледа православно хришћанство. Сви су добродошли”, закључује Јовановић.  
    Извор: http://www.balkaninsight.com/en/article/serbian-orthodox-church-goes-online-02-07-2018
    Превод: Поуке
     
    View full Странице
     
  4. Хахаха
  5. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Vladan :::. у Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују   
    "И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у вијекове вијекова. Амин."
  6. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на АлександраВ у Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују   
    Јесте, Југа

    Тако и ја, одем код стоматолога да поправим зуб и трпим на оној столици, а из друге ординације, знаш како су тамо полуотворено повезане, лепо одслушам како друга др прича неком другом пацијенту о вези пушења и пародонтопатије, и све оно о пропадању десни, испадању зуба и остало. И мислим се, е нека ти је рекла ћурко једна  Само што ја ходам мрављим корацима, али добро, и то је нешто.
  7. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Милан Ракић у Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују   
    Бејах једном пригодом део групне терапије у лечењу једног коцкара.
    Има тај неки "опендеј", када на терапију буду позвани и чланови породице, пријатељи и проче.
    У уводном делу, доктор (мсм. да се зове Југовић) објашњава болести зависности, како то све функционише, врсте зависности и тако...
    Конкретно, у питању је коцкар, али су тада са њим у Пауновој (дневна болница за коцкаре, алкохоличаре и у затвореном делу за наркомане) били и неки алкохоличари, те су и они као "колеге" били присутни ту. Тако да је доктор поред опасности од коцке елаборирао и основно о алкохолизму.
    Углавном, знам да сам се "смрз`о" када је човек рекао да по медицинској стандардизацији, отприлике више од две чашице кратког пића седмично, значи 7-8 месечно, чашица ракије, вискија, чега год "кратког" (пандан чаша 0,2 л вина или флаша 0,5 л пива); углавном, по тој некој науци медицинској, све преко 8 чашица ракије месечно, 8 чаша вина месечно, 8 флашица пива месечно јесте алкохолизам.
    Значи, по томе, оно свако јутра чашица ракије је чист алкохолизам, јер је баш неко из публике питао. Каже доктор, јесте то тако код нас, мсм, мање више свуда у свету је то као алкохол друштвено и социјално прхватљив, али знајте да је то алкохолизам.
    Мсм. се бајо, куд` не пропустих овај час 
  8. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Милан Ракић у Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују   
    Ал се "разви" прича... "Морам" видети да светлописом забележим и тренутак већ у легенду преточеног попа (у мом случају теолога) који "мрси и једе печење на Велики Петак"
  9. Свиђа ми се
    Драган_Петровић got a reaction from Vladan :::. in Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују   
    Мислим да нико не спори да је пушење гријех и да је штетно по човјека и у физичком и у духовном смислу као и сваки други гријех. Питање је само у коју га категорију сврставамо и како се према њему односимо. Рјешавање овог питања би требало оставити човјеку који се бори против ове страсти и ономе ко је духовно одговоран за њега. Духовник или парохијски свештеник би требао да има најбољи увид у духовно стање сваког човјека који му повјерен од Бога на старање и у складу са тиме да се руководи по овом и свим другим питањима. На жалост у пракси је ситуација везана за познавање духовног стања парохијске заједнице тотално конфузна па се онда прибјегава неким соломонским рјешењима. При томе се нема реалан однос приликом категоризације гријехова и сада имате ситуацију да се паушално одређује ко се смије а ко не смије причешћивати и ту долазимо до одређеног апсурда. У сваком случају, треба у смирењу поштовати поредак сваке епархије, манастира, парохијске заједнице и не треба драмити као да је одлука донешена на васељенском нивоу, а своје личне борбе оставити за људе који су преузели духовну одговорност за нас.
  10. Свиђа ми се
    Драган_Петровић got a reaction from АлександраВ in Када бејасмо свет! 34 године од Олимпијских игара у Сарајеву   
    "А оно што је најбитније и што је остало сарајлијама и имало практичну вредност од ширег значаја (за једно 3000 породица  ), то је изградња Олимпијског села на Мојмилу и Новинарског села на Добрињи, односно доградња још једног блока студентског дома у Неџарићима (1000 кревета). Прво се мислило да ће постојећи и овај дограђени део "студењака" бити довољни за прихват спортиста. Али, како су пријаве долазиле и олимпијски комитети држава потврђивали број учесника и делегација, одлучило се на (већ припремљену варијанту Б). Тако је настало Олимпијско село Мојмило са 639 станова (за потребе такмичара "напуњених" са 2250 кревета) и Новинарско село на Добрињи са 2154 стана и 8500 кревета. Сви ови станови су касније предати на коришћење грађанима Сарајева и радним организацијама, а пратећи објекти су пренамењени (нпр. Главна спортска менза на Мојмилу је касније постала Робна кућа-чини ми се)"

    До 1992 год. сам живио у Добрињи. Са мојих дванаест година је почео несрећни рат и тада сам се поздравио са олимпијским насељем и почео је нови период живота на нашим просторима. Све у свему лијеп чланак који ме је подсјетио на неке лијепе тренутке из детињства.
  11. Волим
    Драган_Петровић got a reaction from Милан Ракић in Када бејасмо свет! 34 године од Олимпијских игара у Сарајеву   
    "А оно што је најбитније и што је остало сарајлијама и имало практичну вредност од ширег значаја (за једно 3000 породица  ), то је изградња Олимпијског села на Мојмилу и Новинарског села на Добрињи, односно доградња још једног блока студентског дома у Неџарићима (1000 кревета). Прво се мислило да ће постојећи и овај дограђени део "студењака" бити довољни за прихват спортиста. Али, како су пријаве долазиле и олимпијски комитети држава потврђивали број учесника и делегација, одлучило се на (већ припремљену варијанту Б). Тако је настало Олимпијско село Мојмило са 639 станова (за потребе такмичара "напуњених" са 2250 кревета) и Новинарско село на Добрињи са 2154 стана и 8500 кревета. Сви ови станови су касније предати на коришћење грађанима Сарајева и радним организацијама, а пратећи објекти су пренамењени (нпр. Главна спортска менза на Мојмилу је касније постала Робна кућа-чини ми се)"

    До 1992 год. сам живио у Добрињи. Са мојих дванаест година је почео несрећни рат и тада сам се поздравио са олимпијским насељем и почео је нови период живота на нашим просторима. Све у свему лијеп чланак који ме је подсјетио на неке лијепе тренутке из детињства.
  12. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Милан Ракић у Када бејасмо свет! 34 године од Олимпијских игара у Сарајеву   
    Паљењем олимпијског пламена испред СЦ "Скендерија", на месту које је предвиђено за доделу медаља спортистима и хокејашким утакмицама између тимова Шведске и Италије у СЦ "Зетра", односно САД и Канаде у СЦ "Скендерија", на данашњи дан пре 30 година су практично започеле 14. зимске олимпијске игре у Сарајеву.

    Званични постер ЗОИ `84 (аутор, Мирослав Антонић)
    Сарајевска регија, са свих страна окружена планинама са више од 100 снежних дана годишње, чинила се као идеално место за организацију зимских спортских такмичења. Надомак Сарајева су постојали терени за скијашке спортове који су имали вишедеценијску традицију. Пале и Јахорина су рецимо између два светска рата били познати скијашки центар, са смучарским теренима, скакаоницама и крос-кантри стазама. Први југословенски смучарски слет је тако одржан на Палама и оближњој Јахорини 1937. године, а почетком седамдесетих, Јахорина добија и сертификат ФИС-а, за одржавање међународних смучарских такмичења. Управо тада се и "јавља" идеја да се у Сарајеву организују ЗОИ.
    Међутим, град тада није био спреман ни инфраструктурно у смислу објеката и олимпијских борилишта, а није се имало ни новаца. Ипак, припремало се, радило се, израђивали су се пројекти (а у ходу се и зидало и подизало, ако не за Олимпијаду, а за грађане-свеједно) и углавном, сви приступни услови за кандидатуру су испуњени 1976. године, да би 1978. године, Међународни олимпијски комитет (МОК), између Гетеборга, Сапороа и Сарајева, изабрао за домаћина XIV Зимских Олимпијских игара град Сарајево.

    Званична маскота ЗОИ `84 "Вучко" (аутор, Јоже Тробец)
    Тадашњи председник МОК-а, лорд Мајкл Киланин је отворено лобирао да Сарајево добије организацију из више разлога, од којих је неколико било пресудно. Сапоро и Јапан су већ раније били домаћини, Гетеборг је само у начелу био кандидат, иначе су борилишта била диљем Шведске, док је Сарајево била "чиста егзотика" и својеврсан изазов и за МОК, а и за саму организацију у СФРЈ. То би биле (и остале су) једине Олимпијске игре у једној комунистичкој земљи, а домаћини Сарајево и СФРЈ као несврстана земља, "обећавали" су превазилажење хладноратовских трвења и бојкота, са којима се олимпијски покрет суочио 4 године раније на ЛОИ у Москви, однозно ЗОИ у Лејк Плесиду.

    Плато испред СЦ "Скендерија" где су додељиване медаље и на којем је паљењем олимпијског пламена на данашњи дан извршено "праотварање" 14. ЗОИ, а што је наведено у уводу текста,
    Добијањем организације, приступило се реализацији предвиђених и од стране МОК-а усвојених планова. На почетку, дефинисана су места олимпијских такмичења према спортовима. Бјелашница је била место за одржавање мушких алпских дисциплина, док је Јахоринаслужила истој намени, али само за жене. На планини Игман, на локацији Велико поље су предвиђена борилишта за крос кантри и бијатлон, док је Мало поље предвиђено за скијашке скокове. Планина Требевић је била "резервисана" за боб и санкање, док су у самом граду, на две локације требала да се одрже такмичења у хокеју и уметничком клизању у СЦ "Скендерија", док је  СЦ "Зетра", био такође "хокејашки стадион" и простор за такмичење у уметничком клизању, а требало је направити писту за брзо клизање.

    Речено-учињено. Уз новац од унапред продатих телевизијских преноса, новац добијен од спонзора из земље и иностранства, средства од самодоприноса, започела је изградња олимпијских борилишта и пратећих објеката. Подигнут је СЦ "Зетра" са олимпијском двораном и пистом за брзо клизање. Надомак "Зетре" је комплетно реконструисан стадион "Кошево" за потребе церемоније отварања и затварања ЗОИ. Уз постојећи центар "Скендерија" дозидана је нова дворана. На Требевићу је подигнута боб/санкашка стаза. На Игману уређене стазе за крос кантри и биатлон са стрелиштем, као и скакаонице. Извршена реконструкција постојећих и изградња нових стаза на Јахорини. На Бјелашници комплетно подигнута борилишта за алпску комбинацију. Све поменуто подразумева и пратећу инфраструктуру, плус жичаре (реконструисане и изграђене) на Игамну, Бјелашници и Јахорини, укупног капацитета 16000 скијаша на сат.
    Поред борилишта радило се и на инфраструктури. Реконструисана је Главна пошта на Обали војводе Степе, а подигнута је и нова и модерна зграда поште у Новом Сарајеву. Дограђени су нови објекти поред зграде телевизије са студијима и интерном сателитском станицом као испомоћ сателитској станици "Југославија" у Приликама код Ивањице, са два линка за Америку, и по једним за Европу, Азију и Аустралију, тако да је преко 200 сати реализованих преноса гледало 2 милијарде људи. Југословенска радио телевизија је преносе радила са амиричким "Еј-Би-Сијем". Такође је реконструисано и Народно позориште, Главна Железничка станица, аеродром "Бутмир", студентски дом у Неџарићима и хотели "Европа", "Босна" и "Стојчевац" у Сарајеву, односно на Илиџи, те хотели "Мразиште" на Игману, "Турист" на Палама и "Јахорина" на Јахорини.
    Оно што је битно, изграђени су хотели у граду - "Холидеј Ин" и "ЖТО", на Јахорини и Палама чак 5 нових хотела (Бистрица, Кошута, Коран, Фероелектро и Панорама), на Игману и Бјелашници по један (Игман и Фамос), и на Игману Олимпијско село (помоћно) са смештајним и инфраструктурним објектима (менза, амбуланта, собе за спортисте, трим сале, и сл. за 550 спортиста)...
    А оно што је најбитније и што је остало сарајлијама и имало практичну вредност од ширег значаја (за једно 3000 породица  ), то је изградња Олимпијског села на Мојмилу и Новинарског села на Добрињи, односно доградња још једног блока студентског дома у Неџарићима (1000 кревета). Прво се мислило да ће постојећи и овај дограђени део "студењака" бити довољни за прихват спортиста. Али, како су пријаве долазиле и олимпијски комитети држава потврђивали број учесника и делегација, одлучило се на (већ припремљену варијанту Б). Тако је настало Олимпијско село Мојмило са 639 станова (за потребе такмичара "напуњених" са 2250 кревета) и Новинарско село на Добрињи са 2154 стана и 8500 кревета. Сви ови станови су касније предати на коришћење грађанима Сарајева и радним организацијама, а пратећи објекти су пренамењени (нпр. Главна спортска менза на Мојмилу је касније постала Робна кућа-чини ми се) 

    Олимпијско село, Извор
    Око организационих факта, поменуо бих још да је у организацији Игара било 35000 волонтера, који су "опслуживали" око 1300 спортиста и исто толико делегата и тренера и преко 7500 новинара, све у свему више од 10000 људи са свих меридијана. Сарајевски аеродром је за тих 15 дана "опслужио" преко 300 летелица на редовним и чартер линијама, док је за превоз такмичара и гостију било ангажовано преко 600 путничких аутомобила и око 1000 аутобуса и минибусева. Преноси су реализовани са преко 100 камера, итд, итд... 
    Морам да додам још и да је војска била ангажована на више фронтова  Питомци Центра војних школа КОВ-а и Школског центра РВ и ПВО са оближњег аеродрома у Рајловцу су били укључени у оне слетове током церемоније отварања и затварања. Око 1000 војникаје било распоређено на Јахорини, Бјелашници и Игману да притекну у помоћ грејдерима. (То се заиста и десило, када је око 100 војника подигнуто на "жицом" на врх стазе на Пољицама и онда ухвативши се за опасаче и са крпљама на ногама, утабаваху стазу спуштајући се ка Рајској долини). Преко 100 лекара и техничара из Санитетске службе ЈНА је било укључено у здравствено обезбеђење, док је више од 300 официра, подофицира и војника водило рачуна о радио релејним уређајима... И на крају на аеродрому Рајловац је све време злу не требало била приправна једна мешовита хеликоптерска ескадрила са 4 Ми-8 санитетске варијанте те 4 Ми-8 и 4 Газеле за потребе тарнспорта, превожења и снимања из ваздуха.
    Иначе ЗОИ Сарајево су коштале када се све сабрало и одузело, значи сви трошкови су износили око 130 милиона долара, док су укупни приходи били 10 милиона већи, тако да је ова Олимпијада била једна од ретких ствари које су у оној бившој нам држави била у плусу.
    А да не би било све ово горе поменуто као у Швајцарској , "побринули" су се тадашњи републички и покрајински "лидери".  
    Обичај ношења олимпијског пламена из Грчке до државе домаћина, те његово ношење кроз разна места, постало је камен спотицања тадашњих републичких врхушки. Никако нису могли да се договоре где када и како да се бакља прими, којим путевима да прође, а ситуација је доведена готово до "пуцања" у тадашњој СР Србији....
    Наиме, из разноразних комитета и СИЗ-ова је предложено да свака република добије по једну бакљу, БиХ две, а Србија да има три бакље (укупно 9), које ће све "кружити" по републикама, па када дође време пред отварање, да се скупе на једном месту и предају "босанцима". Међитим, комунари у Србији нису могли да се договоре где ће бити то место сусрета и предаје бакље са Космета и Србије, тј. Војводине, тако да умало да дође до укидања Олиммпијаде 
    Шалим се наравно, али су заиста биле свађе, тако да је сам МОК предложио две бакље, које би обилазиле СФРЈ, једна западном, друга источном трасом и на крају да се на данашњи дан састану у Сарајеву...

    Траса којом је олмпијски пламен пронешен кроз СФРЈ
    Олимпијски пламен је 29. јануара запаљен у древној Олимпији и предат југословенској делегацији у Атини. Ова га је авионом пребацила у Дубровник, одакле је пламен "подељен" на две бакље, кренуо у једнонедељни обилазак бивше нам државе...
    Иначе, бакљу је радио јапански "Мизуно" и током тих неколико дана преко 5000 учесника је носило кроз места као на мапи горе, а 7. фебруара су се те две бакље, једна од Вогошће, друга од Пала, "сусреле" испред СЦ "Скендерија", где је запаљен пламен запаљен на горионику испред места где ће бити додела медаља...

    Олимпијска бакља ЗОИ `84, Извор
    Ноћ уочи отварања Олимпијаде, грађани Сарајева и организатори су провели у зебњи и стрепњи. Као и неколико дана пре тога, готово читав јануар, а ево и сад фебруар, Сарајево и околне планине су биле без снега. На планинама помало, а у граду нимало. Добро, граду није ни требало, на планинама су већ биле спремне машине за вештачки снег, све је спремно за церемонију отварања на стадиону "Кошево", спортисти и делегације су стигли, олимпијски пламен је већ на Скендерији, али снега ниоткуда-ни за лек...
    Све до првих сати после поноћи, у рано јутро 8. фебруара те 1984. године...
    А тог јутра, 8. фебруара 1984. године, када је требала да се одржи званична церемонија отварања, на Сарајево и околину је нападало готово пола метра снега. Организатори су могли да буду задовољни, док је један део малициозних новинара, без разлике и са западних и источних страна (па и понеки наши из најсеверније Републике СФРЈ), пробудивши се то јутро у топлим собама Новинарског села на Добрињи, очекивао колапс једне босанске касабе у некој тамо несврстаној земљи. Свако је користио епитете примерене својој читалачкој публици...

    Сарајево пд снежним покривачем
    Али су их организатори, а још више саме Сарајлије изненадиле. Механизација за чишћење главних путних праваца је савршено радила, а народ се сам побринуо за чишћење споредних улица, тако да никаквих проблема нити колапса није било, у инат извештачима светских и неких наших медија.
    А у раним поподневним сатима, пажња јавности и љубитеља спорта и Олимпијаде, пребацила се на стадион "Кошево", где је започео церемонијал отварања 14-их ЗОИ. Само неколико сати раније, сарајевски гимназијалци и ЈНА су очистили стадион од велике количине снега нападале тог јутра. 

    А онда је започео програм, у којем је учествовало преко 1000 младих, студената и питомаца војних школа из Сарајева. Након тога је уследио дефиле репрезентација, а потом оне формалности око пријема олимпијксе заставе, полагања заклетви и паљења олимписјког пламена...
    У свечаном дефилеу, представило се 49 држава, што је био рекорд до тада за ЗОИ. По први пут, на зимске игре су дошли спортисти изМонака, Порторика, Египта, Девичанских острва, Сенегала. Након бојкота претходих игра у Лејк Плесиду, на ЗОИ су се вратилеСеверна Кореја и Кинески Тајпеј, све у свему 1437 момака и девојака који су разним спортским дисциплинама, представљали своју земљу. Заставу за нашу бившу нам државу је носио Јуре Франко, који је касније постао познат по нечем другом...

    Тренутак када Угљеша Узелац преузима олимпијску заставу...
    Након дефилеа, тадашњи Председник председништва СФРЈ Мика Шпиљак је прогласио игре отвореним, а онда се "приступило" оним формалностима око полагања заклетве(и)... Али пре тога је олимпијску заставу из руку председника МОК-а Хуана Антониа Самарана, преузео градоначелник Сарајева Угљеша Узелац, човек који је, уз свог претходника Данета Маљковића, професора Љубишу Зечевића и Драгутина Косовца, био међу онима који су досањали вишегодишњи сан и успели да "направе" олимпијаду у Сарајеву, почев од идеје настале у њиховим главама почетком 70-их, па до реализације...
    Свечану олимпијску заклетву у име спортиста је положио легендарни Бојан Крижај, који је к`о што Драшко рече био збуњен. Отприлике је рекао: "Заклињем се да ћемо на Олимпијским играма наступати у правом спортском духу, да ћемо поштовати правила и према њима се равнати…" Онда је овде стао, туц-муц, али је онда 50000 пари руку аплаузом дало подршку овом Словенцу, који је заклетву завршио речима: "У славу спорта и част своје домовине!"

    Бојан Крижај и Драган Перовић полажу заклетву у име спортиста и судија,
    Драган Перовић, међународни судија је положио заклетву у име судија, а клизачица Санда Дубравчић је упалила олимпијски пламен...

      XIV ЗОИ су на данашњи дан пре 34 годинe и званично почеле... Што се тиче спортских такмичења, за она у затвореном простору није било проблема, док су она на отвореном, задала много муке организацији, која је до пре дан пред отварање имала проблем са дефицитом снега, а сада је падао и није имао намеру да стане...
    Ипак, након неких одлагања, а уз већ пословичну сналажљивост људи са ових простора, сва такмичења су ипак одржана.
    Проблем је нпр. настао на Бјелашници, на стази за мушки спуст, где висинска разлика између стартне и циљне равнине, није прелазила 800 метара, како правила ФИС-а налажу. Али су се организатори сетили, па су старт трке, преместили на кров објекта предвиђеног за старт, који је ионако био завејан. Само је на постојећу конструкцију додат "нов" кров, а пребацивањем на виши ниво, "добијено" је оних 800 метара. У трци је победио Амер Бил Џонсон, оставивши иза себе и Пирмина Цурбригена, додуше тада скијаша у успону... Наши се у спусту и нису баш прославили. Јанез Плетершек је био 27, а још један Словенац је био на 30-ом месту...

    Бил Џонсон на Бјелашници
    Иначе, треба рећи, да је МОК уочи ове олимпијаде због неговања аматеризма и "бла-бла" разлога, иако су сви скијаши који су се такмичили за бодове ФИС-а добијали новац на тим турнејама, дакле МОК је онемогућио такмичење тада најбољим скијашима-Ингемару Стенмарку, Марку Ђирарделију, Хани Венцел... Ипак, појавили су се неки нови... Нпр., један који је "запалио" Сарајево 
    До тада се није десило да земља домаћин не освоји барем једно одличје. СФРЈ је била први кандидат за такво што. У нордијским дисциплинама и клизањима смо били аматери, као и у санкашким спортовима. О хокеју поред Совјета, Чеха, Амера, Канаде, није било места за нас. Једине наде су се полагале у неколико алпских скијаша и скијашица, те скакача. Највише у Бојана Крижаја. Али...

    Јуре Франко
    Прву вожњу велеслалома на Бјелашници, Јурек је завршио на четвртом месту, док је у другој био први, што му је донело сребрну медаљу, прву и једину за Југославију до тада и од тада на ЗОИ. Оставио је Франко тада иза себе и много познатијег Хуберта Штролца и Андреаса Венцела. А још двојица наших су били међу првих десет, Борис Стрел пети, док је Крижај био девети. Грега Бенедик није завршио трку.
    А то вече, на платоу испред "Скендерије", (!4. фебруар је био), преко 30000 Сарајлија је дошло да поздрави нашег спортског хероја. Остао је тада чувен и транспарент који је направио неки од, вазда на шегу спремних Сарајлија: "Волимо Јурека, више нег` бурека!"

    Јуре Франко са сребрном медаљом, Извор
    Јавност је прижељкивала још једну медаљу, сећам се и ја да сам к`о клинац био уверен да ће Бојан Крижај у слалому освојити злато... Ипак, није тако било. Слалом је добио нове хероје, два брата Амера, Фила и Стива Мера, који су били први и други, док је Дидије Буве био трећи...

    Фил и Стив Мер, златни и сребрни у слалому, Извор
    Наши су нажалост подбацили. Јуре Франко није завршио трку, Крижај је био седми, Томаж Церковник 11, док је Куралт освојио 13 место.
    На Јахорини, у женској конкуренцији и нисмо могли ништа да тражимо. У спусту нисмо ни имали такмичарку, док су у велеслалому, Андреја Лесковшек, Вероника Шарец и тада јуниорка у успону Матеја Свет, достигле пласман до 20-ог места. Слично је било и у слалому... 
    Нордијске дисциплине су биле други "адут" и нада која је полагана у неколико словеначких скакача...

    70 и 90 метарска скакаоница на Игману
    Нажалост, транспарент: "ус.а га (Ж)улага", који је раширио на Малом пољу један од 50000 Сарајлија који су пратили ова такмичења на Игману, одлично говори како су прошли наши скакачи. Улага, Бајц, Тепеш су се пласирали преко 20-ог места, Улага је био 57-ми на 70 метара... Али су зато ове игре "крунисале" два нова краља скокова. Мати Никенена и Јенса Вајсфлога, који су "владали" овим спортом наредних неколико година. 
    У крос кантрију и биатлону у обе конкуренције нисмо такође имали неких вртеднијих резултата, али је Сарајево "добило" и једну даму-хероја. Марију Лизу Хермалаинен...

    Марија Лиза Хермалаинен
    Она је освојила укупно четири медаље у крос кантрију, и то три златне у трчању на 5, 10 и 20 километара, те бронзу за Финску у штафети 4 пута 5 километара. Фантастичан успех за спортисту.
    Такмичења у бобу и санкању су такође била занимљива, не толико што се од наших нешто очекивало, већ због саме атрактивности тих дисциплина, где су лидери били Источни Немци у четверцу... Наше две посаде су заузеле 19 и 23 место... А слична ситуација је била у свим поддисциплинама боба и санкања (2-седи, 4-седи,...)... 
    А уметничко клизање у "Зетри" је било посластица. Прво је "лансирало" тада тек пунолетну Катарину Вит.

    Катарина Вит
    А затим и британски клизачки пар Џејн Торвил и Кристофера Дина, који су у "Зетри" по многима, извели најбољи клизачки перформанс свих времена, клижући уз "Болеро". Освојили су злато и максималне оцене од свих судија...
    А (тада) Источна Немица, Карин Енке је са 4 медаље као и горе поменута Финкиња (2 сребра на 500 и 3000 метара и 2 злата на 1000 и 1500 метара), потврдила своју "доминацију" у брзом клизању, коју је започела 4 године раније у Лејк Плесиду. Наши и наше се у клизањима (уметничко, спортско, брзо) нису баш прославили. Миљан Беговић је у мушкој конкуренцији био 21., док је Санда Дубравчић у женској заузела 9-то место.

    Карин Енке
    И на крају хокеј, који је био "атомски". Какве су то утакмице биле између Совјета, Амера, Чеха, Канађана. И наша репрезентација је успела да забележи једну победу, и то против Италијана 5:1, док су нас Совјети "напунили" са 9:1 у групи...

    Олимпијски шампион СССР, Извор
    Совјети су тада имали најајчи репрезентацију свих времена, Фетисов (носио јуче олимпијску заставу у Сочију) и Касатонов као бекови, а у нападу, чувени КЛМ тројац: Крутов-Ларионов-Макаров... Њихова имена смо ми клинци изговарали са страхопоштовањем као имена фудбалера Партизана ил` Звезде, ко је већ за кога навијао...
    И на крају још неколико занимљивости са ЗОИ Сарајево `84.

    Пиктограми дисциплина сарајевских ОИ
    Према успеху, најбољи су били Источни Немци (9 злата, 9 сребра и 6 бронзи), иза њих Совјети (6 злата, 10 сребра и 9 бронзи) И Америса по 4 златне и сребрне медаље. Ми смо делили 14. место са Јапаном, који је такође освојио 1 сребрну медаљу. Иначе, медаље су исковане у златари у Мајданпеку и укупно је додељено 222 одличја...

    Овако је изгледала медаља ЗОИ `84
    Сенегалац Ламине Гај је био први скијаш црне коже учесник зимских ОИ са "црног континента". Такмичио се у спусту и велеслалому.

    Ламине Гај
    Египћанин који се такмичио у слалому и велеслалому имао је најдуже име у историји ЗОИ. Звао се Џамал Џамал Омар Мату Абдул-Алем Абдумалек Омае Мохамед Ел-Реди.
    А било је још егзотике, типа скакач из Шапаније, санкаш из Португала, или пак скијаш из Аргентине....

    Детаљ са затварања са маскотом из Калгарија, домаћина ЗОИ `88
    14. ЗОИ су затворене 19. фебруара свечаношћу у СЦ "Зетра". Од стране председника МОК-а , Сарајево и Југославија су добили сва признања за организацију и домаћинство... 
     
  13. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Жељко у Проблем попова   
    Слично али није исто.
    Пре свега не може бити исто јер је одговорност свештеника пред Богом другачија од одговорности полицајца.
    Овде поп одговара за људске душе. А руке су му везане. Кад почне да се бави својим послом упадне у машинерију којој је циљ само новац и којој те душе стоје насупрот тог новца и онда га буквално колеге униште.
    Примера колико хоћеш...
  14. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Vladan :::. у Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују   
    Нисам да се по аутоматизму забрањује пушачима причешће (осим можда свештенству јер је наглашено да су углед другима) али јесам да се указује на његову деструктивност јер укратко:
    - нарушава физичко здравље
    - нарушава се психичко здравље развијањем зависности и компулсивности, зато често пушачи за собом вуку и још неки порок, лошу навику и слично
    - на духовном плану сам много пута видео (и на својој кожи осетио) да се код пушача, без обзира да ли су верници, развија посебна врста тешке себичности и егоизма а код неких то остаје и након што оставе пушење.
    Ако се погледа може да се види да и телесни блуд (када постане страст и порок) има све ове исте деструктивне последице, а он јесте препрека за причешће као правило и став Цркве, како због директих заповести тако и због својих последица (које су добрим делом вероватно и разлог за саме заповести).
    Преко свега тога, за разлику од блуда, пушач пуши јавно и отворено пред другима тј. представља свој навику као нешто што је (њему) прихватљиво.
    Можда ће неко рећи да верник има право да ради са својим телесним-душевни-духовним здрављем шта хоће и где хоће. Али онда треба да се сетимо да је приликом једне од парада Црква изразила свој став да је "против јавног изражавања и рекламирања сексуалне оријентације или било које друге личне склоности" поготово ако је реч о склоностима које су деструктивне по породицу и личност. А ретко ко ће рећи да пушење није деструктивно по појединца, породицу или заједницу у целини.
    Да ли су паралела са последицама блуда, пропагирање лоших навика и став Цркве око тога и недвосмислена деструктивност пушења довољни да се неко одлучи од причешћа, а будући да нема конкретног канона и става Црвке, не знам, али мислим да ће неко јако тешко успети да направи конструкцију којом ће пушење угурати у литургијско сједињавање са ближњима и са Христом.
    Да не буде забуне понављам да нисам за аутоматско одлучење нити делим Јоилов приступ али имамо заповест: "све испитујте добра се држите".
    А ако нам је пушење добро, онда ништа... 
  15. Свиђа ми се
    Драган_Петровић got a reaction from Bokisd in MITARSTVA - da li verujete u njih?   
    Без дубљег улажења у дискусију желим само рећи да ако толико православних светитеља није имало проблем са митарствима зашто би мени то представљало проблем? Плус у богослужбеним текстовима, молитвама, житијима, канонима, акатистима се такође помињу. Рећи да је то маловјерје и невјерје је крајње неприлично и једнострано. Тачније, таква квалификација је навођење воде на "свој млин" понижавањем саговорника и покушајем изазивања неког лажног стида и комплекса ниже вриједности код неистомишљеника. Стара тактика која се стално провлачи по форуму.

    Послато са 6055K користећи Pouke.org мобилну апликацију


  16. Свиђа ми се
    Драган_Петровић got a reaction from Tanjir in MITARSTVA - da li verujete u njih?   
    Без дубљег улажења у дискусију желим само рећи да ако толико православних светитеља није имало проблем са митарствима зашто би мени то представљало проблем? Плус у богослужбеним текстовима, молитвама, житијима, канонима, акатистима се такође помињу. Рећи да је то маловјерје и невјерје је крајње неприлично и једнострано. Тачније, таква квалификација је навођење воде на "свој млин" понижавањем саговорника и покушајем изазивања неког лажног стида и комплекса ниже вриједности код неистомишљеника. Стара тактика која се стално провлачи по форуму.

    Послато са 6055K користећи Pouke.org мобилну апликацију


  17. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Данче* у MITARSTVA - da li verujete u njih?   
    О овоме сам читала. Архиепископ Јован Максимовић: Живот после смрти
    "Сама Богородица, када јој је Арханђел Гаврило саопштио о приближавању њене смрти, молила Сина Свог да избави Њену душу од ових демона. Као одговор на Њене молитве Сам Господ Исус Христос је сишао с небеса да узме душу Пречисте Своје Мајке и одведе је на небо (то се видљиво изображава на традиционалној православној икони Успења)."
    Даље у тексту се спомињу митарства, поставићу линк:
    Православна Црква сматра учење о митарствима тако важним, да их спомиње у многим богослужењима (види неке цитате у поглављу о митарствима). Црква ово учење свим својим умирућим чедима нарочито излаже у "Канону на исход душе" који свештеник чита крај одра сваког умирућег члана Цркве. У Канону се налазе и следећи тропари:
    "Удостој ме да, одлазећи са земље, не будем задржан од ваздушног кнеза, насилника и мучитеља, што на страшном путу стоји и испитује" (Песма 4).
    "Предај ме, о Владичице, у свештене и часне руке Светих анђела, да њиховим крилима заклоњен, не угледам бешчасно, смрадна и мрачна лица демона"(Песма 6).
    "Ти која роди Господа Сведржитеља, далеко од мене одагнај горких митарстава поглавара и владара овога света, кад будем на самрти, да бих те прослављао вавек, света Богородице" (Песма 8).
     
    http://svetisimeon.org/serb/?p=4874
     
     
     
     
     
     
     
  18. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Desiderius Erasmus у MITARSTVA - da li verujete u njih?   
    Solidan tekst o mitarstvima, od Pomazanskog: http://orthodoxinfo.com/death/tollhouse_pomaz.aspx
  19. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Vladan :::. у Шта радите са остацима од кандила, кађења, уља, воде, икона итд.   
    Свестан сам ја да је то религиозна индустрија и маркетинг и да се у тој масовној продукцији губи веза са хришћанством. Када сам ја кренуо у Цркву иконе и књиге су биле реткост и чувале су се па можда мој став има везе и са тим. Мада са друге стране некако ми је икона икона и ко год да је и зашто одштампао некако је ја ипак не третирам као остало ђубре.
  20. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Милан Ракић у На Свете Враче УН одликовале припаднике српске војне болнице ангажоване у Централноафричкој Републици   
    Ево докторка Љиља са нишки аеродром која је тренутно у тиму наше болнице у ЦАР поставила на ФБ

    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10207890598981268&set=a.1696460749756.67011.1784979553&type=3&theater
  21. Волим
    Драган_Петровић је реаговао/ла на Милан Ракић у На Свете Враче УН одликовале припаднике српске војне болнице ангажоване у Централноафричкој Републици   
    На дан када су српски лекари обележавали своју славу, Свете бесребренике Козму и Дамјана, у бази српских мировњака, „МОРАВА“ је уприличена свечаност поводом доделе УН медаља припадницима српског контингента ангажованим у мировној операцији Уједињених нација – MINUSCA.

    Медаље припадницима српског контингента уручили су заменик специјалног представника Генералног секретара УН његова екселенција Кенет Глук, командант Војних снага MINUSCA генерал-потпуковник Бала Кеита, директор подршке мисије Милан Тројановић, командант мисије Европске уније у ЦАР генерал-мајор Гарсија Бласкез Фернандо, командант здружених снага MINUSCA у Бангију бригадни генерал Моумани Занкаро и заменик команданта полицијских снага мисије пуковник Жан Мишел Туркуа.

    Обраћајући се окупљенима, његова екселенција господин Глук је захвалио на изузетним резултатима које су српски контингент и српска војна болница постигли у пружању медицинске подршке војној, полицијској и цивилној компоненти мисије MINUSCA.

    Командант српског контингента је у свом говору напоменуо да Војска Србије има дугу традицију учешћа у мировним операцијама што се посебно слави обележавањем дана Центра за мировне операције 17. новембра.
    Осим поменутих званица, прославу су увеличали и заменик команданта сектора Запад пуковник Миливоје Пајовић, најодговорније старешине војне и полицијске компоненте, те команданти јединица које су распоређене у Бангију, сарадници и пријатељи контингента.

    Завршни део свечаности обележио је дефиле контингента Војске Србије.

    У мисији MINUSCA поред 70 припадника српске војне болнице, ангажовано је још пет припадника Војске Србије (заменик команданта сектора, два официра на штабним дужностима и два официра на дужностима војних посматрача).

  22. Волим
    Драган_Петровић got a reaction from "Tamo daleko" in Последованије Псалтира   
    Ево и кратко упутство са друге теме како се чита Псалтир.
     
    https://pouke.org/forum/index.php?/topic/33955-ПРИДРУЖИТЕ-СЕ:-Саборно-читање-Псалтира-за-добробит-народа-и-мир-у-Цркви#entry1116828
     
     
     
     
  23. Волим
    Драган_Петровић got a reaction from "Tamo daleko" in Последованије Псалтира   
    Овде можете пронаћи молитве које се изговарају пре почетка читања Псалтира, између катизми и на крају читања. Покушао сам да објединим упутства и молитве из неколико доступних извора. Уколико примјетите неке грешке у документу замолио бих вас да у поруци наведете страну и дио гдје се грешка налази па да заједнички исправимо могуће неправилности. Доступна су два формата, ПДФ и ВОРД. Свака сугестија је добродошла.
     
    https://drive.google.com/file/d/1uX9nmGFjh3JD0Njmbg5XCuCqp6CNFRoa/view?usp=drivesdk
     
    https://drive.google.com/file/d/1T0gJT6_6OST8XUFSVLJrQsvfP4pGmNcG/view?usp=drivesdk
     
    Послато са 6055K користећи Pouke.org мобилну апликацију
     
     
  24. Волим
    Драган_Петровић got a reaction from AnaLaz in Последованије Псалтира   
    Ево и кратко упутство са друге теме како се чита Псалтир.
     
    https://pouke.org/forum/index.php?/topic/33955-ПРИДРУЖИТЕ-СЕ:-Саборно-читање-Псалтира-за-добробит-народа-и-мир-у-Цркви#entry1116828
     
     
     
     
  25. Волим
    Драган_Петровић got a reaction from AnaLaz in Последованије Псалтира   
    Овде можете пронаћи молитве које се изговарају пре почетка читања Псалтира, између катизми и на крају читања. Покушао сам да објединим упутства и молитве из неколико доступних извора. Уколико примјетите неке грешке у документу замолио бих вас да у поруци наведете страну и дио гдје се грешка налази па да заједнички исправимо могуће неправилности. Доступна су два формата, ПДФ и ВОРД. Свака сугестија је добродошла.
     
    https://drive.google.com/file/d/1uX9nmGFjh3JD0Njmbg5XCuCqp6CNFRoa/view?usp=drivesdk
     
    https://drive.google.com/file/d/1T0gJT6_6OST8XUFSVLJrQsvfP4pGmNcG/view?usp=drivesdk
     
    Послато са 6055K користећи Pouke.org мобилну апликацију
     
     
×
×
  • Креирај ново...